Protesti u Crnoj Gori 2019—2020.
 | Ovaj članak koristi čiste URL-ove za navođenje izvora, što može izazvati stvaranje mrtvih referenci jer više ne bi bilo proverljivog izvora kojem se može pristupiti da potvrdi navod. |
Protesti u Crnoj Gori 2019-2020. godine su bili masovni protesti protiv Vlade Crne Gore na čelu sa Duškom Markovićem, zbog predloga, a kasnije i donošenja zakona koji je u narodu poznatiji kao Zakon o slobodi vjeroispovijesti, a čiji pun naziv glasi Predlog zakona o slobodi vejroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica. Jedan od spornih delova zakona je Član 62. u 6. odredbi, koji propisuje da "verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina".[1] U delu izveštaja sa javne rasprave o zakonu je navedeno da nije mogla biti prihvaćena sugestija o brisanju odredbi koje se odnose na imovinu izgrađenu pre 1918, jer predlagači zakona nisu saglasni da se radi o bilo kakvom obliku konfiskacije i nacionalizacije verskih objekata, već da se uvodi pravni red u imovinske podatke verskih zajednica, i utvrđivanje šta je, a šta nije državna svojina.[2] Milo Đukanović je na skupštinskoj sednici ponovio zaključke predloga zakona, i dodao je da je apsolutna neistina da se zakonom otima imovina SPC stečene do 1918, jer kako je naveo 1918. nije bilo Srpske pravoslavne crkve, pošto je ona nastala 1929, a da je 1919. postojala Crnogorska pravoslavna crkva, i da ne postoji akt u kome je sporna imovina drugačije navedena nego kao državna koja je data na upotrebu crkvi. Tada je dodao i da neće povući zakon, i da zakon smeta "onome ko zna da to nije njegovo".[3]
Mitropolija crnogorsko-primorska je istorijski osnovana 1219. kao Zetska eparhija od strane Svetog Save, i kao takva je najstarija eparhija Srpske pravoslavne crkve i jedina koja postoji bez prestanka i bez ikakvih prekida od sticanja autokefalnosti 1219. godine.[4][5][6] Mitropolit Amfilohije se pozvao na taj istorijski kontinuitet Mitropolije, navodeći da istorija teritorije na kojoj se nalazi crkvena imovina doseže i do Crnojevića i Knjaza Nikole, pa su pojedini manastiri stariji i od Kraljevine Crne Gore,[7] a drugom prilikom je izjavio da "mi koji smo tu osam vekova možemo da registrujemo državu, a ne ona nas".[8]
Sporni zakon je uz velike nemire u Skupštini donesen 27. decembra 2019. pošto su odbačeni svi amandmani i pozivi Demokratskog fronta da se zakon ne usvoji. Ubrzo po usvajanju zakona je policija uhapsila sve poslanike Demokratskog fronta i još četiri osobe,[9] a u znak protesta su na nekim mestima u Crnoj Gori i blokirani putevi.[10]
Ubrzo su širom Crne Gore započele masovne litije u znak protesta zbog donošenja zakona,[11] koje su se vremenom omasovljavale, i koje su kasnije dobile i izvesnu boju građanskih protesta, nakon što su im se priključili i građani Crne Gore nezadovoljni vlašću koalicije oko DPS-a od preko 20 godina. Protesti i litije su bili jedan od ključnih faktora prvog poraza vladajuće koalicije oko DPS-a na parlamentarnim izborima 2020, iz kojih je nastala Vlada Zdravka Krivokapića, koja je izmenila sporni zakon.[12]
Pozadina i uzroci[uredi | uredi izvor]
Osnivanje crnogorske pravoslavne crkve[uredi | uredi izvor]
Krajem 1993. godine osnovana je Crnogorska pravoslavna crkva separatna od autohtone Srpske pravoslavne crkve koja ima upravu nad čitavom Crnom Gorom 800 godina i čija imovina je pravno zaštićena. Separatna Crnogorska pravoslavna crkva je registrovana zvanično u januaru 2000. godine u policijskoj stanici u Cetinju. Prvi poglavar nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve bio je Antonije Abramović
Osnivanje[uredi | uredi izvor]
Prilikom osnivanja svoje organizacije, prvaci autokefalističkog pokreta su se pozivali na navodna istorijska prava, koja su "dokazivali" stvaranjem novih i oživljavanjem starih privida. Pri tome su tražili oslonac ne samo u ranijim tezama Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, već i u raznim pamfletima propagandnog tipa, koji su između dva svetska rata nastali kao proizvod političkog revizionizma. Već tokom 1927. i 1928. godine, u mađarskim revizionističkim i italijanskim fašističkim krugovima bila je uobličena teza po kojoj je Carigradska patrijaršija još 1880. godine priznala autokefalnost Pravoslavne crkve u Crnoj Gori.[13][14] Iako nisu imale nikakvo uporište u istorijskoj stvarnosti, takve i slične teze su nakon 1993. godine bile često ponavljane i promovisane od strane autokefalista.[15][16]
Crnogorska pravoslavna crkva je organizovana 31. oktobra 1993. godine na Cetinju, kada je na na Trgu Maršala Tita izabran za mitropolita Antonije Abramović, raščinjeni sveštenik Pravoslavne crkve u Americi.[17] Podršku su joj pružali Liberalni savez Crne Gore, Socijaldemokratska partija Crne Gore i Crnogorski federalistički pokret.
Kanonski status[uredi | uredi izvor]
Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) tvrdi da upravo ona predstavlja punopravnu naslednicu celokupne pravoslavne baštine u Crnoj Gori i zastupa tezu da je Pravoslavna crkva u Crnoj Gori bila autokefalna u periodu od ukidanja Pećke patrijaršije (1766) do stvaranja jedinstvene Srpske pravoslavne crkve (1920). Crnogorsku pravoslavnu crkvu ne priznaje Carigradska patrijaršija niti druge pravoslavne pomjesne crkve. Na njenog vođu, Miraša Dedeića, Sveti sinod Carigradske patrijaršije na čelu sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem I je bacio anatemu.[18] Patrijarh moskovski Aleksije II je 2004. godine prilikom susreta sa Milom Đukanovićem rekao mu da '„Miraša Dedeića i njegove saradnike ni u jednoj zemlji neće pozitivno prihvatiti, za razliku od kanonskog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koga poznaje čitav pravoslavni i ne samo pravoslavni svet”.[19]
Podele unutar CPC[uredi | uredi izvor]
Tokom 2018. godine, u Podgoričko-dukljanskoj eparhiji CPC izbio je spor između eparhijske uprave i grupe sveštenika, na čelu sa Lavom Lajovićem. Spor je doveo do njegovog isključenja iz CPC što je zatim dovelo do daljih podela i unutrašnjeg raskola u vidu odvajanja nekolicine sveštenika i dela vernika, koji su se potom obratili nekanonskim episkopima u Italiji, radi stvaranja posebne crkvene organizacije.[20] Odlukom italijanskog pravoslavnog (nekanonskog) vladike Vladimira Romana, koji je pomenutu grupu primio pod svoje okrilje, Lav Lajović je proizveden za arhimandrita, pod novim imenom (Vladimir Lajović), a potom je postavljen za arhijerejskog namesnika za područje Crne Gore. Tako je pored nekanonske CPC nastala još jedna nekanonska organizacija, na čelu sa novopostavljenim arhimandritom Vladimirom Lajovićem.[21]
Status i politika Crne Gore posle raspada SFRJ[uredi | uredi izvor]
Crna Gora u sastavu SRJ[uredi | uredi izvor]
Nakon Antibirokratske revolucije krajem 1988. i početkom 1989. na vlast u Crnoj Gori dolazi grupa političara okupljena oko Momira Bulatovića, Mila Đukanovića i Svetozara Marovića, koji su zastupali politiku Slobodana Miloševića u Crnoj Gori. Poslije uvođenja višestranačja u SFRJ, pobedu na prvim izborima u Crnoj Gori odnela je Demokratska partija socijalista (reformisani Savez komunista Crne Gore), predsednik Crne Gore je postao Momir Bulatović, dok je Milo Đukanović postao premijer.
Posle raspada SFRJ, građani Crne Gore su na referendumu iz 1992. podržali njen ostanak u federaciji sa Srbijom. Zbog njene uloge u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, novoj državi su 1992. godine bile uvedene ekonomske sankcije, pa je prošla i kroz period hiperinflacije 1993-1994.
Đukanović je 1996. počeo da se distancira od politike Slobodana Miloševića i došao je u sukob sa svojim partijskim kolegom, predsednikom Crne Gore Momirom Bulatovićem.[22] Obojica su se kao predstavnici DPS kandidovali za mesto predsednika Crne Gore na izborima 1997. na kojima je tesnu pobedu odneo Đukanović. Pored poraza na izborima, Bulatovićeva frakcija je poražena i u DPS-u, pa je Bulatović osnovao novu stranku — Socijalističku narodnu partiju.
Crna Gora je u manjoj mjeri od Srbije bila izložena udarima NATO pakta, tokom bombardovanja SRJ. U Crnoj Gori je 6. novembra 1999. uvedena njemačka marka kao zvanična valuta,[23] prvo uporedo sa jugoslovenskim dinarom, a kasnije kao jedina zvanična valuta.
Sticanje nezavisnosti[uredi | uredi izvor]
Posle 2000. godine, Đukanović se otvoreno počeo zalagati za nezavisnost Crne Gore.[24] Savezna Republika Jugoslavija je 2003. reorganizovana u Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, uz mogućnost da se nakon tri godine raspiše referendum o nezavisnosti članica. Na referendumu 21. maja 2006, većina od 55,5% se izjasnila za opciju nezavisne Crne Gore.[25] Nezavisnost Crne Gore je proglašena 3. juna 2006. godine.
Dana 28. juna 2006. Crna Gora je postala 192. članica Ujedinjenih nacija[26], a 11. maja 2007, 47. članica Savjeta Evrope.[27]
Dana 5. juna 2017. godine, Crna Gora se pridružila NATO-u kao njegova 29. članica.
Početak, tok i eskalacija krize[uredi | uredi izvor]
Zakon o slobodi veroispovesti[uredi | uredi izvor]
Vlada Crne Gore predstavila je nacrt zakona o slobodi veroispovesti krajem 2015. godine i poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope. Tada je bilo više od 5.000 primedbi na koje niko nikada iz Vlade ili nadležnog ministarstva nije odgovorio[28]. Taj nacrt je Venecijanska komisija odbacila. Ambasadorka Božidarka Krunić pri Savetu Evrope, stalna predstavnica Crne Gore, dopisom od 24. avgusta 2015. godine zatražila mišljenje Venecijanske komisije o Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti. Venecijanska komisija je 27. novembra 2015. godine pripremila mišljenje br. 820/2015 o Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Mišljenje je prethodno dostavljeno Ministarstvu za ljudska i manjinska prava na čijem se čelu u to vreme nalazio Suad Numanović. Venecijanska komisija i OEBS/ODHIR su mišljenje pripremili za plenarnu sednicu Venecijanske komisije u decembru 2015. godine, ali je Ministarstvo povuklo akt iz procedure pred tim međunarodnim telom[29]. Kako se bližila 100 godišnjica osnivanja Kraljevine Jugoslavije i 800 godišnjica autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve tenzije između Beograda i Podgorice su rasle. Dana 13. februara sveštenici Mitropolije crnogorsko-primorske usprotivili su se predlogu zakona ukoliko Skupština Crne Gore usvoji predlog zakona o strancima koji dolaze iz Srbije i Bosne i Hercegovine i koji će morati da polažu crnogorski jezik i da prilože potvrdu da je verska organizacija za koju rade registrovana kako bi dobili dozvolu za privremeni boravak[30].
Drugi predsednički mandat Mila Đukanovića[uredi | uredi izvor]
Nakon nove lake pobede na predsedničkim izborima u aprilu 2018. godine novoizabrani predsednik Crne Gore Milo Đukanović je u svom inauguracionom govoru 20. maja 2018. godine crkveno pitanje pravoslavnih vernika označio kao „najopasniji faktor destrukcije u procesu snaženja crnogorskog nacionalnog i vjerskog identiteta“. Tu Đukanoviću poruku mnogi analitičari su protumačili kao konačnu najavu obračuna sa Srpskom pravoslavnom crkvom[31]. Nakon što je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović tokom inauguracionog govora najavio otvaranje crkvenog pitanja u Crnoj Gori, ocjenjujući kako su „kontroverze u toj oblasti najopasniji faktor destrukcije u procesu snaženja crnogorskog identiteta“, iz NVO „Crnogorska pravoslavna crkva“ otkrivaju da su im nadležni najavili nove razgovore o nacrtu zakona iz 2015. koji je predviđao da svi hramovi sagrađeni do 1. decembra 1918. budu oteti od Srpske pravoslavne crkve i postanu državna imovina[31][32].
Zabrana ulaska srpskim intelektualcima u Crnu Goru[uredi | uredi izvor]
Dana 1. novembra 2018. godine Vlada Crne Gore donela je ukaz o zabrani prelazka državne granice pesnike Matiji Bećkoviću, istoričarima Čedomiru Antiću i Aleksandru Rakoviću, kao i srpskom političaru i pravniku Dejanu Miroviću kako bi se sprečilo obeležavanje stogodišnjice osnivanja Kraljevine Jugoslavije planiarane za 1. decembar[33][34][35][36].
Sukob na Miholjskoj prevlaci u aprilu 2019.[uredi | uredi izvor]
Dana 30. marta 2019. godine urbanistički građevinski inspektor iz Herceg Novog najavio je rušenje krstionice na Miholjskoj prevlaci kod Tivta za utorak, 2. april, jer je, kako smatra, nelegalno izgrađena. U rešenju inspektora Dragana Zejaka, navodi se da će krstionica, koja je izgrađena na postojećoj ponti, u delu akva prostora, na lokalitetu poznatom kao Ostrvo cveća, biti srušena 2. aprila u 9.00 časova. Mitropolija crnogorsko-primorska dobila je ovo rešenje iako su se nadali pozitivnom ishodu nakon što su, po završetku ranije inspekcijske kontrole, podneli zahtev kako im je i savetovano. Zbog rušenja krstionice, koja ima 11 metara kvadratnih, vernici su najavili okupljanje noć uoči 2. aprila. Krstionica se nalazi u moru i predstavlja obnavljanje stare izgrađene prije više od 11 vekova u sedištu prve Zetske episkopije Svetog Save, uspostavljene davne 1220. godine. Tu se svakodnevno vrše krštenja i sve je više onih koji u letnjem periodu žele da se krste pogružavanjem u more. Zbog toga je i odlučeno da krstionica bude obnovljena i postavljena na vodi. Neposredno ispod ostataka manastira nalazila se manastirska stara ponta koja je ojačana, a na njoj je podignuta krstionica, izgrađena u skladu sa arhitekturom 9. veka i posvećena Svetom Lovćenskom tajnovidcu Petru Drugom Petroviću Njegošu. Protiv Zejaka, čiji potpis je na rešenju o rušenju krstionice gidinu dana ranije podnesena je krivična prijava zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Krivičnu prijavu podneli su službenici Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova - Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta Sektora kriminalističke policije u Herceg Novom[37]. Sveštenik SPC Miajlo Backović je povodom najave crnogorskih vlasti da će u utorak da sruše Krstionicu u manastiru Miholjska prevlaka na Ostrvu cveća pozvao vernike da ne osuđuju one koji će doći da sruše hram, već da se u što većem broju okupe kako bi „molitvom zagrlili Krstionicu”. Sekretar za obnovu manastira na Miholjskoj prevlaci, sveštenik Miajlo Backović rekao je da Krstionica, od milošte nazvana „Suza Njegoševa”, nije podignuta ni u Porto Montenegru, hotelskom kompleksu ili nekom odmaralištu već usred manastira Sv. Arhangela Mihaila gde monasi svakodnevno krste decu u moru”. Najavljenom rušenju krstionice u manastiru Mihiljska Prevlaka za 2. april u 9.00 časove, prethodilo je brojno okupljanje velikih policijskih snaga oko ove svetinje već od 4.35č. Kako javljaju vernci policija je sa ugašenim svijetlima sa mora pokušala da tajno i nečujno opkole Krstionicu u kojoj se mnoštvo naroda molilo i učestvovalo na službi Božijoj. Sveštenik je pozvao policajce da se povuku, pođu kućama i zagrle svoju decu kako bi bili ponosni na očeve koji nisu napravili bezumlje i poslušali naređenje da ruše svetinju[38]. Tokom mirnog okupljanja, vernici su doneli službenicima policije kafu i čaj, a oni su se oko 7.30 povukli jer se nisu stekli uslovi za rušenje. Načelnik Centra bezbednosti Herceg Novi Goran Banićević i načelnik OB Tivat Dragan Kontić razgovarali su jutros sa sveštenikom Mihajlom Backovićem, tražeći da se vernici povuku, kako bi se pristupilo rušenju. Backović im je, kako prenosi Radio Tivat, saopštio da je Mitropolija crnogorsko-primorska više puta nudila državi da plati zakup ponte[39]. Dana 3. aprila bratstvo manastira Miholjska Prevlaka pozvalo je verni narod da se svakodnevno ukuplja u manastiru dok se ne reši status krstionice[40]. Mitropolit Amfilohije oštro osudio nameru da se ukloni Krstionica. Povodom najave vlasti da će srušiti crkvicu na pontu u sredu je reagovao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije: "Ko srušio krstionicu na Prevlaci, da Bog da Časni krst njega i njegovo potomstvo srušio i uništio! Ja ponavljam te reči. Jeste da su teške, ali ja moram da ponovim te reči Svetog Petra Cetinjskog" - rekao je mitropolit nakon liturgije u crkvi Svetog spasa na Toploj u Herceg Novom[41][42]. Vernici i sveštenstvo organizuju dežurstva u smenama koje će stalno dežurati na Miholjskoj prevlaci i braniti krstionicu. Dana 4. aprila oko 15 časova u Boki se proširila informacija da, navodno, velike policijske snage iz Podgorice kreću prema Miholjskoj prevlaci, kako bi obezbedile sprovođenje u delo rešenja Građevinske inspekcije o rušenju "bespravno" podignute krstionice Manastira Svetog Arhangela Mihaila, a koje su vernici sprečili 2. aprila u zoru. Iz Uprave policije je dematovano da je policija iz Podgorice krenula ka Miholjskoj prevlaci[43]. Njegovo visokopreosveštenstvo arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je 6. aprila da je krstionica na Miholjskoj prevlaci prilika za pomirenje, umnoženje bratske ljubavi i sloge, i među nama pravoslavnima i sa našom braćom rimokatolicima[44]. Narednih nedelja narod je se spontano skupljao dok vlasti nisu odustale od rušenja. Na Vaskrs 28. aprila episkop budimljansko-nikšićki Joanikije u intervjuu „Danu“ ocenio je nacrt zakona o slobodi veroispovesti da više liči na revolucionarni poziv za gonjenje Srpske pravoslavne crkve (SPC) i pljačku njene imovine, nego na valjano pravno regulisanje slobode vere[45].
Izjava arhijerejskog saborskog sabora SPC o predlogu zakona o veroispovesti[uredi | uredi izvor]
Vlada Crne Gore predstavila je 20. maja predlog zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, koji, po mnogim tumačenjima, suštinski predstavlja frontalni napad na Mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve. Glavna tačka sporenja, po svemu sudeći je intencija crnogorskih vlasti da sve verske objekte koji su navodno bili imovina Crne Gore pre 1918. godine uknjiži kao državno vlasništvo. U saopštenju za javnost Svetog arhijerejskog sabora SPC ističe se da se „tim nacrtom zakona specijalno i namerno diskriminišu eparhije crnogorsko-primorska i budimljansko-nikšićka, a predviđa se čak i otimanje svetih hramova i njihovo proglašavanje za vlasništvo države“ Crne Gore, što predstavlja direktno miješanje u unutrašnje crkvene poslove, te da posrijedi imamo pokušaje nasilnog oduzimanja svetinja u korist kanonski i realno nepostojeće „Crnogorske pravoslavne crkve“, kao i pretnje da će biti srušene pojedine bogomolje (crkva na planini Rumiji i krstionica na Prevlaci)[46].
Neslaganja Crnogorske vlade sa Venecijanskom komisijom i SPC[uredi | uredi izvor]
Krajem maja predstavnici vlasti su u razgovorima sa ekspertima Venecijanske komisije istakli da je predlog zakona usaglašen sa najvišim pravnim standardima, dok iz Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke tvrde upravo suprotno. Ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Crne Gore Srđan Darmanović i Melvudin Nuhodžić, kao i predsednik Parlamenta Ivan Brajović eksperte iz delegacije Venecijanske komisije (VK) su uvjeravali da novi predlog zakona „garantuje svakom građaninu Crne Gore slobodu veroispovesti“ i „zaštitu kulturnog blaga Crne Gore“, dok u SPC nemaju dilemu da vlast ovim zakonom želi da prepiše sve hramove na državu, da se radi o pokušaju otimačine crkvene imovine mimo svih zakonskih normi, a zbog čega su delegaciji Komisije predate i brojne primedbe na sporni predlog zakona. Iz Venecijanske komisije su poručili da su „svesni važnosti donošenja zakona koji reguliše tako kompleksnu materiju“, zbog čega su u vrlo kratkom roku doputovali u Crnu Goru da još jednom sagledaju sva mišljenja, te da bi Komisija mogla dati svoje mišljenje krajem juna. Nema sumnje da će mišljenje Venecijanske komisije po ovom pitanju biti od izvanrednog značaja za dalja ukupna društveno-politička zbivanja u Crnoj Gori[47].
Trojčinski Sabor[uredi | uredi izvor]
Tenzije pred Sabor[uredi | uredi izvor]
Na izbornoj konferenciji Demokratske partije socijalista (DPS) u Nikšiću predsednik partije Milo Đukanović kazao je 8. juna da Srpska pravoslavna crkva (SPC) pokušava da čuva “infrastrukturu velike Srbije”. Mnogi crkveni velikodostojnici i opozicioni aktivisti su protumačili da je sedam dana uoči najavljenog Trojčindanskog sabora najavljenog za 15. jun predsednik Crne Gore Milo Đukanović doslovce objavio rat Srpskoj pravoslavnoj crkvi[48]. Srpski nacionalni savet Crne Gore uputio je 10. juna otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem se kaže da je situacija u Crnoj Gori takva kao da se svi žure da Srbe izbace iz ove države[49]. Dan pre Trojčinskog Sabora profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević poručio je 14. juna da Crna Gora će prekršiti i pravila međunarodnog prava i pravila o verskim zajednicama ukoliko oduzme imovinu Srpske pravoslavne crkve (SPC) u toj zemlji[50].
Dan Sabora[uredi | uredi izvor]
Na dan Trojičinskog sabora 15. juna u jutarnjim satima nakon šest sati čekanja na graničnom prelazu Dobrakovo, crnogorska granična policija zadržavala vernike iz Srbije koji su krenuli na Trojčindanski sabor u Podgoricu, ali i druge građane Srbije[51]. Trojčindanski sabor pod motom „Odbranimo svetinje“ održan je ispred Sabornog hrama Hristovog Vaskresenja u Podgorici. Kako navode lokalni mediji, Sabor je bio jedan od najmasovnijih skupova u istoriji Crne Gore. Sabor je reakcija na Nacrt zakona Vlade Crne Gore o slobodi veroispovesti i uverenja, kojim se, ako bude usvojen, dovode u pitanje dostojanstvo i imovina Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Na kraju Trojčidanskog sabora, episkop budimljanski-nikšićki Joanikije pročitao je proglas u kojem stoji da Predlog zakona o slobodi veroispovesti i uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, koji je 16. maja 2019. godine utvrdila Vlada Crne Gore, nije ništa drugo do akt koji je prvenstveno uperen protiv eparhija SPC, koje imaju svoju osmovekovnu kanonsku jurisdikciju na prostoru na kojem se danas nalazi Crna Gora. Episkop Joanikije je uputio zahtev Vladi Crne Gore da iz dalje procedure u razumnom roku povuče Predlog zakona i pripremi novi koji će biti u saglasnosti sa dostojanstvom Crne Gore i međunarodnim standardima o slobodi veroispovesti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da neće da ulazi u „pravljenje dodatne zle krvi i sukoba“ na relaciji Srbija-Crna Gora, nakon što je Podgorica usvojila predlog spornog zakona kojim se praktično otima imovina Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, budimljansko-nikšićki Joanikije, raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, mileševski Atanasije, buenosajreski i centralno-američki Kirilo, zahumsko-hercegovački Dimitrije i umirovljeni episkop Atanasije sa mnogobrojnim sveštenstvom. Ispred platoa Hrama okupio se ogroman broj građana koji stalno pristižu. Ispred platoa Hrama okupio se ogroman broj građana koji su stalno pristizali[52].
Reakcije posle Sabora i diplomatski skandali[uredi | uredi izvor]
Dan posle Trojčindanskog sabora ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, oglasio se samozvani mitropolit kanonski nepriznate CPC Mihailo, koji je o skupu ispred Hrama Hristovog vaskrsenja rekao da Hram „jesu Srbi napravili, ali, bogumi, našim novcem“. Prema njegovim tvrdnjama, ovakvi napadi na Crnu Goru mogu da upućuju na to da „hoće da ponove jednu vrstu Srebrenice i ovde“. „Srebrenica je završena. Srebrenica je danas sveta zemlja. Srebrenica je veliki genocid u historiji Balkana i Evrope. Srebrenica je primer i uzor da takva zla više ne činimo. A Srbi, ako to opet žele da rade, mogu na nekoj drugoj teritoriji. Balkan se, srećom, oslobodio od Srbije“, naveo je on. Takođe se osvrnuo na odnos SPC prema islamu. „Verujte, oni bi rado proterali i islam, i katoličanstvo, i jevrejstvo, da bi onda ovde bila čista srpska država. Bilo je to u planu tridesetih godina prošlog veka. Tada je postojao plan isterivanja Albanaca sa Kosova pod naslovom ’iseljavanje Arnauta‘. Dakle, nije prvi put da se tako ponašaju. Oni bi trebalo da se bolje ponašaju prema islamu nego nama pravoslavnima, jer im je pod Turcima najbolje bilo. Bili su 500 godina pod velikom turskom imperijom na tri kontinenta. Bilo im lepo tamo, čoče“, kaže mitropolit Mihailo[53].
Advokat Ivan Simić kaže da je crkvena imovina neprikosnovena, kao i svaka druga imovina, pa oduzimanje objekata Crkve donošenjem zakona u Crnoj Gori predstavlja pravno nasilje, kakvo je već viđeno u Hrvatskoj, koja je nizom uredaba i zakona praktično otela imovinu pravnih lica iz Srbije. On ističe da je i mitropolit Amfilohije u Podgorici istakao pravni argument — dokument iz 1919. godine u kojem stoji da su tada svi hramovi u Crnoj Gori, osim jedne kapele, pripadali Crkvi. On je to izjavio samo nekoliko dana pre nego što je u Crnoj Gori utvrđen predlog zakona o slobodi veroispovesti kojim će svi verski objekti „biti prepoznati kao državna imovina“ ako su pripadali državi pre 1918. godine[54].
Predsednik partije Prave Crne Gore Marko Milačić oglasio se 17. juna saopštenjem povodom uvreda koje je u nedavnom intervjuu izgovorio samozvani mitropolit kanonski nepriznate „crnogorske pravoslavne crkve“ Miahailo Miraš Dedeić. U pismu glasi:
"„Gospodine Miraše, pišem vam, ne zbog vas, već zbog onih koji od vaše kvazi mantije i od onih u vlasti koji vam je pridržavaju, ne mogu da vide istinu. Onoliko koliko je Milo Đukanović lažni car, toliko ste i Vi lažni mitropolit. Dio ste iste prevare. Gospodine Miraše, Vi niste ni sveštenik, a kamoli vladika i mitropolit. To što ste nekada bili sveštenik bilo je u jurisdikciji Carigradske patrijaršije, u Rimu. Tamo vas je ovaj isti, današnji carigradski patrijarh Vartolomej lišio čina. Sada se nadate — ima li veće predstave apsurda — da će vam onaj koji vas je raščinio, podariti autokefalnost! Gospodine Miraše, Vi ste hodajuća anatema. Predstavljate se lažno da ste mitropolit ’crnogorske pravoslavne crkve‘, dok je na vama anatema Carigradskog sinoda, kojom ste proglašeni ogoljenim od svake blagodati. Niste Vi nikakav Mihailo, nikakav mitropolit, već raščinjeni pop, raspop, civilno lice, i to kakvo, Miraš Dedeić. Gospodine Miraše, vaša mantija je isuviše prozirna da bi prikrila veliku istinu i istoriju naše Srpske pravoslavne crkve i njene ovdašnje Mitropolije i eparhija. Gospodine Miraše, ne mogu vaši lažni činovi, kojima sada želite da pečatirate otimanje crkvene imovine, prikriti da su naše četiri dinastije svoju imovinu zavještavale mahom Crkvi. Ne mogu da prikriju povelju Ivana Crnojevića u kojoj Cetinjskom manastiru zavještava dve trećine imovine. U njoj gospodar zetski kune: ’Ako koga nauči sijač zloće i naš protivnik đavo, da štogod oduzme od ovoga što smo zapisali — takav neka bude proklet‘. Ovo je kletva za otimače imovine crkvene. Ne može vaše lažno vladičanstvo prikriti šta je Sveti Vasilije Ostroški otkupio od seljaka i ostavio Crkvi, a o čemu piše u svom zavještajnom pismu: ’Veli Do za dvanaest groša i po, i Spižića zemlju i Dobropolje ot puta do reke i s jazom za dva groša; a što je njegovo bilo pod lozom to je priložio cerkvi, i što sam kupio Zanuglicu u Milanovića, u Raiča i u Vumila za groš i bukilu pšenice, i u Petra Živkovića što sam kupio Zanuglicu za dva groša. To sve priložih i dah crkvi u Ostrog. Kupih Veliki Do i sve Vladovića i Zaugnice. Bog svedok. Sveti Vasilije, kao i Ivan Crnojević, potom kune: ’I tko bi se potkusio da neščo otnimi od monastira, otnimio Gospod Bog takvomu razoritelju njegov dom‘. Gospodine Miraše, vi i vaši mentori ’otnimate‘. Otimate, od Svetog Vasilija Ostroškog. Da li je Sveti Vasilije otkupljivao imovinu seljaka i pripajao crkvi vašoj ili Crkvi Svetog Save u Crnoj Gori, Srpskoj pravoslavnoj? Ako vam nije poznato, Sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović, u selu Mrkonjići, Popovo Polje, nadomak Trebinja. Ili je i on, gospodine Miraše, okupator? Da li je okupator Sveti Sava? Da li planirate da, recimo, Manastir Savinu preimenujete u manastir Miraševinu ili manastir Milovinu? Nisu Sveti Sava i Sveti Vasilije okupatori. Vi ste. Gospodine Miraše, vašim lažnim bdenjima nećete prikriti dokumenta iz kojih isijava istina, poput onog iz 1919. godine, koji je u posjedu Mitropolije i u kojem jasno piše da je od svih crkava samo jedna kapela, u bolnici ’Danilo Prvi‘, upisana kao državna imovina. I 1868. godine i 1878. godine i za vrijeme kralja Nikole navodi se šta je državno, šta je vladarske kuće, a šta je crkveno. Gospodine Miraše, lažnom kamilavkom, vi i vaši, ne želite samo da otmete vjekovnu imovinu autohtone Crkve, već i istinu: Cetinjska mitropolija je pravni i svaki drugi naslednik Zetske episkopije koju je osnovao Sveti Sava 1219. godine. Premala je vaša kamilavka da bi prikrila istinu da je car Dušan sredinom 14. vijeka upravo Zetsku episkopiju uzdigao u rang mitropolije. U Skoplju, na državnom saboru. Gospodine Miraše, nejaki su vaši lažni obredi da bi prikrili ogromnu istinu o kontinuitetu SPC, koja je zaiskrila 1219. godine u Žiči, gdje je sa Svetim Savom rođena prva eparhija Srpske crkve, iste godine kada je formirana i Zetska episkopija, pa sve do 1766. godine, kada je ukinuta Pećka patrijaršija. Pregolemi su vjekovi SPC na ovim prostorima i u Crnoj Gori da bi ih vaše lažno kandilo zadimilo. Gospodine Miraše, onaj koji vas sluša, vas i vaše mentore u vlasti, stekao bi utisak da SPC na ovim prostorima postoji tek od 1918. godine, odnosno 1920. godine, kada je proglašena ujedinjena Srpska pravoslavna patrijaršija, u Beogradu, nakon ujedinjenja iz 1918. godine. To Vi nazivate okupacijom, a to je tek nastavak onoga što ovde postoji od 13. vijeka. Gospodine Miraše, nije Crkva u Crnoj Gori nikada bila autokefalna. Niti je ikada bila, niti je to tražila. Nije Cetinjska mitropolija bila autokefalna od gašenja Pećke patrijaršije 1766. godine, pa do 1920. godine, već je u nadljudskom naporu za samoodržanjem postojala samostalno i kada nije bilo njene matice. Crnogorska mitropolija je u tom periodu — i to je ponos Crne Gore — bila živa iskra koja je očuvala kontinuitet Pećkog trona. Nije to autokefalnost i separatizam, već suprotno — najveća potvrda pripadanja SPC i Patrijaršiji pećkoj. Gospodine Miraše, nije to autokefalnost, već najveći dokaz crkveno-pravnog, nacionalnog, duhovnog i istorijskog kontinuiteta Pećke patrijaršije. Zato današnji, istinski crnogorski mitropolit nosi titulu egzarha Pećkog trona. Tu istu titulu prvi je dobio vladika Vasilije 1750. godine od pećkog patrijarha Atanasija Gavrilovića. Usput, vladiku Vasilija je za mitropolita rukopoložio upravo patrijarh Gavrilović. Da li znate gdje, gospodine Miraše? U Beogradu. Nakon pećkog patrijarha, u SPC je drugi po dostojanstvu bio crnogorski mitropolit. Gospodine Miraše, to što se vaš lažni kler poziva na Njegoševu bijelu panakamilavku, vladičansku kapu, kao dokaz autokefalnosti, takođe je laž: samo danas, petnaestak mitropolita u Ruskoj pravoslavnoj crkvi nose takve panakamilavke, a isti je slučaj bio i u carskoj Rusiji. Gospodine Miraše, ne može vaša lažna odora da prikrije da je Sveti Petar Cetinjski hirotonisan od karlovačkog mitropolita Mojsija Putnika 1784. godine u Sremskim Karlovcima. Niti da je Njegoš hirotonisan u Sankt Peterburgu 1833. godine zato što Cetinjska mitropolija nije imala pomjesne eparhije i vladike koji bi izvršili hirotonisanje u Crnoj Gori. Gospodine Miraše, možete još vijek da prikrivate, ali nećete uspjeti da prikrijete memorandum Svetog Petra, kojim je 1807. godine ruskom caru predlagao stvaranje slavjano-serbskog carstva na Balkanu, sa sjedištem u Dubrovniku. Možete još hiljadu godina da pokušavate, ali nećete uspjeti da izbrišete riječi Njegoševe, upućene Knezu Aleksandru Karađorđeviću, preko Matije Bana: ’Treba najprije da se srpski narod oslobodi u cjelini, ja bih tada otišao u moju Pećku patrijaršiju, a knez srpski u Prizren, da vladamo zajedno nad narodom slobodnim i ujedinjenim. Gospodine Miraše, možete koliko god vam drago da propagando-bdenjujete, ali nećete utihnuti pjesmu kralja Nikole, napisanu 1913. godine, na Savindan: ’A da bi nam ljepša bila / sloboda je resit mora / slobodi je kolijevka / Nemanjina Crna Gora‘. Gospodine Miraše, ni stotinu takvih mantija da obučete nećete precrtati riječi predsjednika Vlade Crne Gore Lazara Tomanovića, koji je 1910. godine kazao da je Mitropolija cetinjska jedina svetosavska episkopska stolica koja je bez prekida, sve do danas, sačuvala kontinuitet SPC. Gospodine Miraše, vaše lažno predstavljanje za mitropolita neće vam pomoći da istini obučete lažno ruho, poput vašeg. Da ima države, Vi, kao anatemisani, raščinjeni sveštenik, ne bi smjeli da nosite ni odoru đakona, a kamoli mitropolita. To što ste stupili u kontakt sa raskolnicima u Bugarskoj crkvi, koji su vam dali vladičanski čin, samo govori o kakvom duhovnom polusvijetu je riječ. Gospodine Miraše, sve što radite pod mantijom je ništavno, nekanonski. Oni koje krstite, nisu kršteni. Oni koje vjenčavate, nisu vjenčani. Oni koje rukopolažete u popove, nisu popovi, nego kao i Vi — raspopovi. Ono što Vi govorite nije istina, nego laž. Gospodine Miraše, zajedno sa vašim mentorom Đukanovićem, skupa sa vašim inostranim mentorima, koji žele da ukrajinizuju moju zemlju: Dalje ruke od naše svete Crkve, branićemo je životima! Marko Milačić, predsjednik Prave Crne Gore“[55].
Dana 17. juna, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ogradilo se od stavova protiv Srpske pravoslavne crkve koje je Mirna Nikčević, prva savetnica u ambasadi Crne Gore u Ankari, iznela na Fejsbuku u diskusiji o Trojčindanskom saboru, koji je 15. juna održan ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Nikčevićeva se uključila u diskusiju prijateljice, koja je na Fejsbuku objavila fotografije sa sabora i prijateljima poželela mir i ljubav i prvo napisala da je ostala bez teksta, ali da je bolje što je tako, jer „ne bi bio prijatan“. Prijateljica ju je podsetila na dane kada su išle zajedno u manastir Dajbabe, na šta je usledio opširniji odgovor Nikčevićeve, sa elementima koji se mogu okarakterisati kao govor mržnje. Ne precizirajući kakve, najavili su i da će preduzeti određene mere zbog ponašanja Nikčevićeve[56].
Istoga dana predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović poručio je da Crna Gora nema nameru otme nijedan metar tuđe teritorije, ali neće dozvoliti da se otima ono što pripada Crnoj Gori, sa izborne konferencije u Beranama povodom namere Podgorice da „podržavi“ crkve i hramove SPC koji su bili u vlasništvu države do 1918. godine[57].
Istoričar dr Aleksandar Raković, kome je zabranjen ulazak u Crnu Goru, u tek objavljenoj knjizi „Crnogorski separatizam“ prikazuje neke nedovoljno poznate puteve i magistrale stvaranja identiteta Crnogoraca koji ne treba da bude srpski. U „Crnogorskom separatizmu“ Raković je napisao da ne isključuje mogućnost da se „Đukanovićeva crnogorska nacija zajedno sa nacionalnim manjinama i stranim mentorima“ obračuna sa Srbima u Crnoj Gori „na isti način kao što se Hrvatska obračunala sa Srpskom Krajinom 1995.“, ali i da se ne može isključiti da Crna Gora ponovo postane srpska država. Raković kaže da patrijarh Irinej nije preterao kad je uporedio položaj Srba u današnjoj Crnoj Gori sa NDH, jer „NDH nije samo genocid, nego i ’pravaška‘ ideja na kojoj se danas temelji crnogorski separatizam“. Prema njegovim rečima, „kuhinja je istovetna“ i ona seže u vreme polovine 19. veka, kad je Ante Starčević odbijen na Beogradskom liceju kao predavač matematike. Starčević je molbu napisao ćirilicom, ali doktor filozofije nije ispunjavao formalne uslove da predaje matematiku i od tada počinje njegova razorna ideologija koja je na kraju izrodila ustaše i NDH kao najdesnije krilo „pravaštva“[58][59].
Dan kasnije povodom predloga zakona crnogorske Vlade, kojim se predviđa podržavljenje imovine Srpske pravoslavne crkve do 1918. godine objavljen je spisak samo najznačajnijih srpskih manastira i crkava u Crnoj Gori koje se mogu naći na udaru novog zakona o slobodi veroispovjesti. Veliki broj svetinja i manastira u Crnoj Gori zadužbine su srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića, a u Cetinjskom manastiru i danas se čuva kruna srpskog kralja Stefana Dečanskog, kojom je, na lični zahtjev, krunisan i crnogorski kralj Nikola Prvi Petrović na Cetinju 1910. godine. Među svetinjama se nalaze:
- Cetinjski manastir (Manastir je više puta dograđivan, a sadašnji izgled dobio je 1927. godine).
Danas se u Cetinjskom manastiru čuvaju:
— ruka Svetog Jovana Krstitelja, kojom je kršten Isus Hristos
— mošti Svetog Petra Cetinjskog (Petra Prvog Petrovića Njegoša)
— čestica Časnog krsta Gospodnjeg, na kome je Hrist bio razapet
— epitrahilj Svetog Save (Rastka Nemanjića) iz XIII vijeka, osnivača Srpske pravoslavne crkve
— kruna srpskog kralja Stefana Dečanskog iz dinastije Nemanjića iz 14. vijeka, kojom se takođe krunisao i crnogorski kralj Nikola Prvi Petrović 1910. godine
— štap prvog crnogorskog vladara Ivana Prvog Crnojevića iz XV vijeka
- Manastir Ostrog (Manastir Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve koji je smješten uz skoro vertikalnu liticu, visoko na planini Ostroška greda u Crnoj Gori).
- Manastir Đurđevi Stupovi (Manastir Đurđeve Stupove kao svoju zadužbinu podigao je gospodar Budimlja, župan Stefan Prvoslav, sin Velikog župana Tihomira, a sinovac Nemanjin 1213. godine. Manastir Morača (Knez Stefan Nemanjić, koji je nosio i staru dukljansku kraljevsku titulu, podigao je manastir Moraču 1252. godine, za vreme vladavine kralja Uroša Prvog. Manastir je podignut na desnoj obali rijeke Morače, u proširenom dijelu kanjona ove rijeke, nazvanom Donja Morača, na jednoj terasi koja nadvisuje rečno korito za oko 40 metara. U neposrednoj blizini manastira izvire jako vrelo, čija voda još uvek služi za piće. Tu, do samog manastira, je i obronak zvani Svetigora, sa koga voda pada sa visine od 40 metara. Ovo je najlepši vodopad u Crnoj Gori. Glavna crkva Moračkog manastira posvećena je Uspeniju Presvete Bogorodice, po svom arhitektonskom obliku spada u najstariju grupu srpskih crkava takozvane „raške škole“ i građena je po ugledu na ranije vladarske zadužbine: Studenicu, Žiču i Mileševu).
- Manastir Ždrebaonik (manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi na lijevoj obali rijeke Zete u Sekulićima nadomak Danilovgrada. Posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu i pripada Mitropoliji crnogorsko-primorskoj).
- Manastir Piva (Posvećen je Uspenju Bogorodičinom. Dio je eparhije budimljansko-nikšićke, koja je ponovo uspostavljena 2001. godine, nakon što je bila ukinuta dugih trista godina, a prije toga je postojala i u vrijeme Svetog Save Nemanjića. Manastirska crkva je trobrodna sa nadvišenim srednjim brodom i bez kupole, po čemu je nadaleko prepoznatljiva).
- Manastir Savina (Manastir Savina se nalazi pored Herceg Novog, i napravljen je u bujnoj mediteranskoj vegetaciji na jednom od najlepših mesta u zalivu Boke kotorske. Manastir se sastoji od tri crkve: Mali hram Uspenja presvete Bogorodice, Veliki hram Uspenja presvete Bogorodice i Hram Svetog Save, po kome je manastir i dobio ime).
- Manastir Podmaine (Manastir Podmaine nalazi se u Budvi na uzvišenju iznad Budvanskog polja. Za manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice odomaćeno je više naziva. Neko ga naziva Podmaine, neko Podostrog, a najčešće manastir Maine. Podostrog ga nazivaju po obližnjem brdu Ostrogu u Mainama).
- Crkva Svetog Đorđa u Podgorici (U samom centru Podgorice, pored stadiona FK „Budućnost“, smještena pod brdom Gorica, nalazi se crkva Svetog Đorđa, najstarija aktivna hrišćanska bogomolja na prostoru Crne Gore, za koju se smatra da je stara više od 900 godina).
- Manastir Sveta Trojica (Manastir Sveta Trojica je srednjovekovni manastir koji pripada Eparhiji mileševskoj Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u Pljevljima na sjeveru Crne Gore, dva kilometra od centra grada. Manastirski kompleks udaljen je 61 kilometar od Durmitora i 38 kilometara od mosta na Tari. Manastirska crkva je posvećena Trojici, koji se u crkvenoj literaturi obično nazivaju Sveta Trojica)[60].
Dan posle velikog skandala Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore pokrenulo je disciplinski postupak protiv savetnice ambasade u Turskoj Mirne Nikčević, nakon što je ona na svom profilu na Fejsbuku iznela niz uvreda na račun vernika Srpske pravoslavne crkve. Desetak minuta kasnije ponovo je na svom profilu na Fejsbuku napisala da se „opoziva sa funkcije“, kako je kazala „zbog nesretnog Ministarstva“. U porucvi na Fejsbuku je napisala: „Ali Milo će vam doći glave stoko neotesana. Nisam više diplomata“[61][62][63].
Dana 19. juna, Predsednik Crne Gore Milo Đukanović saopštio je da očekuje da Carigradska patrijaršija prizna autokefalnost „crnogorske pravoslavne crkve“. Đukanović je, u intervjuu za televiziju N1, kazao da bi ga iznenadilo da se u Carigradskoj patrijaršiji razmišlja drugačije. Đukanović je ponovio da SPC čuva infrastrukturu „velike Srbije“ i to kroz četiri eparhije u Crnoj Gori, od koje su tri prekogranične. On je naveo da je Amfilohijevo postupanje u skladu sa misijom SPC i uvjerenjem da je Crna Gora, sticajem nesrećnih okolnosti, postala nezavisna država i da će tu grešku Crkva ispraviti[64].
Dana 20. juna, Stranka Prava Crna Gora najoštrije je osudila objavu glumca i stalnog člana ansambla Crnogorskog narodnog pozorišta Zorana Vujovića na Fejsbuku zbog vređanja srpskog naroda, ocenjujući je kao „izliv klasičnog fašizma, rasizma i povampirenja najgore međubratske mržnje“. Vujović je 16. juna na svom nalogu na Fejbuku pogrdnim rečima najbrutalnije izvređao Srbe, okarakterisavši ih, između ostalog, i kao „neznalice, izrode, izdajice, smećare i adolescente“. Pored uvreda, Vujović je izrekao i niz psovki, koje nećemo objavljivati, a koje možete pogledati ovde[65]. Narednog dana stranka Prava Crna Gora je podnela krivične prijave protiv ambasadorke Mirne Nikčević i glumca Zorana Vujovića[66].
Istog dana ambasador Srbije Zoran Bingulac pozvan je danas u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore na razgovor zbog kontinuiranih negativnih izjava srpskih državnih i drugih zvaničnika o unutrašnjim pitanjima naše države, koje su kulminirale izjavom člana Vlade Republike Srbije, ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića. Tom prilikom, kako se navodi, državni sekretar Ambasade Zoran Janković ocenio je da su izjave ministra u Vladi Republike Srbije zabrinjavajuće i neprimerene, i preneo očekivanje da će se zvanični Beograd ograditi od pomenutih izjava. Kako se dodaje, ambasador Janković je ocenio neprimerenom intenzivnu i negativnu kampanju koja se neopravdano i bez argumenata vodi u Srbiji, povodom nacrta Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica Crne Gore.
Mitropolija crnogorsko-primorska (MCP) saopštila je 20. juna da nije protiv donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, ali jeste protiv i biće protiv jednostranih aktivnosti crnogorskih vlasti po ovom pitanju. Onu su poručili da je u pravu predsjednik Đukanović da se pitanje slobode vjeroispovijesti tiče državne stabilnosti, demokratskog ustrojstva i sveukupnog crnogorskog identiteta. Iz Mitropolije su dodali i da je „zaludna nada predsjednika da će Carigradska patrijaršija priznati autokefalnost crkve u Crnoj Gori“[67].
U svom poslednjem intervjuu za agenciju Sputnjik desetak dana pred smrt bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović izjavio je: "Odlukom da baš sad pristupi oduzimanju imovine Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, režim Mila Đukanovića je povukao najbolji mogući potez zarad sopstvenog opstanka na vlasti. To je toliko pametno, da izgleda da nije moglo doći iz njegove glave. I tu treba vidjeti najveću opasnost. Zakon o slobodi vjeroispovjesti, koji je Vlada Crne Gore uputila Skupštini na odlučivanje (usvajanje), uzburkao je političke i sve ostale strasti na način koji je bez presedana u novijoj crnogorskoj istoriji. Valja podsjetiti da je ta istorija u prethodne tri decenije bila sve ostalo, osim mirna i dosadna. Nepoznati su autori ovih „ingenioznih“ predloga, ne postoji ni ustavni ni zakonski osnov da oni budu sprovedeni, ne zna se šta „država“ namjerava nakon što se proglasi vlasnikom manastira, crkava, krstionica, grobalja... Zna se da je u pitanju odluka kojom žele da isprave „vjekovnu nepravdu“, kako prkosno tvrdi Milo Đukanović, a tvrdi i da je njegova odluka da baš on obavi tu rabotu. Sasvim očekivano, reagovali su sveštenstvo i monaštvo Mitropolije, a njeni velikodostojnici su objavili stav da na to neće pristati ni po koju cijenu. Uslijedile su teške riječi između predstavnika vlasti i onog dijela opozicije, koji je stao u odbranu svojih svetinja i tradicije, koja Crnu Goru razlikuje od Montenegra. Sve češće se može čuti da ova namjera vlasti može biti dovoljan povod za vjerski ili građanski rat. Stoga, odbrana Mitropolije crnogorsko-primorske ima mnogo dublji značaj od Milovih „igara prestola“. Jer, sve se ovo dešava u vremenu kada Albanci gube značajan dio međunarodne podrške, zbog koje su do sada i mogli da rade što im padne na pamet, a Srbija mudro i korak po korak popravlja svoju ukupnu, a time i pregovaračku poziciju. Neko je, stoga, pritisnuo taster zvani „Milo“ i stvorio novo iskušenje pred vlastima Srbije"[68].
Dana 22. juna predsednik Matice crnogorske Dragan Radulović izjavio je da sukob koji sekularna država Crna Gora ima sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) je realan, i mora se rešiti ukoliko nameravamo da sačuvamo državu. U intervjuu za „Vikend novine“, on je ocenio da je SPC u poslednjih 30 godina od sebe uspela da napravi „brutalno oružje u osporavanju svega što je crnogorsko, kao i da predstavlja posljednji politički relikt iz 1918. godine“, prenosi CdM.
„SPC se ne zadovoljava da obavlja crkvi pripadajući poziv, nego već odavno pokušava da preuzme kontrolu nad političkim životom zajednice. A kako ne može postojati ’jedna zemlja sa dva gospodara‘, izvesno je kako će se taj sukob okončati“, rekao je Radulović.
On je kazao da je „SPC ukazom kralja Aleksandra iz 1920. godine otela imovinu Crnogorske pravoslavne crkve, što nije uradila ni muslimanska ni katolička verska zajednica“[69].
Nova reakcija Venecijanske komisije[uredi | uredi izvor]
Dana 21. juna Venecijanska komisija usvojila je na plenarnoj sjednici u Veneciji pozitivno mišljenje na Predlog zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica Vlade Crne Gore, konstatujući da predloženi zakonski tekst „donosi značajne pozitivne promene postojećeg zastarjelog zakonodavstva“[70]. Protojerej i stavrofor Velibor Džomić je izjavio da na osnovu njegovih saznanja nema nikakvog jednostranog oduzimanja crkava, džamija, rimokatoličkih samostana, župnih ureda i druge nepokretne imovine koja je u svojini crkava i verskih zajednica. Dakle, ne samo naše Crkve, nego i Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice[71]. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da bi bilo najbolje da Crna Gora i Srbija spuste tenzije, i dodao da će mišljenje o stavu Venecijanske komisije o crnogorskom zakonu o slobodi veroispovesti izneti kada on bude objavljen. Vučić je, upitan da prokomentariše medijsku kampanju u Crnoj Gori protiv Srbije i Srba, kao i, prema saopštenju vlade u Podgorici, pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, kazao da se kampanja vodi u Crnoj Gori protiv Srbije i Srba, a u Srbiji se vodi obrnuta kampanja. On je dodao da mu je najsmešnije kada u medijima pročita da Srbija vodi kampanju protiv Crne Gore, a u njihovim medijima se objavljuje desetak strana o navodnoj stogodišnjoj srpskoj okupaciji Crne Gore[72]. Premijer Crne Gore Duško Marković i zamenik predsednika DPS-a komentarisao je Zakon o slobodi veroispovesti na opštinskoj konferenciji te partije u Kolašinu[73].
Dana 24. juna Vlada Crne Gore mišljenje Venecijanske komisije smatra veoma pozitivnim, jer je sa najviše evropske stručne adrese nedvosmisleno potvrđeno pravo Crne Gore da zaštiti imovinu i kulturno blago koje pripada svim građanima i da obezbedi da crnogorski zakoni jednako važe za sve, na čitavoj teritoriji Crne Gore. Iz Vlade Crne Gore je saopšteno da nisu tačni navodi Mitropolije crnogorsko-primorske da je Vlada planirala „jednostrano preknjižavanje crkava“ i da je Venecijanska komisija svojim mišljenjem navodno osujetila tu nameru Vlade, jer odredbe Predloga zakona o državnoj imovini nije podržala „na način na koji je želela, predlagala i očekivala Vlada“. Tvrde da je upravo formulacija iz obrazloženja Vlade prihvaćena i integralno uvrštena u mišljenje Venecijanske komisije, što mogu da potvrde svi članovi Venecijanske komisije kojima je Vladino obrazloženje dostavljeno. Vlada Crne Gore je spremna da uvaži preporuke iz mišljenja Venecijanske komisija i ne smeta joj ni najmanje ako ga i Mitropolija crnogorsko-primorska sada doživljava kao poželjno i prihvatljivo[74].
Trinaestojulski Sabor i državni praznik u Crnoj Gori[uredi | uredi izvor]
Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je 9. jula da odnosi sa Srbijom i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nisu zahladneli, ali i da nisu kao što su bili ranije. Razlog vidi u tome što je otvoren prostor za obnovu jako pogrešnih i nakaradnih teza, koje su dovele do ugrožavanja vitalnih vrednosti svih naroda koji su živeli na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka. Upitan na koje teze misli — Đukanović kaže da postoje ambicije određenih država u regionu da uređuju prava svojih sunarodnika u drugim državama. Što se tiče priznanja samoproglašene nezavisnosti takozvanog Kosova, Đukanović kaže — da je tu odluku donela suverena država Crna Gora na bazi vlastite procene onoga što su regionalni interesi[75]. Dan posle na Cetinju je večeras održan svečani prijem povodom proslave crnogorskog Dana državnosti, 13. jula, na kome je predsednik Milo Đukanović poručio da Crna Gora već živi svoj evropski život i da je sa „optimizmom zagledana u svoju evropsku budućnost“[76]. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić uputio je 12. jula građanima Crne Gore čestitku povodom dana Državnosti, ali i Trinaestojulskog ustanka, porukom snimljenom ispred Crkve Svetog Jovana, koja je u poslednjem periodu u žiži javnosti, zbog toga što su albanski političari u Ulcinju zabranili služenje službe pravoslavnom sveštenstvu i verujućem narodu. Milačić navodi da se odlučio da baš odatle čestita praznik, jer su pored ove hrišćanske svetinje albanske partije, zajedno sa crnogorskom policijom, zabranile održavanje Liturgije pravoslavnom sveštenstvu i vernicima, a onda se, nedugo nakon toga, grupa „velikoalbanskih“ ekstremista pojavila, usred Crne Gore, sa zastavama Albanije i okačila ih na zidine ove drevne hrišćanske bogomolje, Crkve Svetog Jovana[77]. Neupitno pravo aktuelne Crne Gore je da krene u operaciju obnove autokefalne „crnogorske crkve“ i nesumnjivo će je imati, dodajući da je to pitanje otvoreno u pravo vreme. Istog dana predsednik Crne Gore Milo Đukanović Neupitno pravo aktuelne Crne Gore je da krene u operaciju obnove autokefalne „crnogorske crkve“ i nesumnjivo će je imati, rekao je, dodajući da je to pitanje otvoreno u pravo vreme. On je poručio da priču o produbljivanju podela naziva manipulacijama, koje zamagljuju suštinu i vlastitu odgovornost za duboku podeljenost pravoslavnog bića Crne Gore. Cilj je, kaže, da se obezbedi jedinstvo u Crnoj Gori i poziva Mitropoliju crnogorsku primorsku da bude deo rešenja. Lider partije DPS smatra da bi formiranje autokefalne „pravoslavne crkve u Crnoj Gori“ okončalo podeljenost pravoslavnih vernika. Đukanović je potvrdio da je u njegov kabinet, pre nekoliko dana, konačno stiglo i pismo Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.
„Ono se pojavilo 3. jula u našoj ambasadi u Ankari. Vaseljenska patrijaršija je odabrala taj put, a na njemu je žig turske pošte od 1. jula. To dosta govori i o njegovom sadržaju“, kazao je Đukanović, dodajući i da su neobične okolnosti pod kojima je pismo došlo. Pozabaviće se, kaže, sadržajem pisma[78]. U intervjuu za javni servis Crne Gore dan pre Dana državnosti predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je najbolji put za prevazilaženje podela među pravoslavnim vernicima — formiranje „pravoslavne crkve Crne Gore“, koja će otvoriti vrata svim vernicima. Đukanović tvrdi da je „neupitno“ da je postojala autokefalna „crnogorska pravoslavna crkva“ i da je „neupitno“ pravo aktuelne Crne Gore da krene u operaciju obnove takozvane „crnogorske pravoslavne crkve“. On je za Javni servis Crne Gore dodao da su Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i njenom sveštenstvu širom otvorena vrata da budu deo tog rešenja, a ne da — „tradicionalno ostanu deo problema“. On kaže i da je Srpska pravoslavna crkva — važan faktor podeljenosti pravoslavnog stanovništva u Crnoj Gori. Komentarišući pismo Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, Đukanović je rekao da ga je dobio nedelju dana nakon što ga je objavila Mitropolija crnogorsko-primorska i da ga sadržaj pisma upućuje na to da je pisano u Crnoj Gori. On smatra da je država u slučajevima crkve na Rumiji i krstionice na Miholjskoj Prevlaci pokazala „višak tolerancije“ i — da ubuduće neće biti tako[79]. Na takve reakcije predsednika Đukanovića mitropolit Amfilohije zahvalivši na pozivu na prijem, čestitao je praznik i podsetio na tradicije iz vremena kneza Nikole i ustanika koji su se podigli „protiv nacifašističke ideologije zla i stradanja“[80].
13. jul[uredi | uredi izvor]
Crnogorski premijer Duško Marković izjavio je u Danilovgradu, na centralnoj proslavi povodom Dana državnosti Crne Gore i Dana ustanka crnogorskog naroda, da dva 13. jula iz istorije Crne Gore simbolizuju njeno trajanje i ocenio je da su oni putokaz ka svetlom datumu — 21. maju 2006. godine, datumu održavanja referenduma o nezavisnosti. On je potom naveo da se ne sme bežati od istorijskih činjenica. On je rekao i da će država crkveno pitanje rešiti demokratski i na osnovu Ustava i zakona, a ne nečijom voljom ili dekretom[81]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kazao je da u Crnoj Gori postoji tendencija ljudi koji ne znaju ni šta je crkva, niti vjeruju u Boga, niti su kršteni, da stvaraju svoje „crkve“. Vladika je reagovao na Đukanovićeve i Markovićeve izjave i naglasio da je od ideologije, koja i danas vlada Crnog Gorom, ubijen mitropolit Joanikije sa stotinu i dvadeset najboljih sveštenika Mitropolije. On je upitao može li sadašnji mitropolit crnogorski da ide nekim drugim putem u odnosu na put kojim su hodili njegovi prethodnici kroz svu istoriju, od vremena Svetog Jovana Vladimira do naših vremena[82].
Posledice Verske krize na turističku sezonu 2019[uredi | uredi izvor]
Turistički radnici kažu da je sezona u Crnoj Gori mnogo lošija nego prethodne godine godine i da je privatni smeštaj poluprazan. Iako zvanične brojke govore da je turistička sezona na crnogorskom primorju na nivou prošle godine, pa čak i bolja, turistički poslenici su jednoglasni da je stanje mnogo gore nego prošle godine i da postoji bojazan da će, ako se nastave ovakav trend i eventualne loše vremenske prilike, sezona doživeti kolaps. Turistički poslenici u Budvi su jednoglasni da je stanje mnogo gore nego prošle godine i tvrde da smeštaj popunjavaju mnogo lošije platežni gosti ili oni koji zakupljuju smeštaj na noć-dve. Predsednik sektora turističkih agencija u Crnogorskom turističkom udruženju Petar Ivković navodi da podaci digitalnih internet kanala prodaje govore o skoro 40 odsto manje individualnih rezervacija, kao i da su se one „prelile“ na tržišta Turske, Grčke i Egipta. On navodi da bi se u potpunosti složio sa ocenama, kakve su nedavno iznesene u jednom hrvatskom dnevniku, o problemima koji su praktično identični i u Crnoj Gori. Ivković je naveo da samo kroz potrošnju vode i odvoz smeća u Budvi može matematički da se dođe do podatka da je privatni smeštaj poluprazan[83].
Kongres DPS-a, predbožićni narodni sabor, usvajanje zakona o slobodi veroispovesti i eskalacija krize u zimu 2019/20.[uredi | uredi izvor]
Kongres Demokratske partije socijalista[uredi | uredi izvor]
Na kongresu Demokratske partije socijalista (DPS), koji je održan 30. novembra, za predsednika te partije je ponovo izabran Milo Đukanović (aktuelni predsjednik Crne Gore), a za njegovog zamenika Duško Marković (u tom trenutku predsjednik Vlade Crne Gore). Đukanović i Marković su bili jedini kandidati na najviše stranačke dužnost.[84]. Đukanović je na kongresu izjavio da će DPS nastaviti za donošenjem spornog Zakona o slobodi vjeroispovijesti i da je njegov glavni cilj obnova Crnogorsku pravoslavnu crkvu.[85]
Demokratska partija socijalista, vođena doslednim opredjeljenjem za zaštitu i afirmaciju prava i sloboda svakog građanina, dakle i vjerskih sloboda, ima razumijevanje za očekivanje jednog dijela naše javnosti da u procedurama utemeljenim u građanskim i kanonskim propisima i pravilima obnovi istorijski neupitnu Crnogorsku pravoslavnu crkvu
— Milo Đukanović
Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije najavio je 2. decembra da sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, sveštenstvom Mitropolije i drugim eparhijama koje su prisutne u Crnoj Gori, 21. decembra organizuje veliki Predbožićni narodni sabor, koji će se održati u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Na ovaj način, kako je kazao, pravoslavni vjernici i Crkva još jednom žele da skrenu pažnju domaćoj i stranoj javnosti na nepravdu kojoj su izloženi, kao i da potvrde spremnost da će svoje svetinje braniti ako bude trebalo i svojim životima. On je podsjetio da je istu namjeru vlast imala i letos, ali je, kako je kazao, zaustavio veliki Trojčindanski narodni skup u Podgorici. Po rečima vladike Joanikija, „u pravnom smislu, apsolutno, potpuno i do kraja je razobličena zla namera, manifestovana najprije kroz nacrt zakona o slobodi vere, potom kroz predlog zakona o slobodi vere“, ali to, smatra on, nije bio nacrt, niti predlog zakona o slobodi vere, nego plan nove otimačine crkvene zemlje i hramova božjih. Aludirajući na Kongres vladajućeg DPS-a, vladika je kazao da je ovih dana održan sastanak na kojem, ako je reč o principima, o pravu, o pravdi, kontinuitetu pravoslavne vere, koja je u Crnoj Gori toliko ubedljiva i svuda prisutna, predstavnici vlasti nisu imali šta da kažu[86].
Zvanična najava i reakcije na predlog zakona o slobodi veroispovesti[uredi | uredi izvor]
Dana 8. decembra, Vlada Crne Gore utvrdila je „Predlog zakona o slobodi veroispovijesti ili uverenja i pravnom položaju vjerskih zajednica“, koji će se pred poslanicima Parlamenta najverovatnije naći 23. ili 24. decembra, na posebnoj sjednici. Srpska pravoslavna crkva reagovala je tako što je napravila video kojim poziva verni narod u Crnoj Gori na Svetu liturgiju u Nikšiću, koju će služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladika budimljansko-nikšićki Joanikije 21. decembra u sabornom Hramu Svetog Vasilija Ostroškog. Sveta liturgija je predviđeno da bude održana povodom predloga zakona Vlade Crne Gore kojim se planira oduzimanje imovine SPC u Crnoj Gori zbog spornoog predloga zakona o slobodi veroispovesti koji je najavljen da se na dnevnom redu Skupštine Crne Gore nađe 24. decembra[87]. Dva dana kasnije, Bošnjačka stranka među prvima se oglasila saopštenjem u kojem pozdravlja odluku Vlade Crne Gore da se donese sporni zakon. Bošnjaci najavljuju da će u Parlamentu pomoći njegovo izglasavanje, uprkos žustrom protivljenju Mitropolije crnogorsko-primorske i drugih eparhija SPC u Crnoj Gori. U većinskoj pravoslavnoj javnosti to je protumačeno kao otvoreno stavljanje vodećih političkih predstavnika Bošnjaka na stranu zagovornika otimačine imovine SPC u Crnoj Gori, uz opasku da bi bilo mnogo mudrije da su u ovom slučaju ostali po strani, te prepustili da pravoslavna većina sama rešava ovako osjetljiva pitanja. Ovo se naročito naglašava u kontekstu očuvanja mira i međuvjerskog i međunacionalnog sklada u Crnoj Gori, a pitanje crkvene imovine je toliko delikatno da se sa najvećom pažnjom i ozbiljnošću prati svačiji stav[88].
Atentat na Miodraga Daku Davidovića i Vladiku Joanikija[uredi | uredi izvor]
Dana 10. decembra u pucnjavi u beogradskom hotelu „Kraun plaza“ ranjen je poznati crnogorski biznismen Miodrag Daka Davidović. Prema izvorima Novosti, na vlasnika nikšićkog „Neksana“, koji je poznat kao protivnik režima u Podgorici i veliki ktitor SPC, nepoznati napadač večeras je ispalio hitac u lobiju hotela „Kraun plaza“. Prema nezvaničnim informacijama „Novosti“, na Davidovića je najverovatnije pucano iz snajpera. Izvori lista prenose da je na Novom Beogradu pronađen zapaljen automobil „reno“ u kojem se nalazila snajperska puška. Prema prvim informacijama pogođen je u levu šaku i privatnim vozilom prevezen je u Urgentni centar. Davidović je bio u društvu vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija. Kako su svojevremeno pisali mediji u Crnoj Gori, Davidović je prethodnih godina bio zainteresovan za javno bavljenje politikom. Kada je prodao benzinsku pumpu u Nikšiću planirao je da se povuče iz što više poslova koje je započeo u Crnoj Gori. U vlasništvu Davidovićeve kompanije „Neksan“ bio je i budvanski hotel „Admiral“, koji je u zapuštenom stanju pre dve godine kupila od ruske „Metropol grupe“. Kako piše „Investitor.me“, iako slovi za opozicionara, Davidović se više puta nalazio „pri ruci“ crnogorskim vlastima tako što je „uletao“ u upravljanje „Železarom Nikšić“, posrnulim gigantom u kojem je nekada radio. Davidović se svojevremeno interesovao i za preuzimanje „Duvanskog kombinata“ u Podgorici, ali do toga nije došlo. Satranka Marka Milačića Prava Crna Gora navodi da to ukazuje još više da je meta ovog napada zapravo Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, imajući u vidu da je za 21. decembar najavljen opštenarodni Sabor za odbranu kanonske crkve u Crnoj Gori u gradu Nikšiću, gradu za koji se vezuju i Davidović i vladika Joanikije[89][90][91][92]. Demokratski front je saopštio da iza napada na biznismena Miodraga Daku Davidovića stoje politički motivi i doveo je to u ravan sa ubistvom Duška Jovanovića i Pavla Bulatovića. Oni su u saopštenju objavljenom 14 sati nakon napada na Davidovića i na vladiku Joanikija, koji je bio u njegovom društvu, naveli da je to „kukavički i podmukao čin kojim se želi poslati poruka čitavom našem narodu“. Ta opoziciona koalicija poručuje da im „kukavički čin“ daje samo još veći podstrek i motiv za odlučnije okupljanje 21. decembra na velikom crkveno-narodnom saboru u Nikšiću. Oni su Davidoviću poželeli brz oporavak „kako bi nam se još snažnije pridružio u zajedničkoj borbi za slobodnu Crnu Goru“[93].
Reakcija Vatikana na sporni zakon i poseta Crnogorskog premijera Duška Markovića Vatikanu[uredi | uredi izvor]
Dana 12. decembra, poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja poručio je da Predlog zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori mora biti donet po svim demokratskim principima, te da ga moraju prihvatiti sve verske zajednice. Papa Franja je odgovorio na pismo koje je dobio od patrijarha SPC Irineja, u kojem je patrijarh apostrofirao zabrinutost povodom Predloga zakona kojim se planira otimačina imovine Mitropolije crnogorsko-primorske i ostalih eparhija SPC na tlu Crne Gore. U svom odgovoru, papa je čak izrazio zabrinutost da bi takav zakon mogao ugroziti i položaj Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Istog dana iz kabineta Vlade najavljeno je da će premijer Crne Gore Duško Marković boraviti 14. decembra u zvaničnoj poseti Vatikanu na poziv državnog sekretara kardinala Pjetra Parolina. Tom prilikom će biti razgovarano i o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti, navedeno je u Platformi za zvaničnu posjetu Markovića Svetoj Stolici koju je usvojila Vlada. Osim sa Parolinijem, Marković će imati prijem i razgovor sa papom Franjom, kao i sa sekretarom za odnose sa drugim državama monsinjorom Polom Galagerom. Mitropolija crnogorsko-primorska SPC objavila je ranije pismo pape Franje u kojem je on naveo da Predlog zakona o slobodi veroispovesti mora da bude donesen po demokratskim principima i da moraju da ga prihvate sve verske zajednice. Poglavar Rimokatoličke crkve je odgovorio na pismo koje je dobio od patrijarha SPC Irineja[94][95]. U jutarnjim satima 14. decembra na zvaničnom nalogu Vlade Crne Gore na Tviteru potvrđeno je da će papa naredne godine posjetiti tu zemlju. Ta posjeta će, kako se navodi, „imati istorijski značaj“. Poglavar Katoličke crkve je to potvrdio tokom razgovora sa predjednikom Vlade Crne Gore Duškom Markovićem[96].
Tenzije pred sabor i skupštinsku raspravu[uredi | uredi izvor]
Lider Prave Crne Gore Marko Milačić poklonio je 16. decembra predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću ikonu Svetog Vasilija Ostroškog i uz nju predao otvoreno pismo. Takav gest Milačića dolazi u trenutku kada u Crnoj Gori vlada prava hajka režimskih medija zbog crkveno-narodnog sabora koji će biti održan u Nikšiću 21. decembra, a posebno posle najave mitropolita Amfilohija da će na saboru biti izložene mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Povod za sabor je najava usvajanja zakona o otimanju imovine Srpske pravoslavne crkve. Milačić je u otvorenom pismu poručio Đukanoviću da je ukrao državu za sebe, isterivao veru, pa je sada nanišanio Srpsku pravoslavnu crkvu[97].
Žestoka skupštinska rasprava 17. decembra[uredi | uredi izvor]
Dana 17. decembra, poslanik Demokratskog fronta (DF) Slaven Radunović poručio je da se u Skupštini Crne Gore neće glasati o Predlogu zakona o slobodi veroispovijesti „preko živih“ poslanika tog političkog saveza.
„Što se tiče poslanika DF-a, mi vam garantujemo da nećemo dozvoliti da se u ovom domu, preko nas živih — možete da nas pobijete, možete da nas pohapsite, dovedite specijalne jedinice — glasa o tom zakonu“, poručio je Radunović.
On je pozvao poslanike iz vlasti da ne glasaju o zakonu.
„Pozivam vas još jednom, bratski, nemojte to da radite prvo svojim porodicama, nemojte da pokušavate da usvojite zakon, kojim ćete pokušati da silom otmete crkve Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, koja je puno vjernika. Nemojte ih uzimati kako biste ih u jednom ili dva koraka predavali pseudo-religijskim zajednicama.“
„Makar deset od vas mi je u neposrednim razgovorima reklo: ’Uh, šta nam rade ovi naši gdje sad ovo da nam stave, pa znaju li oni kakav sam ja sa tim i tim popom, koliko ja puta idem u crkvu‘, i tako. Umjesto tih priča ako dođe do tog momenta nemojte pritisnuti taster. Na vama je istorijska odgovornost prema vašim porodicama“, dodao je Radunović u Skupštini tokom rasprave.
Još oštriji je bio jedan od lidera DF-a i predsjednik Demokratske narodne parije (DNP) Milan Knežević, koji je poručio da svi treba „da donesemo po flašu benzina, pospemo i klupe i sebe i ako treba da se zapalimo“.
„I mi i ova Skupština ne treba da postojimo ukoliko je ona spremna da donese ovakav zakon o slobodi vjeroispovjesti“, rekao je Knežević uz poruku da nema „časnije, svetije i ljepše smrti od stradanja braneći ono u što vjeruješ, a to su naši manastiri, mošti naših svetaca i duhovno istorijsko naslijeđe na kojem smo se podigli“.
„Neće nas zastrašiti prijetnje i uvrede“, rekao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Dragutin Papović i naglasio da će se i dalje sprovoditi politika koja je usaglašena sa međunarodnim standardima, pravnim poretkom Crne Gore, ali i onim što su najbolje vrijednosti crnogorskog društva.
„Uspostavili smo pravu mjeru, a oni koji to kritikuju žele upravo suprotno — da Crna Gora funkcioniše kao država podijeljena po nacionalnim i vjerskim šavovima. Mi to nećemo dozvoliti.“
Papović je takođe reagovao na prijetnje poslanice opozicionog DF-a Marine Jočić, koja je rekla da se u Crnoj Gori sprema „krvavo kolo“.
„Vama iz DPS-a treba, kao što je Sveti Vasilije Ostroški, slava mu i milost, po glavi udario Mardarija koji je potpisao uniju sa katolicima. I da znate, taj štap kojim je Sveti Vasilije udario Mardarija i vratio ga na vjeru prađedovsku, taj štap će biti u rukama DF-a“, rekla je Jočićeva nezadovoljna zbog Prijedloga zakona o slobodi vjeroispovjesti.
Njen partijski kolega Budimir Aleksić je rekao da „Crna Gora nije građanska država i ovdje se, umjesto građanske, stvara nacionalna i nacionalistička država u kojoj postoje građani prvog, drugog i trećeg reda“[98][99].
Istoga dana predsednik Crne Gore Milo Đukanović poručio je da Predlog zakona o slobodi veroispovijesti neće biti povučen sa dnevnog reda i da on i Vlada Crne Gore imaju apsolutni legitimitet da razmatraju to pitanje, jer Srpska pravoslavna crkva (SPC) 1918. nije ni postojala[100].
Otvoreno pismo predsedniku Srbije[uredi | uredi izvor]
Sledeći dan Srpski nacionalni savjet iz Crne Gore uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kome ga poziva da se uključi u rešavanje problema nastalih zbog predloga Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, kako bi se „postiglo pravedno rešenje“. U pismu koje je potpisao predsednik doktor Momčilo Vuksanović ističe se da su Vladinim predlogom zakona sva nadanja o prevazilaženju identitetskih nesporazuma između Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori nestala, jer, tvrde, taj zakon predviđa „otimanje svetinja Srpske pravoslavne crkve“. Savet poziva Vučića i da „na svaki način“ pomogne srpskom narodu, jer je, kako kažu, opstanak Srba u Crnoj Gori važan i za Srbiju[101].
Otvoreni sukob vlade sa SPC i opozicijom[uredi | uredi izvor]
Dana 18. decembra premijer Crne Gore Duško Marković poručio je da ne vidi razlog zašto bi Manastir Ostrog bio u vlasništvu Srpske patrijaršije, kada je Saborna crkva u Beogradu u vlasništvu države Srbije.
„Zašto nije problem da je Saborna crkva u Beogradu vlasništvo države Srbije? Zašto bi Ostrog bio u vlasništvu Srpske patrijaršije?“, pitao je Marković tokom premijerskog sata, odgovarajući na pitanje Srđana Milića (SNP) o državnoj imovini i Predlogu zakona o slobodi vjeroispovjesti. Marković je Miliću poručio da nema potrebe za nervozom.
Milić je u odgovoru premijeru ocijenio da treba zaštiti građane od mržnje koju vlast čini Predlogom zakona o slobodi vjeroispovjesti.
„Čude me stručnjaci iz Vlade koji su pravnici, a pozivaju se na imovinski zakon i pokušavaju da otimaju imovinu kroz slobodu vjeroispovjesti, a ne kroz zakon o svojinsko-pravnim odnosima i imovini. Pozivam vas da povučete ovaj zakon, jer je već ovo što je dogovoreno sa Rimokatoličkom crkvom i Islamskom zajednicom kroz temeljni ugovor iznad zakona. Je li to definisano Ustavom da postoji supremacija međunarodnih zakona? Budite do kraja pošteni i napišite zakon o otimanju imovine SPC jer se nijedan od ovih članova ne odnosi na druge vjerske zajednice“, kazao je Milić[102].
Dana 20. decembra, Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije kazao je nije dobro protiviti se svetinji, a posebno Svetom Vasiliju Ostroškom, u emisiji „U žiži“ televizije „Novi“, odgovarajući na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje DPS-a iznošenju svetiteljevih moštiju iz Ostroga i njihovom dolasku u Nikšić, 21. decembra[103]. Istoga dana predsjednik Prave Crne Gore Marko Milačić najavio da će sa svojim timom krenuti pješke iz Podgorice, preko Ostroga, do Nikšića na crkveno-narodni Sabor, koji je zakazan za subotu. Polazak je večeras u 19 časova ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja, a Milačić poziva građane da mu se pridruže[104].
Poslanici parlamentarne većine u Skupštini Crne Gore ponovo su odbili da predlog poslanika Demokratskog fronta o uvođenju Dana Petra Drugog Petrovića Njegoša uvrste u dnevni red. Od svih prisutnih 31 poslanik je bio uzdržan, sedam njih protiv, dok su 22 bila za. Poslanici DF-a su pre obrazlaganja predloga da se uvede novi praznik kulture — 13. novembar Dan Petra Drugog Petrovića Njegoša, na svojim klupama istakli portrete ovog velikana. Demokratski front je taj predlog aktuelizovao i prošle godine. Izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima, DF je predložio novi praznik sa ciljem da se afirmišu kultura i stvaralaštvo jedne od najvažnijih ličnosti Crne Gore, vladara, vladike, pesnika i filozofa. Predlogom je predviđeno da se praznik obeleži održavanjem kulturnih i drugih manifestacija koje će biti posvećene Njegošu, a na kojima će se afirmisati njegovo stvaralaštvo. Poslanik i jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić pozvao je danas Vladu da povuče iz skupštinske procedure Predlog zakona o slobodi veroispovesti[105][106].
Dan pred veliki crkveno-narodni Sabor u Nikšiću, na kome će vernicima na poklonjenje biti donijete mošti Svetog Vasilija Ostroškog, u manastir u kom one inače počivaju, vernici kao i obično dolazili su na poklonjenje. Monasi uz duboke molitve pripremali su mošti Svetog Vasilija za put u Nikšić[107]. Istog dana Miodrag Daka Davidović, nikšićki biznismen i dobrotovor Srpske pravoslavne crkve na koga je desetak dana pre pokušan atentat, stigao je u Crnu Goru oko 15 i 30 časova, a njega su na aerodromu u Golubovima dočekali predstavnici Demokratskog fronta. Dolazak u Nikšić Davidović je najavio preko portala „Novosti“, kada je saopštio da ima obavezu da bude uz svoj narod i crkvu kada je najteže[108][109].
Svepravoslavni sabor u Nikšiću 21. decembra[uredi | uredi izvor]
U noći između 20. i 21. decembra, autobusi koji su krenuli u Nikšić iz Srbije i Republike Srpske na veliki narodni sabor, zaustavljeni su na granici[110].
Dana 21. decembra, Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije upozorio je vlast u Crnoj Gori da ne srlja u prokletstvo i najavio da će se na kraju Sabora zakleti pred moštima Svetog Vasilija Ostroškog da će braniti veru. Vladika Joanikije pročitao je vernicima u Sabornoj crkvi pismo vaseljenskog patrijarha Vartolomeja upućeno predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću. Vaseljenska patrijaršija u pismu izražava začuđenost podrškom koju je Đukanović dao stvaranju „Pravoslavne crkve crnogorske“, kao i time da je Vlada usvojila Predlog zakona o slobodi veroispovesti, koji predviđa „podržavljenje svih pravoslavnih crkava izgrađenih pre 1918. godine, kao i druge crkvene imovine“.
„Ovo bi značilo da vaša država oduzima pravo svojine nad crkvama i imovinom sveštenoj Mitropoliji crnogorskoj, kao i ostalim trima eparhijama Srpske pravoslavne crkve. Vaša ekselencijo, ovim pismom vam jasno i potpuno otvoreno saopštavamo da Vaseljenska patrijaršija, zajedno sa svim drugim pravoslavnim crkvama, kao jedinu pravoslavnu kanonsku jurisdikciju u Crnoj Gori priznaje onu pod nadležnošću mitropolita crnogorskog Amfilohija, jerarha najsvetije crkve srpske“, navodi se u poruci Đukanoviću. Kako se dodaje, crnogorska crkva nikada nije bila autokefalna, a sadašnja takozvana Pravoslavna crkva crnogorska, pod Mirašem Dedeićem. Dedeić nije episkop pravoslavne crkve, nego osoba raščinjena od Vaseljenske patrijaršije. Jedini tamošnji kanonski jerarh je naš brat, mitropolit Amfilohije, svepravoslavno priznate Patrijaršije srpske. Šaljemo vam ovo pismo jer ne želimo da naš ljubljeni narod Crne Gore dođe u stanje crkvene izolacije i odsečenosti od tela sveukupne zajednice pravoslavnih crkava, s obzirom na to da nijedna od njih neće priznati ni podržati Dedeićevu antikanonsku tvorevinu. Ponavljamo ono što smo vam napisali dvehiljadite godine — uvereni smo da će vaša draga ekselencija razumeti opasnost po duhovno jedinstvo naroda Crne Gore, koja je prouzrokovana pokretom pomenutog Dedeića, te da ćete se vi distancirati od njega radi dobra i jedinstva Vašeg naroda“. Vaša ekselencijo, molimo vas da gore napisano ne shvatite kao mešanje u unutrašnje stvari vaše države, nego kao želju naše majke crkve konstantinopoljske da pomogne vašem pobožnom narodu u kritičnim istorijskim trenucima“, zaključuje se u pismu carigradskog patrijarha[111][112].
Biznismen Miodrag Daka Davidović prisustvovao je sabornom skupu u Nikšiću, a na pitanje da li ga je bilo strah da dođe u Crnu Goru nakon pokušaja atentata u Beogradu kazao je da „nema straha pred Gospodom“. Naveo je i da će „dolazak Svetog Vasilija na skup sigurno dozvati one koji odlučuju o ovom zakonu da dobro razmisle smeju li da udare na veru Hristovu“[113].
U toku dana veliki broj ljudi iz Crne Gore, Srbije i regiona došla je u Nikšić na crkveno-narodni Sabor u Hram Svetog Vasilija Ostroškog protiv usvajanja predloga zakona o vjeroispovijesti. Vjernici se nadaju da će vlast shvatiti poruku poslatu sa skupa, a neki tvrde: od Kosovskog boja nije bilo ničeg važnijeg od sprečavanja otimanja imovine SPC u Crnoj Gori. Na službi u Sabornom hramu u Nikšiću vjernici su se poklonili moštima Svetog Vasilija Ostroškog, specijalno donetim iz manastira Ostrog. U redu se po ledenoj kiši i vjetru čekalo i po nekoliko sati, ali narod je, iako promrzao i pokisao, iz nikšićke Saborne crkve izlazio vidno srećan i okrijepljen. U poruci pročitanoj tokom Sabora upućen je zahtev vlastima u Podgorici da uvažavaju viševjekovni istorijski kontinuitet i pravni subjektivitet Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke, zahumsko-hercegovačke i mileševske i svih crkvenih pravnih lica u skladu sa kanonskim pravom. Takođe je zatraženo zakonsko regulisanje i poštovanje autonomije crkava i verskih zajednica, zasnovano na Ustavu i međunarodnim standardima. Sputnjik je na licu mjesta pratio čitav događaj, a ljudi s kojima smo razgovarali posle Sabora na kom su pročitane poruke vlastima, jedinstveni su u ocjeni da je današnji Sabor u Nikšiću bio veličanstven[114]. Zbog velikog broja poklonika koji danas na velikom crkveno-narodnom Saboru nisu uspeli da se poklone moštima Svetoga Vasilija Ostroškog, one su uveče noćili u Nikšiću. Vernici grada pod Trebjesom moći će da se poklone svecu i u toku večerašnjeg svečanog bdenja i sutra do završetka Svete arhijerejske liturgije u nikšićkom Sabornom hramu, koju će sa sveštenstvom služiti gospoda episkopi budimljansko-nikšićki Joanikije i dioklijski Metodije, sa početkom u devet časova, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke. Saopšteno je takođe da se Svetom Vasiliju Ostroškom u Nikšiću poklonilo više od 20.000 vernika. Kolone vernika su se slivale u nikšićki Saborni hram na poklonjenje svetitelju. Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sutra će sa sveštenstvom Svetu službu Božju služiti u manastiru Ostrogu, sa početkom u osam časova, prenela je Mitropolija crnogorsko-primorska[115].
Sledećeg dana mošti Svetog Vasilija Ostroškog, nakon što su im se prethodni dan u Nikšiću na velikom Crkveno-narodnom saboru i danas na Svetoj arhijerejskoj liturgiji poklonile desetine hiljada vernika, vraćene su u manastir Ostrog. Iz saborne crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću mošti sveca su svečano ispratili episkopi budimljansko-nikšićki Joanikije i dioklijski Metodije, sveštenstvo, monaštvo i vjerni narod. Sa moštima se u Ostrog uputio arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije[116].
Rasprava u skupštini o usvajanju "Zakona o slobodi veroispovesti" 24—26. decembar[uredi | uredi izvor]
Dana 23. decembra, parlamentarni oodbor za ljudska prava i slobode podržao je Predlog zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica. Poseban kuriozitet sa sednice Odbora za ljudska prava bio je gest poslanika Demokratskog fonta, koji su ispred sebe stavili glavice belog luka zbog prisustva Borisa Bojovića iz anatemisane NVO CPC. Kancelar Kotorske biskupije Robert Tonsanti prisustvovao je sednici Odbora za ljudska prava i slobode na kojoj se razmatra Predlog zakona o slobodi veroispovesti“ i pravnom položaju verskih zajednica. On je ocenio da je ova verzija zakona unapređena, ali da bi je trebalo još doraditi. Đorđe Raičević iz Jevrejske zajednice naveo je da podržavaju usvajanje zakona, ali da je trenutni predlog nepotpun i sporan i da bi trebalo da se radi na njemu. Poseban kuriozitet sa sednice Odbora za ljudska prava bio je gest poslanika Demokratskog fonta, koji su ispred sebe stavili glavice belog luka zbog prisustva Borisa Bojovića iz anatemisane takozvane „crnogorske pravoslavne crkve“[117]. Mitropolija crnogorsko-primorska najavila je isti dan da će se u utorak ispred Skupštine Crne Gore okupiti sveštenici i monasi predvođeni mitropolitom Amfilohijem i vladikom Joanikijem, kada će ponovo pročitati Svetovasilijevsku poruku sa sabora održanog tokom vikenda u Nikšiću. Okupljanje sveštenstva i monaštva Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke zakazano je u devet časova ujutro pred zasedanje Zakonodavnog odbora Skupštine. Nakon toga, u 10 časova biće održana i Sveta liturgija u Hramu Hristovog vaskrsenja. Slogan za ovo sabranje Srpske pravoslavne crkve biće riječi Svetog Petra Cetinjskog: „U imenu Božijem je sud i pravda“[118]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije zamolio je poslanike Skupštine Crne Gore, naročito opozicione, da sutra ne učestvuju u raspravi i izglasavanju Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. On ističe da se stara latinska poslovica „Vox populi — Vox Dei“ (glas naroda - glas Božiji) potvrdila i ovih dana u nikšićkom Hramu Svetog Vasilija Ostroškog, pored njegovog svetog ćivota. Taj glas naroda Božijeg, kako je najavio, Pravoslavna crkva će sutra, na čelu sa svojim episkopima, svim sveštenstvom i monaštvom, posvedočiti i pred Skupštinom Crne Gore, gde će još jednom biti pročitana Svetovasilijevska poruka. Ovim činom, naglasio je, želimo da pozovemo narodne poslanike da i oni ispoštuju glas naroda[119].
Dana 24. decembra zakonodavni odbor crnogorskog parlamenta podržao je glasovima većine vladin Predlog zakona o slobodi veroispovesti. Pred početak sednice ispred crnogorskog parlamenta protestovali su sveštenici i monasi predvođeni mitropolitom Amfilohijem. Oni su se nakon toga uputili ka Hramu Hristovog vaskrsenja gde su potpisali Deklaraciju jedinstva i održali Svetu liturgiju. Pored mitropolita Amfilohija ispred Skuptine Crne Gore prisutni su bili i vladika Joanikije i Metodije. Pročitan je proglas Svetovasilijevskog sabora koji je održan u Nikšiću. Ispred zgrade Skupštine postavljene su zaštitne ograde, a prisutne su bile i policijske snage. Okupljenima se obratio mitropolit Amfilohije. Slogan za ovo sabranje Srpske pravoslavne crkve su reči Svetog Petra Cetinjskog: „U imenu Božjem je sud i pravda.“ Mitropolit Amfilohije pozvao je ponovo poslanike Skupštine Crne Gore, koji danas razmatraju Predlog Zakona o slobodi veroispovesti, da ne donesu takav zakon, a mitropolit se posebno obratio poslanicima islamske veroispovesti, da budu uz pravoslavnu braću. Mitropolit je zajedno sa vladikama Joanikijem i Metodijem na današnjem protestu ispred zgrade Skupštine Crne Gore pozvao i opozicione i poslanike rimokatoličke i islamske veroispovesti da ne učestvuju u raspravi o Predlogu zakona o veroispovesti. Sveštenici i monasi predvođeni mitropolitom Amfilohijem protestovali su ispred Skupštine Crne Gore pred početak sednice Zakonodavnog odbora, na čijem je dnevnom redu vladin Predlog zakona o veroispovesti. Nakon toga su se uputili ka Hramu Hristovog vaskrsenja, gdje će biti potpisana Deklaracija jedinstva i održana Sveta liturgija[120]. Zakonodavni odbor crnogorskog parlamenta podržao je danas glasovima većine vladin Predlog zakona o slobodi veroispovesti. Da je taj predlog zakona u skladu sa Ustavom, glasalo je sedam članova Odbora iz vladajuće koalicije, dok su dva iz opozicije bila protiv. Potpredsednik Vlade i ministar pravde Zoran Pažin na sednici Odbora poručio je da je namera Vlade da ispunjava svoje ustavne obaveze i da zakonom u građanskoj Crnoj Gori garantuje jednaka prava za sve. Pažin je kazao da se u Crnoj Gori, kao i svuda gde ima vladavine prava, vlasništvo nad imovinom može utvrditi jedino dokazima o vlasništvu. Ocenio je da bi bio neustavan svaki onaj zakon koji bi bilo kojoj verskoj zajednici omogućio da uživa prava koja niko drugi u Crnoj Gori nema, prenosi RTCG. Na pitanje iz DF-a može li SPC da vrši službu u crkvama, Pažin je odgovorio da ovaj zakon to pitanje ne uređuje. Potpredsednik je ocenio da će svako ko je pročitao Predlog zakona videti da u njemu ne postoji nijedna odredba koja bilo koju versku zajednicu stavlja u podređen položaj, već sve odredbe zakona jednako važe za sve[121]. Poslanici vladajuće većine u crnogorskom parlamentu izglasali su dnevni red sednice, na kojoj se našao i Predlog zakona o slobodi veroispovesti, čijem usvajanju se protivi Mitropolija crnogorsko-primorska i deo opozicije[122].
Dana 25. decembra, politička partija Prava Crna Gora pozvala je Demokratski front da za naredni dan zakaže protest protiv usvajanja Predloga zakona o slobodi veroispovesti. Ukoliko DF to ne učini, Prava Crna Gora će sama organizovati protest. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić pozvao je građane i vjernike da sjutra ujutru u što većem broju dođu ispred Skupštine Crne Gore, kako bi „oči u oči posramili“ poslanike koji će sjutra glasati za usvajanje zakona o slobodi veroispovesti. On je najavio da će zajedno sa ekipom Prave Crne Gore provesti noć ispred Skupštine.
On je izjavio: „Sjutra ujutru će biti jedan od najsramnijih dana u novijoj istoriji Crne Gore. Režim Mila Đukanovića planira da donese antipravoslavni, anticrnogorski, antisrpski i antidržavni zakon, ne o slobodi vjeroispovijesti, već o nečemu što je potpuna suprotnost slobode[123][124].“
Patrijarh srpski Irinej primio je uveče u posetu lidere Demokratskog fronta Andriju Mandića i Milana Kneževića. Mandić i Knežević su se zahvalili poglavaru Srpske pravoslavne crkve na stavu i podršci Sinoda SPC povodom najave usvajanja Predloga zakona o slobodi veroispovesti i otimanja imovine jedine kanonski priznate pravoslavne crkve. Oni su upoznali partijarha sa situacijom u Crnoj Gori i nazvali je dramatičnom. Njegova svetost Patrijarh Irinej blagoslovio je predsednika Nove srpske demokratije Andriju Mandića i Demokratske narodne partije Milana Kneževića da se na svakom mestu i u svakoj prilici bore i ne odustanu od odbrane naše svete pravoslavne crkve[125]. Nakon susreta sa patrijarhom poslanički klub Demokratskog fronta uputio je putem Fejsbuka poziv vernicima SPC da se danas okupe ispred Skupštine Crne Gore, na kojoj je planirana rasprava o Zakonu o slobodi veroispovesti i njegovo izglasavanje[126]. Srpski patrijarh Irinej izjavio je da je duboko potresen zbog aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori povodom usvajanja Predloga zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC)[127].
Upravi policije Crne Gore nije podneta prijava za održavanje javnog okupljanja u Podgorici za 26. decembar, pa će organizatori snositi zakonom predviđene posledice, saopštio je crnogorski MUP. MUP Crne Gore navodi da policija neće dozvoliti okupljanja u blizini štićenih objekata, a postupaće po zakonskim ovlašćenjima u cilju održavanja javnog reda i mira, nesmetanog funkcionisanja državnih institucija i očuvanja lične, imovinske sigurnosti i bezbednosti svih građana Crne Gore[128].
Usvajanje zakona, tuča u parlamentu, hapšenje poslanika opozicije i početak uličnih nemira i blokade puteva širom Crne Gore 26./27. decembar[uredi | uredi izvor]
Dana 26. decembra uoči rasprave u crnogorskom parlamentu o vladinom Predlogu zakona o slobodi veroispovesti Mitropolija crnogorsko primorska (MCP), koja se protivi ovakvom zakonskom predlogu, objavila je dokument sa primedbama, ranije dostavljenom premijeru Dušku Markoviću. Primedbe i predlozi Mitropolije objavljeni su na više od 100 strana i posebno se ukazuje, između ostalog, na to da nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Vlada Crne Gore ni pre utvrđivanja Nacrta zakona o slobodi veroispovesti 2015. godine, a ni od 2015. godine do utvrđivanja Predloga zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica 2019. godine nisu pokrenuli javni, stalni i institucionalni dijalog sa Crkvom i verskim zajednicama u Crnoj Gori o ovom veoma važnom društvenom pitanju[129].
Dok je u Skupštini Crne Gore trajala rasprava o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti, vernici Srpske pravoslavne crkve (SPC) iz Pljevalja i Žabljaka blokirali su most na Tari. U međuvremenu, crnogorska policija odblokirala je izlaze iz Podgorice i privela nekoliko osoba. U toku dana blokiran je magistralni put Berane-Bijelo Polje. Blokiran je i kružni tok u Budvi, a grupa građana iz Herceg Novog je, takođe, blokirala put u Zelenici. U znak protesta protiv usvajanja zakona o slobodi veroispovesti blokiran je kružni tok na ulazu ka aerodromu Podgorica kao i kod Blažovog mosta potvrdili su poslanici Demokratskog fronta (DF) u Skupštini Crne Gore. Na skupu je saopšteno i gde se sve okuplja narod, a rečeno je i da je blokiran put ka aerodromu, put za Radanoviće, kao i da su ljudi počeli da se okupljaju u Budvi, što je dočekano aplauzom. Sveštenici sve vreme čitaju molitvu, a ispred njih su policajci koji su na barikadama i sprečavaju prolaz do Skupštine gde je u toku rasprava o Predlogu zakona. Lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić rekao je u Skupštini da su u proceduru stavili amandmane koje im je dostavila Mitropolija. Mandić je amandmane nazvao „rješenjem priče“. Lider DF-a je kazao i da su blokade crnogorskih puteva početak „operacije obračuna“. On je kazao da je na blokadi u Zeti uhapšeno više osoba[130]. Više osoba, među kojima je i jedno svešteno lice, privedeno je nakon što su se oglušili o naređenja policije da uklone automobile sa bulevara na izlazu iz Podgorice, u naselju Zlatica. U Mojkovcu uhapšeno 15 ljudi. Poslanik Milan Knežević je kazao da je zbog večerašnje blokade puta u Zeti uhapšen njegov brat. Demokratski front je saopštio da su u toku hapšenja i u Baru[traži se izvor]. Demonstranti u Nikšiću probili su policijsku blokadu i zaputili su se prema tunelu Budoš. Situacija je ostala mirna i pored prisustva snažnih policijskih snaga[131].
U Skupštini Crne gore je u noći između 26. i 27. decembra oko 1 sat posle ponoći došlo do incidenta tokom sednice na kojoj se glasalo o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti. Skupštinsko obezbeđenje je ušlo u plenarnu salu i stalo između predsednika Skupštine Ivana Brajovića i poslanika DF-a. Poslanici DF-a tražili su da se sednica odloži za sutra. Premijer Marković i ministri napustili su plenarnu salu, poslanici DF-a Milan Knežević i Andrija Mandić polomili su deo tehnike koja se nalazi na stolu predsedavajućeg. Incidentu je prethodila eksplozija u skupštinskoj sali, a novinarima je rečeno da je u pitanju petarda. Prema nezvaničnim informacijama „Vijesti“, poslanik SDP-a Ranko Krivokapić gađan je flašom u glavu. Milun Zogović (DF) gađao je flašom Ivana Brajovića. Petardu ili najverovatnije suzavac u salu je bacio šef kluba DF-a Milutin Đukanović[132]. Svih 17 poslanika opozicionog crnogorskog Demokratskog fronta (DF) uhapšeni su noćas, nakon incidenta u Skupštini Crne Gore. Poslanik DF-a Milan Knežević je povređen, dok su ostali poslanici DF-a dobro. Oni su uhapšeni i stavljeni u dve policijske marice, a podgorički portal „Vijesti“ prenosi da su oni sprovedeni u Centar bezbednosti u Podgorici[133]. Nakon odvođenje poslanika DF-a iz skupštinske sale u podgorički Centar bezbednosti, građani su počeli da se okupljaju ispred te institucije[134]. Demokratski front saopštio je da je Zakon o slobodi veroispovesti usvojen u atmosferi totalne diktature. Glasovima vladajuće većine i SDP-a usvojen je Zakon o slobodi veroispovesti. Za Zakon je glasalo 45 poslanika DPS-a, SD-a, Liberalne partije, Bošnjačke stranke, Hrvatske građanske inicijative, Force i SDP-a[135]. U jutarnjim satima oko 7 satu pušteni su svi poslanici DF-a, osim Andrije Mandića, Milana Kneževića i Miluna Zogovića. Kvalifikacije za Mandića i Kneževića su sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, a za Zogovića — napad na službeno lice[136]. Mitropolija crnogorsko-primorska (MCP) posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti saopštila je da hapšenjem opozicionih poslanika i nasiljem prema okupljenim građanima širom zemlje, izazvane su nečuvene deobe i mržnja. Pravoslavni vernici dočekuju jedan od najtužnijih Božića u novijoj istoriji. Mitropolija je ocenila da je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je rano jutros usvojen, diskriminatorski i neustavan i ocenila je da je crnogorska vlast, odbijanjem amandmana MCP, potvrdila sumnje da se zakon donosi da bi se „pristupilo otimačini imovine pravoslavne crkve“. MCP je u saopštenju navela da su Parlament i Vlada odbili tri amandmana koje je MCP predložila preko poslanika Demokratskog fronta, a koji su, kako ocenjuju, predstavljali „časni izlaz za sve u ovoj nečasnoj raboti“, čime su u suštini odbili da se o svojinsko-pravnim odnosima raspravlja pred sudovima zemlje u redovnim postupcima, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Ističe se da svu odgovornost za posledice donošenja takvog Zakona snose direktno poslanici koji su glasali za njegovo usvajanje, Vlada Crne Gore, koja ga je predložila, i Milo Đukanović, predsednik Crne Gore[137].
Protesti i neredi u Mojkovcu, Nikšiću i Beranama 27. decembra[uredi | uredi izvor]
Oko stotinu građana okupilo se 27. decembra oko 18.00 časova ispred Hrama Svetog Vasilija u Nikšiću, u znak protesta zbog sinoćnjeg usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u parlamentu, a ubrzo je došlo do sukoba građana i policije. Kako se navodi, policija je u sukobu upotrebila pendreke. Portparol Demokratskog fronta Marko Kovačević priveden je u nikšićki Centar bezbednosti zbog prekršaja, ali nije navedeno o kakvom se prekršaju radi. Komandir policije Darko Mađarić upozorio je građane da okupljanje nije najavljeno u skladu sa zakonom. Okupljeni su skandirali „Ne damo svetinje“. Zbog prisustva velikog broja policajaca u opremi za razbijanje demonstracija pored kružnog toka, građani su blokirali ulicu kod marketa „Voli“. Policija ih je opomenula da ne smeju da blokiraju ulicu, te su odlučili da idu od jednog do drugog pešačkog prelaza. Oni su se naizmenično kretali preko prelaza i na taj način blokirali saobraćaj. Policija ih povremeno zaustavlja kako bi vozila prošla. Savet za građansku kontrolu rada policije pozvao je građane da ne napadaju policajce u Nikšiću. Iz tog tela su kazali da će njihovi predstavnici na licu mesta pratiti postupanje policije. Protest je završen bez ozbiljnijih incidenata[138]. Šćepanović je za „Vijesti“ kazao da kao vernik, komšija i prijatelj onih koji su na drugoj strani nije mogao da gleda primenu sile protiv okupljenih građana, zbog čega je napustio posao koji je jedini izvor egzistencije za njega i njegovu porodicu. Zbog dešavanja nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, službenik Centra bezbednosti Nikšić Miloje Šćepanović nakon 30 godina staža večeras je dao otkaz, jer nije hteo da učestvuje u akciji policije protiv građana[139]. Grupa od oko dvesta građana, koji su se večeras okupili ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, krenula je ka centru glavnog grada. Kolona se Bulevarom Svetog Petra Cetinjskog kretala u pratnji policije[140]. Vladika Metodije zadržan je na VMA nakon što je pretučen prethodne noći na protestu protiv donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, na mostu na Đurđevića Tari u Podgorici. Vladika Metodije zadobio je teže povrede unutrašnjih organa i da su u toku dijagnostički postupci i trenutno je primao simptomatsku terapiju[141]. Akademik Matija Bećković izjavio je za Sputnjik da progoniti danas crnogorsku Mitropoliju ravno je tome kao kada bi neko potražio preživele u Aušvicu da i njih dotuku[142]. Vladika Grigorije pohvalio je Crkvu i vernike u Crnoj Gori zbog odnosa prema usvajanju spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Vladika dizeldorfski i cele Nemačke Grigorije uveren je da srpski narod u Crnoj Gori vrlo dobro zna šta je Crkva, na kakvim je temeljima izrasla, čija je i kako se za nju i njena dobra treba boriti. On je povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti rekao da se sveštenstvo i narod u Crnoj Gori ponašaju za svaku pohvalu s obzirom na nepravdu koja im se brutalno nanosi[143].
Potpis crnogorskog predsednika na sporni zakon 28. decembra[uredi | uredi izvor]
Dana 28. decembra lideri Demokratskog fronta, Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i poslanik Milun Zogović, ujutru su pušteni iz pritvora nakon što je sud usvojio žalbu odbrane. Oni su nezakonitom i neustavnom odlukom sudije zadržani u pritvoru do 72 sata, bez obzira na činjenicu da im nije skinut poslanički imunitet, a da za delo za koje se terete nije zaprećena kazna od više pet godina. Iz tih razloga, oni su dan ranije najavili da započinju štrajk glađu u pritvoru[144]. Poslanik Milun Zogović, koji je upravo izašao iz zatvora, snimio je telefonom kako uhapšeni poslanici Demokratskog fronta pevaju u marici i tako pokazuju da nema straha od režima. Poslanici Demokratskog fronta, koje je crnogorska policija uhapsila dok su obavljali svoju obavezu u Skupštini Crne Gore, protestujući zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, nisu podlegli pritisku i zapevali su u marici dok su ih vodili u zatvor[145]. Poslanici DF-a pozvali su predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da ne potpiše Zakon o slobodi vjeroispovijesti, već da ga vrati Skupštini na doradu. Milan Knežević je pozvao mitropolita Amfilohija da prokune predsednika države Mila Đukanovića koga je nazvao nizdajnikom[146].
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović oko 15 časova potpisao je 28. decembra Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica„Vijest. Zakon je ubrzo objavljen u Službenom listu[147].
Neredi u Podgorici, Nikšiću i Beranama 29. decembra[uredi | uredi izvor]
Nakon izlaska iz pritvora, poslanički klub Demokratskog fronta se 29. decembra pomolio Svetom Vasiliju u manastiru Ostrog, i odmah su krenuli na teren[148]. Episkopski savet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori pozvao je isti dan vernike da se sabiraju u hramovima na molitvama, a policijske snage i njihove starešine „da ne primenjuju silu, pa, eto, čak i nad episkopima, koji se mirno okupljaju radi odbrane i ostvarivanja svojih verskih prava“. Episkopskom savetu prisustvovali su mitropolit Amfilohije, episkop mileševski Atanasije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije i episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije. Nije učestvovao episkop dioklijski Metodije, koji je, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko primorske, zbog primene fizičke sile nad njime od strane policije na mostu na Đurđevića Tari 26. decembra, zadržan na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Arhijereji iz Crne Gore, kako se navodi, odbijaju sve optužbe da je „Crkva Božija u Crnoj Gori eksponent ili ostatak bilo kakve velikodržavne ili političke ideologije“. Episkopski savjet je saopštio da se slične odredbe „kojim se otima crkvena imovina u Crnoj Gori“ nalaze u proceduri i pred prištinskim organima vlasti, „te da je namera da se Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske Patrijaršije oduzme pravo svojine nad našim drevnim svetinjama na Kosovu i Metohiji“. Episkopi su pozvali pravoslavni verni narod u Crnoj Gori da ne klone duhom „i da se uzda u Boga i Njegovu silu“. Nakon sjednice Savjeta je saopšteno da su sve crkvene zajednice slobodne da „u duhu hrišćanskog mira i bratske sloge, na prikladan način, molitveno iskazuju svoj stav protiv ugrožavanja osnovnih prava i sloboda vernika“. Pozvali su nosioce vlasti da skupe snage i, u najkraćem roku, otvore istinski dijalog[149].
U Bijelom Polju je 29. decembra nakon molebana održana litija u znak protesta protiv donošenja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. U Bijelom Polju se u znak podrške SPC okupilo više hiljada građana. Kolona ljudi se kretala od crkve sv. Petra i Pavla ka crkvi sv. Nikole u Nikoljcu[150]. Vernici Crnogorsko-primorske mitropolije blokirali su večeras magistralni put Plužine-Nikšić zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti[151]. Demonstranti u Nikšiću koji su protestovali zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti bili su okupljeni kod rodne kuće Mila Đukanovića[152].
U Zeti u došlo je do sukoba okupljenih građana sa crnogorskim policajcima, zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Desetak mladića, u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti i najavljene otimačine imovine Srpske pravoslavne crkve, zatvorilo je kružni tok u Zeti, koji vodi ka aerodromu. Kako piše crnogorska „Borba“, mladići su, naoružani petardama i vatrometom, naterali policiju da se povuče sa kružnog toka. Policija je, prema nekim informacijama, bacila suzavac na mladiće, ali se oni nisu povukli. U međuvremenu je policiji stiglo pojačanje[153].
Uveče 29. decembra više stotina građana protestovalo u centru Podgorice, uzvikujući parole „Milo lopove, ne damo ti svetinje“ i „Hoćemo suzavac“. Pripadnici policije blokirali su put demonstrantima u Podgorici, kod zgrade Višeg državnog tužilaštva. Policija je upozorila okupljene da imaju pet minuta da se raziđu, inače će biti primorani da upotrijebe sredstva prinude[154]. Ispred Hrama je došlo do incidenta kada je jedan od građana nasrnuo na lidera Prave Crne Gore Marka Milačića. Milačić je prethodno uzeo policijski megafon i pozvao okupljene ispred Hrama da se mirno raziću i da dođu sutra u većem broju. Ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici trenutno je mirno, a odatle su se razišli i građani i pripadnici policije. Prethodno je ispred Hrama došlo i do manjeg incidenta, kada je jedan od građana nasrnuo na lidera Prave Crne Gore Marka Milačića posle njegovog poziva da se građani raziđu i da se sutra okupe u još većem broju. Nakon toga policija je primenila sredstva prinude i rasterala okupljene. Okupljeni su pevali „Policijo braćo mila, ne slušajte više Mila“. Crnogorska policija saopštila je da su građani kamenovali policiju na protestima u Podgorici i da je policija upotrebila suzavac. Grupa građana je, kako se navodi, blokirala saobraćaj na kružnom toku prema Aerodromu „Podgorica“, a na lice mesta je odmah upućena Interventna jedinica policije. Zbog blokade puta Hitna pomoć nije uspela da dođe do povređenog policajca, koga je do Urgentnog bloka trasportovao jedan građanin koji mu je i ukazao pomoć, a kome se crnogorska policija u saopštenju zahvalila. Osim Živkovića, navodi se, još tri službenika Uprave policije su u ovom događaju zadobila lake telesne povrede. Blokada koju su građani uspostavili je otklonjena i saobraćaj se odvija normalno. Uprava policije Crne Gore ukazuje na činjenicu da pozivi verskih velikodostojnika „dovode do narušavanja javnog red i mira, ugrožavanja imovine i do povrjeđivanja policijskih službenika“ i upozorava da će za ovakve buduće incidente smatrati da su „odgovorni organizatori ovih aktivnosti, uključujući i crkvene velikodostojnike“[155].
Muftija sandžački hfz. Abdurahman ef. Kujević je rekao da je javnost uznemirila mogućnost da se ovim zakonom otvara mogućnost da imovina Islamske zajednice, vakufska imovina muslimana, može postati državno vlasništvo, sa čim se on u potpunosti ne slaže[156]. Episkop bački Irinej Bulović saopštio je da za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori glavna opasnost nije više sekta Miraša Dedeića, nego pretnja Mila Đukanovića, čoveka nekrštenog i neverujućeg — da će on „stvoriti“ neku novu „crnogorsku crkvu“[157].
Lider Prave Crne Gore Marko Milačić dobio je u kasnim večernjim satima poziv da se javi u policijsku stanicu. Milačić je svoj odlazak u Centar bezbednosti prenosio uživo na Fejsbuku. On je u svom obraćanju uživo objasnio da nije otišao da protestuje kako bi se sukobio sa policijom, već da izrazi nezadovoljstvo u maniru građanske neposlušnosti, ističući da je policija Crne Gore večeras pokazala da ne želi stabilnost. Uradili smo sve da do incidenta ne dođe, rekao je Milačić i objasnio da je na njegovu molbu od komandira dobio megafon kako bi ubedio ljude da se smire[158].
Dana 30. decembra, predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić zadržan je nakon saslušanja u Upravi policije zbog povrede Člana 34 Zakona o javnim okupljanjima i javnim priredbama, saopšteno je iz Prave Crne Gore. Iz te stranke tvrde da se Milačiću na teret stavlja da je bio organizator protestne šetnje u Podgorici nakon molebana u hramu, „dakle, šetnje koju je verujući narod samoinicijativno organizovao, u želji da se pobuni protiv neustavno donesenog Zakona o slobodi veroispovesti“[159]. Košarkaški klub „Budućnost Voli“ saopštio je da očekuje da se večeras odigra derbi ABA lige protiv Crvene zvezde. Niko od zvaničnika beogradskog kluba nije dao izjavu, a najavljeno je zvanično saopštenje[160]. Zbog usvajanja anticrkvenog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je izazvao brojne kontroverze, kako u Crnoj Gori, tako i u regionu, oglasio se i poznati kantautor Vlado Georgiev.
On je citirao Njegoša, odnosno, deo iz „Gorskog vijenca“.
„’Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čovjeka, al’ tirjanstvu stati nogom zavrat dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvjetlija!, Petar Petrović Njegoš“, stoji u objavi Vlada Georgieva[161].
Potpis i apel 88 pojedinih intelektualaca koji brane crnogorsku vlast[uredi | uredi izvor]
Pojedini intelektualci, političari, reditelji, novinari, glumci, istoričari… iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, i „Kosova“ objavili su 30. decembra apel u kojem pozivaju da se „osudi ugrožavanje mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda“. Među njima su
- Latinka Perović, istoričar;
- Stjepan Mesić, predsednik Predsedništva SFRJ i predsednik Hrvatske;
- Milan Kučan, predsednik Slovenije;
- Budimir Lončar, ministar spoljnih poslova SFRJ;
- Bogić Bogićević, član Predsedništva SFRJ;
- Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ;
- Haris Silajdžić, bivši predsedavajući Predsedništva BiH;
- Azem Vlasi, advokat;
- Veljko Bulajić, reditelj;
- Bogdan Tanjević, košarkaški trener;
- Šerbo Rastoder, istoričar;
- Ivo Goldstein, istoričar;
- Husnija Kamberović, istoričar;
- Milivoj Bešlin, istoričar;
- Momir Samardžić, istoričar;
- Nikola Samardžić, istoričar;
- Živko Andrijašević, istoričar;
- Dragan Markovina, istoričar;
- Edin Omerčić, istoričar;
- Adnan Prekić, istoričar;
- Ivo Vajgl, diplomata, član EP;
- Žarko Papić, direktor IBHI;
- Dimitrije Popović, slikar;
- Senad Pećanin, advokat;
- Tamara Nikčević, novinar;
- Sonja Biserko, Helsinški odbor u Srbiji;
- Milorad Popović, pisac;
- Boris A. Novak, pisac;
- Mirjana Miočinović, dramaturg;
- Vladimir Arsenijević, pisac;
- David Filip, pisac;
- Svetislav Basara, pisac;
- Nenad Prokić, dramaturg;
- Veton Suroi, pisac i publicista;
- Andrej Nikolaidis, pisac;
- Škeljzen Malići, filozof;
- Vladimir Milčin, reditelj;
- Dino Mustafić, reditelj;
- Radmila Vojvodić, reditelj;
- Emir Hadžihafizbegović, glumac;
- Nataša Mićić, poslanica u Skupštini Srbije (LDP);
- Čedomir Jovanović, narodni poslanik, predsednik LDP-a;
- Nenad Čanak, narodni poslanik, predsednik LSV-a;
- Bojan Kostreš, političar (LSV);
- Aleksandar Olenik, advokat;
- Tanja Petovar, advokat;
- Aleksandar Sekulović, Savez antifašista Srbije;
- Sinan Alić, novinar;
- Nerzuk Ćurak, politikolog;
- Prof. Edina Bećirević;
- Prof. Gjyleta Mushkolaj;
- Slobodan Backović, akademik CANU;
- Slavo Kukić, sociolog;
- Esad Duraković, filolog;
- Branka Dragović Savić, novinar;
- Dinko Gruhonjić, novinar;
- Slobodan Sadžakov, filozof;
- Tomislav Marković, novinar;
- Beljulj Bećaj, novinar;
- Lula Mikijelj, aktivistkinja;
- Srđan Sušnica, sociolog;
- Izabela Kisić, Helsinški odbor u Srbiji;
- Reuf Bajrović, političar;
- Agon Bajrami;
- Slaviša Lekić, novinar;
- Boris Varga, politikolog i novinar;
- Zlatko Dizdarević, novinar;
- Boško Jakšić, novinar;
- Dragan Banjac, novinar;
- Mijat Lakičević, novinar;
- Gordana Suša, novinar;
- Boro Kontić, novinar;
- Dragan Bursać, novinar;
- Emir Suljagić, novinar i pisac;
- Nataša Govedarica, dramaturg;
- Snežana Čongradin, novinar;
- Pavle Radić, kolumnista;
- Bojan Tončić, novinar;
- Dušan Mijić, preduzetnik;
- Prof. Ivo Komšić;
- Suzana Kadirić, novinar;
- Ćerim Bajrami, političar;
- Esad Rastoder;
- Rusmir Mahmutćehajić, Međunarodni forum Bosna;
- Miloš Ćirić, politikolog;
- Prof. Ferid Muhić[162].
Protesti vernika i litije SPC[uredi | uredi izvor]
Sin funkcionera DPS-a u Bijelom Polju i uposlenika u Ministarstvu finansija (Poreska uprava) Salka Čokovića, Nedim Čoković, sinoć je preko društvenih mreža širio mržnju direktno usmerenu protiv vernika koji su izašli na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti[163].
Vatrogasci iz Bara — Bojan Rukavina, Vladimir Đuranović i Nikola Đuranović odbili su da asistiraju policiji u suzbijanju protesta pravoslavnih vernika koji se ne slažu sa Zakonom o verskim zajednicama, usvojenim u Skupštini prije nekoliko noći, i protiv njih je pokrenut disciplinski postupak zbog toga. Oni su „Barskom portalu“ kazali da su ponosni na svoju odluku i da će ostati istrajni u tom opredeljenju, bez obzira na moguće posledice. Od barskih vatrogasaca je zatraženo da konkretno asistiraju policiji kod tunela „Sozina“, gdje se očekivalo da će vernici iz Bara, Sutomora i Virpazara blokirati saobraćaj na dan kada je usvojen zakon koji diskriminiše Srpsku pravoslavnu crkvu i njenu Mitropoliju crnogorsko-primorsku[164]. Predsednik „Atlas Grupe“ Duško Knežević ocenio je da režim Mila Đukanovića želi da od Crkve otme vrednu imovinu u Buljarici. Knežević ističe da se već 10 godina radi na tome da se od Srpske pravoslavne crkve otme zemljište u Buljarici. Knežević kaže da Crna Gora ulazi u sve dublju krizu i plaši se da će sami izbori i održavanje izbora ući u jednu veliku radikalizaciju svega onoga što se dešava[165]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je u Ulcinju da je Zakon o slobodi vjeroispovjesti najsramniji zakon ikada donesen. Mitropolit Amfilohije održao je Svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi Svetog Nikole u Ulcinju. Govorio je o „našim staljinistima“, koji su ubijali i u toku i posle rata, da su gonili ime Božije, Crkvu Božiju, i otimali imovinu, privatnu i crkvenu:
„Njihovi naslednici to sada privatizuju i uzimaju direktno za sebe, svoju vlast i čast i srebroljublje. Otišli su, nažalost, i dalje nego što su to uradili titoisti i staljinisti, pa ne samo imanje, već hoće da oduzimaju i hramove Božije. Donijeli su najsramniji zakon koji je donijet ikad u Crnoj Gori“.
Poručio je da će proći ovaj zakon, „odnosno bezakonje i bezakonici, kao što su prošli i oni drevni bezakonici u Vavilonu“[166]. Premijer Crne Gore Duško Marković upozorio je mitropolita Amfilohija da ne podstiče nerede u Crnoj Gori[167]. Direktor Crnogorske policije je izjavio: "Nećemo dozvoliti napade na policijske službenike koji izvršavaju radne obaveze i zadatke u skladu sa zakonom, i na svaki oblik ugrožavanja naših pripadnika energično ćemo odgovoriti. Prolivena krv policijskih službenika neće ostati nekažnjena", poručio je Veljović. Dodao je da odgovornost „moraju nositi i oni koji pozivaju na nasilje i vandalizam pod plaštom odbrane svetinja“[168].
Deo specijalne jedinice MUP-a Crne Gore upućen je 30. decembra u Berane, s ciljem razbijanja eventualne blokade magistralnih putnih pravaca, koju su proteklih dana sprovodili vernici SPC gnevni zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, koji je podigao tenzije u državi do tačke ključanja. Srpska pravoslavna crkva i opozicioni lideri u Crnoj Gori pozivaju na mirne demonstracije, ali se plaše ubačenih provokatora koji bi mogli da izazovu sukobe i iniciraju akciju policije. Takođe čelnici crnogorskog MUP-a planirali su da u ponedeljak uveče iznad Zete podignu helikopter sa termovizijskom kamerom, kako bi „locirali“ pobunjene građane u slučaju okupljanja. Građani Berana i danas se okupljaju da iskažu neslaganje sa otimanjem srpskih svetinja koje je najavio režim Mila Đukanovića. U gradovima Crne Gore nastavljeni su protesti vernika Srpske pravoslavne crkve protiv namere režima Mila Đukanovića da država otima crkvenu imovinu i onemogući sveštenike Srpske pravoslavne crkve da slobodno i u miru vrše službu. U Beranama okupio još veći broj građana nego prethodni dan, kako bi pružio otpor i poslao snažnu poruku da se neće pomiriti sa sramnim zakonom kojim se targetira srpski narod i njegova Crkva u Crnoj Gori[169].
Lider Prave Crne Gore Marko Milačić je nakon saslušanja u Prekršajnom sudu, odmah po izlasku iz sudnice, opet lišen slobode i sproveden u prostorije Uprave policije, radi, kako mu je rečeno, dopune izjave. Žana Milačić, advokat Milačića, kaže da njenog klijenta zadržavaju zato što je u pitanju odmazda režima. Milačić je u prostorije policije sproveden po zahtevu postupajućeg državnog tužioca. Žana Milačić, advokat Marka Milačića, kaže da predsednik Prave Crne Gore nije bio organizator šetnje nakon koje su se desili nemiri ispred Hrama, već učesnik u njoj, kao što su to bili i drugi građani nezadovoljni donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti. Milačić se, kako kaže, javio policiji nakon pismenog poziva, i lišen je slobode zbog izvršenja prekršaja kao „organizator“ protesta, odnosno šetnje, protivno članu 33. Zakona o javnom okupljanju i javnim priredbama, odnosno okrivljen je da nije prijavio javno okupljanje pet dana pre javnog okupljanja. Njegova advokatica kaže da je Milačić proveo 12 časova u Upravi policije, a kada je saslušan u Prekršajnom sudu, pušten je na slobodu. Žana Milačić je dodala da ona, kao svedok toga što se dešavalo, može da potvrdi da potvrdi da i Milačić i Milutinović ne da nisu počinilo to krivično delo, već naprotiv, oni su uzeli megafon i samoinicijativno pozvali okupljene da se raziđu, što su kako navodi, svi i učinili[170]. Mitropolija odgovorila je crnogorskom premijeru da napad na policiju je podmetačina Crkvi. Iz MCP je saopšteno da su svi sveštenici, bez izuzetka, iskazali vernost mitropolitu Amfilohiju, Mitropoliji i Patrijaršiji srpskoj. Mitropolit je upoznao sveštenstvo sa činjenicom usvajanja i proglašenja novog „anticrkvenog zakona o slobodi vjeroispovijesti, čiji je cilj slabljenje naše Crkve i otimanje crkvene imovine“. Istakli su da će sveštenstvo, u duhu sabornosti i jedinstva, čuvati dostojanstvo Crkve u smutnji koja je nastala zbog donošenja ovog „nesrećnog Zakona, pozivajući i sve vjerne da se ophode prema svojim susjedima, rođacima, prijateljima i sugrađanima u duhu mira i bratske ljubavi, pa i onda kad ne misle jednako o aktuelnim događajima“[171].
Više hiljada građana Bara prošetalo je 30. decembra uveče ulicama grada u znak protesta protiv usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Nije bilo incidenata[172]. U Đuđeve Stupve uveče je pristiglo preko pet hiljada ljudi koji su došli da prisustvuju molebanu i još jednom iskažu jasno protivljenje sramnom Zakonu o slobodi veroispovesti[173]. Budva danima iskazuje nezadovoljstvo zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Uveče je veliki broj Budvana prisutvovalo molebanu. Sa njima je bio i predsednik opštine Marko Bato Carević[174].
Vladika budimljansko–nikšićki Joanikije poručio je u prepunom Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću da je crkva najjača kada je najprogonjenija, kao što je to sada slučaj. Moleban je u Hramu služilo sveštenstvo nikšićke Saborne crkve, a na kraju službe je besedio i episkop budimljansko–nikšićki Joanikije[175].
Dana 31. decembra, povodom izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini Crne Gore i masovnih protesta širom Crne Gore, lideri Demokratskog fronta pozvali su diplomatski kor u Crnoj Gori da reaguje kako bi se zaustavili potezi režima koji vode oduzimanju crkvene imovine[176]. Istog dana predsedniku Prave Crne Gore Marku Milačiću, nakon saslušanja u osnovnom tužilaštvu, danas je određeno tužilačko zadržavanje od 72 časa, posle čega je Milačić izjavio da počinje štrajk glađu, saopštila je Prava Crna Gora. On je zadržan dan ranije nakon saslušanja u Upravi policije, a na teret mu se stavlja da je bio organizator protestne šetnje u Podgorici povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti[177]. Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije predvodi litiju na Žabljaku. Građani protestuju protiv novog Zakona o slobodi veroispovesti[178]. Više hiljada ljudi je treći dan učestvovalo u litiji u Bijelom Polju. Ona je krenula od crkve Svetog Petra i Pavla do crkve Svetog Nikole. Narod je protestovao protiv usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti[179]. Posle odsluženog molebana u Sabornom hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici, više hiljada vernika krenulo je u molitvenu šetnju sa ikonama i crkvenim barjacima. Otac Predrag Šćepanović je kazao da vernici nisu malo stado, nego stado Hristovo, koje je Sveti Petar predao u ruke Hristu i Svetoj Majci Božikoj. On je poručio je da će litije uz molitve i ikone biti održavane i ubuduće, dok god se ne odbrane svetinje. Otac Šćepanović je naglasio da se i braća muslimani i rimokatilici priključuju u Bijelom Polju i Beranama[180]. I u Beranama je i danas narod izašao da podrži Srpsku pravoslavnu crkvu. Kako pokazuju fotografije sa društvenih mreža, litija je bila vrlo masovna[181]. Molebanu u Podgorici, koji je održan zbog ugroženosti srpskih svetinja, prisustvovali su i potomci porodice Petrović Njegoš[182]. Ivan Petrović Njegoš, direktni potomak svetorodne dinastije Petrovića, potpisao je nedavno i peticiju protiv predloga Zakona o slobodi veroispovesti, naglasivši da je to učinio zbog svog životnog i moralnog ubeđenja da bude dostojan potomak svojih predaka. Veliki broj građana i večeras se okupio u Pljevljima protestujući protiv izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti. Kao i prethodnih večeri, i noćas je služen moleban u crkvi Svete Petke, a potom je litija prošla ulicama grada do zgrade Opštine i nazad do crkve. Sve vreme trajanja litije sveštenici su pevali crkvene pesme, a čuli su se i povici „Ne damo svetinje“ i „Milo lopove“. Pljevaljski Odbor za odbranu svetinja saopštio je da se narod ne okuplja na molitvu i litiju da ratuje protiv „narodne policije koju mi plaćamo da nas štiti, već da se okupljaju da isprave nepravdu koja je Zakonom o slobodi veroispovesti naneta našoj Crkvi“. Kazali su da neće odustati „sve dok ne stanu u kraj bezumlju koje nas je zadesilo“. Brojnošću, ističe Odbor, Pljevljaci su pokazali da su „u potpunosti svesni opasnosti koja prijeti Srpskoj pravoslavnoj crkvi od silom izglasanog Zakona o slobodi veroispovesti“. Nadležnim vlastima poručili su da odustati neće, dok Vlada ne povuče sporni zakon i dok ne budu uvereni da će imovina Srpske pravoslavne crkve biti zaštićena[183]. Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću večeras je bio mali da primi sve koji su došli da prisustvuju molebanu. Tokom šetnje nosili su se samo crkveni barjaci. Iako se večeras slavi Nova godina, na svakom ćošku čeka grupa vernika koji se priključuju litiji. Na gradskom trgu sveštenik Miodrag Todorović okupljenima je rekao da svaki put koji ne vodi u hram vodi u ćorsokak, kao i da su se večeras okupili da sveštenim hodom „prigrle Nikšić i cijelu Crnu Goru“ i da svima pruže mir i ljubav. Dodao je da su ovde izašli da kažu da ne diraju u ćivot Ostroški, u svetinje, u ćivot Svetog Petra Cetinjskog i Stefana Piperskog[184]. Služba zaštite i spašavanja dala je punu podršku kolegama koji su odbili da asistiraju policiji i tako otežaju borbu sveštenstvu i pravoslavnim vernicima u odbrani svetinja. Zaposleni u Službi zaštite i spašavanja opštine Bar pružili su punu podršku kolegama koji su odbili naređenje da asistiraju policiji u vidu uklanjanja vozila koja blokiraju saobraćaj zbog nastale situacije u vezi sa izglasavanjem Zakona o slobodi veroispovesti. Tokom šetnje ulicama Bara okupljeni su uzvikivali „ne damo svetinje“ i „ustanite Barani“. Šetnja ulicama Bara protekla je bez incidenata[185]. Predsednik "Prave Crne Gore" Marko Milačić pušten je uveče iz pritvora u kome je bio zbog optužbi da je organizovao protestne šetnje povodom usvajanja Zakona o slobodi veropispovesti[186]. Portal IN4S objavio je fotografije i snimak na kom se vidi predsednik Crne Gore Milo Đukanović u, kako je navedeno, jednom luksuznom hotelu u Majamiju. Navodi se da su snimak i fotografije napravljene u luksuznom restoranu hotela "Faena" u kom jedno noćenje košta 2.000 dolara. Televizija Vijesti stupila je u kontakt sa kabinetom predsednika ali nije dobila ni potvrdu ali ni demanti da se Đukanović nalazi u Majamiju[187].
Dana 1. januara 2020. godine, Mitropolija crnogorsko-primorska pozvala je predstavnike Saveta za građansku kontrolu rada policije i nevladin sektor da zatraže unutrašnju kontrolu rada službenika policije, povodom njihovog ponašanja prema građanima koji su u ponedeljak prisustvovali molebanu ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. Policija je u noći nedelja/ponedeljak privela pet osoba zbog, kako navode, sumnje da su počinili više prekršaja i dodaje da je više službenika u civilu, koji su došli vozilima sa civilnim tablicama, privelo nekoliko građana, među kojima i više maloletnika i to nakon što su građani počeli da se razilaze. Mitropolija traži i da se pripadnici policije kazne ako se utvrde te činjenice, kao i da su oni prekoračili ovlašćenja. Policija je saopštila da je uhapsila D.Š. (18), M.L. (17), A.M. (18), M.L. (21) i D.L. (16) u ponedeljak i da su u utorak sprovedeni u Sud za prekršaje u Podgorici, dok su M.L. i D.L. pušteni[188]. Srbi iz Crne Gore jedni drugima čestitali su Novu godinu slanjem slika iz srpskih hramova. Zbog političkih događaja koji se dešavaju u Crnoj Gori, i međusobne čestitke građana uobičajene za Novu godinu — preko Vajbera, poruka i društvenih mreža — postale su specifične. Tako, umesto klasične „Srećna Nova“, Srbi u Crnoj Gori i šire jedni drugima šalju fotografije nastale u nekom od hramova u Crnoj Gori[189]. U Beranama je počela litija od zgrade Opštine Berane do tri kilometra udaljenog Manastira Đurđevi stupovi. U litiji učestvuje nekoliko hiljada građana Berana, sa čelnicima Opštine i partija koje čine vladajuću koaliciju u tom mestu. Prisutni su i članovi porodica pripadnika Uprave policije i Vojske Crne Gore. Okupio se do tada najveći broj građana od početka protestnih šetnji. Posle litije u Manastiru je počeo moleban[190]. Ispred Crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju okuplja se veliki broj ljudi. Litiju predvodi vladika budumljansko-nikšićki Joanikije. Okupljeni narod protestuje zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Prema nekim procenama, na litiju se okupilo više od 10.000 ljudi[191]. Šesto veče zaredom građani Pljevalja su izašli na protestni skup, koji su organizovani povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Izašlo je oko 6000 ljudi[192]. U podgoričkom Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja večeras je služen moleban, u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Na platou ispred Hrama okupio se veliki broj građana. Okupljeni su krenuli u molitvenu šetnju do Crkve Svetog Đorđa pod Goricom, odakle će se vratiti do Sabornog hrama. Protojerej Velibor Džomić kazao je da ovoliki broj okupljenih vernika pokazuje da su oni dokaz da njihove svetinje nisu na prodaju, „nisu za pazar, nisu za tendere, nisu poslastičarnice“. On je naglasio da Turcima koji su u Podgoricu došli polovinom 15. veka nikada nije palo na pamet da oduzimaju Crkvu Svetog Đorđa. Džomić je poručio da će Crkva na bezakonje odgovoriti molitvom. Pozvao je vernike da sa večerašnje litije, kao sa svakog sabora, odlaze „bolji“ i pozvao ih da se do Sabornog hrama vrate „dostojanstveno i mirno“ kao i do sada[193]. Prema nekim procenama, samo u Podgorici, Beranama, Bijelom Polju i Pljevljima na ulice je izašlo više od 30.000 ljudi[194].
Dana 2. januara Kotorski paroh, protojerej stavrofor Momčilo Krivokapić kazao je da su netačne tvrdnje onih koji za narodni bunt protiv Zakona o slobodi veroispovesti optužuju Rusiju i upletenost ruskih obaveštajnih službi. On je istakao i da je to svojevrsni dokaz da su neki u panici, jer očigledno nisu računali na otpor koji se ovih dana, pre svega, molitveno izražava u Crnoj Gori. Neverovatan je broj ljudi koji ovih dana izlaze mirno u celoj Crnoj Gori, ne praveći nikakve demonstracije, dodao je sveštenik Krivokapić sinoć na molebanu u kotorskoj Crkvi Svetog Nikole. Neke procene crnogorskih vlasti su govorile, dodaje, o okupljanju od dva-tri dana i da će nakon toga sve biti gotovo. On je vernicima preneo i da ga mnogi ljudi, od koji neki i ne dolaze u crkvu, sa zabrinutošću pitaju o svemu što se dešava i govore da je ovo sa Zakonom o slobodi veroispovesti previše „i da ih neće glasati“[195]. Veliki broj građana se i večeras okupio u Bijelom Polju u znak protesta zbog izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini Crne Gore. Prema procenama prisutnih, u litiji je učestvovalo više od 10.000 ljudi[196]. Funkcioner DPS-a Salko Čoković iz Bijelog Polja izrazio je duboko žaljenje zbog „neodgovornog postupka“ svog sina, koji je pre nekoliko dana na društvenim mrežama vređao pravoslavne vernike. On je rekao i da duboko poštuje pravoslavne vernike, te da je često prisutan u njihovim bogomoljama, što najbolje znaju njegovi prijatelji[197]. U Beranama su sve masovnija okupljanja protiv usvojenog spornog Zakona o slobodi veroispovesti. U Beranama se u Manastir Đurđeve stupove, zadužbinu Prvoslava, sina velikog župana Tihomira i sinovca velikog župana Stefana Nemanje, staru 806 godina, slila reka od više od 10.000 ljudi, koji su na moleban stigli posle protestne šetnje od tri kilometra. Građani su u šetnju krenuli od zgrade Opštine Berane. Na mnogim kućama u Beranama istaknuti su transparenti, odnosno poruke crnogorskom režimu — „Ne damo svetinje“[198]. Pred Sabornim hramom Hristovog vaskrsenja u Podgorici i večeras se okupio veliki broj ljudi u odbrani svetinja i u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Hram u Podgorici je prepun večeras, a veliki broj vernika ostao je ispred jer nije bilo dovoljno mesta da se u uđe Hram[199]. Mitropolija crnogorsko-primorska što pre će tražiti proveru ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti, najavio je rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović. On je u intervjuu za televiziju „Vijesti“ poručio da sa ovako nakaradnim zakonom država nema šanse da dokaže da joj nešto od crkvene imovine pripada, ali da strahuju od zloupotreba, jer je predsednik Milo Đukanović nedavno najavio obnovu tzv. crnogorske autokefalne crkve[200].
Moleban, a zatim i litija večeras krenula je 3. januara prvo iz Bijelog Polja. Ispred Crkve Svetih apostola Petra i Pavla, zadužbini kneza Miroslava, brata velikog raškog župana Stefana Nemanje, okupilo se oko 10.000 ljudi[201]. Šesti dan zaredom u Pljevljima se održavaju moleban i litija. Ogroman broj ljudi šeta ulicama grada[202]. Po snegu i hladnoći građani Žabljaka i su se okupili kako bi demonstrirali protiv zakona o slobodi veroispovesti[203]. Nikšićanin U. K. (67) uhapšen je zbog fizičkog napada i vređanja sveštenika Mirka Vukotića, saopšteno je iz Uprave policije. Sveštenik je napadnut ispred gradske kapele u Nikšiću, oko podneva, na Trgu Šaka Petrovića, uz pretnje i psovke. Svedoci kažu da je napadač vređao vernike i SPC. Kako je navedeno, Vukotić je rekao policajcima da nikada nije video tog čoveka. Policija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica U. K. (67) iz Nikšića zbog fizičkog napada i vređanja druge osobe na javnom mestu govorom, natpisom, znakom, ili na drugi način, a na osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, saopštila je Uprava policije. Dodaje se da je nikšićka policija, sprovodeći proaktivne aktivnosti, identifikovala to lice. Nadležni tužilac se izjasnio da u radnjama prijavljenog nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti[204]. Protesti u Crnoj Gori zbog izglasanog Zakona o slobodi veroispovesti nastavljeni se iz dana u dan u gradovima širom Crne Gore, a prvi koji su izašli na ulice i blokirali saobraćaj bili su građani Berana[205]. Ispred Manastira Đurđevi stupovi kod Berana okupio se veliki broj ljudi kako bi i večeras izrazili svoje neslaganje sa usvojenim Zakonom o slobodi veroispovesti. I u Andrijevici su se okupili ljudi kako bi izrazili svoj protest zbog tog zakona. Prema slobodnim procenama, ispred manastira se okupilo do 10.000 ljudi[206]. I Plužine su izrazile svoj otpor usvojenom Zakonu o slobodi veroispovesti. Više stotina stanovnika je prošetalo u litiji centrom grada. U gradu na Pivi se nalazi poznati Pivski manastir iz 16. veka[207]. U rodnom gradu premijera Duška Markovića Mojkovcu održani su moleban i litija, čime su se i Mojkovčani pridružili demonstracijama protiv Zakona o slobodi veroispovesti koji je usvojila Skupština Crne Gore[208]. I stanovnici Bara isu izašli u šetnju protiv Zakona o slobodi veroispovesti[209]. Mitropolit Amfilohije kazao je da su one koje su izglasali Zakon o slobodi veroispovesti glasali ljudi koji su svake noći u litijama i da zbog toga ne zna u čije ime su usvojili taj zakon. Više od 10.000 ljudi je uglas odgovorilo mitropolitu da se odriču zakona koji predstavlja bezakonje. U Podgorici Mitropolit Amfilohije je rekao da se ne može na haosu i bezakonju graditi ništa ni u jednoj duši i ni u jednom narodu, a još manje u državi[210]. Nakon molebana u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja Podgoričani su krenuli u litiju koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Dok je litija prolazila kroz podgoričko naselje Tološe, okupljenima, koji hodaju noseći upaljene sveće ili ikone, pridruživali su se meštani. On se obratio okupljenim građanima u litiji koja je išla od Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja do crkve u Tološima. Litija se kretala do Crkve Svetih Makaveja u Tološima, a po povratku u Saborni hram predviđeno je da se mitropolit Amfilohije obrati građanima. Pre litije u Hramu je održan moleban. Građani su ispunili hram, a red ljudi sa ikonama bio je je od ulaza u hram do bulevara[211]. Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije je okupljenim vernicima poručio da se radi o diskriminaciji i kršenju Ustava Crne Gore, koji propisuje da su sve vere ravnopravne. Litiji je prema proceni Mitropolije crnogorsko-primorske prisustvovalo više od 20.000 građana. Prema rečima episkopa Joanikija, narod je svojim izlaskom javno posvedočio protivljenje nepravdi i pokazao da su pravi hrišćani spremni na borbu ne ognjem i mačem, nego istinom, pravdom i spremnošću da se žrtvuju za crkvu i veru. On je dodao da je dovoljno da se izmeni ono što je za njih neprihvatljivo i da se primene Ustav Crne Gore i međunarodni standardi koji propisuju slobodu vere. Kako je kazao Joanikije, narodni skupovi koji se organizuju svako veče su najefikasniji vid borbe protiv nepravde[212]. U Kotoru je održan molitveni skup vernika. Okupljeni su šesti dan zaredom izrazili protest protiv zakona o slobodi veroispovesti[213].
Apel za odbranu SPC u Crnoj Gori[uredi | uredi izvor]
Dana 4. januara oko 9.000 intelektualaca iz celog regiona potpisalo je Apel za odbranu SPC u Crnoj Gori, u kojem traže da se prekine sa „nasilnim i protivpravnim pokušajem brisanja istorijskih i imovinskih prava SPC“. U apelu, koji je za tri dana potpisalo oko 9.000 episkopa SPC, članova SANU, profesora univerziteta, pisaca, reditelja, glumaca, muzičara, novinara iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske i rasejanja, zahteva se da se „ta anticrkvena, anticivilizacijska i antidržavna praksa obustavi trenutno i u svakoj svojoj projavi“, objavljeno je na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske. U tekstu Apela navodi se da se donošenjem spornog Zakona o slobodi veroispovesti direktno krši sloboda veroispovesti i pravo na imovinu eparhija Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Crne Gore. Posebno se ukazuje na činjenicu da od tri verske zajednice udaru zakona podleže samo SPC, budući da su položaj i prava ostalih uređeni posebnim zakonskim aktima. Među prvih 100 potpisnika Apela su mitropolit Amfilohije, episkopi Joanikije, Atanasije, predsednik Matice Srpske Dragan Stanić, ministar u Vladi Srbije Nenad Popović, akademici Vasilije Krestić, Miro Vuksanović, Slavenko Terzić, Ljubodrag Dimić. Apel su potpisali i profesori Branko Letić, Mira Radojević, Slobodan Samardžić, Slobodan Antonić, rektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Milan Kulić, direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković, pisci Alek Vukadinović, Gojko Đogo, Vladimir Kecmanović, Ljiljana Habjanović Đurović. Svoj potpis dali su i glumci Miloš Biković, Nenad Jezdić, Viktor Savić, Vuk Kostić, Slaviša Čurović, Andrija Milošević, Aleksandar Radojičić, članovi Beogradskog sindikata Feđa Dimović, Boško Ćirković, Aleksandar Protić, Blažo Vujović, Ognjen Janković, novinari Nikola Vrzić, Aleksandar Lazić, Gojko Raičević i drugi[214]. Uveče su prve litije krenule sa Durmitora i iz Bijelog Polja. Stanovnicima Žabljaka nije smetao ni led ni sneg da bi izrazili svoj protest protiv Zakona o slobodi veroispovesti. U Bijelom Polju se već tradicionalno okupilo na hiljade vernika i građana[215]. U Danilovgradu je 4. januara organizovana prva litija. Na stranici na Fejsbuku „Objektiv stori“ podeljena je objava pod naslovom: „Nikad ljepši sumrak u Danilovgradu“[216]. Uobičajeno veliki broj ljudi je bio na ulicama Berana. Sa fotografija je delovalo da je čitav grad izašao u odbranu srpskih pravoslavnih svetinj. aOgroman broj ljudi okupio se ispred manastira Đurđevi stupovi sedmi dan zaredom[217]. Policija u Podgorici pretresla je na devet lokacija prostorije i stanove koje koriste članovi kriminalnih grupa i „bezbednosno interesantne osobe“ i uhapsila jednu osobu zbog sumnje da je nedozvoljeno držala oružje i eksplozivne materije. Kako se navodilo u saopštenju Uprave policije, uhapšeni M. Š (66) biće priveden uz krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. Prilikom pretresa je, kako se dodaje, pronađen i oduzet okvir od pištolja sa municijom, zaštitni prsluk-pancir, oko 20.000 evra, doboš za automatsko oružje, kao i određeni broj sredstava za komunikaciju sa visokim stepenom kriptozaštite. Takođe, pronađen je određeni broj laptop i tablet uređaja, usb memorija, laserski nišan, dva sata marke „Roleks“, uređaj za snimanje DVR, GSP traker za kretanje i lociranje i ugovor o novčanoj pozajmici zaključen na iznos od 105.000 evra, navode iz policije. U saopštenju se precizira da je policija na devet lokacija pretresla prostorije i stanove koje koriste članovi kriminalnih grupa i bezbednosno interesantne osobe V. S. (31), S. S. (28), R. S. (35), B. V. (31), M. Š. (66), M. Š. (32), M. Š. (34), N. Š. (28) i B. V. (33) i ističe da su oduzeti predmeti prosleđeni na veštačenje u Forenzički centar Danilovgrad[218]. Vernici su se okupili ispred crkve Svete Trojice u Starom gradu, gde je održana litija povodom izglasavanja kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. Istim povodom se narod okupio i u Herceg Novom. Nakon molebana u Budvi organizovana je protestna šetnja od crkve Svete Trojice do crkve Svete Petke[219]. Tokom litije u Podgorici, koju je predvodio mitropolit Amfilohije, učestvovalo je više od deset hiljada građana. Sabranom vernom narodu pročitano je saopštenje Svetog Sinoda SPC, nakon čega im se obratio episkop diseldorfsko-nemački Grigorije. Vladika Grigorije je u Podgoricu došao kako bi podržao episkope, sveštenstvo i verni narod i preneo im molitvenu podršku više od 600.000 srpskih pravoslavnih vernika, čiji je nadležni episkop u Nemačkoj. Grigorije je istakao da u Nemačkoj živi više od 600.000 pravoslavnih Srba i oko 3.000.000 pravoslavnih hrišćana koji se dive borbi našeg naroda u Crnoj Gori. Vladika je objasnio da ne postoji ni jedna crkva, ni jedan grad u toj velikoj zemlji u koju sad svi žele da idu iz raznih razloga, a najviše iz razloga što postoji zakon o neotuđivoj verskoj slobodi, i podsetio da su Nemci međusobno ratovali trideset godina da bi na kraju shvatili da nema ništa važnije ni vrednije od ljudske ličnosti i da je najveći ljudski greh gaziti bilo čiju slobodu[220]. Uveče su vernici prošetali i ulicama Mojkovca i Kolašina. Verni narod je tako želeo da izrazi nezadovoljstvo zbog usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti[221]. Samozvani poglavar takozvane Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić uveliko slao je SMS poruke svojim „vernicima“ da dođu na loženje „crnogorskog badnjaka“ ispred letnjikovca kralja Nikole na Cetinju[222]. U večernjim satimas održana je najmasovnija litija do tada u Nikšiću. Desetine hiljada ljudi u molitvenoj šetnji. Nikšićani su šesti dan zaredom izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo zbog kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti[223][224]. Tokom sinoćne litije, dogodio se napad na učesnike u Bijelom Polju, saznaje IN4S. Kod kafića „Rič“ vernici su vređani i nazivani pogrdnim imenima, a u jednom trenutku, jedan od gostiju iz kafića je gađao učesnike litije, od kojih je povređena jedna osoba. Iz Uprave policije „jedan mladić zadobio lakše povrede u trenutku dok je pokušavao da razdvoji vlasnika lokala i još jednog mladića, ali nije precizirano na koji način je povređen“. Mladić je krvave glave napustio litiju, a novinarima je rekao da nije u stanju da priča. Službenici Centra bezbednosti su brzo reagovali i sprečili veći incident. „Privedeno je devet lica od kojih se prikupljaju obaveštenja. Ovaj događaj nije imao nikakve veze sa litijom“, saopšteno je iz Uprave policije[225].
Sledećeg dana, građani Bara jutros su se u velikom broju ponovo okupili u litiji podrške SPC. U crnogorskim gradovima već devet dana narod se okuplja u velikom broju izražavajući protest zbog donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti[226]. Svojatanje svetinja od bilo koje vlasti ili vlastodržaca, naročito onih obezboženih, sekularizovanih, jedno je od bezumlja i bezakonja naših dana, poručio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u Božićnoj poslanici. On se u poslanici osvrnuo na Zakon o slobodi veroispovesti, za koji Mitropolija smatra da predstavlja uvod u otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, i na protestne šetnje koje se danima dešavaju u više gradova.
Srpska kuća je odlučila da neće organizovati doček Srpske nove godine, čime želi da ispoštuje, pre svega, preporuku Sinoda Srpske pravoslavne crkve o izbegavanju svakog vida politizacije molebana i litija koje predvode vladike[227]. Veliki protestni skup organizovan je večeras i u Nikšiću, gde se na Trgu Svegot Nikole okupilo više hiljada vernika u znak borbe protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti[228]. Rukovodstvo Uprave policije u Crnoj Gori utvrdilo je Plan aktivnosti obezbeđenja svih javnih okupljanja na Badnji dan, kako bi svi građani mogli mirno i bez ograničenja da obeleže ovaj pravoslavni praznik. Kako je saopšteno iz Uprave policije, Kolegijum je razmatrao bezbednosnu situaciju u zemlji, u kontekstu organizovanih javnih okupljanja povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Uz zahvalnost građanima na mirnim okupljanjima, u saopštenju se navodi da je i pored velikog broja dezinformacija, lažnih vesti, pa i otvorenih najava o incidentima, Kolegijum konstatovao da svi događaji protiču u najboljem redu i u skladu sa zakonom. Mirna okupljanja, molebani i litije širom Crne Gore organizuju se danima u znak protesta zbog Zakona o slobodi veroispovesti, kojem se protive Srpska pravoslavna crkva i deo crnogorske opozicije. Ove godine Mitropolija crnogorsko-primorska će badnjak paliti ispred hrama u Podgorici, a nekanonska takozvana „crnogorska pravoslavna crkva“ ispred dvora Kralja Nikole na Cetinju[229]. Građani Bijelog Polja i 5. januara su se okupili na molebanu ispred crkve Svetog Petra i Pavla u znak protesta protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. To je do tada bio najveći skup, na koji je došlo oko 15.000 građana. Građani Berana isto veče su se okupili kraj svoje svetinje Manastira Đurđevi Stupovi[230]. Manastir Đurđevi Stupovi kod Berana je bio mesto okupljanja velikog broja vernika iz Berana i okoline. Po nekim procenama, u litiji u Beranama u kojima je učestvovalo najviše građana od početka protesta protiv Zakona o slobodi veroispovesti. Ono što posebno izdvaja ovaj skup su baklje i sveće kojima je svetinja bila obasjana[231][231]. Pravoslavni vernici iz Žabljaka i okolnih mesta na obroncima Durmitora učestvovali su u litiji u znak protesta protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. Mećava i jak mraz i temperatura od - 11C nisu ih zaustavili u odbrani svojih svetinja[232]. Građani Andrijevice, Plužina i Spuža su mirnim skupom i litijom izrazili protest protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti[233]. Građani Podgorice su takođe masovno učestvovalo u velikom protestu protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. Velika litija krenula je posle skupa u Hramu Hrista Spasitelja. Nakon molebana u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, molitveni hod sveštenstva Mitropolije crnogorsko-primorske sa vjernim narodom uputio se ka spomeniku Svetom Petru Cetinjskom, gde nisu držani govori, već samo molitva. Sveštenik Predrag Šćepanović objasnio je da se odustalo od prvobitnog plana da se ide ka Nemanjinom gradu na ušću Ribnice u Moraču, jer vjerni narod već od ponoći večeras kreće u badnjake, pa nisu željeli da poremete taj ritam. Večerašnjoj litiji u Podgorici, iako po vjetru i izuzetno hladnom vremenu, ponovo je prisustvovalo više od 10.000 građana[234][235]. Policija je u Podgorici lišila slobode glavnu i odgovornu urednicu portala "FOS media" A.Đ. (26) zbog sumnje da je izvršila krivično delo izazivanje panike i nereda. Kako prenose Novosti, A.Đ. je kao urednica i kao autor teksta koji je danas objavljen na ovom portalu pod naslovom "FOS otkriva: Pripadnici ROSU na raspolaganju Crnoj Gori za Badnji dan" u kojem se navodi da će "oko 250 pripadnika ROSU - specijalne kosovske jedinice stajati na raspolaganju crnogorskim bezbednosnim organima na dan okupljanja u Podgorici koje je zakazano za sutra", izazvala paniku u javnosti iznošenjem lažnih vesti putem medija, saopštila je uprava policije Crne Gore u nedelju uveče, uz naglasak da je sa tim upoznat nadležni državni tužilac koji se izjasnio da se u radnjama lica A.Đ. stiču elementi krivičnog dela izazivanje panike i nereda, kao i da se ista liši slobode i uz krivičnu prijavu privede nadležnom tužilaštvu”[236]. Meštani Bečića postavili su uoči Badnjeg dana na brdu iznad Rafailovića tri i po metra visok metalni krst. Oni su pozvali predstavnike svih mesnih zajednica na području budvanske opštine da ih slede, te da i oni postave krst na uzvišenjima i brdima[237].
Badnji dan i Božić[uredi | uredi izvor]
Dana 6. januara, Pravoslavni vernici obeležili su Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima, manastirima i crkvama pred najradosniji hrišćanski praznik Božić. U Crnoj Gori Badnji dan je proslavljen u trenutku podignutih tenzija i podela zbog usvajanja spornog i diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti. U najvećim crnogorskim gradovima paljenju badnjaka prisustvovao je veliki broj vernika. Veliki broj vernika prisustvovao je paljenju badnjaka u Podgorici, Nikšiću, Bijelom polju, Beranama, Risnu. Na Cetinju su, uz prisustvo jakih policijskih snaga, istovremeno nalagali badnjake vernici SPC i vernici nepriznate crnogorske crkve. Mere bezbednosti su značajno povećane uoči nalaganja badnjaka na Cetinju, koje su u isto vrijeme (15 časova) zakazale Mitropolija crnogorsko-primorska i takozvana Crnogorska pravoslavna crkva. Već na ulazu u grad mogle se primetiti policijske snage, a takođe njihovo prisustvo je povećano oko Cetinjskog manastira, gde su najavili da će Badnjake nalagati mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom, kao i na trgu ispred dvorca Kralja Nikole, gde će badnjake nalagati pristalice takozvane „Crnogorske pravoslavne crkve“. Na Cetinje su stigli i lider DF-a Andrija Mandić, lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović i predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić. Prisutan je bio i biznismen Miodrag Daka Davidović, kao i poslanici Demokratskog fronta. S obzirom da se ove dve lokacije nalaze samo na nekih stotinak metara na Cetinju, između manastira i dvorca kralja Nikole postavljene su jake policijske snage. Postavljena je i zaštitna ograda, kako bi bio onemogućen svaki međusobni kontakt vernika Mitropolije i simpatizera takozvane „Crnogorske pravoslavne crkve“. Nekoliko desetina pristalica Miraša Dedeića okupilo se ispred dvorca kralja Nikole. Pred Cetinjski manastir svakog trenutka pristiže sve više vernika. Ispred Cetinjskog manastira održano je paljenje badnjaka. Nakon obraćanja mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog Amfilohija čulo se i pojanje guslara[238][239][240][241]. Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije rekao je da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori Zakon o slobodi veroispovesti doživela kao veliku nepravdu. „Mi ćemo se boriti do kraja, drugog puta nema i pobedićemo, ali ne ognjem i mačem, nego istinom i pravdom“, rekao je vladika Joanikije za Radio Beograd. Gostujući u emisiji „Sedmica“ Radio Beograda, episkop Joanikije je trenutnu situaciju u Crnoj Gori ocenio kao pat-poziciju. Napominje da je Đukanovićeva prednost što ima vlast i što je na toj vlasti već 30 godina, ali, kaže episkop, „nema nikakvu ideju ni plan kako da pomogne narodu“. Vladika smatra da treba započeti dijalog, ali istinski. „Mi ništa drugo ne tražimo, osim da se našoj crkvi obezbede ista prava kao i ostalim verskim zajednicama“, kaže vladika. On je objasnio da je SPC u Crnoj Gori Zakon doživela kao veliku nepravdu, da je nezakonita bila i procedura i izglasavanje u Skupštini Crne Gore, prenosi portal „Sabornik“. Vladika Joanikije predviđa da će ovakvo stanje u Crnoj Gori dugo da traje. „Ali, mi ćemo na kraju pobediti. Ne želimo da bude pobednika i poraženih, nego da pobedi pravda i bratska sloga“, zaključio je episkop Joanikije. Na pitanje o podršci zvaničnog Beograda SPC u Crnoj Gori, vladika Joanikije kaže da bi voleo da je međudržavnog dijaloga bilo[242]. Vladika Metodije je kazao je na Cetinju da je najveći dar koji je Gospod dao ljudskom rodu razum, ali da ga je čovjek upotrebljavao na način da je doveo u pitanje opstanak cijele planete. Mitropilit crnogorsko primorski Amfilohije poručio je svima da je srećan i blagosloven ovaj divni praznik- Božić. On je kazao da je tu sa nama vladika Dioklijski Metodije koji je upravo došao sa VMA iz Beograda gde je bio hospitalizovan nakon prebijanja na Đurđevića Tari, nakon čega ga je zamolio da kao iguman Cetinjskog manadtira on pozdravi okupljene. Vladika Metodije je kazao da je najveći dar koji je Gospod dao ljudskom rodu razum, ali da ga je čovjek upotrebljavao na način da je doveo u pitanje opstanak cijele planete[243]. Arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije blagosiljao je sa sveštenstvom i vernim narodom badnjake pred manastirom Svetog Nikole na Obodu Crnojevića. Čestitajući okupljenom narodu badnjake, vladika je rekao da je Obod sveto mesto i vekovno ognjište, koje je rodilo sve druge svetinje širom Crne Gore, uključujući i Cetinjski manastir. Dodao je da je zbog toga značajno da se uvek vraćamo ovom temelju Crne Gore i svega časnoga i čestitoga u njoj. Mitropolit Amfilohije je rekao da se oganj Hristovog badnjaka danas rasplamsao na Obodu. Mitropolit Amfilohije je podsetio na riječi svetog Petra Cetinjskog iz vremena kada je Mahmut paša Bušatlija vojevao na Crnu Goru da je u imenu Božjem sud i pravda[244]. Hiljade vernika ispred hrama Hrista Spasitelja proslavilo je Badnje veče[245]. U Bijelom Polju, ispred crkve Svetog Petra i Pavla, organizovano je uveče paljenje badnjaka. Svečanosti je prisustvovao i vladika budimljansko-nikšićki Joanikije. Više hiljada ljudi okupilo se ispred zadužbine kralja Miroslava (brata Nemanje) u Bijelom polju[246]. I Berane je obeležilo Badnje veče paljenjem badnjaka ispred Đurđevih stupova[247].
Dana 8. januara, Udruženje građana „Mojkovčani“ je organizovalo Peti Mojkovački marš na Bojnu njivu. Oko 500 građana išlo je od Hrama Hristovog Roždestva do mesta slavne bitke, a predvodio ih je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. Vladika je pre početka marša služio svetu liturgiju u Hramu Hristovog Roždestva. Pre polaska na Bojnu njivu, okupljeni su položili venac na spomenik Junacima Mojkovačke bitke. Venac slavnim junacima je položio i Momčilo Vuksanović ispred Srpskog nacionalnog veća. Ka Bojnoj njivi su krenuli noseći transparent „Kad na Božić sviće zora, srpstvo brani Crna Gora“. Episkop diseldorfsko-nemački Grigorije izjavio je da se u Crnoj Gori trenutno radi o pokušaju da predsednik Milo Đukanović napravi incident, jer ga samo to još može spasiti. Njemu više niko ne veruje u priču da se tu radi o brizi za crnogorski identitet, ni Srbi u Crnoj Gori, ni Crnogorci, već je to samo izgovor[248].
Početak velikih i masovnih litija[uredi | uredi izvor]
Dana 9. januara, Sveštenstvo Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici pozvalo je vernike na molitvenu šetnju sa ikonama, koja je najavljena nakon večernjeg molebana. Kako je precizirano, moleban će biti održan u 18 časova, dok će šetnja krenuti iz Sabornog hrama sat vremena kasnije. Planirana putanja kretanja molitvenog hoda je od Sabornog hrama do manastira Svetog Simeona Mirotočivog, na Nemanjinom gradu, i nazad. Sveštenstvo Sabornog hrama poziva vernike da u molitvenom hodu ponesu svoje ikone. Podsetimo, juče je u Beogradu ispred Hrama Svetog Save održan moleban u znak podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi i vernicima u Crnoj Gori. „Vreme je Božje pravde“, poručili su građani okupljeni na molebanu[249]. Pravoslavni vernici u Crnoj Gori molitvenim šetnjama i su protestovali protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. Više hiljada građana učestvovalo je u molitvenoj šetnji sa ikonama i crkvenim barjacima od Sabornog Hrama do manastira Svetog Simeona Mirotočivog. Na Nemanjinom gradu sveštenici Mitropolije održali su molitvu, nakon čega se vernom narodu obratio otac Predrag Šćepanović. Poručio je ispred Mitropolije da je jako ponosan na sve koji tiho krotko i gandijevski pokazuju ljubav prema Bogu. Otac Šćepanović je takođe obavijestio prisutne da je Episkopski savjet dao blagoslov da se okupljanja održavaju četvrtkom i nedeljom, kao i da će na Bogojavljenje mladići i djevojke plivati za Časni krst. Otac Šćepanović je najavio da će u nedelju u 18 časova biti služen moleban, nakon čega će litija krenuti ka crkvi Svetog Đorđa pod Goricom. Litije su održane i u Herceg Novom, Baru i Pljevljima. U Plužinama je večeras održana litija u znak protesta protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti[250][251] Hrišćanskim pozdravom „Mir Božiji, Hristos se rodi“ Božić je okupljenima na sinoćnjem molebanu u Herceg Novom čestitao hercegnovski efendija Husein Hodžić, predsednik Islamske zajednice Crne Gore za Budvu i Boku, savetnik reisa za međureligijska i međunacionalna pitanja. U uvodnom delu besede objasnio je razloge zbog kojih je bio na molebanu, a u zaključku utvrdio da nije jedini problem očuvanje imovine, već je veće iskušenje očuvati veru, prenosi Radio Herceg Novi. Takođe je istakao da ne govori u ime Islamske zajednice, jer bi to bilo nečasno, ni u ime svih muslimana, već u svoje lično i ime njegovih vernika koji ga podržavaju. Ja sam odatle, imam tog kosmopolitizma, tolerancije duha. Pitaćete se zašto sam ovde, odgovaram da sam ovde što me Bog večni pozvao da budem na pomoći bratu i komšiji. Ovde sam, jer sam, prisustvujući dešavanjima prethodne godine u hramu u Podgorici, u Baru i drugim događajima, od patrijarha Irineja čuo i to ponavljam, da je „Srpska pravoslavna crkva izuzetno raspoložena da uspostavlja i širi dobre odnose i poverenje sa muslimanima sa Balkana, posebno sa Bošnjacima“, među kojima sam, eto, i ja. Još jedan razlog je susret sa akademikom Matijom Bećkovićem prilikom osveštavanja hrama u Baru, koji je izrazio pohvalu na moju zdravicu, koju sam tada, kao i večeras, samo kao građanin govorio. Srbi i Crnogorci su, kako je poručio efendija Hodžić, redak narod koji pamti dobro koje mu neko učini, neće zaboraviti i neće izneveriti. Imovina je ovde manje bitna, čuvajte veru. Biće imovine, a biće i kompromisa. Bog vas sve čuvao“, kazao je efendija Hodžić, čovek kojeg pamte i kao jednog od onih koji su sagradili kuću porodici oca Dragana Cvjetanovića nakon njegove smrti[252].
Narednog dana član Glavnog odbora vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Gegaj izjavio je da za razliku od nekih drugih stranaka, albanske političke partije Crnu Goru doživljavaju kao svoju kuću i svoj politički interes podređuju tome i ocenio je da je to dobro. Povodom zahteva dela albanskih stranaka da dobiju zagarantovane mandate, on je kazao da je DPS spremna da uvaži sve zahteve manjinskih partija koji su u skladu sa najvišim evropskim i demokratskim standardima. U Crnoj Gori više nema kazni za isticanje nacionalnih simbola nakon izmena zakona. Gegaj smatra da je u pitanju demokratsko i kvalitetno zakonsko rešenje, koje donosi potpunu slobodu u upotrebi nacionalnih simbola, preneo je portal RTCG[253]. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore podnelo je 10. januara Višem sudu optužnicu protiv odbeglog biznismena Duška Kneževića, bivšeg sekretara Vrhovnog državnog tužilaštva Nenada Vujoševića i još troje službenika „Atlas banke“ zbog krivičnog dela stvaranje kriminalne organizacije i pranje novca. Jedan od dokaza za podizanje te optužnice, između ostalih, jeste i notes pronađen nakon pretresa stana i kuće Duška Kneževića, koji navodno sadrži listu ljudi kojima je davao novac. Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić pokazao je taj dokaz gostujući na Javnom servisu u oktobru prošle godine. Kriminalna organizacija delovala je po nalogu Duška Kneževića, protiv kojeg se u SDT-u vodi više postupaka. Duško Knežević je ranije demantovao da notes postoji i da je sveska „podmetačina“ SDT-a. U notesu su se, između ostalih, našla imena bivšeg gradonačelnika Podgorice Slavoljuba Stijepovića, aktuelnog savetnika predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Iz SDT-a je ranije saopšteno da nije reč o kovertama sa snimka koji je prošle godine objavio Knežević, već o drugom novcu. Protiv Stijepovića je SDT nedavno podnelo optužnicu u kojem ga je označilo kao člana kriminalne organizacije Duška Kneževića. U notesu se navodno nalazi i ime poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića. On je demantovao da je ikada uzeo novac od Kneževića „za sebe ili za Pokret za promene“. SDT je nedavno tražilo skidanje imuniteta Medojeviću, ali je Administrativni odbor odbio taj zahtev. Knežević je negirao da je novac dao Medojeviću, već je kazao da je keš davao Đukanoviću, Stijepoviću, predsedniku Skupštine Ivanu Brajoviću, vršiocu dužnosti VDT-a Ivici Stankoviću. Knežević je objavio više audio-snimaka telefonskih razgovora sa Vujoševićem, u kojima se tvrdi da je odbegli bankar podmićivao Stankovića. Vujošević je pred SDT-om priznao da je uzimao novac od Kneževića, ali da taj novac nije davao tužiocima za mito, već da ga je koristio za lečenje. Tvrdio je da je u razgovorima samo „zamajavao“ Kneževića kako bi izvukao više novca. Specijalna državna tužiteljka Lidija Vukčević krajem oktobra je na konferenciji za novinare saopštila da je protiv Kneževića i njegovih saradnika Đorđa Đurđića i Vlatka Rašovića proširena istraga zbog pranja novca. Ona je tada kazala da se osnovano sumnja da je Knežević pokušao da u legalne tokove stavi osam miliona evra u kešu, koje je dobio prodajom hotela „Princes“. Kompanija „Kaspija properti“ iz Dubaija je na ruke isplatila osam miliona Kneževiću početkom 2014. godine, a nekoliko meseci kasnije u dva navrata uplatili su još 4.400.000 evra na njegov račun. Kako je kupovina hotela propala, a Knežević nije vraćao novac koji su Azerbejdžanci tražili u nekoliko navrata, po nalogu Privrednog suda u Podgorici pred kojim su Azerbejdžanci pokrenuli spor protiv Duška Kneževića, aktivirana je prethodno data garancija „Atlas banke“ od 12,5 miliona evra. Isti taj novac, odnosno osam miliona evra koje je dobio na ruke, Knežević je, kako je tada pojasnila Vukčevićeva, uneo u Crnu Goru i naredio Vlatku Rašoviću da ga ostavi u njegov sef u kancelariji u „Atlas banci“. Prilikom pretresa Kneževićeve kuće u Golubovcima i stana pod Goricom koji je koristio pronađene su knjige u kojima je navodno iznošen novac iz Crne Gore. U pretresima tih objekata navodno su potvrđeni iskazi svedoka u prethodnim istragama protiv odbeglog biznismena. Prema njenim rečima, daljim proverama se došlo i do novih dokaza i proširenja istrage. Knežević je više puta javno negirao krivično delo i podneo više krivičnih prijava protiv svojih zaposlenih zbog lažnog svedočenja[254]. Novinar ruske televizije Evgenij Baranov objavio je na svom profilu na Fejsbuku deo intervjua sa bivšim predsednikom Crne Gore Momirom Bulatovićem, koji je urađen 2010. godine. U svom izlaganju Bulatović iskreno, kao u ispovesti, govori o relikvijama koje se čuvaju u manastirima Crne Gore, o njihovim duhovnim vrednostima, ali i o tome kolike su sume novca „u igri“ kada su one u pitanju. Bulatović je izjavio da mu je u posetu došla visoka delegacija Malteškog reda i ponudila 150 miliona dolara za tri relikvije koje se nalaze u posedu Srpske pravoslavne crkve. Kako sam priznaje — to je bio veliki novac, posebno za zemlju pod sankcijama, ali je otišao kod mitropolita Amfilohija da razgovaraju. Tada je, kaže Bulatović, shvatio svoju grešku što je tako i pomislio, ali i njihovu vrednost u svakom pogledu[255]. Muftija sandžački hafiz Abdurrahman efendija Kujević je izjavio za Sputnjik nije dobro što će određeni verski objekti postati državno vlasništvo, imovina verskih zajednica treba da ostane u njihovoj trajnoj svojini. Bez obzira na sve, muftija Kujović smatra da je dobro što je Crna Gora krenula putem pravnog i političkog uređenja društva u kojem će se svi građani i narod osećati ravnopravno. Muftija Kujević je ranije izjavio za medije da je javnost uznemirila mogućnost da imovina Islamske zajednice može postati vlasništvo Crne Gore[256]. Književnik Matija Bećković izjavio je da je nedavno Karl Bilt izjavio da je Pravoslavlje najveći preostali neprijatelj. Mora da je to čuo od nekog ko to zna mnogo bolje od njega. U borbi protiv tog najvećeg neprijatelja isprednjačila je mala Crna Gora, čiji je aktuelni režim zvanično objavio rat crnogorsko-primorskoj Mitropoliji SPC.[257]
Dana 11. januara, Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od potpisnika Apela 88, kojim se zapravo osuđuje pokušaj odbrane svetinja u Crnoj Gori, istakao se novom „minijaturom“ u gostovanju na RTCG, čime je pomerio granice ionako maštovite „analitike“ na tom režimskom servisu, prenosi portal IN4S. Samardžić tvrdi da je izglasavanje zakona o otimanju imovine SPC bilo okidač u nastavku loših odnosa Beograda prema Podgorici, jer je, prema njegovim rečima, to kontinuitet zvaničnog Beograda od 1996. godine. On je naveo da je prve zapaljive poruke u Srbiji poslala opozicija, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio i „preoteo politiku prema Crnoj Gori“. Samardžić iskazuje zabrinutost zbog tišine u Briselu povodom dešavanja u Crnoj Gori, optužujući Rusiju da je korumpirala vrh EU i da je to razlog ćutanja. Kao potpisnik Apela 88, napominje da potpisnici apela nisu dobili zahvalnost crnogorskih vlasti zbog svog čina[258]. Isti dan nakon što je specijalizovani rukometni portal iz Crne Gore „Hendbol“ na svojoj stranici na Fejsbuku objavio da reprezentacija Crne Gore prvi put i „samo večeras“ u meču protiv Srbije igra u „zelenim komitskim dresovima“ — krenula je lavina komentara. Brojni građani na društvenim mrežama ovaj potez već komentarišu kao grubo miješanje sporta i politike od strane crnogorske reprezentacije, a pojedini se ironično pitaju zašto se u ovoj farsi nije išlo do kraja, pa da na dresovima takođe piše i — „Nikad više 1918“[259]. Episkopski savet Srpske pravoslavne crkve usvojio je nacrt inicijative Ustavnom Sudu Crne Gore za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Kako je saopšteno nakon sednice Saveta, inicijativa će u najskorijem periodu biti predata Ustavnom sudu. Poručili su i da protesti širom Crne Gore „neće stati niti će se umanjivati“, dok se „ovakav diskriminacioni“ Zakon o slobodi veroispovesti ne povuče. Episkopski savet, kako se dodaje, podržava buduće organizovanje i sprovođenje molitvenih litija četvrtkom i nedeljom:
„I daje blagoslov da mesno sveštenstvo u svim gradovima prema iskazanoj želji i potrebi vernog naroda ostalim danima organizuje molitvene skupove i crkveno-narodne tribine pri hramovima, kulturnim centrima i drugim za to prikladnim mestima, podsećajući na obavezu čuvanja mira i dostojanstva, kao i do sada“.
Dostavljena je i poruka Episkopskog saveta, koja će biti pročitana sutra tokom molebana i litija. U poruci se, između ostalog, navodi da se protestuje „protiv akta koji ne donosi pravdu, jednakost ni slobodu, već sve suprotno tome, i akta kojim hoće da ozakone otimačinu crkvene imovine“. U poruci mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, episkopa mileševskog Atanasija, budimljansko-nikšićkog Joanikija, zahumsko-hercegovačkog i primorskog Dimitrija, dioklijskog Metodija i episkopa umirovljenog zahumsko-hercegovačkog Atanasija se dodaje da će se samo tako vratiti „sada veoma narušen, mir i spokoj pravoslavnim vernicima, koji su im u ove Božićne dane narušili državni organi“. Poručili su da je Crkva za dijalog i da pozdravlja svaki akt dobre volje.
„Spremni smo da razgovaramo sa predstavnicima sve tri grane državne vlasti — i o dobrim zakonskim rešenjima, i o eventualnom potpisivanju ugovora između Crkve i države, i o rešavanju nejasnih imovinsko-pravnih tema, i o uključenju međunarodnih institucija u naš budući mogući dijalog, i o svemu drugom što bi doprinijelo razumijevanju i smanjilo podjele između svetovnih i duhovnih vlasti — ali inicijativa za to je na strani onih koji su do sada bili nespremni za razgovor. Zato sa ovoga mesta kažemo — ne nadajte se da će naš molitveni hod stati, niti na to imamo pravo pred precima i potomcima. Naš molitveni hod crnogorskim ulicama i šire, niti će stati niti će se umanjivati, sve dok ne bude ispunjen onaj naš prvi — i minimalni i maksimalni uslov — da ovakvog diskriminacionog zakona više nema“, navodi se u poruci[260]. Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije izjavio je da je odbio 2007. godine ponudu američkog ambasadora u Vatikanu Tomasa Patrika Milejdija da se tri velike svetinje koje se nalaze u Cetinjskom manastiru nađu pod zajedničkim pokroviteljstvom SPC i Katoličke crkve. Nakon usvajanja diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti i narastujućeg bunta vernog naroda u Crnoj Gori, aktuelizovala se i priča o relikvijama koje se nalaze u posedu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Sve su jače glasine da se ovaj Zakon odnosi zapravo na njih, odnosno sumnja se da je režim spreman da ih proda. Naime, 2007. je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije odbio ponudu američkog ambasadora u Vatikanu Tomasa Patrika Milejdija da se tri velike svetinje koje se nalaze na Cetinju (ruka Sv. Jovana Krstitelja, čestica Časnog krsta i ikona Presvete Bogorodice Filermose) nađu pod zajedničkim pokroviteljstvom SPC i Katoličke crkve. Susret Milejdija sa vladikama SPC opisan je u knjizi istoričara Aleksandra Rakovića „Srbi i religijski intervencionizam“, u kojoj se između ostalog kaže, da je američki ambasador Milejdi, predložio političku saradnju između pravoslavnih i rimokatolika u Bosni, odnosno Srba i Hrvata, radi kako je kazao sprečavanja majorizacije hrišćana. Milejdi se sastao sa vladikama SPC, arhiepiskopom ohridskim Jovanom, tadašnjim vladikom zahumsko-hercegovačkim Grigorijem, episkopom lipljanskim Teodosijem, australijsko-novozelandskim Irinijem i vladikom budimljansko-nikšićkim Joanikijem. Taj susret je bio 14. maja 2007. u Beogradu, na kojem je vladika Joanikije odbio pomenuti predlog[261].
Prva velika litija 12. i 13. januara[uredi | uredi izvor]
Dana 12. januara, vladika Joanikije poručio je da je spreman da sa vernim narodom brani svetinje, kao i naši preci, od otimanja i skrnavljenja, ako bude trebalo i svojim životima. U intervjuu za „Novosti“, odgovara na pitanja kako će formalno izgledati borba za hramove SPC u Crnoj Gori i da li će sve biti završeno za stolom, bez fizičkog zauzimanja svetinja[262]. Episkop istočnoamerički Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej pozvao je američkog predsednika Donalda Trampu da kod Vlade Crne Gore interveniše da „pod hitno prestanu i odustanu od progonstva koje čine po verskoj osnovi i od oduzimanja vekovima starih bogomolja“ SPC-a u toj zemlji. Kako je preneo portal „Sabornik“ — on je naveo da se „stiče utisak da je ovaj zakon samo izgovor za konfiskaciju verskih objekata SPC“, koja je prisutna u Crnoj Gori osam vekova, a što bi značilo gubitak verskog nasleđa i kulturne baštine. U izjavi piše:
„Želimo privoleti Vašu hitnu pažnju na oštru zloupotrebu verskih sloboda i prava na posed imovine u Republici Crnoj Gori. Nakon što je Skupština Crne Gore usvojila Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, došlo je do brutalnog sukoba sa miroljubivim hrišćanskim pravoslavnim demonstrantima koji su samo želeli da zaštite svoje svetinje od nasilnog otimanja. Gospodine predsedniče, velikodušno ste učinili versku slobodu glavnim prioritetom Vaše spoljne politike. U ime naših vernika, srpsko-američkih građana i stanovnika SAD, pozivamo Vas, vašu Vladu i njene institucije, kao i sve nevladine sektore koji nadgledaju međunarodnu versku slobodu i ljudska prava, da intervenišu kod Vlade Crne Gore, da pod hitno prestane i odustane od progonstva koje čini po verskoj osnovi i od oduzimanja vekovima starih bogomolja“, istakao je vladika Irinej. U Njujorku se dan pre kod crkve Svetog Save na Menhetnu okupilo nekoliko desetina građana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori[263].
Dana 12. januara, Uprava crnogorske policije saopštila je da nije tačno da je odjeknula eksplozija u Vili „Gorica“, rezidenciji predsednika Mila Đukanovića. Oni su istakli da eksplozije nije bilo, već da je reč je o manjem elektro kvaru koji je ubrzo saniran. Uprava policije se oglasila nakon što su neki mediji objavili informaciju da je u Vili „Gorica“, koju za prijem visokih gostiju i delegacija iz inostranstva koriste crnogorski predsednik Milo Đukanović i Vlada Crne Gore, danas popodne odjeknula eksplozija. U Vili se zapalila razvodna kutija, kvar je brzo saniran i nije pričinjena materijalna šteta. Službenik koji je radio na obezbeđenju štićenog objekta koji koriste Vlada i predsednik države, pozvao je sve nadležne službe. Nije bilo čak ni eksplozije, samo mali požar u razvodnoj kutiji.
U Crnoj Gori je istog dana održana jedanaesta i po nekim procenama do tada najmasovnija litija u odbranu srpskih svetinja. Gradovima je prošla reka ljudi koji su još jednom izrazili svoje neslaganje sa usvojenim Zakonom o slobodi veroispovesti. Dan je počeo sa velikom litijom u Baru, koja je po svojoj brojnosti nazvana i istorijskom, a za njom su usledile Podgorica, Berane, Bijelo Polje i Herceg Novi[264]. Kuči, plemenici i naslednici velikog Marka Miljanova, stigli su uveče ispred Hrama Hrista Spasitelja u Podgorici. Njih su tamo dočekali brojni vernici koji su se okupili na molebanu. Oni su u toku dana peške krenuli na litiju u Podgorici. Verni narod Kuča i njihovi prijatelji popodne su se okupili na istorijskom Orljevu u Kučima, da pokažu da se ne mire sa najavljenim otimanjem imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Oni su iz Orljeva u 15 časova i 30 minuta krenuli u molitvenom hodu ka hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici sa ikonama i crkvenim barjacima. Kuči će se pridružiti vernom narodu u Sabornom hramu, gde je za 18 časova zakazan moleban, nakon čega će litiju ka crkvi Svetog Đorđa pod brdom Gorica predvoditi vladika dioklijski Metodije[265]. Saborni hram Hristovog Vaskrsenja bio je prepun, a ispred njega je početak molitvenog hoda čekalo više hiljada građana. Litiju je predvodio vladika Metodije sa sveštenstvom. Kolona litije je bila duga preko dva kilometra, a prema nekim procenama — u njoj je učestvovalo 30.000 ljudi. Otac Predrag Šćepanović je rekao da će mitropolit Amfilohije sjutra u ponoć služiti moleban u Sabornom hramu u Podgorici za dobrobit naredne godine. On je poručio da ne zamerimo gorštaku visokom dva metra, aludirajući na vladiku Metodija, što, kako je kazao, sve prašta, pa i incident koji se dogodio na Đurđevića Tari. Vladika Metodije pročitao je ispred Sabornog hrama poruku Episkopskog savjeta Srpske pravoslavne crkve, koja je, kako je kazao, ne samo poruka Episkopskog savjeta već, „poruka iz glave cijela naroda“. U poruci je naglašeno da nas ima mnogo — više nego što može da se izbroji, i da smo spremni da ostanemo ovdje koliko god bude potrebno. Moleban u Hramu je služio otac Jovan Babić iz Beograda, kog je „srce vuklo“ da večeras bude u Podgorici. Otac Šćepanović je rekao da se večeras po treći put u Kučima rodio Marko Miljanov, uz poruku da je preko hiljadu Kuča stiglo ispred Sabornog hrama. On je ispred crkve Svetog Đorđa poručio da je Podgorica večeras dobila još jednu rijeku — „rijeku pravoslavnu“, jer su poslednji vjernici u litiji još na mostu „Milenijum“. Posebno je pozdravio brata koji, kako je rekao, donosi blagoslov sa Gračanice — novinara Živojina Rakočevića. Sveštenik Dragan Stanišić kazao je okupljenima da je vladika Metodije već podnio udar na Tari sa svojim narodom, ali i da se sa te iskre u kamenu razvila ova energija i ova litija. „U istoriji Crne Gore nije bilo ovako velikoga zbora“, kazao je otac Stanišić[266][267].
Dana 13. januara, potpredsednik Vlade Crne Gore Zoran Pažin, saopštio je da je Vlada spremna da bez odlaganja otpočne dijalog sa svim verskim zajednicama o primeni Zakona o slobodi veroispovesti. Spremna je da razgovara sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i o uslovima pod kojima bi mogao biti zaključen temeljni ugovor. Pažin je rekao da je spreman za razgovor čim Mitropolija iskaže spremnost za ovom vrstom dijaloga i istakao da nijedna država u regionu, pa ni šire, nema zakon koji je duže i pažljivije pripreman i oko kojeg su vođene detaljnije i otvorenije konsultacije sa svim zainteresovanim subjektima u državi i izvan nje. Potpredsednik Vlade je podsetio da su od 2015. godine organizovani brojni javni skupovi o nacrtu zakona, da su sve verske zajednice i drugi zainteresovani subjekti komentarisali nacrt zakona, kao i da su predstavnici Vlade više puta imali pojedinačne konsultacije sa svim verskim zajednicama. Rekao je da ne veruje da će predstojeći izbori u Crnoj Gori proteći u znaku besmislenih podela i rasprava o tome koje su vere i nacije u Crnoj Gori starije i zaslužnije. Pažin je zaključio da Vlada Crne Gore nema razloga da beži od priče o rezultatima svog rada[268]. Rektor Bogoslovije na Cetinju Gojko Perović odgovorio je ministru pravde Zoranu Pažinu da je Mitropolija crnogorska-primorska spremna na dijalog, ali da protesti neće prestati, niti će biti obustavljeni dok sporni Zakon o veroispovesti nepovratno ne bude stavljen van „svake pravne i političke snage“[269]. Istog dana Crnogorsko Ministarstvo kulture odobrilo je postavljanje spomenika Skenderbegu u Ulcinju, a reč je o manjoj replici već postojećeg koji se nalazi u Tirani. Spomenik Đerđu Kastriotiju Skenderbegu biće postavljen na kružnom toku bulevara koji nosi njegovo ime. Gradonačelnik Ulcinja Ljoro Nrekić rekao je za podgoričke „Vijesti“ da je Ministarstvo odobrilo gradnju spomenika od izlivene bronze, visine metar i po, na postamentu od tri i po metra, uprkos tome što je lokalna Skupština jednoglasno usvojila predlog odluke da visina figure junaka na konju sa mačem iznosi pet metara. U novom predlogu na osnovu projekta arhitekte Špetima Maraja iz Ulcinja, pored ostalog, ističe se da će frontalno na postamentu spomenika latiničnim pismom biti ispisano na albanskom i crnogorskom jeziku „Đerđ Kastrioti Skenderbeg 1405-1468“. Rok za podizanje spomenika je mart ove godine, dok će novac obezbediti albansko-crnogorska dijaspora udružena u fondaciji „Simon Filipaj“, uz ulcinjsku NVO „Don Gjon Buzuku“, koja je i inicijator projekta[270]. Glavni i odgovorni urednik portala „IN4S“ Gojko Raičević pušten je da se brani sa slobode posle saslušanja u Osnovnom državnom tužilaštvu. U Tužilaštvu je u toku saslušanje urednika portala „Borba“ Dražena Živkovića. Oni su uhapšeni zbog sumnje da su izvršili krivična dela izazivanje panike i nereda. Podršku ispred tužilaštva su im dali funkcioneri DF. Oni se terete da su u nedelju, 12. januara, izazvali paniku u javnosti objavljivanjem lažnih vesti u vezi sa događajem u vili „Gorica“ u Podgorici, bez prethodne provere informacije. U vili „Gorica“ u Podgorici, koju za prijem visokih gostiju i delegacija iz inostranstva koriste crnogorski predsednik Milo Đukanović i vlada te države, u nedelju po podne se zapalila razvodna kutija, a kvar je brzo saniran. Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) izrazio je najoštriji protest zbog hapšenja Raičevića i Dražena Živkovića[271]. Nakon saslušanja u Osnovnom državnom tužilaštvu glavni urednik „IN4S“ Gojko Raičević pušten je iz pritvora, u kojem se nalazio od sinoć. Raičević je dodao da je o vijesti zbog koje je priveden i pritvoren o eksploziji u vili „Gorica“ dobio potvrdu od dva različita izvora, te da je i pored toga oprezno na kraju naslova stavljen i znak pitanja i da je nakon objavljenog demantija UP i to objavljeno, te je u tom smislu ispoštovan novinarski standard. On je po izlasku sa saslušanja kazao da je ovdje nesumnjivo riječ o zavjeri policije, sudstva i Tužilaštva, kojom koordiniše američka ambasada i istakao da nije slučajno što su baš prethodno veče su uhapšeni on i urednik „Borbe“ Dražen Živković. To je, kako je kazao, najavila i otpravnica poslova iz ambasade SAD u Podgorici Džudi Kuo, koja je neizostavan faktor nekih medija, koji su već juče crtali mete i odredili koje su to krivične odredbe[272]. Privođenje glavnih urednika opozicionih portala u Crnoj Gori zbog „izazivanje panike i nereda“ je nastavak i zaoštravanje pritisaka na kritičare režima Mila Đukanovića, smatraju sagovornici Sputnjika[273]. Lider Prave Crne Gore i jedan od aktivnih branitelja srpskih svetinja u toj zemlji Marko Milačić neobičnim spotom čestitao je građanima Srpsku novu godinu. Spot je prožet kadrovima sa protestnih šetnji vernika u odbrani imovine SPC u Crnoj Gori, dok se u pozadini čuje pesma „Spasi Bože, ljude svoje“[274]. Fotografijom na kojoj je tradicionalna crnogorska kapa na kojoj piše „Srećna Nova pravoslavna“ Srbi u Crnoj Gori međusobno čestitaju Novu godinu. Zbog političkih događaja koji se dešavaju u Crnoj Gori, međusobne čestitke građana uobičajene za Novu godinu — preko Vajbera, poruka i društvenih mreža — postale su specifične. Uoči dočeka Nove godine 31. decembra, umesto klasične „Srećna Nova“, Srbi u Crnoj Gori i šire jedni drugima su slali fotografije nastale u nekom od hramova u Crnoj Gori. Isti slučaj je bio i sa čestitkom za Badnji dan kada se putem društvenih mreža proširila čestitka na kojoj se vidi litija sa Durmitora koja je održana na minus sedam °C. Ta fotografija obišla je svet i postala simbol borbe za odbranu svetinja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori[275]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, zajedno sa sveštenstvom i vernicima, naložio je badnjake ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. Događaju je prisustvovalo više hiljada ljudi. Oko ponoći u Podgorici je bio organizovan i vatromet. Oko ponoći je održan moleban za početak nove 2020. godine. Nakon toga otac Velibor Džomić pročitao je Božićnu poruku mitropolita Amfilohija u kojoj se naglašava da je crkvena probuđenost najdivniji ukras današnje Crne Gore. Džomić je takođe u ime mitropolita poželeo svima srećnu i blagoslovenu Novu godinu[276].
Dana 14. januara, nakon održane sednice Skupštine, osnivači organizacije „Crnogorska nova godina“ s neskrivenom ironijom poručili su da nikada više neće čekati Srpsku novu godinu. Neformalna grupa građana koja sebe naziva „Komitsko spičansko-mišićki odred“ osnovala je nevladinu organizaciju pod imenom „Crnogorska nova godina“. Nakon osnivanja, poručili su da nikada više neće slaviti Srpsku novu godinu[277]. Manastir Presvete Bogorodice Trojeručice u ripanjskom zaseoku Drobnjaci objavio je na svom kanalu na Jutjubu pesmu „Ne damo svetinje“. Manastir je pesmu objavio na Badnji dan, a posvećena je braniteljima svetinja SPC u Crnoj Gori[278]. Više hiljada građana Budve večeras je izašlo u litiju gradskim ulicama, nakon molebana u starogradskoj crkvi Svete Trojice. Litiju su predvodili sveštenici Mitropolije crnogorsko-primorske, a u njoj su i predsednik Opštine Marko Carević i predsednik Skupštine opštine Krsto Radović. Litija ide do crkve Svete Petke. Okupljeni su pevali „Onamo 'namo“ i verziju himne „Oj, svijetla majska zoro“ sa stihovima — „Na Lovćenu Njegoš spava, najmudrija srpska glava“[279]. Mitropolit nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo (Miraš Dedeić) izjavio je da bez CPC sa, kako je rekao, „svojom vekovnom imovinom“, Crna Gora nije potpuna država, kao i da je nedavno usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti u tom smislu ključna istorijska prekretnica. Prema rečima Miraša Dedeića, to je jedno od najvažnijih pitanja državnosti Crne Gore, i u njoj Crnogorske pravoslavne crkve.
„Sad i narod zna da Crna Gora ne može postojati bez Crnogorske pravoslavne crkve. CPC je stvarala ovu državu. Žele da uzmu u njihovo vlasništvo ono što smo mi do 1920. pravili nakon oslobođenja od Turske. To je nemoguće. Ukoliko se crkve i manastiri ne bi vratili Crnoj Gori, pa tek onda Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, onda Crna Gora ne bi postojala kao država“, izjavio je za Al Džaziru. On je priznao da trenutni odnosi sa Srpskom pravoslavnom crkvom nisu sjajni.
Miraš Dedeić kaže da se ove dve crkve u mnogo čemu razlikuju, a da je priznanje autokefalnosti CPC goruće pitanje. Tvrdi da je CPC po svojoj prirodi, i prirodi jedinstva države i crkve u prošlosti, uvek bila autokefalna i da je u velikoj meri kroz istoriju bila priznata i od drugih. Dodaje i da će CPC uskoro imati puno priznanje Carigradske patrijaršije, ali kaže da ga unutarhrišćansko negiranje najviše pogađa.
„Carigradski patrijarh Vartolomej, čiji sam bio sveštenik, kazao je da će proučiti istoriju Balkana i da ostalim pravoslavnim crkvama treba dati autokefalnost, a to se odnosi na Crnogorsku pravoslavnu crkvu i Makedonsku pravoslavnu crkvu“, naglasio je mitropolit Mihailo. On je zamolio sve u Crnoj Gori, ali i u regionu, da i političkim i verskim pitanjima ubuduće prilaze „hladne glave“, sa mnogo više samospoznaje, samokritičnosti i katarze[280]. Vlada Crne Gore saopštila je da je putem društvenih mreža plasirana, u okviru širenja neistina o toj zemlji, lažna vest da je internet u Crnoj Gori pod nadzorom i da slede restrikcije u pristupu. Nadležne službe Crne Gore preduzimaju mere radi eventualne kvalifikacije krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, navodi se na nalogu Vlade Crne Gore na Tviteru, prenosi RTCG. Na nalogu „Loši glumci“ na Fejsbuku prethodno je objavljeno da je u Crnoj Gori u pripremi isključenje internet veza sa svetom i da se sprema tzv. crnogorski internet u kojem bi radili samo ključni vladini servisi[281].
Druga velika litija 16. januara[uredi | uredi izvor]
Dana 16. januara su se širom Crne Gore okupili vernici i građani drugih veroispovesti u znak podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi u toj zemlji. Ovo je 12. litija u odbrani svetinja, a gradovima je prošla reka ljudi koji su još jednom izrazili svoje neslaganje sa usvojenim Zakonom o slobodi veroispovesti. Desetine hiljada vernika pružaju molitveni otpor takvom naumu crnogorskih vlasti[282]. Meštani sela Polica, nadomak Berana, krenuli su 16. januara peške na litiju koja se organizuje u Beranama, pokazavši tako odlučnost i istrajnost u borbi za odbranu svetinja[283]. Više od 10.000 Beranaca učestvuje u litiji koju gradskim ulicama od hrama Svetog Simeona Mirotočivog prema manastiru Đurđevi stupovi predvodi vladika Joanikije. Učesnici ove litije poručuju vlasti: Ne damo svetinje. Kulminacija večeri je bila kada je dečak uzeo gusle i počeo da daje ton sveopštem nadpevavanju.[284][285]! Po snegu i hladnoći građani Žabljaka i večeras se okupljaju kako bi protestovali protiv Zakona o slobodi veroispovesti[286]. Vernici i građani Bijelog Polja okupili su se danas ispred crkve Svetog Petra i Pavla na molebanu, odakle će krenuti u litiju gradom[287]. Više hiljada Bokelja je krenula je u litiju od crkve Svetog Save u Tivtu. Ispred crkve moleban je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Ovo je do sada najmasovnija litija i moleban u Boki. Mitropolit Amfilohije je blagoslovio okupljene, napomenuvši da se nalaze pored Miholjske Prevlake, gde je Sveti Sava postavio prvog episkopa zetskog, kao i da spaljene Savine mošti svedoče da je ono što je Božije — večno i nerazorivo. Pomenuo je i mnoge mučenike koji su od „bezbožnika stradali u toku i nakon Drugog svetskog rata“. Kako je rekao — tražili su od Vlade i od Skupštine da ne čine to bezakonje, jer je to zasnivanje Crne Gore na duhu bogoubistva i bratoubistva. Danas ranije su Tivćani počeli da se okupljaju kod kružnog toka između Kotora i Tivta i da se kreću ka crkvi Svetog Save u Tivtu. Tokom litije mogle su se primetiti crkvene zastave, prevlačke, odnosno zastave Miholjskog zbora, trobojke sa krstom i četiri slova „S“, zvanične zastave Srbije, zastave Srpske pravoslavne crkve i kosovsko-vučedolski krstaši. Hiljade Tivćana skandirali su srpstvu i jedinstvu Srpske pravoslavne crkv i poručili da su protiv Zakona o slobodi veroispovesti i odvajanju od Srpske crkve, javlja televizija „Ujedinjenje“[288]. Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici večeras je bio prepun, a oko 30.000 hiljada vjernika je sa platoa Hrama krenulo u molitveni hod. Večerašnju litiju sa ikonama i crkvenim barjacima predvodio je arhimandrit Ilarion (Lupulović), iguman manastira Draganac i arhijerejski zamjenik episkopa raško-prizrenskog Teodosija. Po povratku litije ispred Sabornog hrama, otac Ilarion, zamjenik episkopa raško-prizrenskog, blagoslovio je skup. On je dodao da je došao da prenese blagoslov vladike Teodosija i sveštenika, monaha, igumana i igumanija, ali i pozdrav svetoga kralja Stefana Dečanskog[289].
Dan kasnije lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić, Nebojša Medojević i Milan Knežević uputili su otvoreno pismo šefu Delegacije EU u Podgorici Aivu Oravu u kojem izražavaju protest zbog toga što Brisel ćuti na dešavanja u Crnoj Gori u vezi s usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti. Podsetili su i da se Delegacija često oglašavali povodom nekih realno manje važnih tema, te da su očekivali da će odmah reagovati na krizu koja može izazvati haos u regionu.
"Ako je briselska administracija spremna da osudi ponašanje režima u slučaju ugroženih staništa ptica u Ulcinju, čiji položaj utvrđuje nacionalno zakonodavstvo, teško da u slučaju ugrožavanja i otimanja svetinja 446.858 vernika SPC to isto ne učini, već da pod izgovorom da ta pitanja uređuju same države učini ljude manje važnim od životinja", konstatuje se u pismu.
U suprotnom, EU će dovesti u pitanje svoj ionako ugrožen kredibilitet i navesti na sumnju da ponovo podržava poslednju diktaturu u Evropi, zaključuje se u pismu. Narod, predvođen Srpskom pravoslavnom crkvom, iskazao je svoju spremnost da brani svetinje svim sredstvima, pa čak i sopstvenim životima, navode u pismu i dodaju da je rizik od sukoba realan, te da je obaveza EU da reaguje, adekvatno stepenu opasnosti i riziku od destabilizacije regiona. Oni podsećaju da su upozoravali da „režim svojim političkim odlukama, da se država direktno umeša u status, ustrojstvo, organizaciju i imovinu crkava i verskih organizacija, grubo krši Ustav i međunarodne standarde, ugrožava osnovna ljudska prava i slobode i izaziva političku tenziju sa mogućim nesagledivim posledicama po stabilnost zemlje“. U pismu navode da je vladajući DPS tim odlukama odlučio da direktno ugrozi SPC i diskriminiše 446.858 građana Crne Gore, koji se deklarišu kao pripadnici pravoslavne veroispovesti. Nasilje DPS-a prema pravoslavnim vernicima i namera ponovne nacionalizacije imovine SPC, dovelo je, kažu oni, do najvećih demonstracija u istoriji Crne Gore. Lideri DF-a su podsetili i na protivustavno i nezakonito hapšenje čitavog poslaničkog kluba DF-a u noći usvajanja Zakona, što je nezabeleženo u Evropi. Lideri DF-a skrenuli su pažnju da je Zakon uneo konfuziju u pravni poredak koji reguliše pravo svojine i uveo opasne presedane da država može, bez dokaza i sprovedenog postupka, pred sudom da preknjiži vlasništvo, što je u suprotnosti sa svim standardima EU, ali i već uspostavljenom sudskom praksom i presudom Vrhovnog suda da se imovinski sporovi ne mogu rešavati na upravnom sudu, kako definiše ovaj diskriminatorski, neustavni i antievropski zakon[290]. Ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković ocijenio je da se protesti u organizaciji Srpske pravoslavne crkve koriste kao negacija crnogorskog državnog bića i identiteta, ali i Crne Gore kao nezavisne države. Komentarišući Zakon o slobodi veroispovesti i dešavanja koja su usledila nakon njegovog usvajanja, Bošković je rekao da se galama nije podigla zbog samog zakona, već da je kampanja usmerena ka negaciji Crne Gore i Crnogoraca kao nacije. Bošković im je poručio da je zakon stupio na snagu, da neće biti povučen i da je Crna Gora, kao što je to rekao premijer Duško Marković, spremna da razgovara sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom o temeljnom ugovoru. Komentarišući litije i molebane koji se održavaju širom Crne Gore, Bošković je kazao da je demokratsko pravo Mitropolije da ih organizuje, sve dok su skupovi mirni i dok šalju mirne poruke. On je rekao da država neće otimati manastire i da želi da to pitanje uvede u red i reši na moderan način, kao sve evropske države[291]. I zagađenje vazduha ovih dana se „umešalo“ u borbu srpskog naroda u Crnoj Gori za odbranu svetinja. Radio-televizija Crne Gore i drugi mediji su uporno savetovali građane da ne izlaze napolje u popodnevnim i večernjim satima zbog zagađenja vazduha, a poznato je da se baš u to vreme održavaju masovni molebani i protestne šetnje širom Crne Gore zbog Zakona o slobodi veroispovesti koji je u decembru usvojila Skupština Crne Gore. Zbog toga su prilozi o opasnom smogu koji „napada“ u popodnevnim satima postali predmet podsmeha po društvenim mrežama. Krenula je i bura komentara da se neće odustati od molebana i zaštite srpskih svetinja, pa makar se ljudi borili i s povećanim aerozagađenjem. Pa čak, kako su neki ilustrovali na Fejsbuku — i sa gas maskama! Neki su se našalili sa tom situacijom, navodeći kako su političari rešili da zagađenjem odvrate vernike od učestvovanja na litijama po svim velikim gradovima Crne Gore, ali da im to neće uspeti. Među demonstrantima je kružila i vajber poruka:
„Milo bi još smoga da udari na Boga!“
Institut za javno zdravlje Crne Gore javlja da je zabeleženo pojačano zagađenje vazduha, posebno u Pljevljima, Bijelom Polju i Nikšiću, ali treba reći i da je ta institucija na svom zvaničnom sajtu preporučila šetanje, ali ne i trčanje tokom trajanja povišenog zagađenja vazduha. Pod najvećim rizikom su osobe sa bolestima srca i pluća, starije osobe i deca. Institut je saopštio i da simptomi poput iritacije sluzokože očiju, nosne šupljine i grla, kašljanja, stezanja u grudima i otežanog disanja kod zdravih ljudi mogu biti posledica kratkotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu[292]. Vlada Crne Gore poručila je danas mitropolitu Amfilohiju da se ona bira na demokratskim izborima, a ne na litijama. Vlada se, poručeno je, bira u Parlamentu voljom predstavnika naroda izabranih na demokratskim izborima. Iz Vlade podsećaju građane i vernike i sveštenstvo da upravo reč Božja zapoveda da se vernik moli za vlast u onom mestu gde živi, da bi zbog opšteg dobra i njemu bilo dobro. Dodali su da ostaju posvećeni dijalogu sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom u cilju punog razumevanja Zakona, njegove bolje implementacije i stvaranja uslova za potpisivanje temeljnog ugovora Mitropolit je na sinoćnjoj litiji u Podgorici rekao da ako Zakon o slobodi veroispovesti ne bude povučen — crnogorsku Vladu treba srušiti[293].
Pretnje Miraša Dedeića građanskim ratom na Hrvatskoj TV Z1[uredi | uredi izvor]
Dana 17. januara Mitropolit nekanonske takozvane „crnogorske pravoslavne crkve“ Miraš Dedeić rekao je da će u Crnoj Gori izbiti građanski rat, ukoliko se nešto bude menjalo u vezi sa donetim Zakonom o slobodi veroispovesti. Dedeić je govorio na lokalnoj zagrebačkoj televiziji Z1, u emisiji voditelja Velimira Bujanca, koji je u delu hrvatske javnosti često osporavan zbog svojih krajnje desničarskih ispada, a navođen pitanjima Bujanca, poručio je da sve što se danas događa u Crnoj Gori nema nikakve veze sa spornim Zakonom o veroispovesti, već da je namera da se sruši vlast u Crnoj Gori i da se država preda u „krilo Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi“. Dedeić tvrdi da se to radi, jer se ni „Srbija ni Srpska pravoslavna crkva nikada nisu pomirili sa tim da je Crna Gora postala nezavisna država“. Pohvalio se da je kao jedini „pravoslavni arhijerej“ položio venac i odao poštu žrtvama „velikosrpske agresije u Vukovaru“, te je govorio o velikom i bliskom prijateljstvu Crne Gore i Hrvatske, koje, kako je rekao, nije od juče, već datira još od srednjeg veka. Za Srbiju je rekao da je „remetilački faktor“ i da srpski narod treba zamoliti da se spusti na zemlju, jer nema više „velike Srbije“ kakva je bila u vreme cara Dušana. Govoreći o navodnom genocidu u Srebrenici, Dedeić je rekao da su Crnogorci doživeli možda čak i veći genocid od tog u Srebrenici, koji se dogodio od 1918. do 1920. godine, kada su „veliko Srbi“ ubijali sve što je crnogorsko. Za bombardovanje Dubrovnika tokom poslednjeg rata je rekao da je to bila „velika sramota“, ali da je to počinila tadašnja JNA, u kojoj je bilo Crnogoraca, Srba i Bošnjaka, i koju je osudio ceo svet. Dedeić je rekao i da je Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori „projekat“ koji je donela crnogorska država, na čijem čelu su odgovorni ljudi, i u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, te da će, prema tom zakonu, imovina Srpske pravoslavne crkve biti vraćena takozvanoj „crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“. Zato što, kako je kazao, ako bi imovina bila vraćena državi, a da je ne koristi takozvana „crnogorska pravoslavna crkva“, onda je ne bi ni vraćali. Za Srpsku pravoslavnu crkvu je rekao da ne postoji 800 godina, već da postoji od Berlinskog kongresa, i da je nastala političkim dekretom kralja Aleksandra, „kada je za 1,5 miliona zlatnih franaka kupljena autokefalnost od Carigrada“. Tvrdi da Crna Gora još od 1844. godine trpi pritisak da nije država, već pokrajina Srbije, ali će se to promeniti. Optužio je pokojnog srpskog patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija da su u Nemačkoj formirali centar za pokrštavanje nepravoslavaca, koji bi se potom u Srbiju vraćali kao pravoslavni Srbi. Dedeić je kazao i da je Crna Gora, kao nezavisna država koja ima svoju politiku, imala pravo da prizna (samoproglašenu) kosovsku nezavisnost, te je dodao da su „nezavisnost Kosova prvi priznali Srbi“. Kazao je i da je Srpska pravoslavna crkva u Srbiji iznad države i da je njena ratna uloga bila da čuva i od crkvenih para finansira ratne zločince. Rekao je da Patrijarha Irineja dobro poznaje — predavali su nekada zajedno na Ostrogu. Iako se u početku uzdržavao od komentara na račun srpskog patrijarha Irineja, Dedeić ipak nije odoleo Bujančevom izazovu da kaže šta zaista misli o srpskom prvojerahu. Na izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića o Crnogorcima u Srbiji koji podržavaju vlast u Podgorici i dovođenja u pitanje njihovog državljanstva, Dedeić kaže da bi se i na to najradije nasmejao, a za šefa srpske diplomatije kao političara je rekao da „nije svako Ture za sultana“, i da je tom izjavom „sam sebi skočio u stomak“. Dodao je i da bi Crnoj Gori veoma odgovaralo da se primeni ta Dačićeva ideja.
„To su srbocrnogorci, zovemo ih dvokapići, kada dođu u Srbiju imaju jednu, a kada dođu na drugo mesto imaju drugu kapu“, rekao je Dedeić.
Voditelj se u razgovoru sa svojim sagovornikom dotakao i Novaka Đokovića, konstatujući da „čovek peva o nečemu što je bespovratno izgubljeno“, dok je Dedeić na to rekao: „Oprosti im Bože ne znaju šta rade“. A na pitanje kako to da je crnogorski rukometni tim igrao u zelenim dresovima na utakmici sa srpskom reprezentacijom, Dedeić je odgovorio da je to za njega lično bila velika pobeda, da nije nacionalista, ali da „više voli to što su njih (Srbiju) pobedili, nego da su dobili evropsko prvenstvo“. Na Svetskom prvenstvu u fudbalu je, kaže, naravno — navijao za Hrvatsku, pa je dodao: „Vi ste mi najbliži“. Dedeić se založio i za postojanje „hrvatske pravoslavne crkve“, jer, kako je rekao — „pravoslavna crkva postoji u SAD i u Albaniji, pa što ne bi i u Hrvatskoj“. Na to je Bujanac zaključio da bi Hrvatska trebala da donese zakon sličan crnogorskom, pa bi, kaže, onda videli čija su crkva na Cvetnom trgu u Zagrebu i manastir Krka. Dedeić se tome pridružio konstatacijom da mu je ideja o „velikoj Srbiji“ nešto čemu se uvek treba smejati, jer „oni misle da gde je jedan Srbin — tu je Srbija“[294].
Prva litija u Ulcinju i nastavak redovnoih litija u drugim gradovima[uredi | uredi izvor]
Dana 18. januara u Ulcinju je održana litija u znak protesta protiv kontroverznog Zakona o veroispovesti. Kako javljaju mediji — u njoj je učestvovalo više hiljada ljudi. Ovo je prvi put od početka održavanja litija u Crnog Gori da su građani Ulcinja izašli u odbranu svetinja. Otac Siniša Smiljić, paroh ulcinjski, i otac Dragoslav Rakić, paroh paštrovački, sa brojnim sveštenstvom, služili su moleban u crkvi Svetoga Nikole u Starom gradu. Nakon molebana koji je služen u hramu Svetog Nikole, građani su u litiji prošetali od Meteriza do hrama pod Bijelom Gorom[295]. Desetine hiljada Nikšićana prisustovali su večeras velikoj Krstovdanskoj litiji. Prije litije je u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog služen moleban. On je dodao da ovo što se dešava na ulicama Crne Gore, pa i šire gde žive pravoslavni hrišćani — nadmašuje sva očekivanja[296]. U manastiru Šudikova kod Berana večeras je priređena bakljada, uz pesme o Kosovu i Metohiji, koje pevaju vernici sabrani u manastirskoj porti. Molebani Presvetoj Bogorodici i litije za odbranu pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori i večeras se održavaju u nekim od crnogorskih gradova. Među njima je po tradiciji i večeras Berane, odnosno manastir Šudikova[297]. Pravoslavni vernici Crmnice prvi put su večeras u litiji, kao vidu molitvenog otpora Vladinom antizakonu o slobodi veroispovijesti, šetali od crkve Svete Gospođe u Virpazaru, do centra ovog naselja i nazad. Krst pred vernicima je nosio devedesetjednogodišnji Crmničanin Blažo Ukšanović[298]. U Crnoj Gori su i večeras u nekim gradovima održane litije. U Ulcinju i Virpazaru je narod po prvi put izašao u protestnu šetnju zbog odbrane svetinja, dok je u Beranama, Bijelom Polju, Pljevljima, Budvi, Mojkovcu, Danilovgradu i Podgorici omladina organizovala bakljadu u čast predstojeće Bogojavljenske noći. Nikšić je, kao uvek, bio prepun. U Podgorici na ušću Ribnice u Moraču, večeras su se okupili navijači iz Podgorice i napravili bakljadu uz transparent sa porukom – „Ponovo gori Nemanjića plamen, stasaju momci tvrdi kao kamen!“. Mladi Podgoričani su ovim činom još jednom poručili da ne daju svetinje i da ne pristaju na otimanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U manastiru Šudikova kod Berana večeras je priređena bakljada, uz pesme o Kosovu i Metohiji, koje pevaju vernici sabrani u manastirskoj porti[299]. Tokom sinoćnog performansa u Bijelom Polju, kada je uz pomoć baklji napravljen krst u čast Bogojavljenja, pritvoren je jedan mladić. Policija je privela Radovana Rakočevića, koji se slučajno našao na mestu gde je izveden performans i nije imao nikakve veze sa njim. Nakon date izjave, pušten je kući. Kako je rekao za Sputnjik, Rakočević je ovaj postupak policije shvatio kao zastrašivanje ljudi, da ne izlaze na litije koje se redovno održavaju u ovom gradu na severu Crne Gore. Međutim, on je i pohvalio korektnost policajaca tokom ispitivanja[300].
Povratak Mila Đukanovića iz Majamija, intervju za Tanjug i početak masovnijih litija[uredi | uredi izvor]
Dana 19. januara, predsednik Crne Gore Milo Đukanović poručio je da Crna Gora neće povući Zakon o slobodi veroispovesti i ističe da masovni protesti zbog ovog zakona, koje vidi kao u suštini političke, mada „obučene“ u crkveno ruho sa naglašenim prosrpskim predznakom, ne mogu ugroziti vlast, niti politiku koju vlast vodi. Ovo je važan period emancipacije Crne Gore, u kome treba stvoriti sve institucionalne pretpostavke za dalji državni i duhovni razvoj crnogorskog društva, pa i obnovu, kako kaže, autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve. Na pitanje ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava — na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Đukanović odgovara — na razgovor kako implementirati taj zakon. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izneo je svoje viđenje istorijskih, pravnih i političkih razloga koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, i odbacio argumente protivnika Zakona. Kaže da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori.
„Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza“, kaže Đukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000. O tome „svedoče neupitne istorijske činjenice“.
Zakon neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je i do sada koristila Srpska pravoslavna crkva. Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore. Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beograda, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, i da li Vučiću zamera što podržava prava SPC, a time i volju i prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Đukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru. O tome ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da „uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica“, već da pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti. Na opasku da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju navodi da on, Đukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Đukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije. Te zamerke vidi kao „reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja, sa ove ili one strane“. Dodaje i da je reč „o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti“, te da veruje da „ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbiji i Crnoj Gori moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evropske budućnosti“. Kada je reč o projekciji zajedničke evropske budućnosti, Đukanović na primedbu da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno. Đukanović pitanje inicijative „mali Šengen“ objašnjava opaskom da se pitanje poverenja logično postavlja kada, kako kaže, kao otrežnjenje stignu pitanja koja su sada aktuelna u odnosima Srbije i Crne Gore, a koja „nažalost, opominju da još uvek nisu na pravi način apsolvirane neke važne teme. Ističe da odnose između Srbije i Crne Gore treba uređivati kao odnose dveju susednih država, koje respektuju zajedničku istoriju. Dodao je da je u svim razgovorima koje su do sada imali on i Vučić potencirao otvorenost tog poziva. Kada je reč o negativnim reakcijama na želju predsednika Vučića da ode u privatnu posetu u Crnu Goru na Badnji dan, kaže da nije bilo nijedne negativne reakcije zvaničnika Crne Gore[301].
Plivanje za Bogojavljenjski krst i treća masovna litija 19. januara 2020.[uredi | uredi izvor]
Veliki broj vernika okupio se 19. januara na ušću Ribnice u Moraču, u Podgorici, gdje se plivalo za časni krst, do kog je prvi došao Igor Prenkić iz Zete. Podgoričani su skandirali: „Kosovo je Srbija“, a mitropolit Amfilohije je poručio da su Morača i Ribnica danas postale nova rijeka Jordan. Mitropolit Amfilohije je prethodno služio liturgiju u Sabornom hramu, posle koje je održana litija do Nemanjinog grada. On je dodao da ovo treba da bude poziv onima koji su sada na vlasti da, ako hoće da budu naslednici kralja Nikole, dođu ovdje sa svojim narodom i da se krste. Posle litije, plivalo se za krst časni, do kog je prvi stigao Igor Prenkić iz Zete. Mitropolit Amfilohije potom je obavio saborno krštenje dece i odraslih u Ribnici. Mitropolit je poručio da nema pregovora o Zakonu o slobodi vjeroispovjesti. Taj Zakon je stid i sram Crne Gore. Odgovarajući na ocjenu predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da su litije politički skupovi, Amfilohije je odgovorio da to nije tačno. Rekao je i da je narod već dao odgovor na poziv vlasti da se razgovara o primjeni Zakona. Na pitanje da li to znači da prihvata pregovore jedino ako se Zakon povuče, Amfilohije je odgovorio potvrdno. Dodaje kako je ovo prvi put u istoriji da jedan predsjednik stvara svoju crkvu. Amfilohije je naveo, ipak, da Mitropolija traži razgovor o temeljnom ugovoru[302]. I u Nikšiću, kao i u ostalim gradovima u Crnoj Gori, održano je tradicionalno plivanje za časni krst povodom velikog praznika Bogojavljenja. Neposredno pre skakanja u vodu učesnici su zapevali patriotsku pesmu „Hriste Bože“, poznatu po tome što predstavlja himnu kosovskih junaka. Ova dirljiva pesma u njihovoj izvedbi, u aktuelnoj situaciji u Crnoj Gori, nikoga ne ostavlja ravnodušnim[303]. Oko deset hiljada vernika koji su bili predvođeni episkopom budimljansko-nikšićkim Joanikijem i sveštenstvom Eparhije prošli su jutros, nakon svete Liturgije, od manastira Đurđevi Stupovi, kroz Berane, do mosta na Limu, gde je obavljeno veliko vodoosvećenje reke i Bogojavljensko plivanje za Časni krst. Na obalama Lima učesnike je dočekalo na hiljade žitelja Berana, koji su u prazničnom duhu i hrišćanskoj ljubavi pozdravili učesnike drevne svetkovine plivanja za Časni krst. Prvi do Krsta je doplivao devetogodišnji Aleksandar Ralević. Njemu je, zajedno sa ostalim učesnicima kojih je bilo preko 60, čestitao preosvećeni episkop Joanikije. Svi učesnici viteškog nadmetanja nagrađeni su medaljama sa grbom Srpske pravoslavne crkve i drugim prigodnim darovima. U proslavljanju velikog praznika Krštenja Gospodnjeg, učestvovalo je skoro celo Berane, najprije molitveno u Liturgiji, a potom u litiji, vodoosvećenju i Bogojavljenskom plivanju za Časni krst. Zajedničarenje je nastavljeno u manastiru Đurđevi Stupovi, gdje je za sabrani vjerni narod pripremljeno posluženje[304]. Građani Crne Gore ponovo su izlazili na ulice kako bi šetnjom i molitvom izrazili protest protiv Zakona o slobodi veroispovesti. Stanovnici Žabljaka prvi su se, uprkos jakoj zimi i snegu, i večeras okupili u litiji, noseći ikone, crkvene barjake i transparente na kojima piše „Samo sloga svetinje spašava“[305]. Više hiljada Pljevljaka prisustvovalo je uveče molebanu koji je služio vladika mileševske eparhije Atanasije u crkvi Svete Petke u Pljevljima. Nakon bogosluženja, litija je prošla ulicama grada, iskazujući svoj protest zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. U saopštenju Pljevaljskog odbora za odbranu svetinja, koje je pročitano, ocenjeno je da je „Vlada, donošenjem Zakona protiv Srpske pravoslavne crkve, iskopala duboku jamu, u koju će se jednog dana, sa sve ministrima i drugim velikodostojnicima koji vrše vlast u ovoj državi, strovaliti i urušiti na putu bez povratka“. Odbor je kao častan naveo primer predsednika Opštinskog odbora SDP u Pljevljima Branislava Veljkovića, koji je nedavno podnio ostavku zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti[306]. Širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore održano je tradicionalno plivanje za Časni krst povodom velikog praznika Bogojavljenja. U Crnoj Gori je ova manifestacija izazvala posebno veliki odziv, zbog spornog Zakona o veroispovesti, zbog kog vernici Srpske pravoslavne crkve već danima izlaze na ulice. Sputnjik predstavlja najlepše momente dana[307]. Niko neće sprečavati srpskog patrijarha da dođe u Crnu Goru na bilo koju svetkovinu koju organizuje Srpska pravoslavna crkva, iako još nije zvanično najavljeno da će se to i desiti izjavili su iz Vlade za RTCG. Naveli su da je pravo građana da protestuju, uz uslov da se protesti organizuju po zakonu i bez ugrožavanja prava drugih. RTCG podseća da je ranije iz Demokratskog fronta najavljeno da će srpski patrijarh doći u Pljevlja 27. januara, na Savindan. Razgovarajući sa Milom Đukanovićem o aktuelnim prilikama u Crnoj Gori, u kontekstu usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovjesti, ambasadorka Velike Britanije u Podgorici Alison Kemp je ocijenila da Crna Gora ima apsolutno suvereno pravo da donosi zakone kojim reguliše i uređuje bilo koje pitanje[308]. Ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva je kazala da je „u ovom slučaju sada fokus na implementaciji“ pomenutog zakona, uz visoku ocenu za uzdržanost koju je crnogorska policija pokazala tokom nedavnih protesta. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović primio je Kemp, na njenu inicijativu, u svietlu izlaska Velike Britanije iz EU i definisanja okvira budućih odnosa sa Crnom Gorom u tom kontekstu Kemp je iz Kabineta Đukanovića, najavila dalju apsolutnu podršku reformama u Crnoj Gori, uključujući odbranu i bezbednost, vladavinu prava i slobodne i odgovorne medije. Crna Gora, kako se navodi, može računati i na podršku Ujedinjenog Kraljevstva u borbi protiv „malignih uticaja“, kao i u reformama baziranim na zajedničkim vrijednostima kroz savezništvo u NATO-u i proces evropske integracije[309].
Sledećeg dana iz Kabineta predsednika Crne Gore odbili su da komentarišu analizu IFIMES za kanonsko priznanje bi se obavilo, navodno, preko unijatizacije — CPC bi zadržala „istočni obred”, ali bi za poglavara imala papu. U analizi pod nazivom „Crna Gora 2020: Da li će Crnogorska pravoslavna crkva postati unijatska crkva?“ navodi se da su se ulaskom Crne Gore u NATO stekli uslovi da se usvoji Zakon o slobodi veroispovesti, a Podgorica se sada ponaša kao i druge države Zapadne Evrope, jer je, na primer, i Italija na sličan način rešila pitanje Katoličke crkve, jednim delom i Hrvatska. Zakon je u crnogorskom parlamentu usvojen u uslovima visokih tenzija, podseća se u tekstu. Iz opozicije su upozoravali da usvajanje zakona može dovesti do sukoba, dok je mitropolit CPC Mihailo (Miraš Dedeić) za zagrebačku Televiziju Z1 rekao da može doći do rata ako se Zakon ne primeni, iako „ne veruje da će do toga doći. Ocenili su da postojeću situaciju najbolje koristi i crnogorski predsednik Milo Đukanović za ostvarenje svojih ciljeva. U IFIMES-u su naveli da je osamostaljivanje Crne Gore „vešto isplanirano sa zapadnim saveznicima“ i da je Crna Gora morala da stvori percepciju da se više ne može živeti u zajedničkoj državi sa Srbijom[310]. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić uputio je poruku predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću. Milačić u poruci podseća na vreme od 1918, pa preko komunizma, kada je, kako kaže, gušeno pravoslavlje. Devedesetih godina narod se vratio crkvama i ikonama, ali se u crkve nisu vratili intelektualci akademskog vandalizma. Na takvim osnovama temelji se đukanovićevska Crna Gora, da bi paganski, opet ubijala pravoslavnu veru, da bi od države, istorijske iskre borbe za slobodu, postala država igračka i talac taloga svetske moći, konstavao je Milačić. Zakon o slobodi veroispovesti za Đukanovića je takva kazna. Crna Gora, kako kaže, ima nestalog predsednika, nepoznatog boravišta, koji je zamislio da odsustvo od mesec dana nadomesti jučerašnjim intervjuom, koji je siže njegove šizofrene borbe sa svojom srpskom podsvešću. Dajući intervju setio se svega, samo se nije setio da kaže gde se sada, dok se skriva i stidi od svog naroda, nalazi takozvani predsednik izvan Crne Gore[311]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je u izjavi za portal „Standard“ da je svaka episkopija u pravoslavnoj crkvi autonomna i da nema razlike između Mitropolije crnogorsko-primorske i Pećke patrijaršije, koje, prema njegovim riječima, funkcionišu kao jedno. Kategorički je odbacio mogućnost bilo kakvih pregovora sa crnogorskim vlastima ako se Zakon o slobodi vjeroispovjesti ne povuče. On je kazao da će Mitropolija, a ne Patrijaršija u Beogradu voditi eventualne pregovore sa crnogorskim vlastima o temeljnom ugovoru, ali da tu nema nikakve razlike. On je kazao da Mitropolija želi temeljni ugovor po uzoru na one koje je Crna Gora potpisala sa Katoličkom crkvom i Islamskom zajednicom, dodavši da tu neće biti pomena o novom statusu jer je Mitropolija već autonomna. On je takođe dodao da eventualni temeljni ugovor između crkve i države ne bi definisao status Mitrpolije — autonomni ili autokefalni, poručivši da je institucija na čijem je čelu „autonomna i samostalna kroz vjekove“. Mitropolit Amfilohije je i kategorički odbacio mogućnost bilo kakvih pregovora sa crnogorskim vlastima ako se Zakon o slobodi veroispovjesti ne povuče[312].
Peticija protiv progona novinara u Crnoj Gori[uredi | uredi izvor]
Dana 20. januara, stotinu intelektualaca potpisalo je peticiju protiv progona novinara u Crnoj Gori. Oni u peticiji dostavljenoj, kako kažu, svim relevantnim adresama za zaštitu novinara u Srbiji i inostranstvu pozivaju na zaštitu slobode javne reči u Crnoj Gori, a posebno na „zaustavljanje policijskog, tužilačkog i sudskog progona urednika informativnih portala“. Podsećaju da je u poslednjih petnaest dana uhapšena urednica portala FOS medija Anđela Đikanović, urednici portala „IN4S“ Gojko Raičević i „Borba.me“ Dražen Živković. Svi su zadržani u pritvoru zbog navodnog širenja lažnih vesti i „panike u javnosti“, a kada su pušteni, protiv njih je Tužilaštvo nastavilo progon pred crnogorskim sudovima, navodi se u peticiji. Potpisnici su ocenili da „saučesništvo“ Uprave policije i Tužilaštva u Crnoj Gori, u nastojanju da se kreira uređivačka politika medija koja bi odgovarala vlastima, prevazilazi po brutalnosti inače loš tretman slobodnih medija u ovom delu Evrope. U Crnoj Gori se najugledniji novinari, navode oni, hapse kao opasni kriminalci, a po automatizmu im se izriče mera pritvora, koja se potom nastavlja sudskim progonom.
- doc. dr Budimir Aleksić;
- Vesna Arsić, glavni urednik biltena SKC „Ćirilica“ Beograd;
- Milica Bakrač, književnik;
- Akademik Danilo Basta;
- dr Dušan J. Bastašić, glavni urednik portala „Jadovno 1941.“;
- Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije;
- Novak Bjelić, nekadašnji direktor „Trepče“;
- Ljiljana Bogdanović, nedeljnik „Pečat“, Beograd;
- prof. dr Dragiša Bojović;
- prof. dr Pavle Botić;
- Stefan Branisavljević, istoričar i novinar („Jordan Times“);
- prof. dr Boris Bratina;
- prof. dr Vesna Bratić;
- Dejan Spiridon Bulatović („Radio Svetigora“);
- Nikola Varagić („Stanje stvari“);
- prof. dr Slobodan Vladušić;
- Nikola Vrzić, novinar („Pečat“);
- dr Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije;
- Ranko Gojković, dopisnik „Ruske narodne linije“ i urednik sajta „Sabornik srbsko-ruski“;
- dr Vladimir Dimitrijević, profesor;
- dr Dušan Dostanić, Institut za političke studije;
- prof. dr Jovan B. Dušanić;
- prof. dr Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice;
- Milorad Đošić, pukovnik-pilot u penziji (SKC „Ćirilica“ Beograd);
- dr Miša Đurković, naučni savetnik (kolumnista lista „Politika“);
- Slobodan Erić, glavni i odgovorni urednik magazina „Geopolitika“;
- dr Aleksandar Živković, izvršni urednik portala „Stanje stvari“;
- Nikola N. Živković, publicista i prevodilac;
- dr Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija.org“;
- Dejan Petar Zlatanović, urednik portala „Srbin.info“;
- Vladan Ivković („Blog Srbist“);
- dr Slobodan Janković, naučni saradnik;
- doc. dr Jovan Janjić;
- Nataša Jovanović, novinar („Pečat“);
- dr Vasilj Jovović, istoričar;
- Vesna Kapor, književnik;
- Stefan Karganović, pravnik i publicista;
- prof. dr Zoran Kinđić;
- prof. dr Miloš Ković;
- dr Goran Komar, lekar i istoričar;
- Dobrana Komnenić, „Sloboda“ (Čikago) i „Srpski radio“ (SAD);
- prof. dr Časlav Koprivica;
- Srđan Krunić („Stanje stvari“);
- Aleksandar Lazić, glavni urednik portala „Stanje stvari“;
- prof. dr Aleksandar Lipkovski;
- prof. dr Georgios Nektarios Lois, Univerzitet u Patri (Grčka);
- Svetlana Maksović, pravnik i prevodilac („Stanje stvari“);
- Stefan Makčić, novinar („Frontal“);
- Nikola Malović, pisac;
- Jovan Markuš, publicista;
- Vladimir Medenica, filozof i publicista;
- Mihailo Medenica, novinar;
- prof. dr Aleksandar Milanović;
- Nikola Milovančev, pravnik i publicista;
- Miloš Milojević, zamenik glavnog urednika portala „Stanje stvari“
- prof. dr Dejan Mirović;
- doc. dr Kristina Mitić;
- Sergej Mojsejev, harkovska društvena organizacija „Trojedina Rus“;
- Želidrag Nikčević, književnik;
- Alen Novalija, magistar medievistike;
- prof. dr Slobodan Orlović;
- akademik Časlav Ocić;
- prof. dr Marko Pavlović;
- Mile Perić (RTV „Marš“);
- Jovan Pješčić, pravnik („Stanje stvari“);
- Anton Polovenko, predsednik društvene organizacije „Rusko Crnomorje“;
- Jasna Popović, bibliotekar („Stanje stvari“);
- Ljiljana Popović, književni prevodilac i esejista;
- Svetislav Pušonjić, pisac i publicista;
- Milorad Ravasi, vlasnik i urednik Srpskog radija („Čikago“);
- dr Mirjana Radojičić, Institut za političke studije;
- dr Aleksandar Raković, istoričar;
- Sonja Rakočević, fotoreporter („Stanje stvari“);
- Redakcija „Srpskog književnog lista“;
- prof. dr Branislav Ristivojević;
- Kris Roman, predsednik udruženja „Euro-Rus“, Belgija;
- prof. dr Slobodan Samardžić;
- Miroslav Samardžić, glavni urednik „Pogleda“ (Kragujevac);
- Momčilo Selić, pisac;
- Ana Selić, prevodilac;
- Danijel Simić, pisac i predsednik UG „Frontal“;
- Dmitrij Skvorcov, publicista, Kijev;
- Stan Smiljanić, urednik portala „Britic Magazine“, Velika Britanija;
- Vojislav M. Stanojčić („Stanje stvari“);
- Anatolij Stepanov, glavni urednik „Ruske narodne linije“;
- Ljubomir Stefanović („Slavija info TV“);
- Milun Stijović, istraživač-saradnik Istorijskog instituta, Beograd;
- Tatjana Stojanović, novinar („Evroazija dejli“);
- Nevenka Stojčević, novinar;
- Jelena Tasić, novinar („Danas“);
- Pavel Tihomirov, pomoćnik glavnog urednika „Ruske narodne linije“;
- Vojislav Todorović, pisac;
- prof. mr Mirko Toljić;
- Ana Tomašević, novinar (Radio Beograd);
- Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije;
- Trifko Ćorović, osnivač i urednik portala „Slobodna Hercegovina“;
- doc. dr Anja Filimonova;
- prof. dr Zoran Čvorović;
- Marko Šikuljak, urednik portala „Frontal“;
100. prof. dr Marica Šljukić;
101. prof. dr Srđan Šljukić[313].
Intervjui predsednika Crne Gore za medije i dešavanja na Cetinju[uredi | uredi izvor]
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je 21. januara u intervjuu agenciji Tanjug za Srbe u Crnoj Gori upotrebio termin „nacionalna manjina“, što je mnoge uznemirilo. S obzirom na to da Srbi u Crnoj Gori sebe doživljavaju kao narod koji je stvorio državu Crnu Goru, čini se da je ova poruka bacila u drugi plan čak i objavu Đukanovića da neće povući sporni zakon o slobodi veroispovijesti. Crnogorski predsjednik je pride saopštio i da su interesi Crne Gore suprotni interesima Srbije, zbog čega, kako je rekao, nije realno očekivati od Crne Gore da „širi prostor za rad u državnim organima građanima koji pristaju da po političkom pozivu deluju suprotno nacionalnim interesima Crne Gore“, čime je sa najviše državne adrese otvoreno podržao politiku zatvorenih vrata za zapošljavanje onih koji se u Crnoj Gori nacionalno izjašnjavaju kao Srbi[314]. Istog dana Mitropolija crnogorsko-primorska za četvrtak 23. januar je najavila moleban i prvu litiju na Cetinju, u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispoviesti. Ipak, ova najava mirnog molitvenog hoda vernika Mitropolije crnogorsko-primorske po svemu sudeći neće proći bez povećanih tenzija uoči litije. Mediji bliski vlastima u Podgorici izveštavali su da „kao odgovor na najavljenu šetnju Cetinjem, društvenom mrežom ’Fejsbuk‘ kruži fotografija na kojoj je veliki transparent na kojem piše: ’Na Cetinje nema šetnje‘“. Atmosferu je dodatno podgrejao i Srđan Kusovac, šef Vladinog Biroa za odnose sa javnošću i savetnik premijera Crne Gore Duška Markovića, koji je na svom nalogu na Fejsbuku takođe podielio fotografiju na kojoj grupa momaka drži razvijen transparent na kojem piše „Na Cetinje nema šetnje“[315]. Mitropolija crnogorsko-primorska SPC sledećeg dana otkazala je litiju koja je na Cetinju trebalo da bude održana za 23. januar. Rektor Bogoslovije Svetog Petra čudotvorca Cetinjskog i paroh cetinjski Gojko Perović rekao je za Sputnjik da je „sveštenstvo zamolilo verni narod sa Cetinja da se u litije ipak ne ide, nego da se održi moleban u manastiru — bez šetnji, radi umnoženja poverenja i ljubavi među građanima Cetinja“[316]. Na Cetinju je u podne ipak počela šetnja Cetinjana i građana iz drugih crnogorskih gradova sa ciljem da poruče vjernicima Mitropolije da „Na Cetinje nema šetnje“. U međuvremenu je i iz policije saopšteno da litije SPC na Cetinju neće biti, ali su se građani ipak okupili i krenuli u protestnu šetnju, pri čemu mediji javljaju da je značajan broj njih stigao iz Nikšića. Rekli su da su se okupili da kažu da su „svetinje crnogorske“. Okupljeni su pevali komitske pjesme i veličali jednog od vođa božićne pobune iz januara 1919, Krsta Zrnovog Popovića, uz poklič „E viva Montenegro“[317]. Crkvena opština cetinjska saopštila je da je uvažila sugestiju Uprave policije i otkazala litiju na Cetinju, ali da će moleban biti služen u Cetinjskom manastiru, kako je i bilo najavljeno. Kako su naveli — litija je trebala da protekne u miru i dostojanstveno u neposrednoj blizini Cetinjskog manastira, do Ćipura, gde se svake subote održava Služba Božija. U Mitropoliji kažu da je sugestija Uprave policije prihvaćena, jer Mitropolija radi u dobrobiti svih građana Cetinja i Crne Gore[318]. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić u tekstu koji je napisao u ime Svetog Petra Cetinjskog odgovorio je Cetinjanima koji su danas šetali sa ciljem da poruče vernicima Mitropolije da „na Cetinje nema šetnje“[319]. Građani Crne Gore koji se protive Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizovali su protest protiv najavljene litije Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju. Na skupu su se mogle čuti „razne antisrpske poruke“. Tokom šetnje pevala se crnogorska himna, ali i pesme „Branićemo ovih dana Crnu Goru od dušmana“, „Oj, četnici, i ta vaša brada, brijaće je Lovćenska brigada“, „Sad imamo nove izdajice, što ih narod nazva posrbice“... Mogla je da se čuje i nova pesma „Crnogorci kršni momci, mi smo braća svi, nećete u Cetinje dok smo živi mi“, što je ništa drugo do prepev pesme „Bojna Čavoglave“ Marka Perkovića Tompsona. Originalni stihovi su: „Stoji Hrvat do Hrvata, mi smo braća svi, nećete u Čavoglave dok smo živi mi“[320]. U Cetinjskom manastiru je služen moleban u znak podrške protestima protiv kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. Manastir je bio prepun vernika, a moleban je služio vladika Metodije. Mediji u Crnoj Gori javili su ranije da se grupa građana takođe okupila kod crkve na Ćipuru, na nekoliko stotina metara od Cetinjskog manastira. Njihovi predstavnici su rekli da su došli kako bi bili sigurni da litije u Cetinju neće biti. Između manastira i crkve na Ćipuru stražarila je grupa policajaca, koja je sprečila da dođe do eventualnog incidenta[321]. U Cetinjskom manastiru je služen moleban, dok se na nekoliko stotina metara okupila grupa građana čiji su predstavnici saopštili da su došli kako bi se uvjerili da neće biti litije na Cetinju. U emotivnom govoru rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović pozvao ih je na bratsko pomirenje uz poruku: „Nema nama molitve bez njih niti nama molitve bez nas.“ Službenici Uprave policije u kasnim večernjim satima priveli su osam Budvana nakon molebana koji je služen u Cetinjskom manastiru, preneo je portal IN4S[322][323]. Dana 25. januara predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić objavio je svedočanstvo iz škole samoproglašenog mitropolita nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Miraša Dedeića[324]. Otac Gojko Perović, rektor Bogoslovije na Cetinju, ocenio je 29. januara da haos u Crnoj Gori nikome dobro ne može doneti[325]. Istoga dana predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović upitao je večeras, na sednici Opštinskog odbora stranke u Beranama, kako treba da se osećaju Crnogorci ako se, kako je naveo, "nameće srpstvo" izvan granica Srbije[326]. Dan posle Prava Crna Gora podnela je Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici krivičnu prijavu protiv predsednika Mila Đukanovića, zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, kao i izazivanja panike i nereda. U saopštenju se navodi da je krivičnu prijavu podneo politički direktor te stranke Željo Savović. U krivičnoj prijavi je navedeno da je Đukanović kao predsednik države podsticao na mržnju i diskriminaciju prema vernicima Srpske pravoslavne crkve i Mitropolije crnogorsko-primorske koji posećuju litije, pozivajući javno građane da ne budu deo, kako on kaže, tog „ludačkog pokreta“. Na taj način Đukanović je koristeći svoj službeni položaj predsednika države „ostvario obeležje krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje“. Đukanović je to javno rekao na skupu održanom 28. januara u Tivtu. Ovom javno izrečenom tvrdnjom Đukanović je počinio i krivično delo „izazivanja panike i nereda“, stoji u obrazloženju krivične prijave. Prava Crna Gora je pozvala nadležne institucije da pod hitno reaguju i da protiv Mila Đukanovića pokrenu postupak[327]. Dana 30. januara predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović rekao je „Tamo gde su sveštenici SPC barjačili, tamo najčešće Srba više nema, ili ih ima mnogo manje nego što ih je bilo pre nego što se crkva latila političkog posla“. On je sinoć na sednici Opštinskog odbora DPS-a ponovio da se pod plaštom priče o Zakonu o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori „vodi vrlo perfidni i opasni rat protiv Crne Gore“. Taj zakon, kaže on, nije uzrok protesta, već samo, kako kaže, alibi za anticrnogorsku kampanju kojom se ta zemlja želi prinuditi na kapitulaciju. On je istakao da će u Crnoj Gori odlučivati građani Crne Gore i da neće pristati ni na kakve ucene. Dodao je i da se plasiraju manipulacije o „otimanju svetinja“. Ovde nije reč o nekom presedanu koji želi da uspostavi država Crna Gora, kaže Đukanović, nego o pokušaju da se jednom medijskom i političkom galamom otme od Crne Gore ili zadrži ono što se već otelo. Đukanović je rekao da i u Srbiji ima dosta državne svojine među objektima koje koristi SPC. On je kazao da zakon propisuje proceduru, od popisivanja imovine, do Upravnog, Vrhovnog, Ustavnog suda ili Suda u Strazburu[328]. Uveče je predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović rekao: „Tamo gde su „sveštenici SPC barjačili, tamo najčešće Srba više nema, ili ih ima mnogo manje nego što ih je bilo pre nego što se crkva latila političkog posla“. Dodao je i da se plasiraju manipulacije o „otimanju svetinja“[328]. Liturgiji, koja je danas služena u Cetinjskom manastiru, prisustvovao je i selektor vaterpolo reprezentacije Crne Gore Vladimir Gojković, koji je dobio blagoslov od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. U Cetinjskom manastiru 2. februara je održana Sveta arhijerejska liturgija, koju su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop karakaski i južnoamerički Jovan, sa sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom. Nakon liturgije, mitropolit Amfilohije je pozdravio Vladimira Gojkovića, selektora vaterpolo reprezentacije Crne Gore, nosioca ordena zlatnog lika Svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca, čestitavši mu na bronzanoj medalji. Pozdravio je i njegovog oca Nikšu, koji je takođe bio prisutan, a koji je nosilac ordena Svetog Kralja Milutina, objavila je Mitropolija crnogorsko-primorska. Mitropolit je selektoru Gojkoviću i celoj reprezentaciji, koja je, kako je rekao, „proslavila i sebe i celu Crnu Goru“, dodelio ikonu Svete Bogorodice Filerimske. Blagoslovio je vaterpoliste, poželevši da ih štiti majka Božja, te da donose Crnoj Gori medalje i pobede sa budućih takmičenja. Selektor Vladimir Gojković, zahvalio je u ime reprezentacije na časti i ukazanoj pažnji, izrazivši zadovoljstvo što je bio prisutan na današnjem liturgijskom sabranju, naglasivši da mu podrška i blagoslov Crkve mnogo znači, kao i celoj vaterpolo reprezentaciji[329]. U Cetinjskom manastiru 2. februara je održana Sveta arhijerejska liturgija, koju su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop karakaski i južnoamerički Jovan, sa sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom. Nakon liturgije, mitropolit Amfilohije je pozdravio Vladimira Gojkovića, selektora vaterpolo reprezentacije Crne Gore, nosioca ordena zlatnog lika Svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca, čestitavši mu na bronzanoj medalji. Pozdravio je i njegovog oca Nikšu, koji je takođe bio prisutan, a koji je nosilac ordena Svetog Kralja Milutina, objavila je Mitropolija crnogorsko-primorska. Mitropolit je selektoru Gojkoviću i celoj reprezentaciji, koja je, kako je rekao, „proslavila i sebe i celu Crnu Goru“, dodelio ikonu Svete Bogorodice Filerimske. Blagoslovio je vaterpoliste, poželevši da ih štiti majka Božja, te da donose Crnoj Gori medalje i pobede sa budućih takmičenja. Selektor Vladimir Gojković, zahvalio je u ime reprezentacije na časti i ukazanoj pažnji, izrazivši zadovoljstvo što je bio prisutan na današnjem liturgijskom sabranju, naglasivši da mu podrška i blagoslov Crkve mnogo znači, kao i celoj vaterpolo reprezentacije[329]. Đukanović je 4. februara komentarišući reči vladike Atanasija Jevtića — da bi mošti Svetog Vasilija, u slučaju najavljenog otimanja svetinja, mogle da budu prenesene u Hercegovinu, rekao — da „ovo mora biti državno“, a mošti je nazvao kostima[330].
Pregovori Vlade i SPC[uredi | uredi izvor]
Premijer Crne Gore Duško Marković rekao je dana 21. januara da će do kraja nedelje pozvati mitropolita Amfilohija na razgovor. On je gostujući u jutarnjem programu RTCG rekao da je dijalog neupitan i poručio da insistira da do njega dođe. Nemoguće je sada, rekao je, povući Zakon o slobodi veroispovesti, ali i da će se do kraja nedelje zvanično obratiti mitropolitu Amfilohiju za nastavak razgovora[331]. Episkopski savet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori saopštio je u toku dana da su spremni da razgovaraju o Zakonu o slobodi veroispovesti, ali na način koji će potpuno uvažavati obje strane u dijalogu. U saopštenju se navodi da je konstatovano da je tekst inicijative doveden u završnu fazu nakon što su obavljene ozbiljne konsultacije sa najširim krugom pravnih stručnjaka. Oni su poručili da žale zbog grubih manipulacija koje su u medijima iznosili najviši državni zvaničnici, odbijajući pritom svaku optužbu da se iza aktivnosti Crkve kriju bilo kakvi i bilo čiji politički ili ideološki interesi. Poručili su i da „uz blagodarnost svim pravoslavnim vernicima i drugim građanima Crne Gore i šire, koji se u nezapamćenom broju okupljaju na ulicama svojih gradova, i ovom prilikom šalju jasnu poruku da molebani i litije nisu, kako se pogrešno tvrdi i sa najviših državnih adresa, usmjereni protiv države Crne Gore“[332]. Mitropolit Amfilohije zahvalio je crnogorskom premijeru Dušku Markoviću što je najavio da će ga opet zvati na razgovore o Zakonu o slobodi veroispovesti, podsećajući da su o tome već razgovarali. Mitropolit je, međutim, rekao da ukoliko predsednik Vlade Crne Gore želi da povede dijalog o „pravom Zakonu o slobodi veroispovesti, koji će biti usaglašen sa normama vekovne Crne Gore i normama evropskih zakona, onda je to u redu“[333]. Sutradan je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio za „Dan“, ako je poziv na dijalog predsednika Vlade Crne Gore Duška Markovića samo poziv da razgovaramo o bezakonju, onda je bolje da se tu ne započinje razgovor. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je poručio da je Crkva spremna za razgovor ako je vlast, na prvom mestu, spremna da prihvati amandmane koje je Mitropolija podnela na sporni Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Govoreći o aktuelnoj situaciji u vezi sa Zakonom o slobodi veroispovesti, premijer Duško Marković je ranije najavio da će se do kraja nedelje zvanično obratiti mitropolitu Amfilohiju za nastavak razgovora o onim pitanjima koja se razumeju ili o strahovima koji postoje, kao i da država garantuje da nema razloga za strahove.
„Blagodarimo predsedniku Vlade na njegovom interesovanju za donošenje normalnog zakona o Crkvi i verskim zajednicama u Crnoj Gori. Blagodarimo i na tom njegovom obećanju da će uputiti zvaničan poziv. Međutim, skrećemo pažnju na to da ako pod tim pozivom on podrazumeva onakve razgovore kakvi su dosad nekoliko puta vođeni, gde se mi obavezujemo da prihvatimo to bezakonje, i da o njemu razgovaramo, onda tu bolje da se ne započinje nikakav razgovor“, rekao je Amfilohije.
Poručio je da Crkva očekuje istinski, pravi dijalog, koji je u saglasnosti sa Venecijanskom komisijom i sa evropskim zakonima jasan dijalog kako bi se, kako je rekao, doneo zakon koji je saglasan vekovnom predanju Crne Gore i savremenim evropskim zakonima. Ako predsednik Vlade, dodao je mitropolit, smatra da taj razgovor treba da bude o istinskom dogovoru i prihvatanju amandmana, onda ćemo mirne duše razgovarati o tome, „jer mi smo za zakon, ovo je Crkva koja je na zakonu utemeljena i zakonom vekovima vlada“. Govoreći o dešavanjima u vezi sa planiranom litijom na Cetinju, mitropolit je rekao da oni svake subote idu na Ćipur, gde služe liturgiju, a da je sada to Crkvena opština nazvala litijom, koja bi prošla od Cetinjskog manastira do Ćipura[334]. Sutradan mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije izrazio je spremnost na razgovore s crnogorskim vlastima o spornom Zakonu o slobodi veroispovesti, ali je poručio da premijer Duško Marković ne može da deli patrijarha i mitropolita crnogorskog. Međutim, on je istakao da je „ista stvar“ voditi razgovore s patrijarhom ili sa episkopima SPC u Crnoj Gori, a jedini uslov je da „oni stave pod znak pitanja to bezakonje“. Mitropolit je povodom izjave premijera Markovića da je on jedina adresa za razgovor istakao da razgovarati s njim znači razgovarati sa SPC.
„Ne može on da deli patrijarha i mitropolita crnogorskog. Ovo je SPC, Pećka patrijaršija, Mitropolija crnogorsko-primorska koja je prva u svim njenim episkopijama bila i ostala jedina koja je sačuvala kontinuitet Pećke patrijaršije i za vreme njenog ukidanja“, rekao je Amfilohije.
On je podsetio da su „mitropoliti bili gospodari Crne Gore“ i istakao da je „Mitropolija stvarala Crnu Goru, što znači Pećka patrijaršija“ i da je Mitropolija nezamisliva bez Pećke patrijaršije i bez Srpske pravoslavne crkve[335]. Dana 24. januara zamenik predsednika DPS-a Duško Marković je iz Pljevalja povodom aktuelnih dešavanja zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti poručio da Crna Gora neće biti srpska i naglasio da se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije nažalost stavio na čelo anticrnogorske opozicije. Marković je kategoričan da su litije pokazale da nisu verske, nego političke i da su usmerene na promenu vlasti i ugrožavanje suverenosti Crne Gore, ali i upozorio da država to nikome neće dozvoliti. On je danas u Pljevljima rekao da propaganda da će Crna Gora biti srpska, uz vulgarno plakatiranje i farbanja po našim gradovima, neće pokolebati Crnu Goru da Vlada i institucije zaštite Ustav i primenom zakona sačuvaju državne i nacionalne interese[336]. Narednog dana 25. januara Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da je premijer Crne Gore i zamenik predsednika DPS-a Duško Marković učinio grub pokušaj manipulacije građanima proglasivši mitropolita Amfilohija za čelnika nekog političkog pokreta. On je kao argument za svoju tvrdnju naveo to da se mitropolit sastao sa delom crnogorske opozicije, navodi se u saopštenju Mitropolije. U odgovoru Markoviću u Mitropoliji ističu da svi građani Crne Gore, bez obzira na etničko i nacionalno opredeljenje, imaju svoje mesto na litijama koje crkva organizuje, naročito oni kojima je, kako kažu, na srcu obraz i dostojanstvo Crne Gore. Molebani i litije se održavaju da bi Crna Gora bila bolja i naprednija, jer što je više takva i što je pravednija, to je jača njena suverenost, naglašava se u saopštenju. Mesto gde je Marković izrekao svoju manipulativnu tvrdnju o mitropolitu i litijama — grad Pljevlja,„jedno je od najslobodnijih i najnezavisnijih mesta u Crnoj Gori ovih sedmica, jer njegovi građani u velikom broju ne pristaju na politički diktat i bezakonje, a takvo nepristajanje je bez sumnje najočiglednija odlika slobode pojedinca i društva“, ističu u Mitropoliji. Iz Mitrolopije su ponovili stav Episkopskog saveta da ostaju otvoreni za početak pravog, istinskog i transparentnog razgovora sa crnogorskim vlastima o svim otvorenim pitanjima, a prvo i najvažnije od njih je diskriminatorski Zakon o slobodi veroispovesti[337]. Dana 28. januara, premijer Crne Gore Duško Marković pisao je mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i izrazio spremnost za dijalog u vezi sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti. Marković je naveo u pismu mitropolitu da je Vlada spremna da se još jednom zajednički sagledaju najbolja rešenja za primenu spornih članova 62-64 zakona i da se kroz dijalog dođe do mogućeg konsenzusa. On je izrazio spremnost da se otklone sve dileme i sumnje oko korišćenja crkava, hramova i manastira, odnosno njihove buduće namene. Premijer je naglasio da je Vlada spremna da učini dodatni napor kako bi pravoslavni građani u Crnoj Gori krenuli jednim i zajedničkim putem[338]. Dana 3. februara, Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da je spreman da se sastane sa crnogorskim premijerom Duškom Markovićem, koji ga je pozvao na razgovor o Zakonu o slobodi veroispovesti. On je u odgovoru na taj poziv, koji je objavio podgorički list „Dan“, rekao da se nada da je Marković iskreno opredeljen za „konačno otvaranje suštinskog i ljudskog razgovora sa ciljem da se ukloni zakon ili sve diskriminatorne odredbe u njemu“. Tek nakon rešenja tog pitanja, rekao je mitropolit Amfilohije, može se otvoriti dijalog radi rešavanja drugih složenih pitanja, poput pitanja restitucije imovine verskih zajednica nakon Drugog svetskog rata. Tek posle toga može se otvoriti i dijalog za pripremu Temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve i Crne Gore. Mitropolit podseća i na to da je poziv Mitropolije za javni i institucionalni dijalog uvek bio otvoren, ali ga je do sada vlast Crne Gore ignorisala, uz konstataciju da Vlada sada poziva na dijalog kako bi se pripremio temeljni ugovor o uređenju međusobnih odnosa. Amfilohije se u pismu osvrnuo na Markovićeve tvrdnje da donošenje zakona neće izazvati nove podele u pravoslavnom svetu, navodeći da je ona „u suprotnosti sa realnošću“, o čemu svedoče okupljanja velikog broja građana. On dodaje i da ne može da se složi sa tvrdnjom da je „propis usaglašen sa savremenim evropskim standardima“, jer njegova sadržina i cilj, kako kaže, svedoče suprotno[339].
Četvrta masovna litija 23. januara 2020.[uredi | uredi izvor]
Litija koja je u četvrtak 23. januara rano ujutro krenula iz mesta Bliškovo ka Bijelom Polju stigla je do svog odredišta. Litija je krenula od manastira Bliškovo ujutro u 6 sati i 15 minuta, i bila je duga 50 kilometara, što je dosadašnji rekord. More ljudi okupilo se na litiji — pridružilo se više od 20.000 ljudi iz grada. Litija iz Grančareva je stigla ispred crkve Svetih apostola Petra i Pavla, a predvodio ju je sveštenik Nikola Skopljak, javio je na svojoj stranici na Fejsbuku Milan Madžgalj. Kako je ranije najavila Parohija vraneška i ravnorečka — litija je išla preko Pavinog Polja, Tomaševa i Ravne Reke, gde su se vernici priključivali, a s obzirom na dužinu litije, ove parohije su poručile da se zainteresovani vernici obezbede toplom odećom i obućom i ostalim potrepštinama. Protojerej Zoran Bubanja za Sputnjik je rekao da je litija od oko 50 ljudi krenula iz mesta Bliškovo jutros u 6 sati i 15 minuta. Njegovo očekivanje da će više vernika da se okupi tokom prolaska kroz ostala mesta do Bijelog Polja se obistinilo. Okupljeni su nosili krst, crkvene barjake i transparent „Samo sloga svetinje spasava“[340]. Rekordan broj vernika večeras se okupio u litiju i u Beranama. „Berane je čvrste volje, da sačuva bogomolje!“, poručili su vernici[341]. Više hiljada građana okupilo se danas u litijama u Boki kotorskoj. Litija iz Risna stigla je u Kotor, gde će biti služen moleban. Litija je stigla u Kotor iz Risna, Perasta i Herceg Novog[342]. Vladika Joanikije predvodi litiju u Andrijevici. Vernici u Žabljaku okupili su se uprkos jakom mrazu, a okupili su se i u Sutomoru, Baru, Plužinama i Mojkovcu[343][344]. U najmasovnijoj litiji do tada u Podgorici, koja je održana večeras, učestvovalo je više desetina hiljada građana. Prethodno se hiljadama građana ispred Sabornog hrama priključila litija koja je u 17 časova krenula iz manastira Uspenija presvete Bogorodice na Dajbabskoj gori, kao i litija iz Lješanske nahije, iz Krusa, koju od 16 časova predvodi sveštenik Predrag Šćepanović. Na litiju u glavnom gradu Crne Gore pristigle su i grupe građana koje su se takođe specijalno okupile iz raznih djelova grada Podgorice — Maslina, Konika, Starog aerodroma... Molitvenu litiju predvodio je protosinđel Sergije Rekić, nastojatelj manastira Ostrog. Protosinđel Sergej Rekić, nastojatelj manastira Ostrog, blagoslovio je skup:
„Neka Bog dâ da naše molitve i molitve naših svetih učine da ova zemlja nastavi kao u slavnoj prošlosti da slavi ime našeg gospoda Isusa Hrista“.'
Đogo je rekao da je stigao iz Stare Hercegovine, iz Foče, jer se tamo voli Crna Gora mnogo više nego što je neki ovdje vole[345].
Narednog dana izvršni odbor Episkopskog saveta SPC u Crnoj Gori upozorio je na moguće zloupotrebe litija protiv spornog Zakona o slobodi vjeroispovjesti u političke svrhe, uporedivši Crnu Goru sa Svetom Gorom. Iz Episkopskog saveta SPC u Crnoj Gori pozivaju da se na litije ne izlazi sa stranačkim obeležjima, nego samo sa ikonom i svijećom. U saopštenju Episkopskog savjeta SPC u Crnoj Gori, zbog najava i pokušaja raznih zloupotreba, podsjećaju na zavjet Trojičindanskog sabora u Podgorici i Svetovasilijevskog sabora u Nikšiću — da će se svetinje SPC braniti „molitvom i ljudskim dostojanstvom, čojstvom i junaštvom, prizivajući Boga na pomoć“. Zbog toga iz Episkopskog savjeta SPC u Crnoj Gori apeluju da sva nacionalna, stranačka i druga osjećanja i obilježja svako nosi u svom srcu, a na ovim Litijama ikonu iz svoga doma i svijeću u srcu i u svojim rukama[346]. Analitičar i kolumnista Igor Damjanović uhapšen je u zbog prepiske na Fejsbuku sa izvjesnim Alijom Đukićem, koji je protiv njega podneo prijavu. Damjanović je poznat kao koordinator mirovnog pokreta „Ne u rat, ne u NATO“ i analitičar koji otvoreno kritikuje crnogorsku vlast. Po oceni mnogih analitičara u Crnoj Gori — ovaj događaj je samo još jedna potvrda da se očigledno kao praksa u postupanju crnogorske policije uvodi „verbalni delikt“ kao dovoljan razlog za hapšenja i torturu[347]. Poslanik Dženan Kolić izjavio je: U litijama smo sa braćom pravoslavcima, moramo odbraniti svetinje! „Brat je mio, ma koje vere bio“, istakao je crnogorski poslanik Dženan Kolić, iz partije Demokrate. Ocenio je da je Demokratska partija socijalista donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti uvela vanredno identitetsko stanje u Crnoj Gori i naglasio da ga kao čoveka mnogo boli otimanje crkava, hramova, katedrala, džamija… Dva dana posle litije mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije služio je u manastiru Morača moleban Presvetoj Bogorodici za odbranu ove drevne nemanjičke lavre i moračko-rovačkih svetinja. Vladika je podsetio na teška vremena i velika iskušenja, na stradanje samog manastira. On je konstatovao da se prvi put u 770-godišnjoj istoriji ove svetinje pojavljuje vlast koja smatra da ima pravo da manastir Morača njoj pripada. Komentarišući pojedine izjave da se nalazi na čelu crnogorske opozicije, mitropolit Amfilohije je rekao da je na čelu Crkve Božje, koja je opozicija bila od kada postoji, ovde 770 godina, protiv mržnje, bratomržnje, protiv svakog zla i greha, navedeno je na sajtu Mitropolije:
„Ovde je vaskrsao narod! Ja ne znam da li se pamti da je narod ovako vaskrsao u Crnoj Gori!? I vi ste se sabrali ovde u znak otpora protiv tog bezakonja koje je proglašeno za zakon i koji se nameće Crnoj Gori, jedinstveno takvoga tipa u Evropi. Ja se nadam u Boga da će ti ljudi shvatiti i odbaciti to bezakonje, kao i da će to biti njihova pobeda, pobeda čovečnosti, ljudskosti, istinske državnosti.“
Mitropolit je pozvao crnogorsku vlast na istinski dijalog kojeg do sada nije bilo[348].
Peta masovna litija 26. januara 2020.[uredi | uredi izvor]
Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić objavio je da je tokom noći 25./26. januara u njegovu kuću došla interventna policija, kao i desetak policajaca u civilu. Milačić je naveo da se nalazi u Beogradu zbog skupa podrške odbrani svetinja i istakao da uskoro dolazi da se „vide oči u oči“[349]. Prva litija na Sinjajevini održana je 26. januar na oko 1.700 metara nadmorske visine[350]. Više od 20.000 ljudi slilo se u centar Bijelog Polja kod Crkve Svetog Petra i Pavla. Oni su i danas po lošem vremenu prešli više kilometara kako bi učestvovali u molebanu i litiji koju je predvodio vladika budimljansko-nikšićki Joanikije. Mnogi vernici su pešačili kilometrima kako bi učestvovali u litiji[351]. U Beranama se na litiji i molebanu protiv Zakona o slobodi veroispovesti okupio do tada najveći broj stanovnika te opštine. Građani su dolazili organizovano iz nekoliko različitih pravaca: Lužac, Beranselo, Budimlje, Dapsiće, Donja Ržanica, da bi se uz one koji su se kao i obično okupili u centru grada, u najvećem broju sastali na kružnom toku kod zgrade policije, gde je saobraćaj jedno vreme bio u potpunom prekidu. Učesnici litije su nosili transparente „Ne damo svetinje“, a pored zgrade Centra bezbednosti uzvikivali su: „Policijo, braćo mila, ne slušajte više Mila“[352]. Stanovnici Kuča su u jutarnjim satima krenuli za Podgoricu ka Hramu Hristovog vaskrsenja, gde će se građanima pridružiti u litiji koja je zakazana za 19 časova. Kolona od više hiljada ljudi već je ušla u Podgoricu[353]. Isto veče u Pivi i pod Durmitorom po teškim vremenskim uslovima izašli ljudi za odbranu svetinja. Građani Plužina i Žabljaka, već po tradiciji, nose ikone i trobojku. Pljevlja obaraju rekord po izlasku na litijama[354]. Stanovnici prigradskog naselja Vidrovan pešačili su 10 kilometara do grada kako bi stigli ispred Hrama Vasilija Ostroškog. Veliki broj ljudi okupio se i u Baru[355]. Na desetine hiljada građana okupilo se ispred Hrama hristovog Vaskrsenja, odakle je krenula litija ulicama Podgorice i nazad. Hiljadama vernika koji su se nalazili ispred Sabornog hrama, pridružila se litija plemena Kuči od nekoliko hiljada građana, koja je ispred hrama došli sa transparentom „Ne udari brata Srbina Crnogorče“. Ispred hrama je takođe pristigla i litija od nekoliko hiljada Zećana, koji su se u 15.30 okupili ispred crkve u Mojanovićima (Zeta). Tokom litije, ispred Kliničkog centra Crne Gore otac Predrag Šćepanović pozvao je da se uoči praznika Svetog Save svi pomole za one koji boluju od teških bolesti. Nakon litije planirano je da otpočne svečana Svetosavska akademija. Predviđeno je da pozdravno slovo izgovori mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, dok će svetosavsku besedu održati protojerej-stavrofor Boris Brajović. U programu akademije učestvovali su horovi, narodni guslari, folklorni ansambli, učenici veronauke i etno grupe[356]. Mitropolit Amfilohije obratio se desetinama hiljada građana ispred Sabornog hrama u Podgorici. On je poručio da je ova litija lijek od bogoubistva i bratoubistva. Dodao je da su sva sabranja i za njega čudo, jer se „ovako šta nije dešavalo u Crnoj Gori u našim vremenima“. Amfilohije je rekao da se i danas događa nova okupacija Kosova i Metohije i da nije dobro što vlast u Crnoj Gori to ne priznaje odričući se sebe. Podsjetio je i da je tokom vjekova pet patrijarha srpskih bilo sa prostora Crne Gore. Mržnja protiv Nemanjića koji su stvorili Zetu i u njoj se rodili i mržnja protiv Srbije nešto je što ne spada u normalne stvari, ocenio je mitropolit Amfilohije.
Mitropolit je objasnio šta je trobojka:
„Ona je iz vremena francuske revolucije i te tri boje znače slobodu, jednakost i bratstvo. Ko je ovdje protiv slobode, jednakosti i bratstva“, upitao je on.
Zar ta trobojka nije na grbu i na zastavi kralja Nikole? Zar i oni koji se sad bore protiv trobojke i sami u vreme njihovog komunizma i u novije vreme posle devedesetih nastavili da žive do ovog vremena“, naveo je mitropolit.
On je uputio i apel onima koji naređuju da, kako je rekao, ne manipulišu „djecom u policiji i primoravaju ih da rade nešto protiv njihove savjesti“. Mitropolit Amfilohije je i ovom prilikom zamolio sve koji idu na litije da to budu, kako je rekao, „litije Božje, bez partijskih opredeljenja, a ako hoćete i nacionalnih“. On je, takođe, kazao da mu se ovih dana javlja dosta policajaca koji traže blagoslov i mole da litije ne budu partijske[357][358].
Dan kasnije na Savindan vladika budimljansko-nikšićki Joanikije rekao je pred blizu 20.000 Borimo se verom i ljubavlju za naše svetinje, a ako bude trebalo, borićemo se i svojim životima, ljudi u Bijelom Polju.
Čestitajući praznik Svetog Save, Vladika Joanikije je kazao da ove godine proslavljamo osam vekova od osnivanja Eparhije budimljansko-nikšićke, koju je Sveti Sava utvrdio u manastiru Đurđevi Stupovi, i isto toliko vekova Zetske episkopije, iz koje je nastala Mitropolija crnogorsko-primorska.
„Imamo kontinuitet, živ i neprekinut, iako smo mnogo stradali kroz istoriju. Ovde je, takođe, bila nekada Episkopija humska, koju je Sveti Sava osnovao 1220. godine. On je 1219. godine dobio autokefalnost, i prošle godine smo slavili osam vekova od osnivanja Žičke arhiepiskopije, odnosno Srpske pravoslavne crkve, a to je jedno te isto. Ove godine proslavljamo osam vekova od osnivanja eparhija. Tada je Sveti Sava pravoslavnim obredom krunisao Svetog kralja Stefana Prvovenčanog. Sećamo se tih velikih događaja. Naš narod se, konačno, utvrdio u pravoslavnoj, jevanđeljskoj, istinskoj, živoj veri u vreme Svetog Save, onoj veri koja daje smisao svemu što radimo i čemu stremimo“, govorio je episkop Joanikije.
On je kazao da su litije izraz borbe za slobodu vere, a da tamo gde nema slobode vere — nema ni prave vere.
Onaj ko ti uzima dom, uzima sve — slobodu, čast i dostojanstvo, kazao je vladika i poručio: „Prema tome, borićemo se, i u ovoj nameri smo jednomisleni i mi sveštenici i narod, od starca do deteta. Svi isto o ovom pitanju mislimo, iako smo različiti po mnogo čemu, različitih viđenja, različitih političkih opredeljenja, usmerenja... Ali u ovome smo jedno“.
Istakao je da naša Crkva ne može dozvoliti da bude diskriminisana i da ne traži veća prava od onih koje imaju ostale vere, iako je najmnogobrojnija u Crnoj Gori. Rekao je na kraju da Crkva i narod imaju podršku cele Pravoslavne crkve[359][360]. Dana 27. januara predsednik Crne Gore i predsednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović rekao je: "Ne dozvolite da se vaša verska sloboda zloupotrebljava na način na koji se zloupotrebljava ovih dana po Crnoj Gori, a zloupotrebljava se da bi se srušila Crna Gora"[361]. Isti dan u trenutku kada je predsednik Crne Gore Milo Đukanović imao sastanak u Tivtu sa lokalnim odborom Demokratske partije socijalista, na kojem je litije koje se već mesec dana organizuju po celoj Crnoj Gori nazvao „pokretom ludaka“, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije predvodio je litiju od više od 10.000 ljudi u susednom gradu Budvi. Od Crkve Svetog Tome u Bečićima i manastira Podlastva u Lastvi krenula je litija do Crkve Svete Trojice u budvanskom Starom gradu. Litiji su se pridružili i vernici iz Paštrovića koju su krenuli od manastira Praskvica. Litija se nastavila do Mediteranskog sportskog centra u Budvi, gde se održala Svetosavska akademija. Mitropolit se obratio prisutnima, rekavši da su litije hod ljubavi i da u njemu nema politike ni partija, to je nešto najozbiljnije i najdublje što se događa u Crnoj Gori u poslednja dva veka. „Oni koji to ne mogu da vide, oni su slepi kod očiju“. Svečanosti su prisustvovali i predsednik opštine Marko Bato Carević, istoričar Miloš Ković i mnogi drugi. Pored Budve, i trg u Herceg Novom sinoć je bio mali da primi sve one koji su želeli da prisustvuju Svetosavskoj akademiji. U Bijelom Polju se tradicionalno svake godine održava velika Svetosavska akademija, kojoj prisustvuje vladika budimljansko-nikšićki Joanikije. Sportska sala koja može da primi više hiljada ljudi[362]. Dana 29. januara, predsednik stranke Srpska nova demokratija i Andrija Mandić kaže da aktuelno stanje u Crnoj Gori upućuje na to da ili će ili biti povučen sporni Zakona o verskim slobodama ili da će pasti Vlada. Mandić je u razgovoru za Tanjug rekao da stotine hiljade građana na ulicama želi da se čitava drama u kojoj se danas nalazi Crna Gora razreši tako što će vlada povući sporni zakon i pronaći način da ga izmeni u pravcu pružanja garancije imovini Srpske pravoslavne crkve... Mandić kaže da su protesti na ulicama Crne Gore potpuno narodni, te „nijedna politička snaga, nijedna politička stranka otkad postoji Crna Gora nije uspela da mobiliše tolike ljudi i da ih izvede na ulice crnogorskih gradova“. On smatra da je reč o 65 odsto građana i da nije reč samo o broju onih protiv spornog Zakona, već i o broju građana koji su protiv aktuelne vlade Crne Gore, što, prema njegovim rečima, govori da vlast nema većinsku podršku. Na pitanje o bezbednosnom stanju u Crnoj Gori, ozbiljnost incidenata sa građanima zbog srpskih obeležja i ocenu direktora crnogorske policije da je nema razloga za brigu, ali da se istovremeno na Sever Crne Gore šalju specijalci, Mandić kaže da je u samoj crnogorskoj policiji stanje veoma haotično. Čvrstu poziciju crnogorske vlasti po pitanju ovog zakona on vidi kao dokaz da postoji snažan strani interes i da upravo vlasti u Podgorici i predsednik Milo Đukanović dobijaju poruke od „starih srpskih prijatelja“ poput Soroša, Havijera Solane i Ahtisarija, da ne sme da povuče ovaj zakon jer, kako navodi, on nije važan samo za Crnu Goru, već i zbog drugih prostora na kojima deluje SPC[363]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da on i Episkopski savet SPC „nisu mogli niti hteli“ da zabrane predsedniku Srbije da dođe na Badnji dan. Mitropolit Amfilohije je rekao da je to bila „bratska molba da se njegova poseta odloži za neko bolje vreme“. Na ocenu da je na meti ovdašnjih prorežimskih tabloida da pravi Crkvu zajedno sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, i da li zna otkud dolaze ti napadi, on je rekao da „otkud god da dolaze — oni su lažni i nemaju nikakvog smisla“[364].
Šesta masovna litija 30. januara 2020.[uredi | uredi izvor]
U Patrijaršiji je 30. januara održan sastanak Sinoda na kom su učestvovale i vladike iz Crne Gore — Amfilohije, Joanikije, Atanasije i Dimitrije — i na kom je odlučeno da se pokrene inicijativa pred Ustavnim sudom Crne Gore u vezi sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti, u koordinaciji eparhija SPC u Crnoj Gori i Svetog Sinoda. Jednoglasno je odlučeno da se povuku inicijative koje je Ustavnom sudu Crne Gore podneo advokat Miroslav M. Nikolić u ime Svetog Sinoda i u ime Srpske patrijaršije, navodi se u saopštenju SPC. Neposredni povod za sednicu bilo je donošenje spornog i antiustavnog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori. Sinod SPC je održao proširenu sednicu, pod predsedništvom patrijarha srpskog Irineja, na kojoj su razmatrani pravni koraci koji će biti preduzeti pred Ustavnim sudom Crne Gore. Na sednici su učestvovali i arhijereji koji svoju jurisdikciju imaju u Crnoj Gori — mitropolit crnogorsko-primorskim Amfilohije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, episkop mileševski Atanasije i episkop zahumsko-hercegovački Dimitrije. Kao i za prethodnu proširenu sednicu Svetog arhijerejskog Sinoda, koja je održana uoči božićnih i bogojavljenskih praznika, 4. januara 2020. godine, neposredni povod za ovu sednicu bilo je donošenje spornog i antiustavnog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori. Razmatrani su pravni koraci koji će, uz saglasnost Svetog Sinoda sa patrijarhom na čelu, biti preduzeti pred Ustavnim sudom Crne Gore. Kako se navodi u saopštenju, još jednom su svi sabrani arhijereji sa patrijarhom na čelu izrazili divljenje pred jednodušnošću naroda koji je u Crnoj Gori i šire ustao u odbranu svojih svetinja[365]. Dragana Mirković, dirigent hora beogradskog manastira Presvete Bogorodice Trojeručice, napisala je pesmu „Ne damo svetinje“, koja je postala nezvanična himna protesta u Crnoj Gori. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije odlikovao je Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca Draganu Mirković, autorku pesme „Ne damo svetinje“[366]. U jeku najžešćih protesta u Crnoj Gori na imovinu Srpske pravoslavne crkve, nakon usvajanja spornog Zakon o slobodi veroispovijesti, za novog predsednika opštine Šavnik Vlatka Vukovića, iz redova vladajuće DPS, partijski saborci kažu da je predan Bogu i — svetosavlju. Predsednik kluba odbornika DPS-a Šavnik Vladimir Tomić je kazao da mu u ovom trenutku nije važna službena biografija Vukovića, već da „ostane čovjek, ostane veran Hristu, vjeran pravoslavlju, svetosavlju, krsnoj slavi i sveći, da ostane vjeran tradiciji drobnjačkog plemena i svoje ugledne porodice“. On je dodao da od Vukovića očekuje da formira jak tim pravnika koji će čuvati njegov integritet i ugled Opštine i brinuti o zakonitosti odluka koje bude donosio. Prema njegovim riječima — ukoliko Vuković želi sebe da obesmrti, mora sa lokalnim sveštenstvom i monaštvom da se „zagleda u temelje porušenog hrama, manastira Jelovice, gdje su trojica Vukovića monaha — Savatije, Mihailo i Danilo molili Boga za sve nas i za svoje bratstvo“.
„Ovo govorim iz razloga što vjerujem da, ako se bude, a izvjesno je da hoće, bavio temama lokalnog značaja, ako nekada dođe u priliku da bira između carstva zemlje i carstva neba, Vlatko Vuković neće pogriješiti“, naveo je poslanik lokalne Skupštine.[367]
U Crnoj Gori su nastavljene molitvene šetnje u znak protesta zbog usvajanja anticrkvenog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je od 8. januara na snazi. Danas je saopšteno da će Mitropolija podneti žalbu Ustavnom sudu Crne Gore. Prva litija je krenula iz Bijelog Polja. Bez obzira na veliko prisustvo specijalnih snaga koje su nekoliko dana pre stigle iz Podgorice, narod je i danas masovno izašao na ulice. Kako navode očevici — blindirana vozila neprestano kruže gradom. I danas je centar okupljanja vernika u Bijelom Polju bila crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Više od 10.000 ljudi i danas se okupilo kako bi pokazalo svoj protest protiv kontroverznog zakona o slobodi veroispovesti. Litiju od crkve Šančeva, sa tromeđe Jabučno, Bojište i Cerovo, dugu 15 kilometara, predvodio je sveštenik Nikola Skopljak[368]. Uveče krenuli su i Beranci. Okupili su se iz okolnih mesta — iz Budimlje, Police, Dapsića… Reke ljudi slile su se u zajednički krsni vhod do manastira Đurđevi stupovi, gde je služen moleban Presvetoj Bogorodici. U centar grada i kod zgrade policije kolone onih koji su krenuli iz raznih mesnih centara pridružile su se i sastale, tako da je ulica Dušana Radovića, koja vodi prema manastiru, bila puna čitavom širinom i dužinom. Građani su uzvikivali „Ne damo svetinje!“ i nosili ikone i transparente. Litija i moleban su protekli u najboljem redu. Prisustvo policije na ulicama nije bilo veće nego obično, iako su u Berane tri dana pre pristigli pripadnici Posebne policijske jedinice iz Podgorice[369]. Veliki broj ljudi se okupio i u Plužinama, Žabljaku, Andrijevici i Mojkovcu je i večeras izašao verni narod. Iako se radi o manjim gradovima u Crnoj Gori, masovnost skupova je očigledna[370]. I u Pljevljima je hiljade ljudi izašlo na ulice kako bi pokazali svoj protest protiv Zakona o veroispovesti. I u ovaj grad su iz Podgorice stigle specijalne snage, kako bi pratile poštovanje zakona[371]. Više hiljada građana Herceg Novog učestvovalo je u litiji, a kolona vernika je bila nepregledna rame uz rame sa svojim komšijama iz Tivta. Iz manastira Svetih arhangela na Miholjskoj Prevlaci vernici su u litiji krenuli prema crkvi Svetog Save u Tivtu[372]. U Nikšiću su održani još jedan u nizu moleban i litija. Trg u Nikšiću je opet bio pun vernika koji su ovim činom želeli da pokažu svoje neslaganje sa kontroverznim Zakonom o veroispovesti. U Nikšiću je, prema nekim procenama, na litiji učestvovalo oko 30.000 ljudi[373]. Preko 10.000 Barana večeras u litiji. Kolona duga preko dva kilometra u tri kolovozne trake[374][375]! Oko 50.000 građana okupilo se ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici posle molebana i litije koja je počela u 19 časova. Litiju je predvodio protojerej-stavrofor Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije. Kako je sveštenstvo saopštilo — ovo je bila najbrojnija litija u Podgorici do i da istoriji Crne Gore nikada nije bilo brojnijeg skupa. Prema nezvaničnim podacima — litiji je prisustvovalo oko 45 do 50 hiljada ljudi. Ispred hrama otac Gojko Perović, obraćajući se prisutnima je rekao: „Naša braća i sestre koje su na vlasti ne razumeju da mi ovim ne udaramo na državu i da, ne dao Bog, zastupamo interese drugih država. Mi smo sinovi i kćeri ove zemlje koji ne daju svetinju“. Gojko Perović je celoj javnosti u regionu postao poznat posle emotivnog i nadahnjujućeg govora uoči molebana na Cetinju, u kom je apelovao na mir i bratoljublje. Među sveštenstvom u litiji je bio i vladika južnoamerički Ruske zagranične crkve Jovan, koji je izjavio da je veoma dirnut zbog tolikog broja vernika[376]. Dva dana posle protojerej stavrofor Momčilo Krivokapić rekao je da predsednik Crne Gore Milo Đukanović je kazao istinu kad je rekao da smo ludi jer luda propoved apostola Pavla srušila je Rimsko carstvo[377].
Masovna hapšenja 31. januara 2020.[uredi | uredi izvor]
Ratka, majka poslanika opozicionog Demokratskog fronta (DF) u crnogorskom parlamentu Milana Kneževića i njegov brat od strica Goran uhapšeni su rano ujutro 31. januara, saopštila je Uprava policije. Osim njih, uhapšeno je još 15 osoba. Knežević je potvrdio vest i tvrdi da su uhapšeni članovi DF-a u Zeti. Kako je saopšteno iz Uprave policije, njihovi službenici su jutros, postupajući na osnovu naredbe nadležnog suda, izvršili pretrese na 17 lokacija, saopšteno je iz Uprave policije. Oduzete stvari i predmeti uzeti su za predmet forenzičkih veštačenja. U službene prostorije Centra bezbednosti Podgorica dovedeno je 16 lica, među kojima je i R.K. (68), koja je prilikom preduzimanja službene radnje pretres stana i drugih prostorija ometala i omalovažavala službenike policije, prenela je RTCG. Milan Knežević je potvrdio da je njegova majka jutros uhapšena, navodeći da u ovom trenutku ne zna razlog hapšenja, ali da sigurno zna da je bila učesnik molebana i litija u Crnoj Gori u znak protesta zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti. Knežević je za Tanjug rekao da se hitno vraća u Crnu Goru. Ispričao je da su rano jutros uhapšeni njegova sedamdesetogodišnja majka, kao i njegov brat od strica i značajan broj njegovih prijatelja i članova Demokratskog fronta iz područja Zete. Naveo je da je njegova majka, prosvetni radnik u penziji, uhapšena ujutru oko pet sati, kada je između 10 i 20 pripadnika Uprave policije sa maricom upalo u njegovu porodičnu kuću i izvršilo pretres. U trenutku hapšenja njegove majke, kaže, ni on ni njegov mlađi brat nisu bili u Crnoj Gori, već u Beogradu. Naveo je da nikako Zećanima ne mogu da oproste otpor koji su pružili prvih dana nakon donošenja zakona. Nakon što je čuo vest o hapšenju svoje majke, Knežević je odlučio da se hitno vrati u Crnu Goru. Poručio je crnogorskom ministru unutrašnjih poslova, direktoru policije i „svoj toj satrapaskoj nomenklaturi Mila Đukanovića“ da će za nekoliko sati biti u Crnoj Gori. U međuvremenu se oglasio lider Demosa Miodrag Lekić, koji je rekao da je hapšenje Ratke Knežević brutalan čin i da ona odmah mora biti puštena iz pritvora[378]. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić uhapšen je odmah pošto je avionom iz Beograda sletio na aerodrom u Podgorici. Njemu su službenici Uprave policije prišli, obaviestili ga da mu moraju uručiti poziv, ne pojašnjavajući o čemu se radi, nakon čega je policijskim vozilom sproveden u Centar bezbednosti. On je uhapšen nakon višednevnog boravka u Beogradu, gdje je gostovao u emisijama srpskih medija i nakon što se juče po podne sastao s patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejom. U Crnoj Gori su jutros uhapšene na destine građana[379]. Lideri Demokratskog fronta (DF) su ocenili da je cilj privođenja majke poslanika Milana Kneževića „Desant na Zetu“ i hapšenja niza aktivista opozicionog bloka — jeste zastrašivanje opozicije i pokušaj izazivanja haosa, ocenjeno je iz Demokratskog fronta[380]. Ratka Knežević, majka poslanika DF-a Kneževića, koja je privedena rano ujutro posle saslušanja je puštena. Protiv nje je sproveden prekršajni postupak zbog omalovažavanja policije tokom pretresa njene kuće u Zeti. To je novinarima ispred Suda za prekršaje u Podgorici saopštio njen advokat Dražen Medojević, koji je kazao da u kući Milana Kneževića policija nije pronašla ništa. Iz Uprave policije je saopšteno da je Ratka Knežević (68), majka jednog od lidera Demokratskog fronta Milana Kneževića, uhapšena zato što je tokom pretresa njenog stana ometala i omalovažavala službenike policije. Advokat Medojević je novinarima ispred Osnovnog suda saopštio da je protiv Ratke Knežević sproveden prekršajni postupak zbog omalovažavanja i ometanja policije[381]. Policija je ujutru pretresla nekoliko stanova u Beranama, a prema nezvaničnim informacijama „Vijesti“ — pretresi su izvršeni na šest lokacija. Jedan od građana koji je želeo da ostane anoniman kazao je „Vijestima“ da je na nalogu pisalo da se pretres vrši „radi pronalaženja predmeta u vezi krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija“. Građani čiji su domovi pretreseni su ranije primećeni na mestima na kojima su crtane trobojke. Prema jednom nalogu u koje su „Vijesti“ imale uvid — pretrese je naložio Osnovni sud, na osnovu zahteva osnovnog državnog tužioca, a pre toga je to traženo iz Centra bezbednosti Berane. Policija se povodom pretresa u Beranama nije oglašavala. U Beranama borave pripadnici Posebne jedinice policije, ali su pretrese, kako je „Vijestima“ rečeno — „u korektnoj komunikaciji“ izvršili pripadnici redovnog policijskog sastava iz Berana[382]. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić pušten je popodne na slobodu. Kako je najavio na svom profilu na Fejsbuku — Milačić će se javnosti obratiti u 17 časova. Lider Prave Crne Gore je u Centru bezbednosti u Podgorici na saslušanju bio oko četiri sata[383]. Lider Prave Crne Gore Marko Milačić poručio je danas da to što se dešava u Crnoj Gori nema veze sa politikom, već da je to ogromna borba između ljubavi i mržnje, istine i laži, pravde i nepravde. Milačić je, u obraćanju javnosti povodom njegovog današnjeg hapšenja, rekao da predsednik Crne Gore Milo Đukanović više nema autoritet. Crna Gora je, prema njegovim rečima, danas jedna velika šansa, zato što se u moru „ove ogromne krize otvorila i jedna neviđena nada, iskra i ogroman plamen“. Milačić je podsetio da je danas odmah po sletanju na aerodrom priveden i uhapšen. Kako je naveo — u Crnoj Gori je na sceni neviđena diktatura. On je istakao da Đukanović nema više autoritet i da više ne kontroliše Crnu Goru. Milačić tvrdi i da je Đukanović čovek koji je za kratko vreme izgubio moć, dodajući da on možda još uvek nije izgubio institucionalnu moć, ali je zato izgubio moć u simboličnom smislu, što je mnogo važnije. ako je naveo — u Beograd je otišao, jer je dobio poziv od prijatelja i braće studenata Pravnog fakulteta u Beogradu da govori na skupu podrške našem narodu ispred crkve Svetog Marka. On je rekao da je sada neophodno objediniti sve u Crnoj Gori. Predsednik Prave Crne Gore oko četiri sata bio je na saslušanju u Centru bezbednosti u Podgorici, nakon čega je pušten na slobodu. Milačić se po puštanju iz pritvora oglasio na svom profilu na Fejsbuku i poručio: „Dolje lanci i okovi, ne vežu se sokolovi“[384]. Marko Milačić, predsednik Prave Crne Gore napisao je na Fejsbuku da se u toku noći, u Pljevljima se dogodilo klasično zastrašivanje od strane pripadnika policijskih snaga[385]. Sledećeg dana poslanik crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta Milan Knežević izjavio je da je policija čekala da on i njegov brat Mirko otputuju za Beograd kako bi pretresli njihovu porodičnu kuću. On je na konferenciji za novinare u Podgorici kazao da je sudija za istrage Osnovnog suda Miladin Pejović još 28. januara izdao nalog za pretres porodične kuće Kneževića. On je kazao da je njegov brat Mirko u Beogradu i da dolazi sutra uveče u Podgoricu. Kazao je da je policija u 5.20 ujutru upala u porodičnu kuću, ne dozvolivši njegovoj majci da im otvori vrata. Rekao je da je „policiji to bilo malo pa su ženi od 69 godina stavili lisice na ruke i spustili je u čuvenu betonjerku“. Poslanik DF-a je kazao i da je policija tokom pretresa njegove porodične kuće pronašla dva telefona stara 15 godina, oduzela sablju koju je dobio na poklon i risiver sa video-nadzorom[386]. Ostavka Mila Đukanovića jedan je od glavnih zahteva protesta pod sloganom „Mora da ide“, koji je večeras održan u Podgorici. U večernjim satima nekoliko stotina građana se okupilo ispred zgrade Vrhovnog državnog tužilaštva, a Nikola Grdinić, jedan od organizatora protesta, rekao je da će protestni skupovi biti organizovani jednom nedeljno sve dok Đukanović ne ode sa vlasti[387]. Rođeni brat narodnog poslanika i jednog od lidera DF-a Milana Kneževića Mirko Knežević izjavio je: "Uzdignuta čela, ponosan što sam Srbin i Zećanin, učesnik svake litije i molebana, vernik Srpske pravoslavne crkve, dolazim sutra uveče u Crnu Goru, jer se moj niko nikad nije skrivao"[388].
Čistke unutar DPS-a[uredi | uredi izvor]
Poslanica DPS-a u Skupštini Crne Gore i šefica tivatskog opštinskog odbora Jovanka Laličić najavila je 31. januara da će svi članovi stranke koji učestvuju u litijama Mitropolije crnogorsko-primorske protiv Zakona o slobodi veroispovesti biti izbačeni iz članstva te partije. Kako je rekla, svakom pojedincu u Crnoj Gori prepušteno je da slobodnom voljom izabere hoće li ili ne u nečemu učestvovati i da DPS ne brani bilo kojem članu da odlazi u bilo koju crkvu i da poštuje svoje verske običaje. Međutim, ona kaže da su litije politički skupovi „upereni protiv države i njenog rukovodstva“ i da zbog toga članovima stranke mora da se ukaže da se ta njihova osećanja „ovih dana duboko zloupotrebljavaju“ i da se moraju braniti od nasrtaja i kletvi da će biti izbačeni iz crkve, iz pravoslavlja ako ne budu prisutni na litijama[389].
Grafitni rat[uredi | uredi izvor]
.svg)
Ujutru 21. januara, srpska trobojka osvanula je širom Crne Gore. Sve je krenulo kada je grupa momaka u podgoričkom naselju Donja Gorica naslikala srpsku trobojku. Odmah je usledila reakcija nadležnih organa. Svi do jednog bili su privedeni u policiju na razgovor, a trobojka je prefarbana. To je pokrenulo talas mladalačkog nenasilnog bunta koji je zahvatio gotovo sve gradove. Na zidovima oni su slikali stare crnogorske, odnosno srpske trobojke. Ovo je izazvalo revolt kod građana, pre svega kod mladih ljudi, a onda je talas crtanja trobojke krenuo širom Podgorice i drugih gradova. Nakon što je mural „Donja Gorica“ u bojama trobojke u dva navrata prefarban, usledio je odgovor iz Murtovine[390]. Sledećeg dana predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić reagovao je na izjavu ambasadorke Velike Britanije Alison Kemp da Podgorica može računati na podršku Londona u borbi protiv „malignih uticaja“, porukom da to može samo neko kome su strani svi principi diplomatije. Istakavši da je britanska ambasadorka „malignim faktorom“ proglasila domaćina kuće u kojoj boravi, Milačić je ukazao da je srpski narod prepoznatljiv po gostoprimstvu. Upitavši da li je to neko novo vreme, neki neokolonijalni svet koji je, kako je naveo, Velika Britanija nametnula dobrom delu planete ili samo odsustvo elementarne pristojnosti i dobrog vaspitanja, Milačić kaže da se to još ne zna. U saopštenju je Milačić naveo i da je ambsadorka Kemp pružanjem podrške aktuelnoj vlasti u borbi, kako kaže, protiv svog naroda, pogazila sve vrednosti za koje se deklarativno zalaže Velika Britanija. „Sve ste to ogolili i izveli sebe na čistac, dajući kvalifikaciju koju nismo čuli od uspona nacizma u prošlom veku“, naveo je Milačić. Pozvao je ambasadorku da se priseti da je sve ljudsko prolazno, da su mnoga carstva završila na zgarištu, da, kako je rekao, „možete sve što hoćete, ali ne i dokle hoćete“[391]. Crnu Goru su poslednjih dana preplavili grafiti — trobojke, a tu pojavu neki nazivaju i grafitnom revolucijom[392]. Dana 24. januara Danilo Vukadinović iz Podgorice, nakon što je odlučio da oslika trobojku na trafo-stanici pored svoje kuće, priveden je u crnogorsku policijsku stanicu kako bi dao izjavu o svom postupku[393].
Incident na Zlatici[uredi | uredi izvor]
Sledećeg dana 25. januara oko 21 sat na Zlatici je policija intervenisala u akciji uklanjanja crnogorske trobojke, a zlatička omladina im se suprostavila i branila svoj mural. Policija je zauzela položaj gde je mural, dok su se građani koji su branili mural raštrkali u više grupica u okolini. Oni su napravili barikade od kontejnera. Portal In4s je javio da je među građanima bio i otac Branko Tapušković koji je pokušavao da smiri situaciju. Podgoričke „Vijesti“ navode da je povređen mladić pogođen nepoznatim predmetom, a dodaju i da je, prema nezvaničnim saznanjima, više osoba uhapšeno. Žarko Marković, jedan od građana koji se zatekao na Zlatici prilikom intervencije policije objavio je fotografiju koje pokazuju posledice od upotrebe šok bombe. Poslanik Demokratskog fronta Nebojša Medojević napisao je na Fejsbuku da je akcija crnogorske policije na Zlatici samo pokazna vežba policijske hunte. Sa lica mesta su stizale informacije da je više desetina policajaca izašlo da interveniše. Trobojka je, inače, naslikana dva dana ranije, a veliki broj mladih okupio se da brani mural. Oni su oformili živi zid oko trobojke, a policija je u nameri da ih rastera bacila suzavac. Potom su policija i komunalne službe počele da kreče, ali su okupljeni mladići pokušali da se vrate nakon čega je ponovo bačen suzavac. Stanovnici Zlatice s kojima je razgovarao dopisnik Sputnjika tvrde da policajci nisu imali identifikacione brojeve na uniformi. Policija je, inače, navela da je zajedno sa komunalnom policijom izašla na lice mesta radi „saniranja“ javne površine. Okupljeni mladići su rekli da je ovo trobojka Kraljevine Crne Gore, ali zakon u ovoj državi ne važi i mural je krivično delo. Oni su počeli dva dana pre da crtaju trobojku na pasareli na Zlatici. Uprkos upozorenju policije da odustanu od crtanja, oni to nisu učinili[394]. Tokom noći u podgoričkom naselju Zlatica sinoć je, nakon incidenta, mural trobojke ipak prekrečen od strane komunalne policije[395]. Revoltirani akcijom policije u Podgorici kada su uklonjene crnogorske trobojke na Zlatici, bacanjem šok bombi i suzavaca na okupljene, isto veče građani Pljevalja i Berana su počeli da crtaju murale[396]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je narednog dana da vlast tera decu iz Crne Gore da se skitaju po belom svetu, osvrćući se na intervenciju policije i hapšenje dece na Zlatici koja su slikala trobojku. Vladika je danas posle službe Božje u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom istakao da krivica za to nije na policiji, jer oni to moraju da rade da bi prehranili porodicu, nego na onima koji su to zapovedili. Ipak, primetio je da je vreme da se oslobodimo straha kojeg je sada mnogo:
„Toliko je straha ovde koji je plod straha od nasilja koje je ovde izvršeno 1941-1945. godine i na tom nasilju se ne može graditi budućnost nijednog čoveka, a kamoli jedne države. Blagodareći tom nasilju, već od 1945. godine je, ovo što je sada, neki sukob između Srba i Crnogoraca, između dva brata.“
Govoreći o veličanstvenim litijama, vladika je kazao da je to čudo Božje i da je narod vaskrsao u Crnoj Gori i vratio se Bogu, svojoj savesti i bližnjima svojim na pravi način:
„Zato su naše litije litije ljubavi, bratske sloge i zajedništva, a ne mržnje. Stoga molim ove koji upravljaju našom policijom, da se ne ponašaju tako prema svojoj deci. Takvo ponašanje je sramota pred svetom. Šta sve deca naslikaju po zidovima, pa nikome ništa, a ovi su naslikali trobojku kralja Nikole. Ja se nadam u Boga da će urazumiti ove koji su sada na vlasti da se tako ne ponašaju i da ne obnavljaju u narodu duh bogoubistva i bratoubistva, na kome je stvoreno mnogo što od 1945. godine i sve što je stvoreno, propalo je i opljačkano.“
Konstatovao je da je jedino što je ovde imalo napretka Crkva Božja:
„Obnovljene su stotine hramova, sagrađena dva najveća hrama u istoriji Crne Gore, Hram vaskrsenja i Jovana Vladimira, sad to poništavati i svojatati sebi, šta to znači?! Manastir Morača, Đurđevi Stupovi, ova crkva Svetoga Đorđa, kažu pripada vlasti, kojoj vlasti?! Ko sve nije ovde vladao! Narod je sve gradio za Boga, svoju dušu. To su hramovi Božji, Hristovi, Svetoga velikomučenika Georgija, njima pripadaju, onima koji ih obnavljaju, koji se mole u tim hramovima, pričešćuju telom i krvlju Božjom. Naravno, pripadaju i ovoj državi Crnoj Gori, to se podrazumeva. Niko iz Crne Gore nije ih micao, niti će ih poneti odavde.“
Još jednom je vladika izrazio nadu da će i vlastodršci shvatiti put i način stvaranja budućnosti ovoga naroda i države:
„Ne može se budućnost stvarati na bogomržnji i bratomržnji, a to se upravo radi sa tim što se radi sa ovom čestitom decom, koja nisu napravila nikakvo zlo što su uzela da prefarbaju neki ćošak, zid, po svom načinu, zastavom kralja Nikole.“
Podsetivši da ta deca imaju svoje probleme, nemaju hleba, nemaju posla kakve god studije da završe, Njegovo visokopreosveštenstvo arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije je zaključio da takvim ponašanjem vlast tera decu iz Crne Gore da se skitaju po belom svetu. Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić napisao je da je kiša sprala farbu sa zida u podgoričkom naselju Masline, koji su tokom noći prekrečile komunalne službe i da se ponovo vide natpisi „Ne damo svetinje“. Zbog murala s trobojkom crnogorska policija je sinoć u naselju Zlatica primenila suzavac protiv grupe građana koji su pokušavali da spreče da mural bude prekrečen[397]. Sveštenik Branko Tapušković, čiji je sin Luka uhapšen u subotu uveče u podgoričkom naselju Zlatica, kada je policija intervenisala radi ukljanjanja murala trobojke, saopštio je da je policija pretresala njegovu kuću dok je on bio na liturgiji. Tapušković ponavlja da njegov sin nije kriminalac, da nije počinio nikakvo krivično delo i da je samo snimao šta se dešava na Zlatici. Ovo je video-snimak koji je Luka Tapušković zabeležio u naselju Zlatica, prilikom intervencije policije[398].
Premlaćivanje dvadesetogodišnjaka iz Danilovgrada i prekrečavanja trobojki[uredi | uredi izvor]
Ujutru 27. januara, Crna Gora angažovala je jake policijske snage i brojne vatrogasce kako bi skinuli trobojku sa žice u Murinu, na severu zemlje. Građani na društvenim mrežama komentarisali su da vlast na srpsku trobojku reaguje ko đavo na krst. Ovaj snimak ekspresno se proširio društvenim mrežama, a većina građana u nevjerici komentariše da je za ovako složen policijski zadatak bilo potrebno još i dodatno angažovanje Vojske, kao i policijskog helikoptera koji zbog magle nije mogao da uzleti. Crnogorski premijer Duško Marković kazao je prije dva dana u Pljevljima da „vulgarno plakatiranje i farbanje po našim gradovima neće pokolebati Crnu Goru da Vlada i institucije zaštite Ustav i primjenom zakona sačuvaju državne i nacionalne interese“[399]. Nakon što su otpočeli borbu za odbranu svetinja od režimske otimačine, Beranci su definitivno rešili da ukrase svoj grad i okolinu trobojkama. Policija nije intervenisala[400]. U večernjim satimma više nepoznatih muškaraca napalo je dvadesetogodišnjaka u naselju Siti kvart, objavile su „Vijesti“ pozivajući se na Upravu policije. Na snimku dostavljenom „Vijestima“ vidi se kako više muškaraca trči za njim bulevarom, jedan ga sustiže, baca na ulicu, a potom ga više njih udaraju rukama i nogama. Iz Uprave policije nezvanično je rečeno da je dvadesetogodišnjak lakše povređen, ali nije saopšten njegov identitet niti kako je došlo do incidenta. U medijima se spekuliše da je mladić srpske nacionalnosti, kao i da je napadnut zbog simboličnog pozdrava sa tri prsta. Na društvenim mrežama objavljena je informacija da je pretučeni momak dobro, a da je u Podgoricu stigao autobusom iz Danilovgrada kako bi se sastao s devojkom. U objavi na Fejsbuku Vladislav Dajković, nekadašnji član Prave Crne Gore, navodi da je bio u kontaktu s mladićevom porodicom i šta se sve dogodilo po njegovom dolasku u Podgoricu. Kako je naveo, mladić je po izlasku iz autobusa na stanici kod Delta šoping centra primetio razularenu masu koja se zatrčava na momka u blizini njega, a on, u strahu za svoj život, počinje trčećim korakom da se udaljava s tog mesta. Počeo je da trči u pravcu policijske patrole, a kako piše u objavi, trideset navijača ga je sustiglo, oborilo na asfalt i nogama ga udaralo po čitavom telu. U postu na toj društvenoj mreži Dajković navodi da se mladić oseća dobro, ali da ima brojne povrede, hematome i povremene nesvestice. Takođe piše da tvrdnje da je dizao tri prsta ili mahao trobojkom nisu tačne[401]. Dana 28. januara rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović poručio je da sukobi, svađe, mržnje i provokacije nemaju blagoslov Crkve. On je poručio da treba da okrene glavu na drugu stranu onaj kome se ne dopada nečija pesma ili zastava[402]. Komunalni radnici su prefarbali trobojku u Pljevljima, dok je omladina pokušala da zaštitila zastavu. Ispred murala omladina je pevala: „Ustala je Crna Gora, svetinja se branit‘ mora[403]!“ Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić otkrio je da je mladić koji je prethodnu noć brutalno pretučen na ulici u Podgorici je Josif Vukićević, maturant Gimnazije u Danilovgradu. Ovu informaciju je na svom profilu na Fejsbuku objavio je lider Prave Crne Gore Marko Milačić. Milačić kaže da pretučeni Vukićević živi pod Ostrogom i prenosi da je povređeni učenik i dalje u bolnici. Lider Prave Crne Gore poručuje dečaku da je heroj i da su svi uz njega. Ispod ove objave usledili su brojni komentari sa željama da se dečak što pre oporavi, ali i zahtevi da crnogorska policija što pre otkrije ko su napadači. Brojni komentari na društvenim mrežama otkrivaju da je Josif Vukićević lakše povređen, ali da ima brojne povrede, hematome i povremene nesvestice[404]. Menadžment Uprave policije Crne Gore donio je odluku na kolegijumu da se dio Sektora specijalne policije rasporedi u Centrima bezbjednosti Bijelo Polje, Berane i Pljevlja, saopšteno je iz Uprave policije. Na društvenim mrežama već su se pojavili video-snimci specijalnih jedinica crnogorske policije koji su stigli u Berane. Pretpostavlja se da slanje specijalnih jedinica u gradove na sjeveru Crne Gore ima veze sa akcijom vlasti da se prekreče trobojke koje svakodnevno osviću širom crnogorskih gradova[405]. Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) osudila je incidente i, kako tvrdi, učestale medijske manipulacije, i pozvala je nadležne da identifikuju i kazne osobe koje su pretukle mladića srpske nacionalnosti u Podgorici, a založila se i za spuštanje tenzija i ignorisanje verskih i nacionalnih simbola. Osuđujući ovakvo, kako kažu, vandalsko ponašanje, DPS je od nadležnih zatražila da identifikuju i kazne one koji su učestvovali u prebijanju mladića. Napominju da je doček vaterpolo reprezentacije događaj velike masovnosti, koji sam po sebi nosi bezbednosni rizik. Ipak, kažu, sve je prošlo bez većih posledica, iako su, pored pomenutog incidenta, zabeležene razne provokacije: od gađanja kamenicama vozila i ljudi koji su krenuli da proslave pobedu svoje reprezentacije, do verbalnih napada na pojedine funkcionere te stranke. DPS je skrenuo pažnju građanima da ne nasedaju na razne manipulacije kojima su intenzivno izloženi. U tu svrhu se, tvrde iz DPS-a, manipuliše verskim i nacionalnim osećanjima građana i atakuje na vrednosti koje su svakom građaninu svete. Iz DPS-a izražavaju uverenje da će se svaka laž na kraju razotkriti i ostati upamćena mrlja na obrazu onih koji su je plasirali sa namernom izazivanja podela i nemira, a zarad direktne političke koristi[406]. Crkva je javno osudila svako nasilje, ma od koga ono dolazilo, poručili su iz Mitropolije crnogorsko-primorske. Molimo se Bogu da nam se ne dese ponovo krvne osvete koje je Sveti Petar mukotrpno liječio i da se ne povampiruje bratomržnja i bratoubilaštvo započeto u Drugom svjetskom ratu, ističu u Mitropoliji. Ipak, u Mitropoliji zaključuju da je, nakon izjava koje dopiru sa najviših državnih adresa, jasno da su „konflikt, mržnja i sukobi posljednje oružje u njihovoj borbi protiv naroda“, kao i da zabrinjava mržnja koja dolazi od pojedinaca u kojoj prepoznaju „neodgovorno ponašanje onih koji treba danas da budu najodgovorniji u Crnoj Gori“. Kako dodaju — Crkva javno osuđuje svako nasilje, ma od koga ono dolazilo[407]. U Crnoj Gori nastavljen je rat za trobojku. Dok omladina i mnogi građani farbaju zidove u boje istorijske crnogorsko-srpske zastave, vlast nalaže da ti zidovi budu prekrečeni. Policija čak i uz asistenciju vojske radila „delikatan“ posao čuvanja zidova, prekrečavanja trobojki i uklanjanja zastava sa kopalja. Ipak, Srbi iz Crne Gore uporno su farbali zidove u crveno-plavo-belo[408]. Dana 31. januara, Predrag Vukićević, otac Josifa Vukićevića (19) kojeg je grupa mladića pretukla 27. januara u podgoričkom Siti kvartu, kaže da je do napada na njegovog sina došlo „iz čista mira“ i da se on samo zadesio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. On je u izjavi za „Pobjedu“ dodao da je događaj predstavljen kao da je Josif „nekom vrstom provokacija isprovocirao grupu huligana, stvorio problem, odnosno doveo do toga da ta ista grupa fizički nasrne na njega, tj. prebije ga“[409]. Most na Bioču na nekih desetak kilometara od ulaza u Podgoricu 1. februara je prefarban u boje crnogorske trobojke[410]. Kolona oklopnih vozila crnogorske policije krenula je 4. februara iz Podgorice, a na društvenim mrežama pojavila se informacija da se kreću u raznim pravcima. Video kolone policijskih oklopnjaka objavio je na svom profilu na Fejsbuku i Marko Milačić, lider Prave Crne Gore. Milačić je na svom fejsbuk profilu napisao:
„Upravo, u Podgorici pokrenuta oklopna vozila. Milo, sloboda se ne može ugušiti ni nuklearnom bombom“.
Brojni korisnici društvenih mreža komentarisali su kuda su se uputila oklopna vozila crnogorske policije i da li njihovi pokreti imaju veze sa protestima građana koji se bore za odbranu pravoslavnih svetinja. Kako su objavile podgoričke „Vijesti“ — Uprava policije Crne Gore im je na pitanje da li su njihovi službenici izvodili vežbu koja uključuje i korišćenje oklopnih vozila, odgovorila da su se „oklopna vozila Uprave policije koja su viđena na podgoričkim ulicama vraćala sa redovne, planske aktivnosti“[411].
Štrumpf revolucija[uredi | uredi izvor]
Dana 27. januara, direktorka OŠ „Jugoslavija“ u Baru Biljana Vukmanović kazala je portalu RTCG da je pokrenula disciplinski postupak protiv učiteljice te škole Rade Višnjić, koja je učenicima na času zadala da crtaju trobojku. Fotografija učenika koji u rukama drže iscrtane trobojke, objavljena je na društvenoj mreži Fejsbuk. Ona je istakla da su svi zaposleni u nastavi u obavezi da „profesionalno rade svoj posao u interesu učenika, a u skladu sa zakonskim odredbama, podzakonskim aktima i predmetnim planom i programom, što je njihov zadatak i prioritet, kao i zaštita dece od svakog oblika nedozvoljenih i neprimerenih pojedinačnih uticaja“[412]. Učiteljica Rada Višnjić zbog ove dečje igre pretrpela je posledice pošto škola je protiv nje pokrenula disciplinski postupak. Ona je 29. januara za Sputnjik i Tanjug dala intervju gde je objašnjavala da su radovi nastali u ponedeljak na redovnom času likovnog vaspitanja.
„Na redu je bila nastavna jedinica — crtanje ukrasa, rekla sam deci da mogu da nacrtaju štagod požele“, kaže Višnjićeva.
„’Sve što može da posluži kao ukras možete da nacrtate‘, baš tako sam rekla. Jedna učenica je pitala: ’Možemo li da crtamo Štrumpfa‘, rekla sam: ’Zašto da ne‘. Vikali su od sreće. Deca prate društvene događaje, deca samo imitiraju odrasle, ništa drugo. Mi smo se tako lepo zabavili. Štrumpfovi su super ispali. Nismo imali nameru da izazovemo provokaciju, ni mržnju, već ljubav, samo smo se malo poigrali“, kaže učiteljica.
„Pa kako da ne znaju, to je kod nas peti razred, imaju već 10 godina. Oni sve znaju. Idu na litije. Naravno da sve znaju“, istakla je Višnjićeva.
Za pokretanje disciplinskog postupka saznala je iz medija, jer, kako kaže, ove nedelje radi po podne, pa još nije videla direktorku, ali su se čule.
„Zamoljena sam da fotografiju skinem sa fejsbuk stranice ’Ne damo svetinje‘, to sam odmah učinila. Naravno, u tom razgovoru bilo je i i malo šale, jer nekome smetaju Štrumpfovi. Neki to sada, nažalost, smatraju provokacijom. Ako padaju na dečju provokaciju, ne znam šta da kažem“, priča nam učiteljica iz Bara.
Ona dodaje da se smatra nevinom i zbog činjenice da se u poslednje vreme apeluje na prosvetne radnike u Crnoj Gori da poštuju interesovanja učenika.
„Na svim seminarima neprekidno i uporno pričaju da je dosta bilo tradicionalne škole, da treba da poštujemo interesovanja učenika i trendove. Meni ovaj trend, taj Štrumpf, apsolutno nije smetao, to je tako bezazleno i slatko“, istakla je Višnjićeva.
Na pitanje da li smatra da je okidač za ovakvu reakciju nadležnih i njen profil na Fejsbuku, na kome je jasno da i sama prisustvom u litijama i molebanima učestvuje u odbrani svetinja u Crnoj Gori, odgovara potvrdno:
„Naravno da im to smeta, ovo je neodobravanje neistomišljenika, ne sviđa im se moj stav. Ali moj privatni život je potpuno odvojen od onoga što radim na poslu, a to što neko ovo sada koristi, jer mu se ne dopada moj stav, to je njegov problem. Da su boje neke druge, njima ne bi smetalo, da je žuta ili zelena, ne bi im smetalo“.
Na kraju razgovora za Sputnjik Rada Višnjić kaže da će, bez obzira na posledice zbog spornog Štrumpfa, u njenoj učionici, kao i do sada, vladati demokratija.
Fotografija dečjih radova od 28. januara postala hit na društvenim mrežama, dok je učiteljica Višnjić proglašena od strane vernika i demonsttranata kao „heroj crnogorskog obrazovanja“, a Veliki Štrumpf tema bezbroj pošalica na račun crnogorske vlasti i obrazovnog sistema[413]. Veliki Štrumpf, kojeg su učenici trećeg razreda Osnovne škole „Jugoslavija“ u Baru nacrtali u centru srpske trobojke, bez sumnje je postao novi simbol borbe za očuvanje srpskih svetinja u Crnoj Gori[414]. Prosvetari iz Crne Gore masovno su se 30. januara masovno solidarisali sa Radom Višnjić, učiteljicom OŠ „Jugoslavija“ u Baru, koja je suspendovana sa posla zato što su njeni đaci na času likovnog crtali Štrumpfove u trobojci. Podršku učiteljici dao je Jugoslav Blagojević, profesor Gimnazije „Petar Prvi Petrović Njegoš“ iz Danilovgrada, protiv koga je pre dve godine vođen disciplinski postupak, jer je odbio da učenicima pročita saopštenje na latinici, zahtevajući da škola naizmenično izdaje obaveštenja i dokumenta i na ćiriličnom pismu. Profesor Blagojević bio je suspendovan, odbijeno mu je od plate, ali se vratio na nastavu. Tužio je školu i sada čeka ishod suđenja. On je podsetio da je DPS nedavno u Skupštini Crne Gore dao preporuke prosvetnim radnicima kako da se ponašaju povodom aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori, ali da to niko ne kontroliše. Učiteljici Višnjić podršku uputio je i Miomir Đurišić, nekadašnji direktor Gimnazije na Cetinju, zbog čijeg su sklanjanja sa te funkcije deca 2009. godine više od dva meseca odbijala da idu na nastavu, a režim mu je zamerao druženje sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem. Đurišić je ocenioe da vlast čini sve da bi urušila sistem, ali i pojedinca, a sa druge strane vodi pogubnu politiku, čiji su rezultati očigledni. Nastavnik fizičkog vaspitanja Zoran Đurišić koji radi u OŠ „Branko Božović“ u Podgorici, ima 38 godina radnog staža dao je podršku učiteljici izjavivši da se ne plaši se da će zbog istupanja u javnosti ostati bez posla, iako smatra da to nije isključeno[415]. Suspenzija učiteljice u Baru zbog crtanja trobojki sa štrumpfovima na času izazvala je pravu „štrumpf-revoluciju“ na društvenim mrežama. Korisnici su ismejali svu apsurdnost kažnjavanja prosvetne radnice, i to kroz kreativne objave[416]. Tokom noći 30./31. januara na društvenoj mreži Fejsbuk pojavio se novi duhoviti post u kojem se uz insert iz crtanog filma „Štrumpfovi“, u kojem „mala, plava stvorenja“ u svom selu slave, čuje čuvena crnogorska pesma „Oj, svijetla majska zoro“[417]. Na društvenoj mreži Fejsbuk pojavio se ubrzo novi duhoviti post u kojem se uz insert iz crtanog filma „Štrumpfovi“, u kojem „mala, plava stvorenja“ u svom selu slave, čuje čuvena crnogorska pesma „Oj, svijetla majska zoro“[417]. Roditelji dece koja su crtala Štrumpfove na trobojci traže da se suspendovana Rada Višnjić vrati na nastavu, jer su, kako kažu, deca rastrojena i u šoku, pate za najdražom učiteljicom, koja ni za šta nije kriva. U multietničkom Baru, četvrtina dece u V/5 su muslimani, a učiteljica ima podršku svih roditelja, koji su se večeras sastali da se dogovore kako da je vrate u školu. Traže hitan sastanak sa direktorkom. Edisa Škrijelj, majka jedne od devojčica koje su crtale Velikog Štrumpfa, kaže da je reč o izuzetnom pedagogu. Ona dodaje da je njena ćerka potvrdila da su motiv crteža predložila deca, da nema problem sa crtanjem bilo čije zastave i da nije politički opredeljena. Aleksandra Vukčević, majka jednog dečaka, kaže da roditelji traže hitan sastanak sa direktorkom u ponedeljak. Dodaje da su se roditelji sastali zato što su za suspenziju saznali od dece i iz medija. Učiteljici Radu Višnjić iz OŠ „Jugoslavija“ stigla je i podrška prosvetnih radnika koji su takođe bili žrtve režima u Podgorici, jer su tražili da srpski jezik ostane u školama u Crnoj Gori[418]. Ujutru 1. februara u selu Adrovići iznad Pljevalja, po nalogu policije, kopa se kanal na granici sa Srbijom, prenose „Pljevaljske novine“. List navodi da nije dobio zvaničan odgovor od MUP-a zašto se u selu kopa kanal na granici sa Srbijom. Zemljani nasipi nastali kopanjem kanala visoki su do nekoliko metara, a građani nagađaju da kanal treba da posluži kao zapreka od nekontrolisanog prelaska i šverca na tom delu granice između Srbije i Crne Gore ili da spreči dolaske vernika na litije Srpske pravoslavne crkve, pišu „Pljevaljske novine“. Direktor Lokanih puteva Dragan Jovović potvrdio je da su Lokalni putevi izvođač radova na kopanju kanala u Adrovićima, a da je investitor radova Policija[419]. Vlada Crne Gore saopštila je istog dana da se kopanje kanala na granici sa Srbijom izvodi u skladu sa predviđenom dinamikom koju su usaglasile dve države i da se zapravo radi „o zaprečavanju tzv. divljih prelaza na državnoj granici Crne Gore i Republike Srbije“. Tim saopštenjem je Vlada Crne Gore reagovala na informaciju da je proteklih dana počelo „po nalogu policije“ kopanje kanala na granici sa Srbijom, kako bi se navodno „sprečio dolazak vernika iz Srbije na litije“. Vlada Crne Gore navodi da je sa Srbijom od 7. marta 2011. godine vodila pregovore koji su rezultirali zaključenjem međudržavnog Sporazuma o regulisanju režima pograničnog saobraćaja i više sporazuma o graničnim prelazima i pograničnom saobraćaju između Crne Gore i Republike Srbije. Radovi na zaprečavanju puteva pogodnih za nezakonit prelazak granice izvode se sa crnogorske strane u skladu sa zaključcima Mešovite komisije i u skladu sa ranije preduzetim pripremama, dodaje se u saopštenju. Vlada Crne Gore ističe da su svi granični prelazi između Crne Gore i Republike Srbije otvoreni i da se na njima saobraćaj odvija bez smetnji[420]. Poslanik vladajuće većine u Skupštini Crne Gore Andrija Popović rekao je da Crna Gora neće dozvoliti, bez obzira na nameru Srpske pravoslavne crkve (SPC) i njenih pomagača, da se od države napravi neka pravoslavna džamahirija, poručio je predsednik Liberalne partije i poslanik vladajuće većine. U intervjuu za agenciju „MINA“ on se zapitao ponavlja li se istorija i preti li Crnoj Gori državni slom poput onog iz 1918. ili 1989. godine. On smatra da su objektivna očekivanja da će državni vrh i crnogorska zakonodavna, izvršna i sudska vlast biti sada na visini zadatka, da neće podleći pritiscima i ucenama, kao i da neće istaći „belu zastavu“ kao njeni prethodnici 1918. i 1989. godine. Kazao je da SPC sa svojim crnogorskim političkim satelitima, uz neskrivenu podršku Srbije i Republike Srpske, ima dva velika cilja. Dodao je da je nezadovoljstvo zakonom o slobodi veroispovesti samo pokriće za pravu histeriju, homogenizaciju, pokušaj revizije referenduma iz 2006. godine i ostvarenja dva pomenuta velika cilja. Kako je naveo, polazeći od odlučnosti da su slobodni i ravnopravni građani, pripadnici naroda i nacionalnih manjina koji žive u Crnoj Gori: Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Muslimani, Hrvati, Romi i drugi, koji je poštuju i vole, privrženi demokratskoj i građanskoj državi, gotovo su nikakve šanse da se politički valorizuje aktuelna „tiha okupacija“ Crne Gore[421]. Iz Mitropolije crnogorsko-primorske saopštili su: "Ponovo smo od naše braće koja su trenutno na vlasti u Crnoj Gori ovih dana izloženi novim podmetanjima, neistinama i etiketiranju". Iz Mitropolije su kazali da se naročito ovih dana trude da tvore isključivo delo Božje, jer to duboko osećaju[422]. Uveče je osvanula trobojka i na jednom košarkaškom terenu u Pljevljima. U toku crtanja trobojke pored terena se u jednom momentu pojavila i policija, koja se ponašala profesionalno. Okupljeni su prilazili policiji i žalili se da su ih prethodne večeri lica sa fantomkama, dugim cevima i bez identifikacije na uniformama pretresala, zaustavljala i ponašala se vrlo neprofesionalno. Oni su policiji izneli sumnje da su ta lica „dovedena sa strane“. Vođa patrole policije ih je saslušao i uputio na načelnika Centra bezbednosti u gradu, nakon čega su policajci otišli. Na snimku koji je na svom Fejsbuk profilu objavio Marko Milačić, lider Prave Crne Gore, vidi se grupa građana pored oslikanog terena kako pevaju pesmu „Ustala je Crna Gora...“[423]. Jedan domaćin u naselju Kličevo u Nikšiću na svojstven način poslao je poruku svim vernicima, tako što je svoju zemlju uzorao u obliku ocila[424]. U pljevaljskom selu Androvići blizu granice sa Srbijom građani su 3. februara blokirali mašine koje prekopavaju puteve i prave kanal. Kako je portalu „Vijesti“ rečeno u crnogorskoj policiji, to je ranije dogovoreno i nema nikakve veze sa održavanjem litija, a put je prekopan radi suzbijanja ilegalnih prelazaka. Kanal dubok oko metar i po i širok oko tri metra iskopalo je pljevaljsko preduzeće za održavanje lokalnih puteva celom dužinom puta, a na zahtev policije. Međutim, mnogi građani Pljevalja i opozicione političke stranke sumnjali su da je to urađeno da bi se sprečio dolazak građana na litije. Kako se navodi, ogorčenje meštana izazvalo je to što je zbog radova došlo do kidanja vodovodnih cevi, pa su oni ostali bez vode[425]. Roditelji dece koja su crtala Štrumpfove na trobojci nisu na današnjem sastanku sa direktorkom škole uspeli da iznesu svoj zahtev da se suspendovana učiteljica Rada Višnjić odmah vrati u školu. Direktorka OŠ „Jugoslavija“ u Baru Biljana Vukmanović nije želela da pregovara, jer se u školi pojavila manja grupa roditelja. Pored toga što je zahtevala da na sastanak dođu svi roditelji, od njihovih predstavnika zatražila je da se u međuvremenu ne obraćaju medijima. U medijima se dodaje da će podršku u slučaju u kome najviše trpe deca koja pate zbog njene suspenzije zatražiti od barskog imama, ali i od nadbiskupa, jer, kako kaže — oni su svedoci da se više od tri decenije zalaže za dobre odnose u multinacionalnom Baru. Ona je izjavila da je gotovo sigurna da će je dobiti, jer su predstavnici drugih vera u Crnoj Gori i u slučaju spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji preti da otme imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pokazali da su uz istinu i pravdu, svojim učešćem u litijama i molebanima. U multietničkom Baru, četvrtina dece u razredu su muslimani, a Višnjićeva ima i podršku roditelja dece katolika[426]. Uveče je policija izdala naređenje da se u Pljevljima trobojka sa igrališta ukloni, međutim, radnici Gradske čistoće i Komunalne policije, na čelu sa svojim šefovima, rekli su da neće to da učine i odbili su naređenje“. Na poziv pljevaljske policije da ukloni gigantski mural — trobojku sa košarkaškog igrališta, direktor Gradske čistoće Saša Ječmenica odbio je da to učini. Navodno je i načelnik Komunalne policije Bojan Bajčeta takođe odbio naređenje pljevaljske policije da prekreči ono što je pljevaljska omladina u subotu 1. februara uveče ukrasila košarkaški stadion bojama trobojke — crvenom, plavom i belom i tako se priključila „trobojka revoluciji“[427].
Velike litije u februaru i martu[uredi | uredi izvor]
Sedma masovna litija 2. februara 2020.[uredi | uredi izvor]
Pljevljaci krenuli su 1. februara uveče u najdužu litiju do tada u Crnoj Gori. Njih 17 peške će preći 82 kilometra do Bijelog Polja, gde će učestvovati u litiji kroz grad Svetih apostola Petra i Pavla[428]. Sutradan 2. februara sedamnaest ljudi koji su sinoć krenuli iz Pljevalja na litiju u Bijelo Polje dočekivani su srdačno tokom celog puta, dugog 84 kilometra. U Pavinom Polju grupu ljudi je po starom crnogorskom običaju dočekala baka sa bocom rakije. Na Ribarevinama je umorne vernike dočekalo novo osveženje. Mladićima, kako su i sami kazali, put nije teško pao, jer su svi vernici koji su se zakleli da će braniti svetinje svojim životima[429]. Kada su nastavljali put, ona ih je ispratila rečima: „Da se zdravo vratite.“. Gornjovasojevićka litija, duga 30 km, krenula je ka Beranama. Litiji će se priključivati građani Kruševa, Ulotine, Gornjih Luga, Gračanice i Sutjeske. Istovremeno i građani Banjana krenuli su na put dug 50 kilometara. Na daljem putu ka Beranama pridruživaće se građani Prisoja, Seoca, Zabrđa, Trešnjeva i Trepče, dok će se litija koja kreće iz Šekulara i Rijeke Marsenića priključiti u 13.15 časova, odakle se nastavlja prema Viničkoj, koja se priključuje u 14.30 i Buču, gde se očekuje da litija stigne u 15.30 časova. Iz manastira Kosijerova u Banjanima krenula je i litija do Nikšića. Molitvena kolona preći će put dug 50 kilometara[430]. „Pljevaljski odbor za odbranu svetinja“ saopštio je da je na graničnom prelazu „Ranče“ zadržan episkop budimljansko-nikšićki Joanikije[431]. Dragan Gačević, predsjednik mjesne zajednice Kozica, prešao je bos put od manastira Dubočice do Pljevalja. Put dug 15 kilometara mu nije bio težak. To je učinio iz poštovanja prema svetim relikvijama koje su sveštenici nosili na čelu litije. Građani iz okolnih mesta okupili su se u centru grada, kao i prošlog četvrtka. U ovom gradu na krajnjem severu Crne Gore održavaju se najbrojnije litije od početka usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Prema nekim procenama, večeras je izašlo više od 20.000 ljudi[432]. Crnogorska policija saopštila je danas da je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije zadržan na granici po redovnoj graničnoj proceduri. Vladika je ranije za „Novosti“ rekao da je zaustavljanje na graničnom prelazu Ranče bilo neprijatno, uprkos činjenici, kako je dodao, što su se policajci korektno ponašali i što je sve trajalo oko pet minuta[433]. Bijelo Polje je već tradicionalno prvi grad odakle su počinjale litije za odbranu svetinja u Crnoj Gori. Kako se pretpostavlja, od Crkve Svetih apostola Petra i Pavla do Crkve Svetog Nikole prošetalo je preko 30.000 ljudi[434]. Stanovnici Berana, Andrijevice, Murina, Plava i drugih okolnih mesta slegli su se ispred manastira Đurđevi stupovi. U Beranama su od početka okupljanja bile najbrojnije litije[435]. Građani Herceg Novog i okolnih mesta okupili su se kod manastira Savina. Ni Budva nije izostala u odbrani svetinja[436]. Litiju i borbu Budvana protiv Zakona o slobodi vjeroispovjesti podržao je počasni građanin Budve Novak Đoković. Sveštenik Boris Radović kazao je da je Đoković telefonski dao podršku u razgovoru sa gradonačelnikom Markom Carevićem, prenose Vijesti. Litiju je predvodio rektor Cetinjske bogoslovije, Gojko Perović[437]. Crna Gora je 2. februara uveče oborila rekord tako što do tada nikad u svojoj istoriji nije izašlo više ljudi na crnogorske ulice. Litije su krenule od ranih jutarnjih sati iz Kosijereva, Gornjih Vasojevića, Danilovgrada, Vraneša… Kao reke su se slile u veliki sliv vernika u svim većim gradovima Crne Gore. Prema nekim procenama, radilo se o više od 200.000 ljudi[438][439]. Košarkaš Nikola Mirotić uveče se oglasio putem video bima tokom litije u Podgorici. Košarkaš Nikola Mirotić večeras se oglasio putem video bima tokom litije u Podgorici. Od 40.000 do 60.000 građana je bilo ispred Hramom Hristovog vaskrsenja kad im je košarkaš Barselone uputio podršku[440][441].
Pandemija virusa korona u Crnoj Gori (17. mart - 12. maj)[uredi | uredi izvor]
Na dan 17. marta 2020. u Crnoj Gori su otkriveni prvi slučajevi virusa korona, koji je izazvao epidemiju u svijetu. Prvi slučaj u Evropi zabilježen je 21. januara, dok je u Srbiji prvi slučaj zabilježen 6. marta.[442][443] Crna Gora je poslednja država u Evropi u kojoj je zabilježen virus.[444] Virus je potvrđen kod dvije žene rođene 1948. i 1973. godine, koje su u Crnu Goru došle iz inostranstva. Jedna iz Španije, druga iz Sjedinjenih Američkih Država, koja nije bila pod nadzorom, jer SAD nisu bile na spisku rizičnih država.
Laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne Gore danas su potvrdile prve slučajeve infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori. Pacijenti su ženskog pola, rođeni 1948. i 1973. godine, i oba su tokom prethodnog perioda boravile u područjima pogođenim epidemijom. Obje pacijentkinje su stabilnog zdravstvenog stanja. Crna Gora je uspješno odolijevala, skoro tri mjeseca nakon prvog zabilježenog slučaja u Evropi.
— Duško Marković, premijer Crne Gore, na konferenciji za medije.[445]
Nakon registrovanja još šest slučajeva, 18. marta, ukinut je sav taksi prevoz, dok je zabranjen rad svih stomatoloških ordinacija. Dana 19. marta, zabranjen je prevoz više od dvije odrasle osobe u istom automobilu.[446]
Dana 22. marta 2020. potvrđen je prvi smrtni slučaj od virusa korona u Crnoj Gori. Radi se o muškarcu starom 65 godina iz Herceg Novog, koji je virus dobio dva dana ranije, a početkom mjeseca boravio je u Srbiji.[447] Istog dana potvrđen je virus kod još pet osoba.
Nastavak litija i eskalacija sukoba (12. maj - 16. maj)[uredi | uredi izvor]
Najava novih litija i emitovanje Tompsona na RTCG[uredi | uredi izvor]
Dana 9. maja, Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, najavioje da će za Dan svetog Vasilija Ostroškog služiti liturgiju u manastiru Ostrog. Ocenio je da je sveti Vasilije "najbolja vakcina protiv mnogih korona". Dodao je da će, ipak, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije odlučiti hoće li i ove godine biti održana tradicionalna svenarodna Svetovasilijevska litija kroz Nikšić ili će zbog privremenih mera biti prekinuta tradicija[448]. Istoga dana u Jutarnjem programu RTCG je emitovana pesma Marka Perkovića Tompsona. Kolegijum Televizije Crne Gore saopštio je da je u Jutarnjem programu greškom emitovana numera proustaškog hrvatskog estradnog muzičara Marka Perkovića Tompsona. Kolegijum je, uz žaljenje zbog greške, napomenuo da je u Jutarnjem programu bilo preko sat vremena razgovora i reportaža, upravo na temu antifašizma i podsećanja na Dan pobede, i to s relevantnim gostima[449]. U Savetu RTCG kažu da je emitovanje numera autora poput Marka Perkovića Tompsona samo po sebi skandalozno, a posebno na Dan pobede nad fašizmom, odnosno na Dan Evrope koja i razvija ideju slobode. Odgovornost za emitovanje numere hrvatskog muzičara Marka Perkovića u Jutarnjem programu Radio-televizije Crne Gore (RTCG) mora biti utvrđena, jer je reč o propustu koji ne sme biti okarakterisan kao bezazlen, naveli su iz Saveta RTCG[450]. Sledećeg dana Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da će Mitropolija ispoštovati sve mere Vlade u vezi sa pandemijom koronavirusa, ali je zamolio građane, vernike i sve predstavnike vlasti i policije da sutra i prekosutra zajednički ispoštuju Svetog Vasilija Ostroškog[451]. U ponedeljak 11. maja, Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika budimljansko-nikšićki Joanikije i Pravni savet MCP poručili su u zajedničkom saopštenju da će preduzeti mere da se, zbog budućih slučajeva, neodložno poništi neustavna i nezakonita odredba Naredbe za preduzimanje privremenih mera za sprečavanje unošenja u zemlju, suzbijanje i sprečavanje prenošenja novog koronavirusa. Istakli su da je u jednom njenom delu, koji se tiče ukidanja i poništavanja verskih prava građana, ona grubo suprotstavljena obavezujućim međunarodnopravnim aktima koje je Crna Gora ratifikovala i koji su za nju obavezujući. Podsetili su da su MCP i Eparhija budimljansko-nikšićka u prethodnom periodu, u više svojih saopštenja ukazale na političke, ideološke i medijske aspekte poražavajućih ataka na pravo na slobodu veroispovesti i govora mržnje protiv Crkve, sveštenstva i vernika. Ukazali su da je crnogorska vlast tokom epidemije koronavirusa nastavila surovi obračun sa Crkvom uz zastrašivanje građana i uterivanje straha u njih kao u najgora vremena jednopartijske totalitarne ideologije i režima. Nabrajajući neustavno i nezakonito delovanje Uprave policije tokom protekla dva meseca, od 13. marta do 9. aprila, za koje kažu da je bilo katastrofalno, u izjavi su istakli da nijedan verski trenutak, čak ni kada su u pitanju sahrane preminulih, nije bio vredan ljudske pažnje i elementarnog poštovanja. U izjavi su istakli da se u ovom slučaju nikako ne radi o ograničenju prava radi zaštite zdravlja nego o nesrazmernim, usmenim merama i to u obimu koji ne dopuštaju međunarodnopravni akti i Ustav Crne Gore[452]. Istoga dana građani Crne Gore požalili su se da im policija ne dozvoljava da automobilima prođu ka manastiru Ostrog i da ih legitimišu pri ulasku i izlasku iz Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Jednom od crnogorskih građana nije dozvoljeno ni da uđe u dvorište seoske crkve. Pomenute pritužbe građana dobio je Savet za građansku kontrolu rada policije i odmah krenuo u proveru. Navedeno je da su sve pritužbe uzete u obzir i da su i pokrenuti postupci odgovarajućih provera. Istakli su da od Uprave policije očekuju detaljne informacije o preduzetim merama i radnjama[453].
Liturgija, hapšenje sveštenika i eskalacija u ulične sukobe[uredi | uredi izvor]
U centru Berana 11. maja uveče je zamalo došlo do incidenta između grupe građana koji su uzvikivali "Ne damo svetinje", "Ne damo sveštenike" i policije, javio je "Radio Berane". Kako je preneo portal CdM, policija je privela nekoliko mladića. Kako se navodi, grupa građana je najpre automobilima kružila po gradu sa sirenama, a onda su se parkirali u centru. Kada je policija reagovala i krenula prema njima, građani su nastavili da skandiraju. U trenutku kada su im se pridružili građani iz glavne ulice, policija se povukla na mesto gde uobičajeno patrolira. Neki od građana koji su učestvovali u protestu rekli su da su to činili u znak podrške petorici sveštenika manastira Đurđevi stupovi koji su zbog litije na Đurđevdan privođeni u policiju i protiv kojih su podnete krivične prijave. Njima je naloženo da se 18. maja jave u crnogorsko Osnovno državno tužilaštvo[454]. Dana 12. maja, Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije služio je u manastiru Ostrog liturgiju povodom dana Svetog Vasilija Ostroškog i poželeo da se iscele svi virusi, a posebno, kako je rekao "virus bratomržnje i bratskih nesreća". Mitropollit je posebnu radost izrazio zbog velikog broja mladih koji su došli u Ostrog. Nakon liturgije mitropolit je okupljenim vernicima rekao da je "najbolja vakcina za isceljenje svih virusa i onih duhovnih, duševnih i telesnih - Sveti Vasilije". Istakao je da je dobro da naučnici pronađu vakcinu protiv virusa, ali dok se ta vakcina ne pronađe tu je, kazao je, Sveti Vasilije, "vakcina koja deluje kroz vekove". Policija u toku dana nije zaustavljala građane koji su išli u manastir Ostrog da se poklone moštima Svetog Vasilija Ostroškog. Kao i prethodnih godina, građani su morali da automobile ostave kod crkve Svetog Stanka odakle su manastirskim prevozom ili peške išli do Gornjeg manastira. Iz manastira su zamolili građane, koji se nalaze i izvan kapija manastira, da stanu u dva reda kako bi držali propisanu distancu, a redari su im delili maske[455]. Uveče 12. maja Srpska pravoslavna crkva, povodom spornog Zakona o slobodi veroispovesti, organizovala je u Nikšiću litiju, kojoj su prisustvovali brojni vernici. Direktor crnogorske policije Veselin Veljović upozorio da je tim skupom prekršena naredba o zabrani okupljanja i da će organizatori biti procesuirani[456]. Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije i sveštenik Ostoja Knežević uhapšeni su oko ponoći, a od dva sata posle ponoći nalaze u Osnovnom tužilaštvu u Nikšiću, gde su dovedeni pošto su četiri sata davali izjave povodom litije u tom gradu. Prethodno u Tužilaštvo dovedena sedmorica sveštenika SPC. Nikšićka policija u Parohijskom domu je oko 22 sata uručila naloge za saslušanja vladiki Joanikiju i sedmorici sveštenika, kako bi prikupili informacije o današnjoj litiji u tom gradu. Vladika Joanikije i sveštenici su, nakon toga, četiri sata proveli u policijskoj stanici, posle čega su odvedeni u Tužilaštvo u Nikšiću. Akcija policije usledila je neposredno pošto je crnogorsko Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti zatražilo hitnu reakciju Tužilaštva posle litije u Nikšiću. Ispred Parohijskog doma okupio se i veliki broj građana koji skandiraju: "Ne damo svetinje, ne damo vladiku"… Kako su sveštenici ranije kazali Vijestima, policija želi da ih do stanice policije odveze maricom. Podgoričke Vijesti javile su da su dvojica sveštenika SPC pozvana na informativni razgovor u Bijelom Polju. Portal IN4S javio je da je jedan sveštenik priveden u policijsku stanicu u Tivtu. Srpska pravoslavna crkva je u Nikšiću organizovala liturgiju i litiju na praznik Svetog Vasilija Ostroškog na kojoj se okupio veći broj građana, uprkos zabrani javnih okupljanja. Vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužioca Ivica Stanković podsetio je sve vernike da je nakon ublažavanja mera, obavljanje verskih obreda omogućeno isključivo uz poštovanje preporuka Nacionalnog koordinacionog tela i naredbi Ministarstva zdravlja. Stanković je podsetio da je za najteže posledice izazvane krivičnim delima protiv zdravlja ljudi propisana kazna zatvora i do 12 godina[457]. Narenog dana 13. maja u Nikšiću, Pljevljima, Beranama i Budvi organizovani su protesti zbog hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i sedmorice sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Tokom dana su jake policijske snage suzavcem i upotrebom sile razbile blokadu magistralnog puta kod Andrijevice i tom prilikom uhapšeno je više ljudi. Mediji javljaju da su građani opet blokirali taj put. Reagovale su političke stranke i u Srbiji i u Crnoj Gori. Parlamentarne opozicione stranke i pojedinci oštro su osudili hapšenje vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i sedam sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske SPC i traže njihovo hitno puštanje iz zatvora. Vladajući DPS saopštio je da je nikšićka litija povodom praznika Svetog Vasilija Ostroškog "smišljena politička provokacija podvedena pod formu crkvenog skupa". Portparol DPS Miloš Nikolić navodi da je to bio samo jedan u nizu sličnih događaja, sa krajnjim ciljem "izazivanja političke i ekonomske destabilizacije zemlje", koji je juče direktno ugrozio zdravlje i živote građana Nikšića ali i cele Crne Gore. Socijalistička narodna partija je poručila da je ono što je režim sinoć demonstrirao u Nikšiću očigledna i već proglašena diktatura i poziv na sukobe sa narodom, crkvom i svojom tradicijom. Oni pitaju da li su ljudi iz Saveta za kontrolu rada policije izabrani da prate rad policije ili su postali pravi policijski "doušnici i žbiri", pa revnosno javljaju policiji situaciju na terenu, kvalifikuju i donose ocene o narodnim, verskim okupljanjima. Demokratska Crna Gora pozvala je sve svoje odbornike u lokalnim skupštinama da odmah napuste rad plenarnih zasedanja, sve do puštanja na slobodu episkopa Joanikija i sveštenika. Takođe, pozvali su poslanike opozicije da odmah napuste rad u plenumu i svim radnim telima Skupštine Crne Gore sve do, kako navode, stvaranja uslova za poštovanje Ustava, zakona, zagarantovanih ljudskih prava i sloboda i slobodnih izbora u Crnoj Gori. Lider Demokratskog fronta Andrija Mandić rekao je da sveštenstvo Mitropolije crnogorsko primorske "ulaže napore da ublaži opravdani bijes kod pravoslavnih hrišćana u Crnoj Gori". Tražio od predsednika Skupštine Crne Gore, Ivana Brajovića, da se održi Kolegijum predsednika Skupštine kako bi se pronašao način za prevazilaženje "problema". Demokratski front (DF) objavio je da očekuje od predsednika Skupštine da ih obavesti da li će vladika Joanikije i ostali sveštenici Mitropolije crnogorsko-primorske biti pušteni iz pritvora od čega će zavisiti da nastavak današnje sednice parlamenta Veliki broj građana Andrijevice od 11 sati postavio je blokadu magistralnog puta Berane - Andrijevica - Plav. Blokada je napravljena automobilima na ulazu u Andrijevicu, kod bivše fabrike "Soko Štark". Građani su poručili da su se na taj potez odlučili u znak protesta protiv hapšenja vladike Joanikija. Savet za građansku kontrolu rada policije saopštio je da prati, po sopstvenoj inicijativi, postupanje policijskih službenika i poštovanje prava zadržanih osoba u Centru bezbjednosti (CB) Nikšić. Savet, kako su naveli, nije primio nijednu pritužbu u vezi sa postupanjem policije u Nikšiću i na stalnoj vezi sa načelnikom CB Tihomirom Goranovićem. "Savjet je obaviješten da je u zapisniku obavještenja prkupljenog od sveštenika O.K. njegov pravni zastupnik konstatovao primjedbu na postupanje policijskih službenika prilikom uručenja poziva i dovođenja u službene prostorije. Savjet je s tim u vezi informisan da se sveštenik O.K. odazvao pozivu i samostalno došao privatnim motornim vozilom, a ne službenim vozilom policije". Država Crna Gora neće dozvoliti ni po koju cenu da se zdravlje građana ugrozi, poručio je predsednik Skupštine Ivan Brajović, uoči sednice Kolegijuma, prenosi RTCG. "U ovoj državi će se poštovati zakon i pravila i svako će raditi svoj posao i neće nikoga sprečavati u tome da vodi računa da se sačuva dostignuće koje smo svi zajedno dostigli, a to je da mi, ako bude sreće za koji dan izađemo iz ove krize, da ne bude zaraženih", poručio je Brajović. Sednicu Kolegijuma predsednika Skupštine zatražio je lider NSD i poslanik DF-a Andrija Mandić, a povodom određivanja pritvora sveštenicima u Nikšiću. Kako saznaje Antena M, sednica Kolegijuma je održana, a Demokratski front tražio je da u Parlament dođu v. d. VDT Ivica Stanković i ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić, kako bi dali informacije poslanicima o privođenju episkopa Joanikija i sedam sveštenika eparhije nikšićko-budimljanske. Jake policijske snage su oko 14 časova suzavcem i upotrebom sile razbile blokadu magistralnog puta kod Andrijevice. Oni su uhapsili više učesnika protesta. Građani Andrijevice su od jedanaest sati držali pod blokadom put Berane-Andrijevica-Plav. Blokada je napravljena automobilima na ulazu u Andrijevicu, kod bivše fabrike "Soko Štark". Jedan od lidera Demokratskog fronta, Andrija Mandić, rekao je da su planirali da pozovu sve pravoslavne vernike da izađu na ulice i blokiraju sve puteve dok se na slobodu ne pusti episkop budimljansko-nikšićki Joanikije sa sveštenicima, ali da su odustali nakon poziva mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i Episkopskog saveta Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Tri osobe uhapšene su tokom blokade regionalnog puta Berane–Andrijevica. Saobraćaj je, nakon intervencije policije, normalizovan. Građani Andrijevice okupili su se ispred policije gde traže puštanje troje uhapšenih. Nakon saslušanja u nikšićkom Tužilaštvu, u pritvoru je zadržano osam sveštenika i episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. Odbijene su žalbe na pritvor. Tokom saslušanja negirali su krivicu. S druge strane Tužilaštvo poziva na poštovanje važećih naredbi Ministarstva zdravlja, navodeći da nedodirljivih neće biti. Građani su se uveče oko 21 sat u Nikšiću okupili ispred Centra bezbednosti u tom gradu, tražeći da se episkop budimljansko-nikšićki Joanikije pusti iz pritvora. Nakon okupljanja krenuli su u protestnu šetnju, a policija je bacila suzavac i razbila blokadu. Nereda je bilo i u Pljevljima gde je došlo do incidenta između građana i policije. Crnogorska policija navodi da su okupljeni građani napali policijske službenike i u njihovom pravcu bacali kamenice, staklene flaše i pirotehnička sredstva, kao i da su dva službenika Centra bezbednosti Pljevlja povređena. Dodaju da je policija upotrebila suzavac, kao i da je u toku privođenje više lica odgovornih za incidente. Građani su se okupili i u Beranama. U Budvi je organizovana mirna protestna šetnja. Policija je u Nikšiću privela i novinara Večernjih novosti Velišu Kadića koji je snimao, iako ih je foto-reporter lista Dan Željko Šapurić upozoravao da je reč o novinaru. Kadić je tvrdio da je uhapšen u momentu kada je pokušao da snimi kako dva policajca vuku jednog momka, koji je pružao otpor. U policiji su izbrisali sve snimke sa telefona, a nakon što je dao izjavu u Centru bezbednosti u Nikšiću, pušten je na slobodu. Policijski i sudski organi crnogorske vlasti prevršili su svaku meru svojim nasilnim ponašanjem i očiglednom jednostranošću i selektivnošću u postupanju, poručio je rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović. Veliki broj građana Andrijevice ponovo je blokirao put Berane–Andrijevca, na mestu blokade koja je ranije danas razbijena. Taj portal je objavio i snimak na kojem policajci pod punom opremom za razbijanje demonstracija tuku mladića u Pljevljima. U neredima na ulicama Nikšića povređena 22 policajca i da je reč o lakšim povredama.[458][459]. Nakon nereda u pojedinim gradovima u Crnoj Gori, crnogorska Uprava policije je izdala saopštenje u kojem navodi da će na sve oblike nasilja efikasno odgovoriti. U saopštenju crnogorske Uprave policije navedeno je da su tokom dana i u večernjim satima u više gradova procesuirana lica koja su se "okupljala suprotno naredbama Ministarstva zdravlja i izazvala nerede". Istaknuto je da su okupljeni građani oštetili službena vozila i opremu dok su pojedine grupe izgrednika u Nikšiću uništavale i gradski mobilijar, a da je policija u Nikšiću, sprovodeći kontrolu aktera protestnih dešavanja, pronašla i hladno oružje – sekiru i nož. Osobe odgovorne za organizovanje okupljanja i akteri incidenata biće identifikovani, locirani i sprovedni pred lice pravde, navedeno je u saopštenju. U Pljevljima su pripadnici policije priveli devet lica od kojih je jedan uhapšen zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene družnosti, pet lica je procesuirano zbog počinjenih prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru. Grupa građana je, kako se navodi u saopštenju, kamenovala i zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova gde su polomljena i stakla na prozorima zgrade. Pljevaljska policija ima saznanja ko su organizatori incidenata i intenzivno se radi na njihovom lociranju i procesuiranju, navedeno je u saopštenju. Tri lica su u Podgorici lišena slobode, jedno za krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti, jedno za prekšaj iz čl. 23 Zakona o javnom redu i miru i treće zbog napada na policijskog službenika. Istaknuto je da su operativnim i preventivnim radom policije na teritoriji glavnog grada Crne Gore sprečena nedozvoljena javna okupljanja i izazivanje nereda. Pet lica je lišeno slobode u Andrijevici zbog sumnje da su izvršila krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Navedeno je da su ova lica blokirala regionalni put Berane–Andrijevica, te da je sa te lokacije policija nakon razbijanja blokade puta privela 12 lica. Jedna osoba je uhapšena u Herceg Novom, a tereti se za prekršaj iz člana 7 Zakona o javnom redu i miru. Budvanska policija je zbog organizovanih kolona vozila noć pre, koje su se kretale kroz grad, u Centar bezbednosti pozvala 25 lica, od tog broja 14 osoba je sankcionisano zbog počinjenog prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima[460]. Sutradan 14. maja, Crnogorska Uprava policije saopštila je da uhapšena osoba za koju se sumnja da je pokušala da organizuje okupljanje što većeg broja građana ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Policija je u Podgorici lišila slobode B. V. zbog sumnje da je izvršio krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti. Sumnja se da je B. V. u dogovoru sa M. B., B.B. i drugim licima, pokušao da organizuje okupljanje građana u što većem broju ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Nakon izvršenog veštačenja i forenzičke analize mobilnog telefona V. B. prikupljeni su materijalni dokazi i on je lišen slobode[461]. Dr Vladimir Dobričanin podneo je ostavku na članstvo u crnogorskom Savetu za građansku kontrolu rada policije. "Siguran sam da upotreba hemijskih sredstava za onemogućavanje šetnji građana, ma šta uzvikivali i ma kome se obraćali, ne treba biti opravdana". Kaže da je siguran da upotreba hemijskih sredstava za onemogućavanje šetnji građana, ma šta uzvikivali i ma kome se obraćali, ne treba biti opravdana. Prema njegovim rečima, pritvaranje episkopa Joanikija i osam sveštenika je necivilizacijski čin koji nema opravdanja. Podseća da hipokratova zakletva obavezuje 24 sata. U više gradova Crne Gore održani su protesti zbog hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i osmorice sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Nikšiću[462]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pozvao je na povratak bratskoj slozi. Uz zahtev za oslobađanje episkopa Joanikija i sveštenika, poručio je da uhapse njega i da, ako je kriv, sude njemu. Mitropolit Amfilohije je rekao da se za praznik Svetog Vasilija obratio narodu od ćivota Svetog Vasilija pozivajući da se zajednički proslavi taj veliki svetitelj, a da je juče upućeno saopštenje za javnost u kome su zamoljene državne vlasti da nevino zatvorene vladiku Joanikija i sveštenike pod hitno oslobode iz zatvora. Prema njegovim rečima, nažalost, "vlast to nije poštovala i zato je došlo do sinoćnjih zbivanja u Crnoj Gori gdje su nastradali vjernici, ona djeca koja su prebijena u Pljevljima i u isto vrijeme čuvari reda, što je tragično za sve nas, tragično za Crnu Goru, tragično pred svijetom i Evropom". Ističe da kao naslednik Svetog Petra Cetinjskog oseća obavezu da u njegovo ime pozove na bratsku ljubav, kako bi zavladala ljubav u Crnoj Gori. Dodao je i da, kada je ustoličen kao mitropolit, u besedi je rekao da je došao da miri, ne samo žive među sobom nego i da miri žive sa mrtvima i mrtve da miri među sobom. Zato, kaže, moli i sadašnju vlast u Crnoj Gori da "prestane da zloupotrebljava samu sebe i organe vlasti protiv naroda". Ističe da litije nemaju veze sa, kako je napomenuo, politikantstvom, već su to litije "naroda koji se dogodio, koji se vratio i hoće da se vrati ćivotu Svetoga Petra i moštima Svetoga Vasilija Ostroškoga i da hodi njihovim putem". Pravni eksperti Eparhije budimljansko-nikšićke objasnili su zašto je nezakonito da vladika Joanikije i sveštenici budu u pritvoru. Premijer Crne Gore Duško Marković je ocenio da je u protekla dva dana u više crnogorskih gradova došlo do masovnog kršenja zdravstvenih naredbi i mera, da je Crna Gora izložena brutalnom napadu koji može imati nesagledive posledice po zdravlje građana i da će Vlada izvršiti ustavnu dužnost i odbraniti nacionalne interese[463][464]. Lideri crnogorske opozicije Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore oštro su reagovali na zadržavanje u pritvoru episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i osmorice sveštenika nikšićkog sabornog hrama. Jedan od lidera Demokratskog fronta, Andrija Mandić, zapretio je da ukoliko episkop budimljansko-nikšićki Joanikije bude poslat u zatvor u Spužu, neće u ime stranke imati nikakvu obavezu prema obećanju datom mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, već da će tražiti od njega da zajedno pozovu Crnu Goru da se to ne dozvoli. Mandić je rekao da je informaciju da će episkop Joanikije biti prebačen u Istražni zatvor u Spužu dobio od poslanika Budimira Aleksića. Poslanik opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević izjavio je u parlamentu da dva puta vode izlasku iz aktuelne situacije u Crnoj Gori, politički i oružani. On je upitao šta je trebalo policiji u Pljevljima i Nikšiću da "tuče narod", navodeći da je član Pokreta za promene Ognjen Mijatović brutalno pretučen bez povoda. Demokratska Crna Gora pozvala je građane da, kako je saopšteno "ne slušaju pozive na nemire, svađu, bratomržnju i bratoubilaštvo" koji dolaze od premijera Duška Markovića i "drugih relikata prošlosti". U saopštenju navode da "svima zvijezda vodilja budu poruke ljubavi i mira koje je danas uputio čelnik Mitropolije crnogorsko-primorske"[465]. Kao i prethodne noći građani su se okupili ispred Centra bezbednosti u Nikšiću, tražeći da se episkop budimljansko-nikšićki Joanikije pusti iz pritvora. Građani su se okupili i ispred hrama u Podgorici gde je služen moleban. Budvani prošetali ulicama tog grada u znak protesta zbog hapšenja episkopa Joanikija. Na ulici rasporedili pripadnici policije i žandarmerije koje su okupljeni građani pozdravili aplauzom. Okupljeni su uzvikivali "Ne damo svetinje", "Ne damo vladiku", "Milicijo naša mila, ne slušajte više Mila". U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog i večeras je služen moleban, nakon kojeg se okupljenim vjernicima obratio iguman manastira Bijela Isaija Krgović. U hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici je služen moleban zbog hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i osam nikšićkih sveštenika, prenele su Vijesti. RTCG prenosi pisanje Pobjede da su se građani posle molebna razišli. Rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović rekao je da će se i narednog dana opet okupiti ako sveštenici ne budu pušteni. Podsetio je na reči mitropolita Amfilohija da ako koga treba nekoga da hapse - neka hapse prvo njega, ali da to ostali sveštenici neće dozvoliti. Građani su zbog hapšenja episkopa Joanikija protestovali u Beranama. Protest je počeo oko 20 časova okupljanjem u centru grada. Okupljeni su se potom uputili prema manastiru Đurđevi stupovi. Protest je održan i u Pljevljima. U tom gradu je manja grupa mladića gađala kamenjem policiju, koja večeras, za razliku od sinoć, nije bacila suzavac, prenose Vijesti. Više stotina Budvana i večeras je u protestnoj šetnji u znak protesta zbog hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i osam nikšićkih sveštenika. Građani Bijelog Polja i večeras su se okupili u centru grada kako bi iskazali nezadovoljstvo, zbog hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i osam nikšićkih sveštenika. Policija je u Herceg Novom uhapsila dve osobe za koja se sumnja da su izvršili krivično delo pozivanje na otpor[466]. Narednog dana 15. maja ispred Osnovnog suda u Nikšiću okupili su se građani koji su došli da daju podršku episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju. Čuli su da će vladika biti saslušan, ali su advokati rekli da će biti ispitana samo dva svedoka. Episkopu je zbog litije koja je održana na dan Svetog Vasilija Ostroškog određeno zadržavanje do 72 sata. Građani su se jutros nakon devet časova okupili ispred Osnovnog suda u Nikšiću kako bi dali podršku episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju, kome je zbog litije koja je održana na dan Svetog Vasilija Ostroškog u gradu pod Trebjesom, određeno zadržavanje do 72 sata. Pored njega, u pritvoru su se nalazili i sveštenici Slobodan Jokić, Danilo Zirojević, Željko Rojević, Ostoja Knežević, Mirko Vukotić, Vasilije Brborić, Dragan Krušić i Nikola Marojević. Stevo Šekarić iz Osnovnog tužilaštva istakao je da je u toku sprovođenje određenih istražnih radnji, saslušanje određenih svedoka i kompletiranje izuzete video-dokumentacije. Odluka o daljem toku predmeta biće, kako je kazao, doneta u zakonskim rokovima. Oko 11 sati pre podne završeno je uzimanje izjava od svedoka, a advokati sveštenih lica su rekli da neće davati izjavu, već da će se obratiti novinarima na konferenciji koju u podne u Nikšiću organizuju Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka. U Nikšić je oko podne došao u mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je rekao da je došao da zatraži oprost od Joanikija. "On je utamničen, a trebalo je da ja budem", rekao je Amfilohije. Podsetio je da je Joanikije na liturgiji na praznik Svetog Vasilija Ostroškog rekao da ove godine neće biti litije, te da je on kao mitropolit pod tim uslovom i bio došao na moleban. Poručio je državnim organima da odmah oslobode Joanikija i sveštenike "ako misle za budućnost svoju, Crne Gore, jedinstvo i slogu naroda". On je ocenio da vlast hapšenjem Joanikija i sveštenstva priprema građanski rat, poručivši da je vreme da se "prekine sa bratoubistvima" u Crnoj Gori. Crnogorsko Osnovno državno tužilaštvo saopštilo je da će odluku o slučaju hapšenja episkopa Joanikija i osam sveštenika SPC biti doneta u zakonskom roku. Očekuje se da će postupak pred sudom u Nikšiću, gde su se okupili i građani, nastaviti. Advokat Sava Kostić rekao je da je njihov zahtev za izuzećem tužioca i starešine ODT odbijen i da episkop i sveštenici nakon isteka 72 sata moraju da budu pušteni. Prema njegovim rečima bilo kakvo zadržavanje značilo bi kršenje ljudskih prava sveštenih lica koja su u pritvoru[467]. Uveče u znak podrške vladici budimljansko-nikšićkom Joanikiju, u nekoliko crnogorskih gradova održani su protesti. Građani su se okupili ispred Osnovnog suda u Nikšiću, iščekujući odluku o pritvoru. Nakon molebana u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, građani su se okupili ispred Osnovnog suda u Nikšiću, u znak protesta zbog hapšenja vladike Joanikija i osam sveštenika. Protojerej Radojica Božović poručio je, posle molebana, da se narod u Crnoj Gori trenutno nalazi na raspeću, ali da će, kako je kazao, vera pobediti. Hapšenje vladike Joanikija, prema rečima protojereja Božovića, podseća na hapšenje Hristovo. Zbog hapšenja episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i osam sveštenika, u Beranama je održan protest. Veliki broj građana je uzvikujući "pustite vladiku" prošao pored zgrade policije i zaputio se prema manastiru Đurđevi stupovi. Po povratku od manastira su se razišli. Na protestu u Bijelom Polju na gradskom trgu građani su uzvikivali: "U nama je srce lavlje, mi branimo pravoslavlje". Protest u Pljevljima završen je večeras oko 21 sat bez incidenata. Okupljanje građana u glavnoj gradskoj ulici počelo je oko 20 časova, nakon čega je kolona krenula do crkve Svete Petke, gde ih je sačekao kordon policije, pa su se građani istim putem vratili do Ulice Kralja Petra Prvog. Treću noć za redom Budvani su protestovali zbog hapšenja episkopa i sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske. Okupljeni su uzvikivali "Pustite nam vladiku", "Kosovo je srce Srbije", "Ustala je Crna Gora", "Svetinja se branit mora", "Milo lopove, pustite nam popove". Vladajuća crnogorska partija DPS saopštila je da će odluka o pritvoru za vladiku Joanikija i sveštenika SPC biti zasnovana "isključivo na zakonu, jednako kao prema bilo kom drugom građaninu naše države"[468].
Puštanje sveštenika na slobodu[uredi | uredi izvor]
Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije i osmorica sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske pušteni su na slobodu malo iza ponoći 15./16. maja. Obraćajući se građanima koji su ga čekali ispred tužilaštva u Nikšiću, vladika im je poručio da ih čeka duga borba u odbrani svetinja. Odmah po oslobađanju, vladika Joanikije i sveštenici pridružili su se građanima koji su od juče pre podne ispred zgrade tužilaštva u Nikšiću čekali odluku. Episkop Joanikije je okupljenima, koji su uzvikivali "hoćemo litije", poručio da se spreme za dugu borbu. Poručio je da su se policajci prema njemu i ostalim sveštenicima u pritvoru ponašali više nego korektno. Joanikije je ponovio da litija 12. maja u Nikšiću nije bila planirana, ali da, kako je naveo, "nijesu mogli sebi dozvoliti da povrijede narod, pa su organizovali molitveni hod". Ocenio da su problemi nastali tek kad se vlast umešala. Osim Joanikija na slobodu su pušteni i sveštenici Slobodan Jokić, Danilo Zirojević, Željko Rojević, Ostoja Knežević, Mirko Vukotić, Vasilije Brborić, Dragan Krušić i Nikola Marojević. Rukovodilac Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću Stevo Šekarić novinarima je rekao da će detalji u vezi sa odlukom da im se ne produži zadržavanje biti saopšteni na konferenciji za novinare koja je zakazana za 10 časova[469]. Jedan od lidera Demokratskog fronta u Crnoj Gori Andrija Mandić kaže za RTS da je puštanje episkopa Joanikija na slobodu rešenje samo za jednu spornu situaciju, a ne i za izlaz iz krize. Navodi da niko ne može da predvidi šta će se dešavati u Crnoj Gori, ali da je volja naroda da se nastavi sa litijama. Andrija Mandić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da su se sinoć dešavale dramatične stvstvari u Crnoj Gori vezane za oslobađanje vladike Joanikija, a da u Beograd nije došao jer su od strane predstavnika Nacionalnog koordinacionalnog tila Vlade Crne Gore obavešteni da u slučaju da odu u Beograd i nakon povratka i dokumentacije da nisu zaraženi koronavirusom, da bi se nakon toga 28 dana našli u karantinu i samoizolaciji. Prema njegovim rečima, jedna dobra stvar je što je vladika Joanikije pušten, ali to smatra nije rešenje za krizu u kojoj se nalazi Crna Gora. Navodi da su to pokazale stotine hiljada ljudi prethodnih meseci. Dodaje da su se mere koje je propisalo Nacionalno koordinaciono tijelo selektivno primenjivale. Izjavio je da smatra da niko ne može predvideti šta će se desiti. Navodi da je narodna volja da se nastavi sa litijama. Madnić navodi da su predstavnici crkve i Vlade pre epidemije obavili nekoliko razgovora. Navodi da su kao jedan manji deo srpskog naroda imali potrebu i pravo da predsedniku Srbije kažu da se srpski narod najbolje može odupreti i odbraniti ako je solidaran i ako se brani kao jedna celina[470]. Predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore su na video konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakli da je u ovom trenutku važna solidarnost koju dobijaju iz Beograda, ali su izrazili bojazan da će crnogorski režim i u narednom periodu pokušati da preduzima "nasilne akcije protiv Crkve i srpskog naroda i da ponovo treba biti spreman na adekvatan odgovor", saopštio je Demokratski front. Oni su izrazili zadovoljstvo što su iz pritvora pušteni vladika Joanikije i nikšićki sveštenici, a Andrija Mandić je dodao da je svima drago ako su proteklih dana, makar malo doprineli da crnogorski režim odustane od "dalje torture nad vladikom Joanikijem i sveštenstvom". Lider NSD rekao je predsedniku Vučiću da u Crnoj Gori postoje veliki problemi, da vlast u kontinuitetu brutalno krši osnovna ljudska prava i slobode srpskog naroda, srpska nacionalna zajednica teško je diskriminisana, a guši se rad srpskih organizacija iz oblasti kulture, nauke i medija, navodi se u saopštenju DF. Mandić je naglasio da je važna solidarnost koju prema svojim sunarodnicima iz Crne Gore pokazuju predsednik Vučić i patrijarh Irinej, i upozorio da crnogorska vlast svojim potezima vuče zemlju ka građanskim sukobima, a i mitropolit Amfilohije je u Nikšiću istakao da vlast svojim postupcima podstiče sukobe koji se mogu pretvoriti u građanski rat. On je tokom konferencije, kako se navodi, istakao i veliku važnost Srbije za privredu i ukupnu ekonomiju Crne Gore. On očekuje promenu vlasti na sledećim izborima, nakon čega će, kako je rekao, biti pokrenut veliki ekonomski ciklus koji će podrazumevati niz akcija vezano za Luku Bar, rekonstrukciju železničke infrastrukture na potezu od Bara do Beograda, izgradnju auto-puta koji će spajati Jadransko more sa Beogradom i Budimpeštom. On je, takođe, kazao da će nova vlast graditi hidroelektranu "Komarnica" i "Buk Bijela", ističući da EPCG nema većeg strateškog partnera od Srbije, koja diktira ekonomski tempo regiona i u drugim oblastima. Mandić je na kraju pozvao na što snažnije jedinstvo i solidarnost srpskog naroda[471].
Nove litije u junu i politička kriza u Budvi[uredi | uredi izvor]
Velike litije 14. juna[uredi | uredi izvor]
Dana 8. juna mitropolit Amfilohije Radović pozvao je građane Crne Gore da ne glasaju aktuelnu vlast DPS-a i da od 14. juna započnu nove litije širom Crne Gore. Uprava crnogorske policije zabranila je održavanje litije u znak protesta zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koja je bila planirana za nedelju u Bijelom Polju[472][473]. Uprava crnogorske policije zabranila je održavanje litije u znak protesta zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koja je bila planirana za nedelju u Bijelom Polju. U policijskom obrazloženju objavljenom na Fejsbuku navodi se da „javno okupljanje nije blagovremeno prijavljeno Centru bezbednosti Bijelo Polje“. Rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović izjavio je 13. juna da će litije biti organizovane u skladu sa propisanim merama, odnosno isto onako kako su organizovana i druga javna okupljanja ovih dana. On je, u intervjuu za podgorički „Dan“, rekao da je karakter litija miran i da zato nema razlog za bojazan da bi one na bilo koji način mogle ugroziti zdravlje učesnika ili drugih građana, a još manje da bi mogle ugroziti javni red i mir, prenosi Tanjug. Perović je ocenio da su neke od mera donete ne iz zdravstvenih, nego iz političkih razloga. Odgovarajući na pitanje da li su Mitropolija i eparhije SPC u Crnoj Gori prijavile održavanje litija kao javnih okupljanja i kakav je odgovor Uprave policije, Perović je rekao da „izgleda da neke litije nisu baš blagovremeno prijavljene za ovu nedelju“. On je istakao da policija nije imala nimalo fleksibilnosti da uvaži jedan dan kašnjenja u prijavama, prema propisu to treba učiniti pet dana ranije, pa će pri mnogim hramovima biti održani molebani bez litije[474]. Dana 14. juna vernici su se okupili ispred hrama Svetog Simeona Mirotočivog, a potom uputili ka tri kilometra udaljenom manastiru Đurđevi stupovi[475]. Istoga dana litija u Nikšiću je otkazana jer navodno nisu ispunjeni zakonski uslovi od strane opštinskih vlasti iako je policija dala odobrenje. Crkvena opština u Nikšiću je nadležnima na vreme prijavila organizovanje molitvene litije i od policije je dobila odobrenje, ali ne i od opštinskih vlasti[476]. Pripadnici crnogorske policije uveče 14. juna su bili u stanju totalne pripravnosi u svim gradovima Crne Gore. Kako dodaje taj izvor, svi policajci su dobili rešenja o prekidu bolovanja, godišnjih odmora i slobodnih dana i rapsoređeni su na terenu. Na ulicama više gradova Crne Gore se danas posle pauze od tri meseca održavaju litije povodom spornog Zakona o slobodi veroispovesti[477]. Molitvene litije, koje organizuje SPC u Crnoj Gori povodom usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti su održane u Podgorici, Baru, Starom Baru, Sutomoru i Virpazaru, Budvi i Danilovgradu. Tamo gde litije nisu na vreme prijavljene i gde, samim tim, nisu dobile odobrenje policije, služeni su samo molebni u hramu. Podsetimo, litije koje su organizovane u Crnoj Gori zbog spornog Zakona o slobodi verosipovesti bile su prekinute zbog epidemije korona virusa[478]. Nakon molebana u Pljevljima policija je na isledništvo pozvala arhijerejskog namesnika pljevaljskog protojereja-stavrofora Sašu Janjića i profesora Bojana Strunjaša[479]. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je večeras ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici da je od njega i protojererja Mirčete Šljivančanina traženo da „razagnaju narod sa Hrama“. Amfilohije ispred hrama u Podgorici poručio: "Neka me uhapse i vode u Spuž"[480]. Crnogorska policija ušla je oko 22 sata u Saborni hram Hrista spasitelja u Podgorici sa namerom da privede protojereja Mirčetu Šljivančanina, javili su mediji. Međutim, protojerej stavrofor Velibor Džomić rekao je da nema policije u hramu, ali nije isključio mogućnost da neko od sveštenika bude pozvan na informativni razgovor. Protojereja Šljivančanina su, po rečima podgoričkog paroha Predraga Šćepanovića, pripadnici policije hteli da privedu, ali da ga je odbranio narod. Uprava crnogorske policije saopštila je da je pozvala više sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori u centre bezbednosti u Podgorici, Danilovgradu i Budvi, jer je na litijama koje su ranije prijavili bilo više od 200 građana[481][482].
Neredi u Budvi 17. juna[uredi | uredi izvor]
Dana 17. juna, rano ujutro sa desetak kombija, policija je opkolila zgradu Opštine. Tom prilikom uhapšeni su gradonačelnik Budve Marko Carević i predsednik Skupštine opštine (SO) Budva Krsto Radović. Uhapšen je i sekretar za investicije Mladen Mikijelj, kao i sin i brat Marka Carevića. Kako su javili mediji, policija je upotrebila hemijska sredstva, a polomljena su stakla na zgradi Opštine[483]. Potpredsednik Demokratske Crne Gore i bivši gradonačelnik Budve Dragan Krapović pozvao je građane da iskažu nezadovoljstvo i neprihvatanje, kako je rekao, anticivilizacijskog postupanja policije prema privedenim opštinskim zvaničnicima. Krapović je potom otišao ispred Centra bezbednosti u Budvi, gde su držali privedene i rekao novinarima da je nasilje državnih organa, koje traje već neko vreme, danas kulminiralo otvorenom protivpravnom akcijom Uprave policije i sramnim upadom u zgradu opštine uz primenu suzavca, biber-spreja i palica. Krapović čak veruje da je crnogorski predsednik lično naredio da policija u Budvi postupa protivpravno i prebija i ponižava ljude koje su birali građani i dodaje:
„Gde je kraj ovome? Mislim da ne politika i ne NVO, već građani treba da daju odgovor na ovo pitanje, jer svaki građanin u Crnoj Gori u ovom trenutku ima koleno Mila Đukanovića za svojim vratom. Mislim da je vreme da tome konačno dođe kraj.“
Krapović je takođe pozvao vlasti da oslobode privedene jer, kako kaže, nije video da su predočeni bilo kakvi papiri i dokazi. Prilikom hapšenja čelnika SO Budva korišćena su hemijska sredstva, a razbijeni su i prozori na zgradi opštine. Mnogi korisnici društvenih mreža postupak crnogorske policije uporedili su sa brutalnošću američke policije koja je prilikom hapšenja Afroamerikanca Džordža Flojda gotovo devet minuta držala koleno na njegovom vratu, uprkos Flojdovim povicima da ne može da diše. Flojd je kasnije preminuo u bolnici u Mineapolisu, a njegova smrt izazvala je masovne proteste u Americi i širom sveta[484][485]. Policija u Budvi privela 23 osobe zbog sprečavanja policijskih službenika u vršenju službene radnje, saopšteno je iz Uprave policije. Gradonačelnik Budve Marko Carević, predsjednik Skupštine opštine (SO) Budva Krsto Radović i ostali funkcioneri Opštine Budva pušteni su na slobodu. Carević je kazao da su oslobođeni krivične odgovornosti. Svi su pušteni, osim njegovog sina koji je, kako je kazao, navodno napao službeno lice. On je rekao da će sutra doći u Opštinu na svoje radno mesto i pozvao da ostanu ispred zgrade Opštine i da tako iskažu bunt. Carević, Radović i sekretar za investicije u Opštini Budva Mladena Mikijelja, policija je izvela na sporedni izlaz stanice policije, smestila ih u auto i odvezla. Ispred stanice policije su bili neredi pošto su je građani okružili, a policajci stavili gas maske. Policija je pozivala građane da se raziđu, a oni su odbijali. Nakon toga se protest preselio ispred zgrade Opštine Budva pošto je na to pozvao bivši gradonačelnik Budve, potpredsednik Demokratske Crne Gore i odbornik te partije u SO Budva, Draga=n Krapović[486]. Gradonačelnik Budve Marko Carević je Centar bezbednosti napustio u invalidskim kolicima i sa nogom u gipsu. Carević je po izlasku okupljenima rekao da mu noga srećom nije slomljena, ali da jeste povređena i otečena. On je po izlasku iz Centra bezbednosti hodao uz pomoć štaka[487]. U Budvi je oko 18:30 ponovo došlo do porasta tenzija. Građani su krenuli ka stanici policije, a specijalna jedinica je ponovo izašla na ulice. Okupljeni su čekali da sina predsednika Opštine Budva Marka Carevića iz stanice policije odvedu za kotorsko tužilaštvo. Prisutni su uzvikivali „bacite štitove“, „ustala je Crna Gora, svetinja se branit' mora, Milo lopove“ i „ustaše“[488].
Pat pozicija u zgradi opštine 22. — 24. jun[uredi | uredi izvor]
Nova kriza u zgradi budvanske opštine počela je 22. juna kada su Vladimir Bulatović i Snežana Kuč, koje je odbornička većina DPS i Crnogorske imenovala za v.d. predsednika opštine i Skupštine, došli u zgradu opštine, iako je dogovoreno da nijedna od „dve vlasti“ ne dolazi u opštinu. Potom su odbornici Demokrata i DF probili kordon privatnog obezbeđenja koje je angažovao Bulatović, a Carević i ostali čelnici Budve ušli su u kabinet. Carević je održao kolegijum, na kome je zaključeno da je „medijacija predstavnika Evropske unije u Crnoj Gori neophodna za razrešenje budvanske krize. Dragan Krapović, potpredsednik Demokrata, kazao je da su sa drugom stranom „seli za sto na ljudskom, a ne na političkom nivou“. Predsednik SO Krsto Radović optužio je ministarku javne uprave Suzanu Pribilović, direktora Službenog lista Moma Vujoševića, Snežanu Kuč, Anđelu Ivanović i Vladimira Bulatovića da su prekršili svaki zakon. Nikola Jovanović iz DF je kazao da su glavni akteri odbili pregovore i time preuzeli odgovornost za sve što se dešava u Budvi. Gradonačelnik Budve Marko Carević kazao je da su spremni na dijalog, ali da za sto sednu neki ozbiljni, a ne oni koji su izigrali datu reč. Carević je pozvao građane da ostanu okupljeni ispred zgrade Opštine jer, kako je kazao, imaju dojave da će ih nasilno izbaciti. On naveo da je, ipak, uveren da policija ovoga puta neće primeniti silu. Nakon što mu je policija dala megafon, Carević je kazao da je i to primer da je policija narodna. On je pozvao građane i pristalicama da ostanu ispred zgrade Skupštine opštine[489][490].
Neredi u Budvi, Podgorici i Nikšiću 24. juna[uredi | uredi izvor]
Dana 24. juna, policija je oko 16 sati u Budvi bacila suzavac, nakon što je građanima koji su opkolili stanicu policije izdato upozorenje da se raziđu. Uhapšeni su predsjednik Opštine Marko Carević i odbornici SNP i DF Krsto Rađenovic i Đorđije Vujović. Policija je odbila okupljene ispred zgrade Opštine, kod koje je bio bačen suzavac. Građani su izgurali nekoliko kontejnera na ulice u čin protesta, blokirajući saobraćaj u pojedinim ulicama čak i svojim telima, prenosi In4os. Prethodno je gađan jajima automobil u kome je prevožen lider Crnogorske u Budvi Vladimir Bulatović. Građani su pevali Bulatoviću ispred stanice policije: „Izađi mala“[491]. Tokom današnjih nereda u Budvi uhapšeno više osoba, policija na više mjesta u gradu koristila suzavac. Policija je tokom današnjih nereda u Budvi privela 17 osoba i na više lokacija u gradu upotrijebila suzavac. Na Jutjubu se pojavio uznemirujući snimak iz naselja Golubovina na kojem se može videti kako dvojica pripadnika Posebne jedinice policije šutiraju jednog muškarca tokom hapšenja[492]. Prema saznanjima portala IN4S, policajci u Budvi brutalno su pretukli Predraga Radetića, doktora ekonomskih nauka sa Šefildskog univerziteta iz Velike Britanije. Predrag je bankarski ekspert, konsultant iz oblasti ekonomije, saradnik mnogih svetskih banaka i britanski državljanin[493]. Događaji iz Budve izazvali su revolt širom Crne Gore te su posle 20 sati eskalirali protesti i neredi i u drugim gradovima. U Podgorici su takođe izbili neredi nakon čega je Policija rasterala građane. U prvom talasu među uhapšenima su i poslanici Demokratskog fronta došlo do hapšenja 18 osoba među kojima poslanika DF-a Marine Jočić i Miluna Zogovića, ispred CB Podgorica su došli poslanici DF-a i još na desetine građana. Poslanik Nebojša Medojević rekao je da kao član skupštinskog Odbora za bezbednost ima pravo da napravi inspekciju postupanja državnih organa iz oblasti bezbednosti, ali da ga nisu pustili u stanicu policije[494]. U Podgorici je večeras oko 22.30 došlo do novog incidenta kada je jedna grupa iz pravca restorana "Kerber" bacila više objekata prema policijskom kordonu koji je bio na ulici koja vodi ka Centru bezbednosti. Policija je intervenisala, a više osoba je privedeno. Situacija se brzo smirila[493]. Nikšićka policija takođe je uveče bacila suzavac, dimne bombe i koristila biber sprej, prenose crnogorski mediji. Ispred zgrade Opštine Nikšić večeras se okupilo više stotina građana nakon današnjih dešavanja u Budvi. Policija je od građana tražila da se raziđu, na šta su oni odgovorili povicima "Ustaše". Pripadnici interventne pod punom opremom obezbeđuju ulaz u zgradu Opštine. Narod ih je dočekao aplauzom i skandiranjem "Ustala je Crna Gora svetinja se branit' mora Milo lopove". Nikšićka policija je upotrebila hemijska sredstva tokom protesta u tom gradu, a privedene su dve osobe[493]. Građani su u večernjim satima blokirali magistralu Berane-Bijelo Polje. Grupa učesnika je nakon protesta pred zgradom policije u Beranama otišla prema manastiru, dok je manji broj njih ostao na kružnom toku. Policija je u jednom momentu reagovala zbog ometanja saobraćaja, ali se sve završilo samo na raspravi. Pred policijom je još nekoliko desetina građana i sve je mirno. Uveče su nakon privođenja pušteni na slobodu predsednik opštine Marko Bato Carević i predsednik Skupštine opštine Krsto Radović i odbornici DF-a Đorđije Vujović i Đorđe Pribilović i odbornik SNP-a Krsto Rađenović[493].
Predizborna kampanja i auto-litije[uredi | uredi izvor]
Crnogorski predsednik Milo Đukanović raspisao je 20. juna parlamentarne i lokalne izbore za 30. avgust. Lokalni izbori raspisani su u opštinama Andrijevica, Budva, Gusinje, Kotor i Tivat. Prema njegovom kabinetu, Đukanović je odluku doneo nakon konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i koalicija 16. juna, koji su se odazvali njegovom pozivu da odrede datum održavanja parlamentarnih izbora[495].
Pobeda opozicije i poraz DPS-a na parlamentarnim izborima[uredi | uredi izvor]
Protesti u okruženju[uredi | uredi izvor]
Dana 27. decembra, stotine ljudi okupilo se na protestu ispred ambasade Crne Gore u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici. Protest je organizovao Studentski klub Pravnog fakulteta. Demonstranti su nosili srpske zastave, takođe i crnogorske Krstaš barjake, ikone i transparente kojima osuđuju usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, kojim je omogućeno otimanje crkava od Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Građani su uzvikivali „Crna Gora i Srbija, to je jedna familija“, „Nije ovo Montenegro, već junačko srpsko leglo“ i slične parole. Organizatori su pozvali institucije Republike Srbije da pomognu srpskom narodu u Crnoj Gori. Protest su podržali i banjalučki studenti. Studentska organizacija Fakulteta političkih nauka u Banja Luci osuđuje napade na pravoslavni narod u Crnoj Gori. Protest je podržao i poznati reditelj Boris Malagurski. Malagurski je poslao poruku onima koji podržavaju Mila Đukanovića: „Nemojte prodavati veru za večeru. Prava Crna Gora je kroz istoriju bila simbol herojstva srpskog naroda i ona mora da pobedi. Zato večeras upućujemo snažnu poruku: ’Živela slobodna Crna Gora‘[496].“ Dana 30. decembra Novi Sad, Obrenovac, Pale i Višegrad samo su neki od gradova iz kojih je stigla snažna podrška sveštenstvu i pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori. Više stotina Paljana iskazalo je podršku pravoslavnom narodu Crne Gore, koji se nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti suočava sa namerama režima da otme imovinu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. I građani Višegrada su uputili riječi ohrabrenja sveštenstvu SPC i sunarodnicima u Crnoj Gori, i prisustvovali su molebanu u crkvi Svetog cara Lazara. Veliki broj Novosađana takođe je izrazio duboko neslaganje sa crnogorskim režimskim politikama i diskriminatorskom odnosu prema SPC[497]. U Trebinju se i 1. januara okupio veliki broj građana koji protestuju zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti[498]. Pod sloganom „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“, a u organizaciji zvorničkih udruženja „Korak“ i „Zvornik u pokretu“, u Zvorniku je 2. januara održan skup podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu Crne Gore u borbi za elementarna i verska prava, zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini Crne Gore. Građani su se okupili u centru grada, kod Spomenika poginulim borcima Vojske Republike Srpske, odakle su se mirnom šetnjom uputili ka Hramu Rođenja Presvete Bogorodice, gde je služen moleban, prenosi RTRS. Moleban Presvetoj Bogorodici za izbavljanje od iskušenja i umnoženje ljubavi, uz prisluživanje sveća, služio je protojerej stavrofor Vidoje Lukić. Skupu je prisustvovalo više od hiljadu građana od kojih su neki nosili krstove, crkvene barjake i zastave Republike Srpske i Srbije. Predsednik Udruženja „Zvornik u pokretu“ Nedeljko Sekulić rekao je da je skup znak solidarnosti sa braćom u Crnoj Gori u odbrani srpskih svetinja i borbi protiv skandaloznog zakona koji je doneo režim crnogorskog predsednika Mila Đukanovića. Inicijator okupljanja Aleksandar Kojić poručio je braći u Crnoj Gori da se hrabro drže i da ne daju srpske crkve i svetinje[499]. Navijači Crvene zvezde okupili su se 2. januara uveče, posle košarkaške utakmice sa Bajernom, ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu kako bi pružili podršku vernicima u toj zemlji koji protestuju zbog donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini Crne Gore nakon čega je skinuta i zapaljena Crnogorska zastava. Procenjuje se da se ispred Ambasade okupilo oko 5.000 navijača. Delije su ranije uputile poziv zvezdašima da se, nakon utakmice protiv Bajerna u Areni, upute ka Ambasadi Crne Gore u Knez Mihailovoj ulici, kako bi pružili podršku braći u Crnoj Gori u odbrani svetinja[500]. Pravoslavna eparhija niška pozvala je 3. januara sve vernike da dođu u subotu, 4. januara, na moleban i litiju koji će početi u 17 časova u Nišu, u Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Nakon molitve, Njegovo preosveštenstvo episkop niški G. G. Arsenije predvodiće litiju do Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Duvaništu. Molebanu i litiji je prisustvovao i Saša Savić, vođa „Noćnih vukova“ i jedan od pokretača akcije, koji je u izjavi za Sputnjik pozvao građane da se pridruže pozivu Eparhije niške[501]. Dana 15. januara u Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bijeljini održan je moleban za spas srpskih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori. Molebanu, koji je služio vladika zvorničko-tuzlanski Fotije, prisustvovao je veliki broj vernika, koji su, potom, i u litiji ulicama grada, podržali Srbe u Crnoj Gori. Bijeljinci su se okupili uz verni narod Crne Gore. Molitvom iskazuju zajedništvo i podršku opstanku Srba i Srpske pravoslavne crkve na tom prostoru. Poručuju da ne sme biti podela među Srbima, niti Srbi smeju pristajati na to, prenela je RTRS. „Ne postoje crnogorski Srbi, bosanski Srbi, kosovski Srbi, mi smo jedan narod“, istakao je Miodrag Stevanović, predsednik Boračke organizacije Grada Bijeljina. Bogomolje su poslednji bedem odbrane srpskog identiteta naroda u Crnoj Gori, što pokazuje i masovnost protesta. Srpski narod i Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori ugroženi su zbog novog Zakona o slobodi veroispovesti koji omogućava oduzimanje svetinja. Jedinstvo nam je danas najpotrebnije, poručio je episkop zvorničko-tuzlanski Fotije. Srpski narod se kroz istoriju suočavao sa mnogim iskušenjima, ali ih je uvek uz Božiju pomoć i prevazilazio i pobeđivao sve nevolje, istaknuto je u Sabornom hramu u Bijeljini, uz molitve za vernike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i na Kosmetu[502]. Dana 19. januara vernici Srpske pravoslavne crkve (SPC) proslavljaju danas Bogojavljenje, a tim povodom, u hramovima širom Republike Srpske služene su svete arhijerejske liturgije, nakon kojih su održane i bogojavljenske litije. Litija u Banjaluci je ove godine posvećena odbrani svetinja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, prenela je RTRS. Brojni vernici su stigli u Banjaluku noseći ikone i srpske trobojke, i uzvikujući parole. Litiju je predvodio episkop banjalučki Jefrem, a išla je do Tvrđave Kastel, gde su najhrabriji plivati za časni krst. Iako se svake godine na Bogojavljenje održava i svečana litija i plivanje za časni krst, posebnost ovogodišnje jeste to što je ona posvećena podršci vernicima SPC u Crnoj Gori nakon usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Uoči litije, kao i svake godine do sada, služena je sveta erhierejska liturgija. Srpski član Predsedništa BiH Milorad Dodik i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović učestvovali su danas u bogojavljenskoj litiji u Banjaluci. U litiji je učestvovao i gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić, kao i i predsednik gradske Skupštine Zoran Talić. Širom RS organizovana su i plivanja za Časni krst[503]. Dana 20. januara, prvi put od rata, posle 30 godina, pravoslavna litija je u nedelju prošla ulicama Vukovara. Srbi su se od crkve Svetog Oca Nikolaja iz centra grada uputili ka Dunavu na osvećenje obnovljenog Bogojavljenskog krsta. Litija je na ulice izvela više stotina Srba koji su, posle gotovo tri decenije[504]. Dana 24. januara najavljeno je da će u nedelju 26. januara u Ljubljani biti održan prvi moleban u znak podrške narodu u Crnoj Gori koji brani svetinje Srpske pravoslavne crkve. Moleban je zakazan za 18 časova, uoči praznika Svetog Save, u hramu Svete braće Kirila i Metodija — jedinom pravoslavnom hramu u Sloveniji. Predviđeno je da bude služen moleban — kanon Presvetoj Bogorodici, radi podrške vernom narodu u Crnoj Gori i njihovoj pravednoj borbi za očuvanje svetinja SPC. Organizator skupa je Srpska pravoslavna Crkvena opština Ljubljana[505]. Isti dan studenti Beogradskog univerziteta pokrenuće do kraja januara inicijativu pod nazivom „Rezolucija o ugroženosti Srba u Crnoj Gori“, kao podršku srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. Kako je najavljeno — studenti će za pokretanje inicijative skupiti potpise 30.000 građana[506]. Dan uoči velikog srpskog praznika Svetog Save, u Ljubljani je održan moleban u znak podrške srpskom narodu i svetinjama Srpske pravoslavne crkve. U Hramu Svetih Ćirila i Metodija služen je moleban i kanon Presvetoj Bogorodici u znak podrške vernom narodu u Crnoj Gori i njihovoj pravednoj borbi za očuvanje svetinja SPC. Moleban je organizovala Srpska pravoslavna crkvena opština Ljubljana, a njemu su se priključili i Savez srpskih društava Slovenije, zajedno sa društvima — članovima Saveza. U Hramu Svetih Ćirila i Metodija okupilo se više stotina vernika iz svih krajeva Slovenije[507]. Više hiljada Srba sa Kosova i Metohije okupilo se 29. januara u znak podrške Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. Oni su nakon večernjeg bogosluženja iz Zvečana pošli u litiju do severnog dela Kosovske Mitrovice. Bogosluženje je služio Njegovo preosveštenstvo episkop raško-prizrenski Teodosije, zajedno sa monaštvom i sveštenstvom, u znak podrške Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. Bogosluženje je održano u crkvi Svetog Đorđa u Zvečanu, posle čega je litija pošla do crkve Svetog Dimitrija, koja je udaljena oko pet kilometara i gde je planiran moleban. Vladika Teodosije je uputio apel vlastima u Crnoj Gori da poslušaju glas većine svoga naroda i svoje crkve, povuku sporni zakon i poštuju prava i slobode SPC u Crnoj Gori[508]. Građani Han Pijeska u Republici Srpskoj izašli su danas na ulice kako bi pružili podršku narodu u Crnoj Gori. Građani Han Pijeska u Republici Srpskoj izašli su 31. januara na ulice kako bi pružili podršku narodu u Crnoj Gori[509]. Dana 2. februara, Srpska pravoslavna crkva organizovala je u Mostaru litiju s koje je upućena podrška SPC i pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori. Prema rečima mostarskog paroha Radivoja Krulja, molitveni skup je organiziran povodom praznika Svetog Save i 96. godišnjice smrti pesnika Alekse Šantića. Litija je krenula „od stare crkve u Bjelušinama do spomenika Alekse Šantića na mostarskom groblju Bjelušine, gde je služen pomen i održan recital u njegovu čast“[510]. Istoga dana Valjevci su prošetali od Trga Živojina Mišića, kroz centar grada do Hrama Vaskrsenja Hristovog gde su se zadržali dvadesetak minuta. Sve vreme su pevane pesme u znak podrške pravoslavnom narodu i braći u Crnoj Gori, ali i razne parole. Najavljena je i litija za sledeću nedelju 9. februar koju organizuje Eparhija valjevska, kada će prema nezvaničnim informacijama, biti iznete mošti Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića[511].
Protesti u inostranstvu[uredi | uredi izvor]
Zakon o slobodi veroispovesti koji je usvojen u crnogorskom Parlamentu, izazvao je proteste u Crnoj Gori i na Balkanu, ali i u Italiji, gde je udruženje „Glas u tišini“ (Una voce nel silenzio) izrazilo je 15. januara solidarnost sa Srpskom pravoslavnom crkvom, uz poruku da ne žele da Crna Gora postane novo Kosovo. Volonteri iz udruženja „Glas u tišini“, koji su posvećeni odbrani hrišćanskih zajednica širom sveta, okupili su se ispred Konzulata Crne Gore u Milanu, kako bi iskazali neslaganje sa Zakonom o slobodi veroispovesti. Zakon koji je usvojen 27. decembra rezultirao bi oduzimanjem sve crkvene imovine stečene do 1918. godine. Povodom kontroverznog zakona u Crnoj Gori, Sputnjik je razgovarao sa Stefanom Pavezijem, predsednikom udruženja „Glas u tišini“.
„Udruženje pomaže progonjenim hrišćanima širom sveta, a trenutno je aktivno u Siriji, Palestini i na Kosovu“, kaže Pavezi[512].
Dana 25. januara ispred sedišta Ujedinjenih nacija u Ženevi održava se protest povodom spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. U organizaciji Mića Ralevića iz Berana i uz blagoslov vladike Joanikija, veliki autobus sa oko 60 vernika stigao je iz Berana u Ženevu, kako bi učestvovao u protestnoj litiji[513].
Diplomatske aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Reakcije na pokušaj rušenja Miholjske krstionice[uredi | uredi izvor]
Rusija — 31. mart 2019. — Poslanik ruske Državne dume Sergej Železnjak izjavio je, reagujući na najavu crnogorskih vlasti da će srušiti krstionicu na Ostrvu cveća kod Tivta, da se rušenje hramova uvek smatralo iživljavanjem nad duhovnim tradicijama naroda[514].
Reakcije pre i posle Sabora[uredi | uredi izvor]
Srbija — 15. jun 2019. — Ono što sada čini i nagoveštava da čini predsednik Crne Gore Milo Đukanović izaziva čuđenje čitavog sveta, neka mu Bog da uma da razmisli šta čini i da ne zasluži prokletstvo i osudu celog srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, izjavio je patrijarh Irinej u emisiji „Razgovor sa patrijarhom“, objavljenoj na Jutjub kanalu TV Hram[59].- Srbija — 16. jun 2019. — Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je dan kasnije da: "Niko ko je udarao na crkve nije prošao dobro, kaže komentarišući nameru vlade Crne Gore da donošenjem zakona o slobodi veroispovesti prisvoji imovinu Srpske pravoslavne crkve". On je podsetio da se predsednik Aleksandar Vučić na veoma pristojan način obratio sa željom da se izbegnu mogući problemi u našim odnosima. U Crnoj Gori, navodi, živi više od 30 odsto ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i koji vekovima žive tamo. "Srba, dodaje, ima sedam ili osam odsto u državnoj administraciji u Crnoj Gori, a 30 odsto građana". On je dodao i da je daleko od toga da kaže da Crnogorci nemaju pravo da se izjašnjavaju kao Crnogorci, ali da to izjašnjavanje nikad u istoriji nije značilo međusobno sukobljavanje i ratovanje[515].
- Srbija — 18. jun 2019. — Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je kao huškačku i sramnu izjavu diplomatske predstavnice Crne Gore u Ambasadi u Turskoj Mirne Nikčević.
- Srbija — 22. jun 2019. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da bi bilo najbolje da Crna Gora i Srbija spuste tenzije, i dodao da će mišljenje o stavu Venecijanske komisije o crnogorskom zakonu o slobodi veroispovesti izneti kada on bude objavljen[72].
- Rusija — 14. jul 2019. — Mitropolit volkolamski Ilarion šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije izjavio je da predsednik Crne Gore Milo Đukanović pokušava da ponovi anticrkvenu politiku nalik na onu koju je sprovodio bivši ukrajinski lider Petro Porošenko kada je u pitanju autokefalnost. Mitropolit Ilarion je podsetio da je Đukanović takođe istupio sa inicijativom da se usvoji zakon kojim bi celokupna crkovna imovina, izgrađena do 1918. godine, bila nacionalizovana. On je naveo i da raskolnike predvodi „lažni mitropolit, da u crkvama služe lažni sveštenici, a da država tu marginalnu strukturu podržava“. Upozorio je i da bi, ukoliko se ta podrška nastavi, „crnogorski raskol mogao da se razduva na sličan način kao što je to bio slučaj sa ukrajinskim“. Arhijerej Ilarion je izjavio i da Ruska pravoslavna crkva vidi kao svoju dužnost da zaštiti Srpsku pravoslavnu crkvu. „Mi smo sve to prošli sa Ukrajinom, mi znamo čemu sve to vodi, zbog toga dižemo svoj glas kako bismo zaštitili našu srpsku braću koji žele da sačuvaju crnogorsku kanonsku crkvu u sastavu Srpske pravoslavne crkve“, ocenio je on. Prethodno je Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve pozvao crnogorsku vlast da prestane sa diskriminacijom budući da to pojačava pritisak na kanonsku duhovnost i na vernike[516].
Reakcije na usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti[uredi | uredi izvor]
Republika Srpska — 25. decembar 2019. — Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, Crna Gora bi usvojila akt neprijateljstva prema srpskom narodu. Dodik je apelovao još jednom na poslanike u crnogorskom Parlamentu da ne usvoje predloženi Zakon, jer je taj tekst Zakona direktno uperen protiv Srpske pravoslavne crkve i njenih eparhija, koje je pre 800 godina osnovao lično Sveti Sava. On je naglasio da je Crna Gora sekularna država, opredeljena za evropski put, te da je teško shvatiti da bi se mogla odlučiti na takav antievropski i anticivilizacijski korak, koji je u suprotnosti sa svim međunarodnim standardima[517].- Srbija — 28. decembar 2019. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je s potpredsednikom NSD i poslanikom opozicionog crnogorskog Demokratskog fronta Slavenom Radunovićem i kazao da Srbija sa zabrinutošću gleda na sve teži položaj srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, saopšteno je iz DF-a. Predsednik Vučić je takođe izrazio nezadovoljstvo zbog hapšenja poslanika i lidera Demokratskog fronta, koji su i predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, navodi se u saopštenju koje je dostavljeno Tanjugu. On je, međutim, izrazio nadu da će sva sporna pitanja moći da se reše dijalogom, i istakao da će Srbija uvek biti uz svoj narod u Crnoj Gori[518].
Albanija — 
Kosovo — 29. decembar 2019. — Predsednici Albanije i samoproglašene države Kosovo Ilir Meta i Hašim Tači pozdravili su usvajanje Zakona o javnom isticanju nacionalnih simbola u Crnoj Gori. Po tom zakonu, Albancima je omogućeno isticanje njihove zastave u Crnoj Gori. Zakon je izradio ministar Mehmed Zenka. Albanski predsednik je istakao da cijeni da je to važan korak ka poštovanju prava manjina i u korist jačanja socijalne kohezije i njihovog doprinosa izgradnji vladavine zakona. Predsednik samoproglašene države Kosovo Hašim Tači rekao je da je usvajanje zakona o izboru, upotrebi i javnom iskazivanju nacionalnih simbola od strane crnogorskog parlamenta dobra viest za sve zajednice koje žive u Crnoj Gori. Prema njegovim riječima, ova odluka dodatno jača multietničnost i osjećaj pripadnosti svakog građanina u Crnoj Gori[519].- Rusija — 30. decembar 2019. — Ministarstvo inostranih poslova Rusije izrazilo je ozbiljnu zabrinutost zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. U Ministarstvu se nadaju da će se poštovati zakonska prava kanonske pravoslavne crkve[520]. Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril nazvao je „borbom protiv Rusije“ jedan od političkih ciljeva donošenja takozvanog „anticrkvenog“ zakona u Crnoj Gori, navodi se na sajtu Ruske pravoslavne crkve. U vezi sa opasnom situacijom u kojoj se našla kanonska Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori, u subotu 28. decembra 2019. godine održana je sednica (uz pomoć savremenih sredstava veza) Svetog Sinoda Ruske pravoslavne crkve, čiji članovi su jednodušno podržali Patrijaršijsku i Sinodsku poslanicu povodom situacije u Crnoj Gori[521].
- Srbija — 31. decembar 2019. — Patrijarh Irinej se nada da će razum pobediti i da neće doći do oduzimanja svetinja SPC u Crnoj Gori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je ključno jedinstvo Srba, gde god da žive. Na pitanje šta će učiniti država i Crkva ako vlasti u Podgorici krenu u oduzimanje svetinja, Vučić je odgovorio da se nada da će crnogorske vlasti razmisliti, jer vide reakciju naroda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je uvek spreman za sastanak na državnom nivou sa predstavnicima Crne Gore i najavio skup lidera regiona u Karlovcima ili Subotici krajem januara, na kojem bi trebalo da bude i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. Vučić je novinarima, posle sastanka sa patrijarhom Irinejem, na pitanje da li je vreme za sastanak državnog vrha dve zemlje, odgovorio da je na to uvek spreman. On je rekao da je sa Đukanovićem razgovarao i u Tirani ovog meseca i da nema problem da razgovara, navodeći da njih dvojica neke stvari vide na nešto drugačiji način[522].
Crna Gora — Rusija — 31. decembar 2019. — Rusija se na neprihvatljiv način miješa u unutrašnje stvari Crne Gore, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova (MSP) Crne Gore. Iz MSP su reagovali na navode Ministarstva spoljnih poslova Rusije da u Crnoj Gori jača pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu, kako bi se u potpunosti istisnula[523].
Nemačka — 2. januar 2020. — U tekstu pod naslovom „Milovi trikovi“ nemački „Špigl“ piše da u Crnoj Gori ne jenjavaju protesti zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji nisu pokrenuti samo zbog pitanja crkvene imovine, uz ocenu da predsednik te zemlje Milo Đukanović „svesno podstiče sukobe“. List dalje navodi da je Crna Gora dugo važila za ostrvo stabilnosti na „problematičnom Zapadnom Balkanu“. Kako se navodi, u zemlji vlada veliko nezadovoljstvo zbog „njegove korumpirane i feudalističke vladavine“, zbog čega „taj stabilokrata“ ovih dana demonstrira da bez njega Crnoj Gori preti haos, a kako se dodaje, priliku za to nudi novi Zakon o veroispovesti prema kojem crkve u Crnoj Gori moraju da daju dokaz o vlasništvu nad zgradama i zemljištem koje su posedovale pre 1918. godine, inače preti eksproprijacija. Dodaje se da je ta odredba prevashodno usmerena protiv uticajne Srpske pravoslavne crkve u državi, a kojoj pripada većina vernika u Crnoj Gori, jer će ona teško da pruži dokaze o vlasništvu mnogih starih imanja, jer su moderni katastri u regionu uglavnom uvedeni tek posle 1918. godine. „Špigl“ dalje navodi da Đukanović, članovi njegove porodice i uži krug bliskih saradnika već tri decenije vladaju zemljom kao da je to njihovo privatno imanje, da su umešani u brojne korupcionaške afere, a da za njih nikada nisu morali da odgovaraju. „Izbori u zemlji redovno se lažiraju u korist Đukanovićeve vladajuće Demokratske partije socijalista. U Crnoj Gori još nije došlo do promene vlasti. Đukanović ’kupuje‘ inostranstvo nudeći se kao pouzdan partner u operacijama NATO-a ili kao bedem EU u izbegličkoj krizi“, piše list. Dodaje se i da biznismen Duško Knežević već godinu dana potresa Milov sistem — više puta je objavljivao snimke na kojima se vidi podmićivanje i ilegalno finansiranje DPS-a, zbog čega je crnogorska javnost na to reagovala sa ogorčenjem, tako da pred predstojeće parlamentarne izbore na jesen to predstavlja stvarnu pretnju Đukanoviću i njegovoj stranci. „U tako delikatnim unutrašnjim političkim situacijama Đukanović je više puta pokušavao da tematizuje nezavisnost Crne Gore od bivše državne asocijacije sa Srbijom, kao i raspravu o identitetu nezavisne zemlje. On pokušava da sebe predstavi kao patriotu i čuvara integriteta zemlje. Pritom mu pozicija Demokratskog fronta, najjačeg opozicionog saveza, odgovara — zato što je jasno prosrpski i može da se predstavi kao peta kolona Beograda“, piše list. List zaključuje i da nema sumnje da je taktika Đukanovića opasna, budući da je Vlada Crne Gore upozorila Srpsku pravoslavnu crkvu da podriva državnost države, a da mitropolit Amfilohije kaže da može doći do građanskog rata[524].
Hrvatska — 2. januar 2020. — Kandidat za predsednika Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da on, dok je bio premijer, nije ušao ni u kakav trgovinski rat sa Srbijom, već da je samo želeo da zaustavi migrante da uđu u Hrvatsku. Govoreći o aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, Grabar-Kitarovićeva je rekla da je suvereno pravo te zemlje da donosi svoje zakone i da ne želi da komentariše, jer bi to bilo mešanje u unutrašnje stvari druge države, na šta joj je Milanović odgovorio da ima dvostruke kriterijume i da iza svega stoji zvanični Beograd[525].- Srbija — Crna Gora — 3. januar 2020. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ambasada Crne Gore, tokom jučerašnjeg protesta u centru Beograda, nije bila ugrožena. Niko, ističe Vučić, nije ni pokušao da uđe u Ambasadu. Premijer Duško Marković poručio je da je reč o još jednom necivilizacijskom ataku na Ambasadu Crne Gore i crnogorsku zastavu. Ambasador Srbije u Podgorici Vladimir Božović pozvan je na razgovor u crnogorsko Ministarstvo inostranih poslova, koje je osudilo, kako navode, sinoćnji pokušaj paljenja crnogorske zastave ispred zgrade Ambasade u Beogradu. Obaveza zemlje prijema je da, kako navode, osigura normalno funkcionisanje i bezbednost diplomatsko-konzularnih predstavništava drugih država i da spreči ovakve incidente koji mogu negativno uticati na bilateralne odnose dve države, prenosi RTCG[526]. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije najoštrije osuđuje „paljenje crnogorske zastave“, navodeći da to ide na ruku onima koji odgovornost za krizu u Crnoj Gori pokušavaju da prebace na Srbiju. Takav čin, kako se navodi, samo ide na ruku neprijateljima srpskog naroda i narušava ugled Srbije, kao ozbiljne države, koja se, ističe se, zalaže da se dijalogom i u miru rešavaju problemi u regionu, a u ovom slučaju u Crnoj Gori[527]. Ambasador Srbije Vladimir Božović, shodno instrukciji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, odbio je da primi protestnu notu Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. On je istakao očekivanje da će zvanični Beograd odmah reagovati u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima u cilju obezbeđenja nepovredivosti prostorija Ambasade Crne Gore u Republici Srbiji, kao i nepovredivosti državnog znamenja Crne Gore. Kankaraš tvrdi da su nekontrolisani protesti ispred prostorija Ambasade Crne Gore u Beogradu, necivilizacijsko ponašanje učesnika protesta i pokušaj paljenja državne zastave Crne Gore u suprotnosti sa načelima dobrosusedskih odnosa dve prijateljske države i načelima međunarodnog prava o obezbeđivanju nesmetanog i bezbednog funkcionisanja diplomatsko-konzularnog predstavništva u zemlji prijema. Ambasador Božović osudio je paljenje zastave kao neprimeren čin, naglašavajući da on ni u kom slučaju ne odražava zvaničan stav ni države Srbije ni njenih građana[528]. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izrazilo je najoštriji protest povodom navoda crnogorskih zvaničnika da je Srbija odgovorna za krizu u Crnoj Gori, kao i da svojim postupcima i politikom ugrožava nezavisnost te zemlje. Otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Srbiji odbio je da primi protestnu notu Beograda. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u saopštenju navodi da je danas pozvan otpravnik poslova Ambasade Crne Gore zbog uručenja note Beograda, ali da je on u skladu sa instrukcijom Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore odbio da primi notu Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije istaklo je da „odlučno odbacuje neodgovorne izjave crnogorskih zvaničnika kojima se dodatno ugrožava stabilnost regiona, budući da ovakve i slične izjave ne doprinose miru, kao ni razvoju bilateralnih odnosa dve države, već pogoduju onima koji žele da naruše naše međusobne odnose“. MSP ističe u noti i da Srbija nijednim svojim potezom nije izazvala krizu u Crnoj Gori, već je uzrok krize stupanje na snagu Zakona o slobodi veroispovesti. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je istaklo i da se zalaže da se sva otvorena pitanja rešavaju isključivo dijalogom. Ministarstvo spoljnih poslova je i ovom prilikom najoštrije osudilo pokušaj paljenja zastave Crne Gore na Ambasadi Crne Gore u Beogradu, saopšteno je iz MSP[529].
- Srbija — Crna Gora — 6. januar 2020. — Ljudska emocija je čudesna munja, a postaje još čudnija kada se utopi u mističnu masu! Eksplozija osjećanja sa crnogorskih planina, iz gradskih nebodera, stanova, prigradskih kuća, spustila se na ulice, a Crna Gora je pretvorena u pozornicu najvećih hrišćanskih litija koje su do sada viđene, piše reditelj Emir Kusturica za portal „Iskra“[530].
- Hrvatska — 6. januar 2020. — Episkop pakračko-slavonski Jovan, uz sasluženje monaštva i sveštenstva, služio je u Manastiru Jasenovac moleban za spas pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori, kom je prisustvovalo oko 200 vernika. Vladika Jovan je u besedi vernicima naglasio da samo tamo gde obitava Crkva, obitava i blagodat Božja. Vladika Jovan je poručio sabranom narodu u Crnoj Gori, mitropolitu Amfilohiju, vladikama i sveštenstvu da ovo što se dešava u Crnoj Gori nije samo pitanje nacije, nacionalnog identiteta i ljudskih prava. Da bude još strašnije, podsetio je vladika, u Jasenovcu je 1945. Crnogorac udario na Crnogorca, ne tražeći od njega da se odrekne samo svog plemena, imena, Lovćenske kapele, nego da se odrekne Boga živoga. Zakonom o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori predviđa se da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, ukoliko se ne utvrdi da je neka od verskih zajednica stvarni vlasnik. Usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini Crne Gore naišlo je na otpor vernika SPC u Crnoj Gori, zbog čega su organizovani masovni protesti širom zemlje, kao i u pojedinim gradovima u Republici Srpskoj i Srbiji[531].
- Srbija — 17. januar 2020. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je strepnju da se polako briše ime Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i da će u toj zemlji ostati „nekakve mitropolije, eparhije ili saveti“. U jutarnjem programu televizije „Prva“, Vučić je rekao da već 20 godina gleda šta se radi i da će se pokazati da je bio u pravu. Upitan da to pojasni, objasnio je da se polako briše ime Srpske crkve u Crnoj Gori i da će u toj zemlji ostati mitropolije i eparhije, čime će neki hteti i uspeti da smire strasti. Na pitanje šta se dešava u Crnoj Gori i zašto je rekao da SPC treba da se pita, a ne Mitropolija crnogorsko-primorska, srpski predsednik je odgovorio konstatacijom da su mu kao političkom veteranu poznati svi trikovi. To je objasnio rečima: „Pokušaće da sednu sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i postignu dogovor. Na meni je da ukažem na to da se radi o pokušaju napada na Srpsku crkvu, a ne na mitropoliju ili neku eparhiju.“ Upitan za odnos s Milom Đukanovićem, on je odgovorio da su u pristojnim odnosima kao dva predsednika. Na konstataciju da su mnogi mislili da su njihovi odnosi prijateljski, Vučić je kazao da ne želi da ulazi u to šta neko misli. Upitan za odnos s Milom Đukanovićem, on je odgovorio da su u pristojnim odnosima kao dva predsednika. Na konstataciju da su mnogi mislili da su njihovi odnosi prijateljski, Vučić je kazao da ne želi da ulazi u to šta neko misli. Vučić je dodao da njegove reči o Crnoj Gori ne narušavaju pristojne odnose, jer imaju različite interese. On je istakao da se na smanjenju broja Srba radi ozbiljnim kampanjama, pa i snimanjem filmova o okupaciji Crne Gore od strane Srba, što su sve istorijski falsifikati[532].
NATO — Crna Gora — 17. januar 2020. — Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, maršal Stjuart Pič kazao je da se Alijansa direktno suočava sa pokušajima Rusije da izvede hibridne napade, zbog čega je odlučeno da NATO u Crnu Goru uputi tim za borbu protiv hibridnih pretnji, piše podgorička „Pobjeda“. On je na sednici Vojnog komiteta NATO-a, koja je juče završena u Briselu, kazao da je Alijansa, želeći da se suprotstavi takvim ruskim akcijama, angažovala prvi NATO kontrahibridni tim u Crnoj Gori. On je kazao da troškovi za odbranu nastavljaju da se povećavaju. Američki general Mark Mili, najviši vojni oficir u zemlji i glavni vojni savetnik predsednika, ministra odbrane i Saveta za nacionalnu bezbednost SAD ocenio je na istoj sednici da je „već duže vreme očigledno da Rusija želi da podeli NATO i učini ga slabijim, ako ne i uništi“. Ministarstvo odbrane Crne Gore nedavno je saopštilo da je u toj zemlji, od 21. do 27. novembra prošle godine, boravio prvi NATO kontrahibridni tim za podršku, a glavni razlog za njegovo angažovanje bili su predstojeći parlamentarni izbori[533]. Ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović tvrdi da su u „orkestriranoj kampanji“ koja se vodi protiv Crne Gore prepoznati brojni elementi hibridnog ratovanja. Darmanović je to rekao na današnjem sastanku sa ambasadorima zemalja Evropske unije i NATO-a u Podgorici i podsetio na dešavanja tokom parlamentarnih izbora 2016. u Crnoj Gori. Darmanović je to izneo informišući diplomatski kor o dešavanjima u Crnoj Gori nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Kako su preneli crnogorski mediji Darmanović je pri tome konstatovao i visok stepen razumevanja među saveznicima i partnerima za aktuelnu situaciju, kao i za crnogorsku spoljnu politiku u celini. Govoreći o Zakonu o slobodi veroispovesti, šef crnogorske diplomatije je rekao da je Venecijanska komisija Saveta Evrope ocenila taj zakon kao korak napred ka modernizaciji zakonskog okvira za uređenje statusa verskih zajednica, preneo je Tanjug. Posebno je ukazao na činjenicu da su u njegovoj izradi primenjeni najviši međunarodni standardi, što je rezultiralo usvajanjem liberalnog zakona koji građanima Crne Gore garantuje slobodu veroispovesti[534].
EU — Crna Gora — 17. januar 2020. — Srpska pravoslavna crkva (SPC) neprijateljski je nastrojena prema crnogorskoj državi i njenoj prozapadnoj orijentaciji zbog čega je Vlada Crne Gore vidi kao bezbjednosnu prijetnju, ocjenjuje se u analizi panevropske organizacije „Evropski savjet za spoljne odnose“ (ECFR). Organizacija, čiji su članovi „uticajni evropski pojedinci“, poput Karla Bilta i Havijera Solane, u dokumentu „Moć perspektive: Zašto je članstvo u EU i dalje važno na Zapadnom Balkanu“ napisala je da bi potencijalna tačka usijanja na Balkanu mogla biti Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori i na Kosovu. Upozorava se da zbog slabljenja uticaja Evropske unije, posledica može biti ugrožavanje sigurnosti Zapadnog Balkana i budućnosti Prespanskog sporazuma koji su sklopile Sjeverna Makedonija i Grčka. Navodi se da su Srbija i Crna Gora tradicionalno imale bliske odnose, te da u tim državama postoje „preklapajući etnički i religijski identiteti“[535].- Rusija — 18. januar 2020. — Predsednik Odeljenja za spoljnocrkvene veze Moskovske patrijaršije mitropolit Ilarion Volokolomski u intervjuu televiziji „Rusija 24“ rekao je da će predsednik Crne Gore Milo Đukanović završiti političku karijeru kao bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko. On je dodao da sporni Zakon o slobodi veroispovesti „ne sprečava da se imovina preda raskolnicima, kao što se to desilo u Ukrajini“[536].
SAD — 18. januar 2020. — Arhiepiskop američki Vaseljenske patrijaršije Elpidofor, napisao je pismo američkom državnom sekretaru Majklu Pompeu u kojem ga upozorava na najgrublje kršenje ljudskih i verskih prava pravoslavnih hrišćana u Crnoj Gori, a povodom usvajanja kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti. Radi se o jednom od najuticajnijih episkopa, ne samo u SAD, već u celom svetu, prenosi RTRS. Prevod teksta pisma prenešeno u celosti: Dragi gospodine državni sekretaru. Kao predsednik Sabora kanonskih pravoslavnih episkopa u Sjedinjenim Američkim Državama, imam posebnu čast preporučiti Vašoj pažnji posebnu zabrinutost pravoslavnih hrišćana naše zemlje, za našu braću i sestre u Crnoj Gori, koji podnose narušavanje verskih sloboda nakon nedavnog usvajanja "Zakona o slobodi veropispovijesti i statusu verskih zajednica" od strane crnogorskog parlamenta. Čini se da implementacija ovoga zakona podrazumijeva sredstvo za konfiskaciju crkvenih nekretnina izgrađenih prije 1918, a kojima nedostaje formalna dokumentacija o posedovanju. Naša braća i sestre u Pravoslavnoj crkvi u Crnoj Goru su direktno pogođena ovim merama koje prete osamstogodišnjem kontinuiranom duhovnom prisustvu i kulturnom nasljeđu. Duboko sam zabrinut zbog sve izraženijih tenzija u crnogorskom društvu, u vreme dok pravoslavni hrišćani nastavljaju sa svojim mirnim protestima u naporu da zaštite svoje svetinje. Pozivam Vas, stoga, da zaštitite pravoslavne hrišćane u Crnoj Gori, a protiv bilo kojeg oblika kršenja njihovih ljudskih i verskih prava, te Vas u potpunosti podržavam u vašem vodstvu međunarodnih diplomatskih pristupa u postizanju pravičnih rešenja, kako u ovoj situaciji, tako i u drugim situacijama koje uključuju verske slobode širom sveta. Molim se za mir u Crnoj Gori, verske slobode za sve i otvoreni dijalog sa svim strankama o ovom zakonu. Molim se takođe za Vašu porodicu i za Sjedinjene Američke Države[537].- Hrvatska — 20. januar 2020. — Poznati hrvatski novinar, teolog i publicista Drago Pilsel poručuje da Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori ima diskriminatorski karakter, da je neustavan i narušava pojedinačna i kolektivna prava, kao i da njegovim usvajanjem predsednik Milo Đukanović izaziva nove duboke podele u zemlji i igra na kartu nacionalističkih sukoba. Za Pilsela je ključno da Đukanović to radi da bi mobilisao svoje biračko telo, jačao svoju poziciju (ugroženu strahovitom korupcijom) i obezbedio što bolji plasman na predstojećim parlamentarnim izborima. Pilsel ističe da Đukanović zapravo ne shvata da Sveta stolica gaji ozbiljne odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno sa carigradskom patrijaršijom, i da je patrijarh Vartolomej jasno rekao da neće priznati, kako kaže, „družinu raščinjenog i ekskomuniciranog Dedeića, glavara tzv. Crnogorske pravoslavne crkve“. Hrvatski teolog, novinar i publicista ističe da usvojeni crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti ima diskriminatorski karakter, neustavan je, narušava pojedinačna i kolektivna prava, kako Srpske pravoslavne crkve tako i građana Crne Gore. U tekstu za „P portal“, Pilsel ističe da je analizirao pomenuti zakon koji, prema njegovim rečima, defakto i de jure kreira pravni okvir za nacionalizaciju imovine (tradicionalnih) verskih zajednica, koja je nastala zajedničkim ulaganjem građana Crne Gore, pre 1. decembra 1918. godine. A način na koji su ove odredbe formulisane, kaže Pilsel, ukazuje na nameru da se one diskriminatorno primene pre svega na imovinu Srpske pravoslavne crkve. Odredbe Zakona koje se tiču svojine nad imovinom, tumači se, „u suprotnosti su sa tumačenjima i stavovima Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa slučajevima koji su se ticali imovine koja je nastala pre formiranja savremenih država“[538].
- Srbija — 22. januar 2020. — Ministar odbrane Aleksandar Vulin istog dana zbog dobrosusedskih odnosa Srbije i Crne Gore poručio je da bilo bi korisno da ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković objasni kakve su to hibridne pretnje stizale u Crnu Goru iz Srbije. „I kako im je to odgovorio NATO tim koji je na poziv Ministarstva odbrane Crne Gore stigao u pomoć ugroženoj Crnoj Gori. Jedini hibridi koji stižu u Crnu Goru iz Srbije su hibridi semenskog kukuruza, a tu valjda nema pretnje, a još manje razloga za angažovanje NATO pakta“. On je na taj način prokomentarisao izjavu ministra odbrane Crne Gore da je ta zemlja u Severnoatlantskoj alijansi prepoznata kao zemlja pod velikim hibridnim uticajem, pre svega Srbije i Rusije. „NATO može da bude miran što se Srbije tiče, ali da li može da se osloni na saveznika koji tako lako kuka za pomoć, pokazaće vreme. Očekujemo objašnjenje ili izvinjenje“, poručio je ministar Vulin[539].
Ujedinjeno Kraljevstvo — 24. januar 2020. — Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije razgovarao je u Cetinjskom manastiru sa ambasadorkom Velike Britanije u Crnoj Gori Alison Kemp. Oni su, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske, razmenili mišljenja o aktuelnim društvenim zbivanjima u Crnoj Gori, „a posebno o posledicama koje je na širem društvenom planu izazvao nedavno usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica“. Mitropolit Amfilohije je ambasadorki dodatno pojasnio ciljeve i razloge zbog kojih se širom Crne Gore organizuju molebani i molitvene litije po gradskim ulicama i trgovima i „posebno je podvukao da je reč o izvornom, narodnom iskazivanju stava protiv nepravde i diskriminacije, a bez ikakvog stranog ili političkog uticaja“. Mitropolit je ponovio stav da ključne preporuke iz mišljenja Venecijanske komisije uopšte nisu implementirane u zakon, ali i da su brojne odredbe zakona u suprotnosti sa Ustavom i pravnim poretkom Crne Gore[540].- Rusija — Srbija — 26. januar 2020. — U organizaciji Crkvene opštine Bar, u velikoj sali Kulturnog centra, tradicionalno je organizovana Svetosavska akademija. Prisutnima se obratio i pozdravio ih protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, dok je svetosavsku besedu govorio dr Miloš Ković, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bogat kulturno-umetnički program otvorio je Crkveni hor Sabornog hrama Sveti Jovan Vladimir. U programu su učestvovali: Danica Crnogorčević, KUD Sveti Jovan Vladimir, kao i deca barske veronauke, preneo je sajt Mitropolije. Deca su izvela popularnu rusku pesmu „Kaljinka“[541].
- Srbija — 28. januar 2020. — Srpski nacionalni savet zbog brojnih slučajeva diskriminacije preko angažovanih advokatskih kancelarija pružaće besplatnu pravnu zaštitu i profesionalno zastupanje za građane srpske nacionalnosti u Crnoj Gori, čija su prava ugrožena. Pored pružanja pravne zaštite pojedincima, Srpski nacionalni savet kroz pravnu pomoć pružaće pravnu i pravno-tehničku pomoć nosiocima aktivnosti koji doprinose afirmaciji nacionalnih vrednosti u Crnoj Gori. Pravnu zaštitu Srpski nacionalni savet obavljaće zastupanjem i pružanjem pravnih saveta u slučaju povrede ljudskih prava i sloboda sa elementima diskriminacije, što se posebno odnosi na učestalost hapšenja i privođenja građana srpske nacionalnosti, koji na nenasilan način iskazuju proteste povodom usvajanja neprihvatljivog Zakona o slobodi veroispovesti. Zahteve za besplatnu pravnu zaštitu Srpski nacionalni savet primaće svakog radnog dana od 9 do 12 časova u svojim kancelarijama, u Ulici Vuka Karadžića 11 u Podgorici[542].
- Srbija — Crna Gora — 28. januar 2020. — Predsednik Crne Gore Milo Đukanović primio je danas akreditivno pismo novoimenovanog ambasadora Srbije Vladimira Božovića i istakao da određene razlike i nerazumevanja povodom nedavno usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti ne treba da budu iskorišćene kao razlog za pogoršanje odnosa i zatvaranje prostora za saradnju dve države. Uz podsećanje da su odnosi dve države od proglašenja crnogorske nezavisnosti imali uzlazni karakter, Đukanović je ukazao na postojanje određenih pitanja koja se aktiviraju u vidu izvesnih razlika i nerazumevanja, čemu, kako je naveo, svedočimo ovih dana posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Đukanović je poručio da to ne treba da bude iskorišćeno kao razlog za pogoršanje odnosa i zatvaranje prostora za saradnju. On je još istakao da će Crna Gora rešavati svoje unutrašnje protivrečnosti, a da to ne ugrožava njene odnose sa susedima. Đukanović je uz poruke dobrodošlice istakao zadovoljstvo što je novoimenovani ambasador Srbije odličan poznavalac prilika u Crnoj Gori, što, dodao je, može biti dobar input za učvršćivanje razumevanja i prijateljskih i dobrosusedskih odnosa dve zemlje. On je naglasio da Crna Gora želi da sa svim susedima i sa Srbijom gradi odnose na osnovu punog uvažavanja nezavisnosti, kao i u duhu istorijske upućenosti i bogatog nasleđa dva naroda. On je ukazao na zajedničke interese u pogledu integracija u EU, što može doprineti još boljoj saradnji i međusobnoj podršci u ostvarivanju krajnjeg cilja — punopravnog članstva u EU. Ambasador Božović je predstavio prioritete buduće saradnje dve države u okviru svog mandata, naglašavajući jačanje ekonomske saradnje, pre svega kroz povećanje trgovinske razmene i infrastrukturno povezivanje. Uz ocenu da ta dva polja delovanja treba relaksirati od političkih zamki, Božović je naglasio da je crnogorska državnost neupitna, da ne može biti osporavana, te da Crna Gora, kao suverena država, samostalno vodi svoju unutrašnju i spoljnu politiku. U tom smislu poručio je da će svoj diplomatski kapacitet posvetiti razvoju najboljih mogućih odnosa dve zemlje koje su nezavisne i međunarodno priznate države, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu predsednika Crne Gore[543].
- Srbija — Crna Gora — 28. januar 2020. — Srbi u Crnoj Gori nisu ugroženi, ali Crnogorci u Srbiji jesu — izloženi su zastrašivanju i samo je jedan korak do represivnih mera, poručuje dr Milenko Perović, profesor Univerziteta u Novom Sadu, u intervjuu za Radio Crne Gore, koji mu je ustupio prostor za niz optužbi izrečenih na račun Srbije, s ciljem aboliranja crnogorskih vlasti. Perović tvrdi da Crnogorci u Srbiji danas doživljavaju „talase mržnje koje su svojevremeno doživljavali Hrvati, Slovenci, Albanci, Bošnjaci“. Kao ilustraciju tome on je pomenuo izjave srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koje je kvalifikovao kao „fašističke pretnje“, kojima, kako je rekao, pokušava ne samo da zaplaši Crnogorce u Srbiji, već da najavi da bi im se „možda još ko zna šta moglo desiti“. Govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore, Perović kaže da oni nikada nisu bili lošiji. On smatra da zvanični Beograd, koliko god tvrdio da se ne meša u unutrašnja pitanja u Crnoj Gori, to permanentno radi, i to na, kako kaže, „veoma naivan način“. Prema profesoru Peroviću, Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori se „ponaša okupatorski“. Ovaj profesor Univerziteta u Novom Sadu tvrdi da je Srbija prežalila Kosovo, ali Crnu Goru „ne može nikako“[544].
- Crna Gora — Srbija — 29. januar 2020. — Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore najavilo je da će preduzeti mere protiv ministra-savetnika u ambasadi Srbije u Podgorici zbog nepoštovanja Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. U saopštenju se nije preciziralo na koji način je ministar-savetnik ambasade Srbije u Podgorici „flagrantno“ prekršio „slovo i duh“ Bečke konvencije. Navode da je u otvorenoj i veoma korektnoj komunikaciji, uz obostrano razumevanje, ambasador Srbije u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore precizno i detaljno obavešten o karakteru, kako kažu, ovih aktivnosti, kao i o odgovarajućim merama koje će biti preduzeti crnogorski organi. Istovremeno se dodaje da se diplomata u zvanju ministra-savetnika u ambasadi Crne Gore u Beogradu ponaša i deluje primereno i uzorno, poštujući sve standarde i uzuse Bečke konvencije, pa osim pukog reciprociteta, stvarnih motiva i razloga za preduzimanje mera protiv nje nema[545].
- Republika Srpska — 3. februar 2020. — Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas da nije dao saglasnost za dolazak predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u posetu Bosni i Hercegovini. On je dodao da je na sednici razgovarano o više tehničkih pitanja — sporazumima i kreditnim aranžmanima za više opština u RS i FBiH[546].
- EU — 4. februar 2020. — Evropski sud odbio je pritužbu beogradskih advokata, jer nema direktnog kršenja ljudskih prava i zato što se Ustavni sud nije izjasnio o zakonu. Evropski sud za ljudska prava nije odlučivao o suspendovanju Zakona o slobodi veroispovesti, jer o tome treba najpre da veća Ustavni sud Crne Gore. Drugi razlog je što se tim zakonom direktno ne krše nečija ljudska prava, odnosno nema povrede prava na život, mučenja i slično. To proizlazi iz izjava zastupnice države pred Sudom Valentine Pavličić i advokatske kancelarije Radić iz Beograda, čiji je zahtev da se Crnoj Gori privremeno zabrani primena Zakona o verskim slobodama odbijen u Strazburu. Vlada, a zatim i poslanica DPS-a Marta Šćepanović, juče su tvrdili da je Evropski sud odbacio tu inicijativu, potvrdivši time da iza osporavanja ovog zakona stoji politika, a ne pravo. Valentina Paviličić juče je potvrdila da su 31. januara dobili obaveštenje da je odbačen zahtev za suspenziju, ceneći da nema dokaza da su podnosioci ovog zahteva pod neposrednom pretnjom od nastupanja ozbiljne i nesagledive štete po njih kao stranke. Iz Advokatske kancelarije Radić navodi se da je Strazbur naveo da „taj predlog ne spada u Pravilo 39, objašnjavajući da se taj član u ogromnom broju slučajeva primenjivao na slučajeve proterivanja i ekstradicije, kada bi tužilac bio u stvarnom riziku povrede prava na život, podvrgnut mučenju ili nehumanom tretmanu ukoliko bi bio poslat u odredišnu državu“. Oni podsećaju da se predstavka Evropskom sudu može podneti nakon odluke Ustavnog suda. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije juče je odgovorio na raniji poziv premijera Duška Markovića za dijalog o pripremi temeljnog ugovora o uređenju međusobnih odnosa i spornih članova zakona. U pismu objavljenom na sajtu Mitropolije, Amfilohije izražava spremnost na razgovor o „Zakonu kao uzroku problema i načinima za njihovo rešavanje, odnosno o uklanjanju spornog Zakona, odnosno njegovih protivustavnih diskriminatornih odredbi iz pravnog poretka Crne Gore“. On predlaže premijeru da u ovom slučaju odmah odredi termine, navodeći da se posle toga tek može razgovarati o pripremi temeljnog ugovora Vlade i SPC. Iz Vlade se juče nisu oglašavali tim povodom, niti su odgovorili na pitanje „Vijesti“ da li su spremni na razgovor, najpre o spornim odredbama zakona, a zatim i o ugovoru. Pokušaji odbornika opozicije u Pljevljima i vladajuće koalicije u Budvi da skupštine opština donesu deklaracije kojima bi se tražila suspenzija zakona propale su zato što nije bilo kvoruma za održavanje sednica. Dvojica odbornika DPS-a Predrag Cvijović i Srđan Pivljanin, koji su se pojavili na sednici SO Pljevlja prošle sedmice, i juče su bili u sali, uprkos partijskom stavu da su litije političke i antidržavne i da onima koji to ne razumeju nije mesto u toj partiji[547].
Francuska — 4. februar 2020. — Od razdvajanja od Srbije, Crna Gora je rastrzana između stranih uticaja i sponzora. Više od 600.000 Srba živi u strahu od sve radikalnije diskriminacije. Sveštenike prebijaju, novinare zatvaraju, a strani posmatrači su veoma zabrinuti, rekao je francuski poslanik Tjeri Marijani i dodao da je pokušaj otimanja crkvene imovine postupak bez presedana. Marijani je, obraćajući se Evropskoj komisiji, naglasio da je ovo vreme kada se Evropska unija sve više fokusira na Balkan, ali da je poštovanje prava u regionu veoma nestabilno, a kao primer najveće nestabilnosti naglasio je pokušaj crnogorskih vlasti da otme imovinu SPC od pravoslavnih vernika. On je donošenje ovakvog Zakona, i to bez ikakvog uključivanja Crkve u kompletan proces, nazvao provokacijom bez presedana. Poslanik je istakao kako je Crna Gora prodata stranim centrima moći od svoje nezavisnosti 2006. godine i da danas Srbi u Crnoj Gori žive u strahu od diskriminacije. Podsetio je da je 2. januara 2020. održan protest ispred crnogorske ambasade u Beogradu, a predsednik Vučić nedavno je otkazao planiranu posetu Podgorici. Marijani smatra da EU nije predvidela ogromne tenzije i ističe da ih nije spomenula kada je 7. oktobra 2019. godine sa Crnom Gorom potpisan Frontek sporazum, što je, kako je naglasio, prilika koja se često koristi kao izgovor za komentarisanje političke situacije zemlje u pitanju[548].
Bosna i Hercegovina — 4. februar 2020. — Predsedništvo Bosne i Hercegovine je već na početku mandata uputilo poziv svim predsednicima u regionu, uključujući i predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, a za to je glasao i Milorad Dodik, izjavio je danas predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić. On je za sarajevsku N1 televiziju rekao da je Dodik svojom izjavom da Đukanović nije dobrodošao u BiH faktički glasao protiv svoje odluke i pokazao neozbiljnost. Kako je rekao — on je uveren da će se dobra saradnja između dve države, koje nemaju otvorenih pitanja, nastaviti u budućnosti, uprkos „neodgovornosti i neozbiljnosti pojedinaca poput Dodika“[549].- SAD — 4. februar 2020. — Episkop Metodije i protojerej-stavrofor Radomir Nikčević upozorili su da novousvojeni Zakon, koji „do današnjeg dana izaziva masovne mirne proteste pravoslavnih vernika, i srpske i crnogorske nacionalnosti, ali i građana drugih veroispovesti, korenito i nedopustivo zadire u slobodu veroispovesti, posebno u kolektivnom aspektu“. Izaslanici Episkopskog saveta Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori episkop Metodije i protojerej-stavrofor Radomir Nikčević imali su sastanak sa zvaničnicima Stejt departmenta u Vašingtonu, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske. Iz Mitropolije tvrde da je u razgovoru sa američkom stranom konstatovano da je sporni crnogorski Zakon usvojen bez sveobuhvatnog, institucionalnog i prema javnosti otvorenog dijaloga, ne samo protivno preporukama Venecijanske komisije, nego i izričitom stavu visokog ambasadora SAD za verske slobode g. Sema Braunbeka, iskazanom prilikom njegove posete Crnoj Gori 15. novembra 2019. godine. Oni su upozorili da novousvojeni Zakon o slobodi veroispovesti države Crne Gore, koji „do današnjeg dana izaziva masovne mirne proteste pravoslavnih vernika, i srpske i crnogorske nacionalnosti, ali i građana drugih veroispovesti, korenito i nedopustivo zadire u slobodu veroispovesti, posebno u kolektivnom aspektu“. Izaslanstvo Episkopskog saveta nastavlja svoju posetu glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država, gde će i narednih dana imati sastanke sa američkim državnim zvaničnicima[550].
Bugarska — 28. februar 2020. — Predsednik Saveta ministara Bugarske Bojko Borisov posle sastanka s crnogorskim premijerom Duškom Markovićem osudio je "sve vandalizme" koji proizlaze iz litija u Crnoj Gori. Tokom posete, predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković izrazio je zahvalnost Vladi Bugarske i premijeru lično na, kako je rekao, nesebičnoj podršci evropskim ambicijama Crne Gore[traži se izvor].
Uticaj korona virusa[uredi | uredi izvor]
- Crna Gora — 13. mart 2020. — Pošto je Vlada Crne Gore zabranila sve javne skupove i manifestacije, Mitropolija crnogorsko-primorska je odlučila da privremeno obustavi održavanje litija, što je kasnije Vlada Crne Gore pozdravila tu odluku.[551].
Reakcije na hapšenje vladike Joanikija i sveštenika[uredi | uredi izvor]
- Crna Gora — Srbija — 11. maj 2020. — Amasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović pozvan je sutra na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova u Podgorici. Božović je pozvan na razgovor nakon što je na Fejsbuku komentarisao emitovanje pesme hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona na Javnom servisu Radio Televizije Crne Gore. "Smatrajući neprimjerenim puštanje kontroverznog i antisrpski i proustaški, dakle fašistički nastrojenog hrvatskog pjevača Tompsona u Jutarnjem programu RTCG na Dan pobjede nad fašizmom i Dan Evrope, izražavam protest i žaljenje. Pozdravljam reagovanje i priznanje greške RTCG, ali smatram da je potrebno utvrditi pojedinačnu odgovornost i adekvatno je sankcionisati", navodi se u reagovanju Božovića. U Vladi smatraju da je ponašanje ambasadora mimo diplomatskih protokola i predstavlja miješanje u unutrašnje stvari Crne Gore[552].
- Srbija — 13. maj 2020. — Srpski pokret Dveri zatražio je danas hitno puštanje na slobodu episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i pozvao je vlast u Srbiji da reaguje. Kako ocenjuju u Dverima, neverovatno je da se u 21. veku, u srcu Evrope, hapse visoki zvaničnici jedne verske zajednice, pa ističu da ovakvi postupci moraju biti osuđeni od svih relevantnih međunarodnih institucija koje se bave zaštitom ljudskih i verskih prava. Član predsedništva pokreta Metla 2020 Novica Antić danas je, povodom hapšenja sveštenstva SPC u Crnoj Gori, rekao da Srbija hitno mora da stane u zaštitu Srba u toj zemlji i razmotri primenu kontramera prema režimu predsednika Mila Đukanovića. Antić je u saopštenju naveo da Skupština Srbije treba hitno da zaseda zbog hapšenja vladike Joanikija i sveštenika SPC u Crnoj Gori. Predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej izrazili su nadu da će naš narod postupati mirno i pribrano u ovim trenucima u kojima, kako se ističe, niko razuman ne priželjkuje bilo kakve nemire i sukobe. Patrijarh Irinej je podsetio da je kulminacija neprijateljskog odnosa države Crne Gore prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi započela usvajanjem kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti uz grubo ignorisanje zahteva SPC za ravnopravnim položajem u odnosu na sve druge crkve i verske zajednice i zaštitu prava koja naša crkva poseduje vekovima. Predsednik Vučić je pružio punu podršku patrijarhu Irineju i episkopima srpske crkve u Crnoj Gori u njihovim naporima da se svi problemi sa kojima se suočava rešavaju dijalogom, na miran način, uz puno uvažavanje prava i sloboda vernika SPC. Izrazio je uverenje da će vladika Joanikije i ostali uhapšeni sveštenici biti pušteni na slobodu u najkraćem mogućem periodu. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta pozvao je danas Ministarstvo spoljnih poslova Srbije da uputi protestnu notu zvaničnoj Podgorici i zahteva da se odmah iz pritvora puste vladika Joanikije i sveštenici SPC. Linta je u pisanoj izjavi koju je dostavio medijima naveo da je sramno i ponižavajuće hapšenje vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i grupe sveštenika nastavak antisrpske politike crnogorskog režima i "brutalna, nerazumna ali očekivana provokacija režima Mila Đukanovića". Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije pozvao je zvaničnike Crne Gore da svojim postupcima ne produbljuju ionako složenu situaciju, nego da uče od onih koje su pritvorili. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve najoštrije osuđuje, kako ocenjuju, najnoviji progon Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i sinoćnje hapšenje episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i sedmorice sveštenika. Episkopski savet SPC u Crnoj Gori saopštio da je zapanjen postupkom policije. Ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže da izazivajući sukobe sa Srbima u Crnoj Gori, vlast u toj zemlji svesno pogoršava odnose sa Srbijom. "U vlasti Crne Gore nikako da shvate da ljubav prema Crnoj Gori ne treba da se dokazuje mržnjom prema Srbiji". Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije pozvao je zvaničnike Crne Gore da svojim postupcima ne produbljuju ionako složenu situaciju, nego da uče od onih koje su pritvorili[458].
- Republika Srpska — 13. maj 2020. — Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je da je neprihvatljivo da Crna Gora koristi državnu silu i zloupotrebljava pravosudni sistem da bi se obračunala sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve[458].
- Ujedinjeno Kraljevstvo — SAD — 13. maj 2020. — Britanska agencija Rojters i američka agencija AP izvestile su o neredima u Crnoj Gori zbog zadržavanja u pritvoru sveštenika SPC i episkopa Joanikija, uz konstataciju da su protesti usledili nakon višemesečnih tenzija zbog usvajanja zakona o verskim slobodama. Rojters takođe konstatuje da su protesti u Nikšiću nastali nakon nekoliko meseci tenzija između SPC i crnogorske vlade zbog zakona kojim bi, kako se navodi, Crna Gora mogla da zapleni imovinu SPC. Rojters podseća i da je SPC najveća hrišćanska zajednica u Crnoj Gori, zemlji koja ima 620.000 stanovnika, članici NATO i kandidatu za pristup EU. SPC ima oko 12 miliona sledbenika, uglavnom u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori, ističe Rojters. AP podseća i da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh SPC Irinej u zajedničkoj izjavi rekli da se nadaju da hapšenje crkvenih zvaničnika neće izazvati neželjena nemire i sukobe. Agencije su istakle da je crnogorska policija protiv okupljenih građana upotrebila suzavac i šok-bombe i da su brojni građani uhapšeni, a AP i da su večerašnji incidenti u Nikšiću i Pljevljima usledili dan nakon što su hiljade ljudi učestvovale na litiji u Nikšiću bez maski i ne održavajući fizičku distancu[458].
- Srbija — 15. maj 2020. — Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbija očekuje da episkop Joanikije i sveštenici SPC budu pušteni u najkraćem vremenskom periodu. "Ovo govorim bez ikakve želje da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, već isključivo u najboljem interesu i Crne Gore i Srbije, odnosno bratskog crnogorskog i srpskog naroda, kao i u interesu regionalne stabilnosti i saradnje", poručio je Dačić na vanrednom video-sastanku premijera država članica Centralnoevropske inicijative, među kojima je i Crna Gora. Ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović primio je dr Vladimira Dobričanina koji ga je upoznao sa razlozima zbog kojih je podneo ostavku na članstvo u Savetu za građansku kontrolu rada policije, saopšteno je iz Ambasade. Kako se navodi, Dobričanin je upoznao ambasadora i sa posetom episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju i osmorici nikšićkih sveštenika u Centru bezbednosti. Božović je takođe primio zaključak i preporuku od Saveta za građansku kontrolu rada policije o poseti episkopu Joanikiju i osmorici sveštenika koju mu je uputio predsednik Saveta Aleksandar-Saša-Zeković, navodi se u saopštenju[467].
- Srbija — 16. maj 2020. — Ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović posetio je u Vladičanskom dvoru u Nikšiću episkopa budimljanskog-nikšićkog Joanikija i nikšićke sveštenike, koji su sinoć pušteni iz pritvora. Ambasador im je preneo pozdrave predsednika Srbije i srpskog naroda i izrazio uverenje da će se svi nesporazumi i problemi rešavati mirno, dijalogom i uz puno poštovanje kako domaćih zakona države Crne Gore tako i međunarodnih normi i standarda, navela je Ambasada Srbije u saopštenju. Vladika Joanikije se, kako se dodaje, srdačno i ljudski zahvalio u ime nikšićkih sveštenika i u svoje lično ime na velikoj brzi, pažnji i ljubavi koju su osetili iz bratske Srbije. Srbiji i srpskom narodu, gde god da je vladika Joanikije šalje Arhijerejski pozdrav i blagoslove svetog oca našeg Vasilija Ostroškoga. Tokom razgovora vladika je upoznao ambasadora Božovića sa svojim viđenjem svih događaja i zahvalio se preko njega i svim drugim ambasadorima u Crnoj Gori koji su izrazili interesovanje i zabrinutost za protekle događaje. Sagovornici su zaključili da svi trebaju raditi u duhu mira, ljubavi, međusobnog uvažavanja i poštovanja i dati svoj doprinos bratskim i prijateljskim odnosima Srbije i Crne Gore, navodi se u saopštenju[553].
- SAD — 25. jun 2020. — U Crnoj Gori su napadnuti hrišćani, ocenjuju u autorskom tekstu poverenici Komisije za međunarodne verske slobode Sjedinjenih Država Džoni Mur i Nuri Turkel, komentarišući sporni Zakon o slobodi veroispovesti. U tekstu pod naslovom „U Evropi je na snazi progon Jevreja, muslimana i hrišćana. Sa tim se mora odmah prestati“, Mur i Turkel podsećaju da od decembra traju protesti nakon usvajanja Zakona o veroispovesti za koji, kako ukazuju, mnogi veruju da će Vladi omogućiti oduzimanje verske imovine. Oni se, takođe, kritički osvrću na prilično uzdržan stav evropskih zvaničnika po ovom pitanju i napominju da je „naročito neopravdana odluka da Evropska komisija ne produži poziciju specijalnog izaslanika Evropske unije, čiji je mandat uključivao promovisanje slobode veroispovesti i verovanja“, prenela je Mitropolija crnogorsko-primorska. Kako se navodi, Džoni Mur i Nuri Turkel su poverenici Komisije za međunarodne verske slobode SAD koje su imenovali predsednik Donald Tramp i predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi[554].
Reakcije na policijsku represiju u Budvi[uredi | uredi izvor]
- Republika Srpska — 17. jun 2020. — Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je da su današnje scene ekstremnog nasilja u Budvi brutalne i za svaku osudu, kao što je za osudu i način rešavanja političkih pitanja neprimerenom policijskom akcijom, pogotovo jer nisu iscrpljena sva pravna i politička sredstva. „Niko kome je stalo do mira i dostojanstva, bilo gde, a pogotovo u našoj regiji, ne može spokojno da gleda scene nasilja u Crnoj Gori. Prvo one s nasiljem prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenoj imovini, prema episkopima i sveštenicima naše crkve, a onda i ove današnje scene nasilja nad lokalnim funkcionerima opštine Budva“, rekao je Dodik upitan da prokomentariše današnje nemile scene u Budvi i hapšenje lokalnih zvaničnika. On je konstatovao da scene ekstremnog nasilja iz Budve nad službenikom lokalne samouprave neodoljivo podsećaju na nedavne scene iz SAD, u kojima je usled policijske torture zadavljen tamošnji Afroamerikanac. Naglasio je da u Republici Srpskoj ili BiH nikada nije zabeležen nijedan slučaj diskriminacije ili torture nad pripadnicima crnogorske nacionalne manjine ili njihovim nacionalnim vrednostima. „Nažalost, to se ne može reći za naš narod u Crnoj Gori, čije vrednosti su brutalno napadnute. Ako bi u jednoj rečenici morao da se osvrnem na nemile scene koje danas pristižu iz Budve poslužio bi se stihovima najčuvenijeg Srbina iz Crne Gore i jednog od najčuvenijih koga Srbi imaju, velikog Njegoša koji reče: ‘Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečoveštvom!’ “, kazao je Dodik[555].
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Srpska pravoslavna crkva
- Crnogorska pravoslavna crkva
- Kriza na severu Kosova i Metohije
- Nemiri u Federaciji Bosne i Hercegovine (2014)
- Sukobi u Republici Makedoniji (2012)
- Sukobi u Republici Makedoniji (2015)
- Protesti u Srbiji 2017.
- Protesti u Srbiji 2018—2020.
- Dešavanja na Cetinju 2020.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ZAKON O SLOBODI VJEROISPOVIJESTI ILI UVJERENJA I PRAVNOM POLOZAJU VJERSKIH ZAJEDNICA” (PDF). zakoni.skupstina.me. Pristupljeno 23. jun 2021. „11. strana”
- ^ „ZAKON O SLOBODI VJEROISPOVIJESTI ILI UVJERENJA I PRAVNOM POLOZAJU VJERSKIH ZAJEDNICA” (PDF). zakoni.skupstina.me. Pristupljeno 23. jun 2021. „22. strana”
- ^ „Predsjednik Milo Đukanović - Zakon o slobodi vjeroispovjesti i vraćanju imovine prije 1918”. Youtube. Duh Crnih Brda . Duh Crnih Brda. 19. decembar 2019. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ Stamatović 1999.
- ^ Stamatović 2014a.
- ^ Stamatović 2014b.
- ^ „Mitropolit Amfilohije o zakonu o slobodi vjeroispovijesti.”. Youtube. Todovic. 20. decembar 2019. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ Sputnjik Sbija (16. mart 2020). „Mitropolit Amfilohije: Mi koji smo tu osam vekova možemo da registrujemo državu, a ne ona nas”. Youtube. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ „Incidenti u Podgorici – policija uhapsila poslanike Demokratskog fronta, usvojen sporni zakon o slobodi veroispovesti”. rts.rs. RTS. 27. decembar 2019. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ „Pogledajte snimke incidenta u crnogorskom parlamentu”. rts.rs. RTS. 27. decembar 2019. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ „Hiljade vernika na protestima širom Crne Gore”. spc.rs. Srpska pravoslavna crkva. 31. decembar 2019. Arhivirano iz originala 24. jun 2021. g. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ „Vlada Crne Gore usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti”. danas.rs. Danas. 17. decembar 2020. Pristupljeno 23. jun 2021.
- ^ Bajza 1927, str. 343.
- ^ Bajza 1928.
- ^ „Montenegro-Canada: Jožef Bajza, Crnogorsko pitanje”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 31. 12. 2019.
- ^ Montenegrina: Jožef Bajza, Crnogorsko pitanje
- ^ Aleksić 2002, str. 192.
- ^ „SAOPŠTENjE ZA JAVNOST”. www.mitropolija.com. 15. 4. 2009. Pristupljeno 24. 3. 2018.
- ^ „RUSKA CRKVA ZAČUĐENA ĐUKANOVIĆEVIM STAVOM | Mitropolija”. www.mitropolija.com (na jeziku: srpski). 17. 5. 2011. Pristupljeno 24. 3. 2018.
- ^ „RASKOL RASKOLNIKA: Tzv. Crnogorska pravoslavna crkva se podelila u dve frakcije”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 1. 3. 2020.
- ^ „Arhimandrit Lajović”. Arhivirano iz originala 28. 4. 2019. g. Pristupljeno 1. 3. 2020.
- ^ Grujić, Dragoslav (14. 11. 2002). „Milo Đukanović, politički portret: fleksibilna britva”. Vreme.
- ^ „Uvedena nemačka marka u Crnoj Gori”. B92. 2. 11. 1999.
- ^ Arhin, Antonela (16. 10. 2006). „For Djukanovic, one chapter closes, another begins”. SE Times.
- ^ „Crna Gora nezavisna”. B92. 22. 5. 2006.
- ^ „Crna Gora nova članica UN”. B92.net. 28. 6. 2006.
- ^ „Crna Gora i Savjet Evrope”. mip.gov.me. Arhivirano iz originala 23. 4. 2013. g. Pristupljeno 13. 3. 2013.
- ^ Crna Gora sprema otimačinu crkvene imovine neviđenu u modernoj Evropi - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201809131117166167-venecijanska-komisija-crna-gora/
- ^ Nadrealno: Novi zakon u Crnoj Gori dosad najniži udar na SPC - Sputnjik Srbija
- ^ a b „Sprema li Milo „konačno rješenje“ za Srpsku crkvu u Crnoj Gori”. rs.sputniknews.com. Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ Srbija, Nebojša Popović Sputnik. „Spreman novi napad na imovinu Srpske crkve u Crnoj Gori”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ „Policija donela rešenje: Matiji Bećkoviću zabranjen ulazak u Crnu Goru”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ „Milova „osveta nepismenih“”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ „Prva reakcija Vlade Crne Gore na vest o zabrani ulaska Matije Bećkovića”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ „Paranoja Podgorice: Kakva je to država u kojoj je Matija rizik za bezbednost”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 7. 5. 2020.
- ^ rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=331988
- ^ svetigora.com/kordoni-policije-opkolili-miholjsku-prevlaku-hiljade-vjernika-brane-krstionicu/
- ^ „Sprečeno rušenje krstionice "Suza Njegoševa"”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2020. g. Pristupljeno 01. 01. 2020.
- ^ spc.rs/sr/bratstvo_manastira_miholjska_prevlaka_svakodnevnim_okupljanjem_chuvamo_krstionicu
- ^ AMFILOHIJEVA KLETVA: Ko bude rušio, Bog ga srušio! | Region | Novosti.rs
- ^ Amfilohije: Duhovni potomci komunista bi da otimaju hramove (foto) - Sputnjik Srbija
- ^ Vernici i sveštenstvo danonoćno dežuraju i brane krstionicu na Miholjskoj prevlaci - Sputnjik Srbija
- ^ Amfilohije: Krstionica je simbol pomirenja, a ne raskola - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/svet/201904281119611238-Joanikije-crna-gora-spc-zakon/
- ^ rs.sputniknews.com/komentari/201905201119852623-crna-gora-sprema-otimacinu-crkvenu-imovine-nevidjenu-u-modernoj-evropi-nebojsa/
- ^ Odgovor SPC Podgorici na sporni zakon: Imamo 800 godina stare dokaze da smo u pravu - Sputnjik Srbija
- ^ Rasrbljavanje Crne Gore: Milo kreće u konačni obračun sa SPC - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906101120060929-srbi-iz-crne-gore-pisali-vucicu-pomozite-ovo-je-zavrsna-faza-naseg-progona-i-monstruoznog-plana/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906141120096031-crna-gora-krsi-medjunarodna-i-verska-pravila-ako-uzme-imovinu-spc/
- ^ Blokiran granični prelaz: Crnogorska policija zaustavila vernike iz Srbije - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906151120098946-odbranimo-svetinje-trojcindanski-sabor-protiv-otimanja-hramova-spc-video/
- ^ rs.sputniknews.com/politika/201906161120108645-srbima-pod-turcima-bilo-lepo-coce-skandalozan-intervju-lidera-kanonski-nepriznate-cpc/
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/201906171120112841-borba-za-ruku-svetog-jovana-crna-gora-sprema-otimacinu-po-hrvatskom-modelu/
- ^ Otvoreno pismo Marka Milačića raspopu Mirašu - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906171120117643-savetnica-u-ambasadi-crne-gore-u-istanbulu-zapalila-bih-hram-spc-i-sva-goveda-u-njemu/
- ^ Đukanović: Crna Gora nema namjeru da prepušta bilo kome ono što je državno - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/analize/201906171120117357-hoce-li-se-srpsko-pitanje-u-crnoj-gori-resavati-novim-bljeskom-i-olujom-/
- ^ a b Irinej o Đukanoviću: Neka mu Bog da pameti - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906181120121917-milo-protiv-svetog-save-najznacajnije-svetinje-srpske-crkve-koje-bi-da-otme-montenegro-/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906181120124328-crnogorska-savetnica-opozivam-se-sa-funkcije-milo-ce-vam-doci-glave-stko-neotesana-cek/
- ^ Pravilo crnogorske diplomatije: Šovinista — odličan kadar! - Sputnjik Srbija
- ^ Suspendovana savetnica crnogorske ambasade zbog komentara da bi spalila hram - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906191120133602-milo-djukanovic-ocekujem-priznanje-autokefalnosti-crnogorske-pravoslavne-crkve/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906201120137693-izrodi-i-smecari-crnogorski-glumac-primitivno-vredjao-srbe-milacic-reagovao/
- ^ Milačić podnio krivičnu prijavu protiv Mirne Nikčević i glumca Vujovića (video) - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906201120142925-mitropolija-crnogorsko-primorska-zaludna-je-nada-predsjednika-djukanovica-/
- ^ rs.sputniknews.com/komentari/201906201120138417-zasto-narod-nece-morati-oruzjem-da-brani-svetinje-od-mila/
- ^ Predsednik Matice crnogorske: SPC je brutalno oružje i relikt iz 1918. - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/201906211120149636-venecijanska-komisija-podrzala-otimacinu-imovine-spc-u-crnoj-gori-/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906211120150967-nista-nije-tacno-znace-se-u-ponedeljak--protojerej-objasnjava-odluku-venecijanske-komisije-predlog-/
- ^ a b „Pitao me je Dačić da šalje notu“: Vučić o odluci Komisije i odnosima sa Crnom Gorom - Sputnjik Srbija
- ^ Marković: Crkve i manastiri pripadaju Crnoj Gori, to niko ne može da ospori - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201906241120176839-crna-gora-o-preporukama-venecijanske-komisije-zadovoljni-smo/
- ^ „Đukanović objasnio kakav odnos ima sa Vučićem, a kakav sa Tačijem”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ „Đukanović: Crna Gora za kratko vreme preskočila vekove lutanja”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ „Milačić u svetinji kod Ulcinja: Džaba mašete zastavama OVK! (video)”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ „Đukanović: Mitropolija crnogorsko-primorska da bude deo autokefalne crnogorske crkve”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ „Đukanović zapretio: Prestupnici u mantijama završiće u zatvorskim uniformama”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ „Amfilohije neće na prijem kod Đukanovića”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ „Crnogorski premijer: Crkvi božiji, Vladi zemaljski zakoni”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ Srbija, Nebojša Popović Sputnik. „Amfilohije: Kada su bezbožnici stvarali crkve”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 6. 2020.
- ^ rs.sputniknews.com/ekonomija/201907131120355156-privatni-smestaj-u-crnoj-gori-poluprazan/
- ^ Milo ponovo na čelu DPS-a - Sputnjik Srbija
- ^ „Govor predsjednika DPS-a Mila Đukanovića na VIII Kongresu partije”. Demokratska partija socijalista. 30. novembar 2019.
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912021121267232-vladika-joanikije-pozvao-vjernike-na-veliki-narodni-sabor-u-niksicu-21-decembra/
- ^ Mitropolija spotom poziva vernike na odbranu svetinja u Crnoj Gori /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Bošnjaci u Crnoj Gori za otimačinu srpskih svetinja - Sputnjik Srbija
- ^ U hotelu „Kraun plaza“ ranjen poznati crnogorski biznismen dok je bio u društvu s vladikom Joanikijem - Sputnjik Srbija
- ^ U "Kraun plazi" ranjen poznati crnogorski biznismen Miodrag Daka Davidović | Hronika | Novosti.rs
- ^ Prava Crna Gora: Meta napada na Davidovića je Srpska crkva u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ Svi u Nikšić, protiv haradinajevskih manira onih koji žele da ubiju pravoslavnog boga /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Demokratski front: Nisu slučajno pucali na Davidovića pred sabor u Nikšiću - Sputnjik Srbija
- ^ Može li papa sprečiti otimačinu imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ Premijer Crne Gore u nedelju u Vatikanu - Sputnjik Srbija
- ^ Papa stiže u Crnu Goru - Sputnjik Srbija
- ^ Milačićeva poruka Milu: Ne stavljajte metu na čelo Vasilija Ostroškog! - Sputnjik Srbija
- ^ Opozicija u Skupštini CG: Pobijte nas, nećemo dozvoliti glasanje o zakonu o slobodi vjere /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Poslanik Đukanoviću: Nemoj da kidišeš na SPC /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Đukanović: SPC 1918. godine nije postojala, nema povlačenja zakona o vjeri /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Otvoreno pismo Vučiću: Pomozite srpskom narodu u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ Premijer Crne Gore: Zašto bi Ostrog bio u vlasništvu Srpske crkve - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912201121377057-vladika-joanikije-nije-dobro-protiviti-se-svetinji-a-posebno-svetom-vasiliju-ostroskom-video/
- ^ Ovo još niko nije uradio! Milačić večeras pešice, preko Ostroga, na sabor u Nikšić /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Iznenađenje za vlast u Podgorici: Njegoš seo u poslaničke klupe /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Mandić upozorio vlast: Ne idite tim putem, prva kap krvi kada padne... /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Sputnjik u Ostrogu: Pripremaju se mošti Svetog Vasilija za put u Nikšić /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Posle sedam godina opet u Nikšiću: Davidović uz mošti Sv. Vasilija - Sputnjik Srbija
- ^ Biznismen na koga je pucano u Beogradu poklonio se moštima Svetog Vasilija Ostroškog - Sputnjik Srbija
- ^ Stop za vernike: Autobusi iz Srbije i Republike Srpske zaustavljeni na granici sa Crnom Gorom - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/201912211121382420-joanikije-upozorio-podgoricu-ne-srljajte-u-prokletstvo/
- ^ Vladike: Vlast postavlja sebe na mesto Boga /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Davidović: Nema straha pred Gospodom - Sputnjik Srbija
- ^ Sabor u Nikšiću okupio hiljade vjernika: Ovog nije bilo od Kosovskog boja /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Mošti Svetoga Vasilija Ostroškog ostaju večeras u Nikšiću, poklonilo im se 20.000 vernika - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912221121390321-mosti-svetog-vasilija-ostroskog-vracene-u-ostrog-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912231121394830-parlamentarni-odbor-podrzao-predlog-spornog-zakona-o-verskim-slobodama-katolici-za-Lex-specialis/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912231121395681-svesenici-i-monasi-spc-sutra-ispred-skupstine-crne-gore-zakon-o-slobodi-veroispovesti/
- ^ Mitropolit Amfilohije: Molim poslanike da ne izglasaju zakon - Sputnjik Srbija
- ^ Mitropolit Amfilohije: Nijesmo ovdje ni protiv koga - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912241121397806-glasovima-vecine-podrzan-predlog-zakona-o-veroispovesti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912241121398631-crna-gora-zakon-na-dnevnom-redu-sednice-parlamenta-glasanje-u-cetvrtak/
- ^ Prava Crna Gora: Pozivamo DF da za sjutra zakaže protest, sloga je sada najbitnija - Sputnjik Srbija
- ^ Milačić noći ispred Skupštine: Sjutra će dignuti ruke ne uvis, nego na Svetog Vasilija Ostroškog! - Sputnjik Srbija
- ^ Lideri DF-a kod patrijarha: Situacija u Crnoj Gori dramatična - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912261121409839-demokratski-front-pozvao-vernike-spc-da-se-okupe-ispred-skupstine-crne-gore/
- ^ Irinej: Duboko sam potresen zbog dešavanja u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ Crnogorski MUP: Policija će procesirati odgovorne za neprijavljeni skup - Sputnjik Srbija
- ^ Primedbe Mitropolije na predlog zakona: Cilj oduzimanje imovine, po francuskom revolucionarnom modelu - Sputnjik Srbija
- ^ „Ako ne odustanete biće katastrofa“: Mandić pozvao ratne drugove da budu spremni - Sputnjik Srbija
- ^ Probijena policijska blokada: Nikšićani krenuli ka Podgorici /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121421843-incident-u-skupstini-crne-gore-reagovalo-obezbedjenje/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121422143-policija-uhapsila-sve-poslanike-df-a-crna-gora-skupstina-suzavac-hapsenje-radunovic-knezevic-zakon-o-slobodi-veroispovesti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121422595-podrska-uhapsenim-poslanicima-podgoricani-u-velikom-broju-ispred-centra-bezbednosti-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121422830-df-kidnapovali-nas-pa-izglasali-sramni-zakon/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121423122-trojica-poslanika-df-cekaju-saslusanje-kod-tuzioca/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121423167-oglasila-se-mitropolija-deobe-i-mrznja-u-crnoj-gori-najtuzniji-bozic-u-novijoj-istoriji/
- ^ Sukob u Nikšiću: Policija upotrebila pendreke /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Policajac iz Nikšića dao otkaz: Neću da učestvujem u akciji protiv građana - Sputnjik Srbija
- ^ Grupa građana krenula ka centru Podgorice, prati ih policija /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Nakon prebijanja u Crnoj Gori, vladika Metodije zadržan na VMA - Sputnjik Srbija
- ^ Bećković: U Crnoj Gori kao da traže preživele u Aušvicu da ih dotuku - Sputnjik Srbija
- ^ Episkop Grigorije: Narod u Crnoj Gori na visini Jevanđelja - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912281121429352-poslanici-demokratskog-fronta-pusteni-iz-pritvora/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912281121429919-boj-se-bije-bije-uhapseni-poslanici-pevali-u-marici-video-zogovic-andrija-mandic-milan-knezevic-pesma/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912281121430817-oslobodjeni-poslanici-demokratskog-fronta-amfilohije-milo-djukanovic-kletva-df-zakon/
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/201912281121430943-djukanovic-potpisao-zakon-o-slobodi-veroispovesti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121434902-iz-pritvora-pravo-u-ostrog-poslanici-demoktratskog-fronta-nastavljaju-borbu/
- ^ Episkopski savet SPC: Verni narode, okupljajte se u hramovima, policija da ne primjenjuje silu /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121435510-i-bijelo-polje-diglo-glas-protiv-zakona-o-slobodi-veroispovesti-video/
- ^ rs.sputniknews.com/videoclub/201912291121435791-vernici-spc-blokirali-put-pluzine-niksic-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121436164-tenzije-u-niksicu-demonstranti-krenuli-ka-rodnoj-kuci-mila-djukanovica/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121435879-sukobi-gradjana-sa-policijom-u-zeti-video-policija-crna-gora-zeta/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121436012-hocemo-suzavac-gradjani-protestuju-u-centru-podgorice-video/
- ^ 201912291121436303-gradjani-kamenovali-policiju-u-podgorici-upotrebljen-suzavac-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121436441-muftija-sandzacki-i-nasa-imovina-moze-postati-drzavno-vlasnistvo-zakon-slobodi-branicemo-interese-muslimana-veroispovesti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121435028-irinej-bulovic-kamarila-nekrstenog-i-neverujuceg-coveka-izazvace-sukobe-u-crnoj-gori-bra/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912291121436462-milacic-odlazak-policija-crna-gora-centar-bezbednosti-policiju-video/
- ^ Policija zadržala u pritvoru predsednika Prave Crne Gore Marka Milačića - Sputnjik Srbija
- ^ Budućnost čeka Zvezdu u Morači: Imamo dovoljno iskustva sa igrama koje ne pripadaju terenu - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121438558-georgiev-uz-svoj-narod-istorija-se-ponavlja-izdajice-rade-po-zadatku/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121438574-latinka-maljici-basara-teska-optuzba-88-intelektualca---srbija-kriva-za-destabilizaciju-crne-gore/
- ^ Sin funkcionera DPS-a o vernicima koji protestuju: Kako bih ih rado gazio „hamerom“ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121439549-vatrogasci-iz-bara-odbili-da-asistiraju-policiji-nece-na-vernike/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121439541--dusko-knezevic-otkrio-sta-se-krije-iza-zakona-o-slobodi-veroispovesti/
- ^ <rs.sputniknews.com/vesti/201912301121440302-mitropolit-amfilohije-nija-lako-s-bogom-ratovati
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121440027-premijer-crne-gore-porucio-amfilohiju-ovo-je-poslednje-upozorenje-ne-podsticite-nerede/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121440395-direktor-crnogorske-policije-porucio-prolivena-krv-policijskih-sluzbenika-nece-ostati-nekaznjena/
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/201912301121440552-gradjani-berana-i-danas-na-protestu-u-jos-vecem-broju/
- ^ Milačić po izlasku iz sudnice opet uhapšen; Advokat: U pitanju je odmazda režima - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121441338-mitropolija-odgovorila-crnogorskom-premijeru-napad-na-policiju-je-podmetacina-crkvi/
- ^ Barani u odbrani Mitropolije: Ulicama šetalo više hiljada građana /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Veličanstven prizor u Đurđevim Stupovima: Više od 5.000 vernika na molebanu /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Kolonu u Budvi predvodio predsednik opštine /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Vladika Joanikije: Crkva je najjača kada je najprogonjenija - Sputnjik Srbija
- ^ Lideri DF-a ambasadorima: Zaustavite Đukanovića dok još nije kasno - Sputnjik Srbija
- ^ Marko Milačić zadržan u pritvoru, započinje štrajk glađu - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912311121454519-vladika-joanikije-na-celu-litije-na-zabljaku-video-zabljak-crna-gora/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912311121454927-treci-dan-za-redom-protestuje-bijelo-polje-vise-hiljada-ljudi-brani-svetinje-/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912311121454942-svestenici-i-vernici-spc-u-molitvenoj-setnji-u-podgorici/
- ^ Muslimani stali uz narod u odbranu srpskih svetinja u Beranama - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001011121460826-potomci-porodice-petrovic-njegos-u-odbrani-srpskih-svetinja-foto/
- ^ U Pljevljima poručuju: Nećemo odustati dok se „ne stane u kraj bezumlju koje nas je zadesilo“ /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912311121455832-vise-hiljada-niksicana-u-setnji-gradskim-ulicama-ako-cemo-da-budemo-ljudi-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912311121455979-barska-sluzba-zastite-i-spasavanja-podrzala-vatrogasce-koji-su-odbili-da-asistiraju-policiji/
- ^ Marko Milačić pušten iz pritvora /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912311121456315-milo-djukanovic-docekuje-novu-godinu-u-luksuznom-hotelu-u-majamiju-video/
- ^ Mitropolija crnogorsko-primorska traži unutrašnju kontrolu policije - Sputnjik Srbija
- ^ Nesvakidašnja novogodišnja čestitka kruži među Srbima iz Crne Gore - Sputnjik Srbija
- ^ Više hiljada građana Berana i Žabljaka na molebanu, okupile se i porodice policajaca i vojnika /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Bijelo Polje danas centar odbrane srpskih svetinja: Vladika Joanikije na čelu 10.000 ljudi /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Više hiljada vernika i večeras u Pljevljima /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001011121460752-poceo-moleban-u-podgorici-na-litiji-izaslo-oko-8-000-ljudi-video/
- ^ Odbrana svetinja u slikama: Masovna okupljanja u centralnim crnogorskim gradovima /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001021121462557-kotorski-paroh-netacne-tvrdnje-da-je-rusija-umesana-okupljanja-nastavljamo-i-posle-bozica/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001021121463907-bijelo-polje-i-veceras-na-nogama-ne-damo-srpske-svetinje-foto-video/
- ^ Salko iz Bijelog Polja, funkcioner DPS-a, izvinio se Srbima - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001021121464225-pred-djurdjevim-stupovima-10000-beranaca-foto-video/
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/202001021121464341-najmasovniji-skup-u-podgorici-hram-tesan-za-sve-vernike-koji-su-dosli-na-moleban-video-/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001021121464953-mitropolija-crnogorsko-primorska-trazicemo-proveru-ustavnosti-zakona-o-slobodi-veroispovesti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121469655-masovna-litija-i-veceras-/
- ^ Ne damo naše svetinje: Reke ljudi se slivaju ulicama Pljevalja /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121470135-zabljak-ustao-i-ovo-vece--po-snegu-i-hladnoci-sa-ikonama-u-rukama-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121470240-uhapsen-niksicanin-zbog-napada-na-svestenika/
- ^ „Himna kosovskih junaka“ odjekuje Beranama /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121470866-beranci-i-veceras-brane-djurdjeve-stupove-video/
- ^ Plužine brane Pivski manastir /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121471938-iz-rodnog-grada-premijera-markovica-video/
- ^ Sve masovniji protesti i u Baru, uz pokliče: Ne damo svetinje! /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Mitropolit Amfilohije propoveda, narod ponavlja: Odričemo se bezakonja! /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Crna Gora na nogama: Desetine hiljada ljudi pratilo mitropolita Amfilohija /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121472149-vladika-joanikije-predvodi-litiju-u-niksicu-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121473764-i-boka-je-podigla-svoj-glas-protiv-oduzimanja-svetinja-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001041121475405-devet-hiljada-intelektualaca-iz-regiona-za-odbranu-spc-u-crnoj-gori/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001041121476030-velika-litija-na-obroncima-durmitora-po-ledu-i-snegu-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001041121476264-danilogradjani-nikad-ljepsi-sumra-u-nasem-gradu-foto/
- ^ Reke ljudi na ulicama Berana /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001041121476432-hapsenje-bezbednosno-interesantih-osoba-u-podgorici/
- ^ Boka ne da svetinje, vernici se okupljaju i u Budvi /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121480013-vladika-grigorije-ponovo-je-cast-biti-iz-crne-gore-svetinje/
- ^ Mojkovac i Kolašin i večeras u odbrani pravoslavnih svetinja /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001041121477432-miras-dedeic-sms-porukama-poziva-vernike-na-lozenje-badnjak/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001041121477814-najmasovnija-litija-do-sada-desetine-hiljada-niksicana-u-molitvenoj-setnji-video/
- ^ Vera se brani srcem: Slike Crne Gore u nepreglednim kolonama /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121479792-napad-na-ucesnike-litije-u-bijelom-polju-policija-tvrdi-da-nema-veze-s-litijom/
- ^ Barani od jutros u litiji podrške SPC /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Srpska kuća: Nećemo organizovati doček Srpske nove godine - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121482520-vernici-na-trgu-svetog-nikole-u-niksicu-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121482500-crnogorska-policija-utvrdila-plan-obezbedjenja-javnih-okupljanja-za-badnji-dan/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121482141-moleban-u-bijelom-polju/
- ^ a b rs.sputniknews.com/regioni/202001051121483205-velicanstveni-djurdjevi-stupovi-stotinu-baklji-i-hiljadu-sveca-obasjalo-svetinju-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121482316-durmitorci-na--11-i-po-mecavi-brane-svetinje-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121482633-andrijevica-pluzine-spuz---litije-uprkos-snegu-i-vetru-video-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121482901-podgorica-i-veceras-u-velikoj-litiji-video/
- ^ Epske slike iz Crne Gore: Ništa ne može zaustaviti odbranu srpskih svetinja /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001051121483917-uhapsena-urednica-koja-je-plasirala-vest-pripadnici-rosu-na-raspolaganju-crnoj-gori-za-badnji-dan/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121485580-osvanuo-krst-od-tri-metra-iznad-becica-uskoro-iznad-ostalih-gradova/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121486130-spremna-dva-badnjaka-na-cetinju-pristizu-reke-vernika-jake-mere-bezbednosti-foto/
- ^ UŽIVO: Paljenje badnjaka na Cetinju, hiljade vernika ispred manastira /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Guslar ispred Cetinjskog manastira oduševio okupljene vernike /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121491176-crkva-kao-vera-neunistiva-crna-gora-na-badnji-dan--fotovideo--/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121486806-vladika-joanikije-nismo-ocekivali-ovoliki-odziv-naroda-pobedicemo-bez-maca/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121487072-vladika-metodije-na-cetinju-najvece-cudo-se-desilo-progovorili-su-nasi-preci/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121487754-mitropolit-amfilohije-savremene-busatlije-da-shvate-da-je-u-imenu-bozjem-sud-i-pravda/
- ^ UŽIVO: Podgorica slavi Badnje veče /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121489078-paljenje-badnjaka-u-bijelom-polju-uz-vatromet-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121489904-uzivo-badnjak-obasjao-djurdjeve-stupove-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001081121504559-vladika-grigorije-djukanovic-zeli-napraviti-incident-samo-ga-to-jos-moze-spasiti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001091121507427-svi-na-ulice-sa-ikonama-poziv-svestenstva-iz-podgorice/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001091121511792-pluzine-protiv-zakona-o-slobodi-veroispovesti-video/
- ^ Odbrana Pravoslavlja u Crnoj Gori: Uvijek su pobjeđivali oni koji su sa Hristom /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001101121516511-hodza-husein-hodzic-podrzao-narod-u-odbrani-svetinja-bog-me-pozvao-da-budem-na-pomoci-bratu-i-komsiji/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001101121514878-dps-albanske-partije-crnu-goru-dozivljavaju-kao-svoju-kucu-za-razliku-od-nekih/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001101121515534-odbegli-bankar-dusko-knezevic-optuzen-za-stvaranje-kriminalne-organizacije/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001101121517687-momir-bulatovic-pre-10-godina-otkrio-zasto-je-milo-udario-na-srpske-crkve-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001101121516097-muftija-sandzacki-imovina-verskih-zajednica-u-crnoj-gori-da-ostane-u-njihovoj-trajnoj-svojini-brana/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001101121517749-milo-je-boga-proglasio-za-unutrasnje-pitanje-crne-gore/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001111121519911-senzacionalno-otkrice-nikole-samardzica-rusija-korumpirala-vrh-eu-povodom-desavanja-u-crnoj-gori/
- ^ Zeleni dresovi Crne Gore na utakmici protiv Srbije zapalili društvene mreže - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001111121521461-episkopski-savet-protesti-nece-stati-dok-se-ovakav-zakon-ne-povuce/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001121121521936-americki-ambasador-trazio-da-se-svetinje-objedine-pod-starateljstvom-spc-i-vatikana/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001121121522394-vladika-joanikije-branicemo-svetinje-i-svojim-zivotima/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001121121524681-episkop-spc-zatrazio-od-tramp-da-hitno-spreci-namere-crne-gore/
- ^ Narod u Crnoj Gori ne posustaje: Veličanstveni skupovi za krst časni i slobodu zlatnu /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001121121525052-pleme-kuci-se-okupili-na-orljevu-preko-hiljadu-ljudi-krenulo-u-podgoricu-na-litiju-video-foto/
- ^ Događaj kakav ne pamti Podgorica: Desetine hiljada ljudi brani svoje svetinje /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Iz minuta u minut: Neverovatne scene, Crna Gora i večeras na nogama /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Vlada Crne Gore spremna za dijalog sa Mitropolijom - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121531746-rektor-bogoslovije-na-cetinju-odgovorio-ministru-protesti-dok-zakon-ne-bude-stavljen-van-snage/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121528609-spomenik-skenderbegu-stize-i-u-ulcinj/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121528017-glavni-urednik-crnogorskog-portala-in4s-pusten-da-se-brani-sa-slobode-urednik-borbe-na-saslusanju/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121529843-urednik-in4s-moje-hapsenje-je-zavjera-kojim-koordinise-americka-ambasada/
- ^ rs.sputniknews.com/analize/202001131121530722-hapsenja-zbog-izazivanje-panike--pritisak-na-sve-koji-ne-misle-kao-milo-/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121533286-spektakularnim-videom-milacic-cestitao-srpsku-novu-godinu/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121534091-poruka-u-crnogorskoj-kapi-neobicna-cestitka-kruzi-medju-srbima-u-crnoj-gori-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001131121534260-mitropolit-amfilohije-nalaze-badnjake-u-podgorici/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001141121540997-i-deda-mraz-autokefalac-osnovana-organizacija-crnogorska-nova-godina/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001141121542335-epska-borba-srba-u-crnoj-gori-ovekovecena-i-u-pesmi-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001141121542429-sa-molebana-u-budvi-poruceno-izgubis-li-vjeru-izgubio-si-sve-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001151121543386-nepriznati-crnogorski-mitropolit-tvrdi-carigradska-patrijarsija-ce-uskoro-priznati-cpc/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001161121548017-vlada-crne-gore-ne-iskljucujemo-internet-veze-sa-svetom/
- ^ Neverovatni snimci iz Crne Gore: Ustala Boka, Podgorica blistala, u Nikšiću oboren rekord - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001161121550374-krenuli-su-peske-do-berana-pleme-vasojevici-odlucni-u-odbrani-svetinja-video/
- ^ Dete priredilo iznenađenje u Beranama pred vladikom i hiljadama okupljenih /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ „I Crna Gora je Kosovo!“: Vladiku Joanikija ispratio gromki aplauz u Beranama - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001161121550505-krst-i-ikone-na-celu-litije-gradjani-zabljaka-i-ovog-puta-po-snegu-i-hladnoci-video/
- ^ Bijelo Polje razbilo maglu: Hiljade ljudi u litiji /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001161121550839-tivat-ceka-amilohija/
- ^ Podgorica zablistala: Oko 30.000 ljudi u molitvenom hodu /foto, video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121553894-lideri-df-sefu-delegacije-eubrisel-protestuje-zbog-zivotinja-a-cuti-kad-se-ugrozavaju-ljudi/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121553906-ministar-odbrane-cg-protesti-spc-se-koriste-za-negaciju-crne-gore/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121554425-milo-bi-jos-smoga-da-udari-na-bogazagadjenje-se-umesalo-u-bitku-za-odbranu-svetinja-u-crnoj-gori/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121555203-vlada-crne-gore-mitropolitu-amfilohiju-niti-se-biramo-niti-se-rusimo-na-litijama/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001181121559396-dedeic-u-crnoj-gori-ce-izbiti-gradjanski-rat-ako-se-ne-primeni-zakon-o-slobodi-veroispovesti/
- ^ Prvi put ustao Ulcinj, i to na Krstovdan: Hiljade građana brani svetinje /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Veličanstvena litija u Nikšiću — desetine hiljada u molitvenom hodu /foto, video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Bakljada u Beranama uz pesme o Kosovu /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Staro crnogorsko pleme Crmničani prvi put podigli glas u odbrani svetinja /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Bog se javi u Crnoj Gori: Vaistinu se javi! /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Priveden mladić zbog bakljade u Bijelom Polju /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/intervju/202001191121563905-milo-djukanovic-necemo-povuci-zakon-vucicu-otvoren-poziv-da-dodje/
- ^ Amfilohije: Nema pregovora dok se Zakon ne promeni /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Plivali za krst, mislili na Kosovo: Nikšićem se orilo „Hriste Bože“ /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001191121566420-bravo-sokole-devetogodisnji-decak-prvi-do-casnog-krsta-u-beranamavideo/
- ^ Crna Gora na ulicama: Budva, Žabljak, Mojkovac... u odbrani svetinja /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001191121568714-pljevlja-za-odbranu-svetinja-vlada-iskopala-duboku-jamu-u-koju-ce-se-jednog-dana-strovaliti-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001191121568961-bog-se-javi-najlepsi-trenuci-koji-su-obelezili-dan-foto-video/
- ^ Vlada Crne Gore: Niko neće braniti srpskom patrijarhu da dođe u Crnu Goru - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001201121574359-podrska-djukanovicu-od-britanske-ambasadorke/
- ^ Predviđanje međunarodnog instituta: Crnogorska crkva postaje unijatska, sa poglavarom u Vatikanu - Sputnjik Srbija
- ^ Milačić: Milo, hvala ti, zbog tebe su Crnogorci opet najbolji Srbi - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001201121570509-mitropolit-amfilohije-nema-razlike-izmedju-mitropolije-i-patrijarsije/
- ^ Nova peticija 100 intelektualaca i javnih ličnosti protiv progona novinara u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ Milo ide korak dalje: Poslije udara na SPC pravi od Srba nacionalnu manjinu - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001211121578718-najavljuje-se-sprecavanje-prve-litije-na-cetinju--pretnje-podrzavaju-i-neki-iz-vlade-/
- ^ Mitropolija otkazala litiju na Cetinju - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001221121580807-na-cetinju-ipak-setali-protivnici-litije-spc/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001221121581905-mitropolija-odlucila-sluzice-se-moleban-na-cetinju/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001221121582331-marko-milacic-sveti-petar-cetinjski-cetinjanima/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121585757-oj-cetnici-i-ta-vasa-brada-brijace-je-lovcenska-brigada--pevalo-se-na-cetinju/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121587133-cetinjski-manastir-pun-vernika-foto-/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121589285-osam-budvana-uhapseno-nakon-molebana-u-cetinjskom-manastiru/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001241121589401-govor-u-cetinju-o-kojem-se-jos-prica-nema-nama-molitve-bez-njih-niti-njima-crne-gore-bez-nas-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121595597-sedi-jedan-milacic-objavio-mirasevo-svedocanstvo-iz-osnovne-skole/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001291121618404-rektor-bogoslovije-na-cetinju-ovo-nije-samo-borba-za-crkvu-nego-i-crnu-goru-gojko-perovic-spc-/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001291121618831-djukanovic-ako-namecete-srpstvo-crnoj-gori-kako-da-se-osecaju-crnogorci/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121622149-prava-crna-gora-podnela-krivicnu-prijavu-protiv-djukanovica/
- ^ a b https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121626707-tamo-gde-ste-vi-barjacili-milo-neprimerenim-porukama-tesko-uvredio-srpsku-pravoslavnu-crkvu/
- ^ a b https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121642419-selektor-vatrepolo-reptrezentacija-crna-gora-mitropolit-amfilohija-nam-mnogo-znaci/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002041121655361-djukanovic-mosti-svetog-vasilija-naziva-kostima/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001221121579497-Markovic-do-kraja-nedelje-cu-pozvati-mitropolita-na-razgovor/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001221121582711-episkopski-savet-odgovorio-na-poziv-vlade-crne-gore-za-pregovore/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121584288-mitropolit-amfilohije-premijer-crne-gore-da-ne-ucenjuje/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121585521-amfilohije-objavio-sta-vlast-crne-gore-mora-da-ucini-da-bi-zapoceo-dijalog/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001241121589437-amfilohije-necu-da-me-markovic-deli-od-patrijarha/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202001241121597144-markovic-crna-gora-nece-biti-srpska-amfilohije-na-celu-anticrnogorske-opozicije/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121596217-mitropolija-grub-pokusaj-markovica-da-manipulise-gradjanima/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612280-markovic-pisao-mitropolitu-amfilohiju-spremni-smo-da-ucinimo-dodatni-napor-za-postizanje-konsenzusa/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002031121649252-amfilohije-spreman-da-se-sastane-sa-premijerom-crne-gore/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121583494-krenula-najduza-litija-do-sada-narod-rano-jutros-krenuo-ka-bijelom-polju/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001231121586724-berane-je-cvrste-volje-da-sacuva-bogomolje-video-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121586827-boka-svim-srcem-brani-svetinje-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121586620-crna-gora-obara-rekorde-litije-u-andrijevici-i-zabljaku-video-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001231121588226-samo-sloga-svetinje-spasava-dan-kada-je-crna-gora-prevazisla-sebe-video-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001231121587017-reka-vernika-na-ulicama-podgorice-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001241121590468-episkopski-savjet-spc-spreciti-moguce-zloupotrebe-crna-gora-je-kao-sveta-gora/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001241121590578-u-podgorici-uhapsen-kolumnista-igor-damjanovic-zbog-prepiske-na-fejsbuku/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121597286-mitropolit-amfilohije-u-manastiru-moraca-ne-pamti-se-da-je-narod-ovako-vaskrsao/
- ^ „Policija usred noći došla po Marka Milačića”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „Kroz snežne namete: Po brdima Sinjajevine održana prva litija /foto, video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „Bijelo Polje kao nikad do sada: Vladika Joanikije predvodio prvu svetosavsku litiju /video, foto/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „Vasojevići svi kao jedan usklikuju: „Policijo, braćo mila, ne slušajte više Mila“ /foto, video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „Kuči ulaze u Podgoricu — kiša ne može zaustaviti litiju /video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „I mlado i staro u litiji na Žabljaku i Plužinama, Pljevlja obaraju rekord /video, foto/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „Bar i Nikšić i večeras veličanstveni — pod kišobranima /foto, video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ „Baklje gore, desetine hiljada ljudi ispred najvećeg hrama u Crnoj Gori, stigli Kuči /video, foto/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 2. 2020.
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001261121603289-mitropolit-govori-ispred-sabornog-hrama-kroz-ovakve-litije-vaskrsava-crna-gora-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001261121603218-biblijske-scene-uoci-svetog-save-kisa-pljusti-narod-ne-odustaje-foto-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001271121606654-vladika-joanikije-i-zivotima-cemo-braniti-nase-svetinje/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001271121610010-najvise-crkava-posvecenih-svetom-savi--u-crnoj-gori/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121610357-milo-pola-drzave-strpao-u---ludacki-pokret/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121610719-u-trenutku-dok-milo-govori-ispod-prozora-ide-narod-koji-je-nazvao-ludacima--video-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/vesti/202001291121617016-andrija-mandic-Crna-gora-vlada-sporni-zakon-o-veri-Milo-Djukanovic-/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121619941-mitropolit-amfilohije-prvi-put-o-najavljenoj-vucicevoj-poseti-crnoj-gori-za-bozic/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121621984-odluka-sinoda-spc-pocinje-pravi-obracun-protiv-crnogorskog-zakona/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121622822-ko-je-zena-koja-je-napisala-pesmu-koja-je-postala-himna-protesta-u-crnoj-gori-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121622837-za-predsjednika-opstine-savnik-dosao-covek-iz-dps-a-predan-bogu-i-svetosavlju-nebojsa-popovic/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121623330-narod-ustao-u-bijelom-polju-specijalci-u-blindiranim-vozilima-kruze-gradom-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121623701-i-vasojevici-krenuli-svi-putevi-vode-ka-djurdjevim-stupovima-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121624301-mojkovac-pluzine-u-odbrani-svetinja-foto-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121624589-sila-u-pljevljima-ceo-grad-brani-svetinje-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121625242-tradicionalno-nepregledna-kolona-u-herceg-novom-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121625483-niksic-zivi-niksic-dise-pravoslavlje-video-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121625613-cudo-u-multietnickom-baru-kolona-duga-dva-kilometra-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121626299-bar-nastavlja-da-prkosi---aktivni-policajac-na-celu-litije-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121624511-borba-za-crnu-goru-litija-u-podgorici-predvodi-je-covek-ciji-se-govor-jos-prepricava-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121633914-uticajni-protojerej-iz-boke-milo-je-u-pravu-mi-smo-ludi-momo-krivokapic/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121626806-masovna-hasenja-ucesnika-litija-u-crnoj-gori/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121627184-u-pogorici-uhapsen-marko-milacic/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121628624-df-cilj-desanta-na-zetu-je-da-se-izazove-haos-crna-gora-hapsenja-/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202001311121630211-majka-milana-knezevica-pustena-ratka-Df-hapsenja-/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121630609-specijalci-upadaju-u-kuce-i-u-beranama/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121630882-marko-milacic-pusten-na-slobodu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121631114-marko-milacic-se-obraca-javnosti-nakon-pustanja-na-slobodu-hapsenje-pustanje-na-slobodu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121634780-milacic-upozorava-pojavili-se-policajci-u-fantomkama-prva-akcija-u-pljevljima/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121635599-knezevic-uperili-su-mi-cev-u-majku-polomili-sliku-pokojnog-oca-i-demolirali-kucu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202002011121640276-mora-da-ide-pokrenuta-nova-akcija-u-podgorici/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202002011121640413-brat-milana-knezevica-idem-u-crnu-goru-da-me-uhapse/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121628240-cistka-u-vladajucoj-stranci-crne-gore--izbaciti-sve-koji-ucestvuju-u-litijama/
- ^ Milo, džaba krečiš — srpska trobojka osvanula širom Crne Gore /foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ Milačić ambasadorki Kemp: „Možete sve što hoćete, ali ne i dokle hoćete.“ - Sputnjik Srbija
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121595202-grafitna-revolucija-crna-gora-sva-u-trobojkama-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121595430-priveden-zbog-crtanja-trobojke-izjavio-sinoc-sam-sanjao-djeda-koji-se-borio-za-ovu-zemlju/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121597309-policija-u-podgorici-bacila-suzavac-i-sok-bombe-u-akciji-uklanjanja-crnogorske-trobojke/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001251121597878-berane-i-pljevlja-odgovorili-samo-vi-krecite-mi-cemo-da-farbamo-video-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001261121600232-prekrecena-trobojka-u-podgorici/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001261121602115-i-bog-posla-kisu--ponovo-se-vide-natpisi-ne-damo-svetinje/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001271121606334-svestenik-tapuskovic-pretresli-su-mi-kucu-dok-sam-bi-na-liturgiji-moj-sin-nije-kriminalac-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001271121606710-ko-djavo-na-krst-citava-armija-policije-na-srpsku-trobojku-u-crnoj-gori-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001271121609786-beranci-u-prisustvu-policije-farbaju-i-drugu-stranu-tunela-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121610658-kako-se-u-stvari-odigrao-incident-u-podgorici-prebijeni-mladic-nije-dizao-tri-prsta/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121610467-perovic-posle-incidenata-u-podgorici-ko-digne-ruku-na-brata--neka-se-ne-nada-nicemu-dobrom/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121611752-guzva-u-pljevljima-pokusavaju-da-prekrece-trobojku-omladina-brani-zid-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612792-marko-milacic-otkrio-identite-pretucenog-mladica/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612565-specijalci-poslati-na-sever-crne-gore-pljevlja-berane-bijelo-polje/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612938-vladajuca-crnogorska-partija-osudila-premlacivanje-mladica-u-podgorici/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612991-mitropolija-crnogorsko--primorska-molimo-se-bogu-da-nam-se-ne-dese-ponovo-krvne-osvete/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612819-najljuci-protivnik-montenegro-trobojka-koje-okitile-celu-crna-gora-krecenje-policija-narod-farbanje-zastava/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121627260-otac-pretucenog-mladica-u-podgorici-ceo-dogadjaj-poptuno-iskrivljeno-predstavljen/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121640572-ne-odustaju-u-bojama-crnogorske-trobojke-osvanuo-i-most-nedaleko-od-podgorice-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002041121655443-sta-rade-oklopna-vozila-na-ulicama-podgorice-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001291121615001-disciplinski-zbog-crtanja-trobojke-na-casu-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001291121616862-uciteljica-koju-gone-otkriva-kako-je-veliki-strumf-poljuljao-montenegro-senka-milos/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121620034-ekskluzivne-fotografije-radovi-ucenika-iz-bara-koji-su-uzdrmali-crnu-goru/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121623876-prosvetari-ustaju-u-zastitu-uciteljice-koja-je-suspendovana-zbog-strumpfova-senka-milos/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001301121623177-strumpf-revolucija-se-siri-po-celoj-crnoj-gori-video/
- ^ a b https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121626542-spektakularna-nova-epizoda-strumpfova-oj-svijetla-majska-zoro--zapalila-drustvene-mreze-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121632965-pobuna-roditelja-zaokret-u-slucaju-strumpfovi-deca-svih-nacija--u-soku/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121634990-crnogorska-policija-kopa-dubok-kanal-na-granici-sa-srbijom-foto-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121639175-zvanicna-podgorica-objasnila-zasto-kopa-kanal/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121635960-poslanik-vladajuce-vecine-u-crnoj-gori-necemo-dozvoliti-da-postanemo-pravoslavna-dzamahirija/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121639033-mitropolija-nikada-za-pametne-vladare-nije-bilo-lakse-odluke--nego-sto-je-ova-koju-ocekuje-narod/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002011121639698-ceo-teren-trobojka-i-poruka-iz-pljevalja-ustala-je-crna-gora-svetinja-se-branit-mora-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121642156-ocilo-na-njivi-ovo-su-najoriginalnije-poruke-u-odbrani-svetinja-fotovideo/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002031121651014-gradjani-pljevalja-blokirali-masine-koje-kopaju-kanal-na-granici-sa-srbijom/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002031121653459-uciteljica-iz-bara-i-dalje-pod-suspenzijom-hoce-li-je-podrzati-nadbiskup-i-hodza/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002031121653782-pljevaljski-komunalci-odbili-naredjenje-policije-da-prefarbaju-trobojku/
- ^ „Veliki podvig: Sedamnaest mladića u litiji dugoj 82 kilometra! /video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 6. 2020.
- ^ „Da se zdravo vratite: Baka sa bocom rakije dočekala umorne putnike sa litije /foto, video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 6. 2020.
- ^ „Snimak iz drona: Najbrojnija litija koju pamti sever Crne Gore ide ka Đurđevim stupovima /video/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 6. 2020.
- ^ „Vladika Joanikije zadržan na graničnom prelazu „Ranče“”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 6. 2020.
- ^ „Dragan prepešačio 15 kilometara bos: Kroz led i sneg stigao na litiju u Pljevljima /foto/”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 6. 2020.
- ^ „Crnogorska policija objasnila zašto je zadržala vladiku Joanikija na prelazu Ranče”. rs.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 6. 2020.
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121644578-celo-bijelo-polje-na-ulicama-trideset-hiljada-ljudi-brani-svetinje-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121645885-vasojevici---slobodno-pleme-se-i-danas-okupili-oko-djurdjevih-stupova-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121647302-od-severa-pa-do-mora-crkvu-brani-crna-gora-i-boka-je-ustala-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121648837-djokovic-putem-telefona-uputio-podrsku-budvanima-u-litiji/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121648225-prebrojte-nas-nikad-u-istoriji-nije-izaslo-toliko-naroda-na-crnogorske-ulice-foto-video-litija-200000-ljudi-protesti-milo-crna-gora-zakon-vernici-gradovi/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121643490-reke-ljudi-se-slivaju-u-podgoricu-niksic-bijelo-polje-beran-video-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002021121648951-kosarkas-barselone-se-ukljucio-tokom-litije-u-podgorici-divim-se-vasoj-ljubavi-i-upornosti-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002031121651958-antologijske-scene-iz-sest-gradova-u-crnoj-gori--gde-se-smesti-200000-ljudi-video/
- ^ „Prvi slučaj koronavirusa u Srbiji; Evo na šta treba da obratite pažnju VIDEO”. B92.net. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ „Потврђен први случај коронавируса у Србији - мушкарац из Суботице боравио је у Будимпешти”. Политика. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ „Vratile se iz SAD i Španije: Registrovana prva dva slučaja korona virusa u Crnoj Gori”. telegraf.rs. 17. 3. 2020. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ Živić, Petra (17. 3. 2020). „Korona virus: Prvi zaraženi registrovani u Crnoj Gori”. bbc.com. BBC na srpskom. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ „Nove mjere: Zabranjen prevoz više od dvije odrasle osobe u istom vozilu, ugostitelji da uklone baštenski mobilijar”. vijesti.me. 19. 3. 2020. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ „Prva žrtva korona virusa u Crnoj Gori: Preminuo muškarac”. telegraf.rs. BBC na srpskom. 22. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020.
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3948575/manastir-ostrog-slava-amfilohije.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3948675/greska-tompson-tv-crne-gore-.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3949170/savet-rtcg-tompson.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3949804/amfilohije-ostrog-sluzba.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3950260/mitropolija-amfilohije-joanikije-crna-gora-vlast-obredi.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3950495/crna-gora-ostrog-policija-ne-dozvoljava-gradjanima-da-prodju-zabrana-koronavirus-blokira.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3951187/berane-zamalo-incident.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3951362/mitropolit-amfilohije-ostrog.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3952075/litija-niksic-prekrsena-zabrana-okupljanja.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3952118/policija-u-niksicu-urucila-pozive-za-saslusanja-joanikiju-i-svestenicima-spc.html
- ^ a b v g https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3952625/vladika-joanikije-svestenici-crkva-crna-gora.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3953642/crna-gora-protesti-hapsenja-suzavac-.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3953846/crna-gora-neredi-policija-uhapseni-povredjeni-protesti-pljevlja-niksic-pofgorica.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3953893/crna-gora-neredei-podgorica-hram-hristovog-vaskrsenja-uhapsen-organizator.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3953910/ostavka-savet-za-gradjansku-kontrolu-rada-policije-dobricanin.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3954209/mitropolit-amfilohije-vladika-joanikije-mir-litije-crna-gora.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3953963/pravni-eksperti-mpc-joanikije-spc.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3954365/crnogorska-opozicija-reagovanje.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3954521/crna-gora-okupljanje-gradjani-policija-protest-moleban.html
- ^ a b https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3954826/niksic-sud-joanikije-okupljanje-podrska.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3955761/crna-gora-protesti-joanikije.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3955798/crna-gora-vladika-joanikije-pritvor-oslobadjanje.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3955981/andrija-mandic-crna-gora-demokratski-front-pustanje-vladike-joanikia.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3956387/df-beograd-solidarnost-crna-gora.html
- ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/456005/Litije-od-14-juna-mitropolit-Amfilohije-pozvao-vernike-da-ne-glasaju-za-aktuelnu-vlast
- ^ https://www.blic.rs/vesti/drustvo/od-14-juna-ponovo-litije-u-crnoj-gori/4g6j0ky
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122774012-otac-gojko-nema-razloga-za-strah-da-ce-litije-ugroziti-zdravlje/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122777504-deca-na-celu-kolone-beranci-krenuli-ka-djurdjevim-stupovima-crna-gora-litije/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122778009-dobili-odobrenje-policije-ali-ne-i-opstinskih-vlasti-zabranjena-litija-u-niksicu-crna-gora/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122779127-in4s-policija-u-stanju-totalne-pripravnosti-u-crnoj-gori/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122776606-crna-gora-ponovo-na-nogama-molebani-i-litije-za-odbranu-svetinja-u-nekoliko-gradova--/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202006141122779697-sa-litije-u-pljevljima-pozvani-na-saslusanje-crna-gora-moleban-pljevlja/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122780076-amfilohije-ispred-hrama-u-podgorici-porucio-neka-me-uhapse-i-vode-u-spuz-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006141122780260-policija-usla-u-saborni-hram-u-podgorici-narod-cuva-protojereja-mircetu-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202006141122780809-velicanstven-prizor-iz-crne-gore-bitka-za-svetinje-u-fotografijama/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122792726-specijalci-opkolili-zgradu-so-budva-ispred-skupstine-preko-20-kombija-narod-ne-moze-da-pridje/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122794174-milovo-koleno-na-vratu-svakog-gradjanina--bivsi-gradonacelnik-budve-sokiran-ponasanjem-policije-brutalnost-milo-djukanovic-crna-gora/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122793231-nogom-za-vrat-crnogorska-policija-primenjuje-americki-recept-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122795926-gradonacelnik-i-predsednik-so-budva-pusteni-na-slobodu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122796406-posle-brutalnog-hapsenja-gradonacelnik-budve-na-slobodu-izasao-u-invalidskim-kolicima-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122797909-nove-tenzije-u-budvi-gradjani-ispred-stanice-policije/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006221122843996-kriza-u-budvi-ne-izlazimo-iz-opstine-dok-se-situacija-ne-resi-trazimo-posredovanje-eu-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006221122846904-pat-pozicija-u-budvi--svi-su-na-svojim-mestima-i-cekaju-rasplet-dogadjaja-video/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202006241122865255-bacen-suzavac-u-budvi-policija-rasteruje-gradjane/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202006241122866144-policija-sutira-muskarca-prilikom-hapsenja-u-budvi-uznemirujuci-video/
- ^ a b v g https://rs.sputniknews.com/regioni/202006241122865192-tenzije-u-budvi-podneta-krivicna-prijava-protiv-neidentifikovanog-obezbedjenja-video-protesti-crna-gora-vise-gradova/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202006241122866871-policija-rasterala-gradjane-u-podgorici-medju-uhapsenima-i-poslanica-demokratskog-fronta-video/
- ^ https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=20&nav_category=167&nav_id=1697901
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912271121426591-podrska-iz-srbije-gradjani-protestuju-ispred-crnogorske-ambasade-u-beogradu-video/
- ^ Srbija i Republika Srpska uz sunarodnike iz Crne Gore: Ne damo svetinje! /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001011121461457-trebinje--i-veceras-brani-srpske-svetinje/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001021121464717-vernom-narodu-crne-gore-podrska-i-iz-zvornika-foto/
- ^ Navijači Crvene zvezde protestovali ispred Ambasade Crne Gore /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Poziv iz Niša vernom narodu na moleban i odbranu srpskih svetinja - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001151121547892-bijeljina-bogomolje-su-poslednji-bedem-odbrane-srpskog-identiteta-naroda-u-crnoj-gori-foto-litija/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001191121564685-bogojavljenje-u-banjaluci-podrska-spc-u-crnoj-gori-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001201121574108-prvi-put-posle-trideset-godina--litija-srba-centrom-vukovara-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001241121591646-ustaju-i-srbi-u-sloveniji-prvi-moleban-podrske-narodu-u-crnoj-gori-u-nedelju-u-ljubljani/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001241121591980-veceras-protest-do-kraja-januara-rezolucija-o-ugrozenosti-srba-u-crnoj-gori/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001271121607380-vise-stotina-vernika-iz-cele-slovenije-prvi-moleban-za-srbe-u-crnoj-gori-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001291121618213-hiljade-srba-u-litiji-na-kosovu-i-metohiji-foto/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001311121632367-niko-nije-ostao-kod-kuce-han-pijesak-u-litiji-uprkos-snegu-foto/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202002021121645068-velika-podrska-iz-mostara-za-jedinstvo-srpskog-naroda-/
- ^ https://srbin.info/pocetna/aktuelno/litija-u-valjevu-podrska-braci-u-crnoj-gori-video-foto/
- ^ Protesti u Italiji zbog crnogorskog Zakona: Ne želimo da Crna Gora postane novo Kosovo /video, foto/ - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001251121595896-uz-blagoslov-vladike-joanikija-litija-stigla-pred-ujedinjene-nacije-video/
- ^ Politika Online - Poziv vernicima da spreče rušenje krstionice na Ostrvu cveća
- ^ rs.sputniknews.com/politika/201906161120105635-dacic-ne-mogu-da-verujem-da-ce-kao-komunisti-osvajati-crkve-vlada-/
- ^ Ruska pravoslavna crkva: Đukanović „prepisuje“ Porošenkovu anticrkvenu politiku - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912251121403362-dodikov-apel-usvajanjem-zakona-crna-gora-bi-usvojila-akt-neprijateljstva-prema-srpskom-narodu/
- ^ Vučić: Srbija će uvek biti uz svoj narod u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ Tači i Meta pozdravili novi zakon — Albanci mogu da ističu svoju zastavu u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/201912301121440286-rusija-vlast-zeli-da-istera-srpsku-crkvu-iz-crne-gore-rusija-crna-gora-protesti-crkva/
- ^ rs.sputniknews.com/rusija/201912301121440142-patriarh-kiril-anticrkveni-zakon-u-crnoj-gori---politicko-delovanje-protiv-rusije-rusija/
- ^ Vučić posle razgovora sa patrijarhom Irinejom: Nadam se da niko nema ideju da zauzima Ostrog /video/ - Sputnjik Srbija
- ^ Crna Gora optužila Rusiju da se meša u njene unutrašnje stvari - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001021121465006-spigl-milovi-trikovi---svesno-podstice-sukobe/
- ^ Novo sučeljavanje Milanovića i Kitarovićeve, opet o Srbiji - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121468388--ambasador-srbije-pozvan-na-razgovor-u-mip-crne-gore/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121468472-dacic-osudio-paljenje-zastave-crne-gore/
- ^ Ambasador Srbije Vladimir Božović odbio da primi protestnu notu MIP Crne Gore - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001031121469999-otpravnik-poslova-ambasade-crne-gore-odbio-da-primi-notu-msp-srbije/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121485785-kusturica-ima-boga-cudo-se-desilo-u-crnoj-gori/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001061121490188-vladika-jovan-u-jasenovcu-se-rodila-zmija-koja-sada-dize-glavu-u-crnoj-gori/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121554092-vucic-strepim-da-ce-u-crnoj-gori-ostati-nekakve-mitropolije-eparhije-ili-saveti/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121554226--nato-tim-stize-u-podgoricu-zbog-ruskih-hibridniih-pretnji/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001171121554379-crna-gora-poziva-upomoc-nato-i-eu-zbog-pretnji-od-trecih-aktera/
- ^ Evropski savjet za spoljne odnose: SPC zastupnik ruskog uticaja i neprijatelj Crne Gore - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001181121559644-ruski-mitropolit-milo-djukanovic-ce-zavrsiti-kao-petro-porosenko/
- ^ Vladika Vaseljenske patrijaršije pisao Pompeu: Zaštitite hrišćane u Crnoj Gori - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001201121570393-pilsel-djukanovic-zakonom-igra-na-kartu-nacionalnih-sukoba/
- ^ Vulin: Jedini hibrid koji stiže u Crnu Goru iz Srbije je hibridni kukuruz - Sputnjik Srbija
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001241121593582-susret-na-cetinju-mitropolit-amfilohije-o-spornom-zakonu-razgovarao-sa-britanskom-ambasadorkom/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001261121600880-kaljinka-na-svetosavskoj-akademiji-u-baru-video/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001281121612273-obezbedjena-besplatna-pravna-pomoc-za-sve-ugrozene-srbe-u-crnoj-gori/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121613737-djukanovic-primio-akreditive-novog-ambasadora-srbije/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202001281121613859-profesor-perovic-srbi-u-crnoj-gori-nisu-ugrozeni-ali-crnogorci-u-srbiji-jesu/
- ^ rs.sputniknews.com/regioni/202001291121615153-crnogorsko-ministarstvo-spoljnih-poslova-najavilo-mere-protiv-ministra-savetnika-u-ambasadi-srbije/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002031121653341-dodik-nije-dao-saglasnost-za-dolazak-mila-djukanovica-u-bih/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202002041121655076-vlada-crne-gore-manipulise-odlukom-suda-u-strazburu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202002041121655704-snazno-upozorenje-iz-francuske-crna-gora-radi-stvari-bez-presedana-hoce-li-eu-reagovati/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202002041121656350-komsic-milo-dobrodosao-u-bosnu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/vesti/202002041121654957-episkopski-savet-u-poseti-stejt-departmentu-upoznali-americke-zvanicnike-sa-situacijom-u-crnoj-gori/
- ^ https://www.rts.rs/region/202003151121654957-vlada-pozdravlja-odluku-mcp-da-obustavi-litije/
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3950859/ambasador-srbije-u-crnoj-gori-pozvan-na-razgovor.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3956293/ambasador-srbije-vladimir-bozovic-vladika-joanikije.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006261122879380-u-crnoj-gori-se-progone-hriscani-americki-zvanicnici-traze-prestanak-napada-na-crkvu/
- ^ https://rs.sputniknews.com/regioni/202006171122797483-dodik-scene-nasilja-u-budvi-za-svaku-osudu/