Умка

Координате: 44° 40′ 25″ С; 20° 18′ 10″ И / 44.6735° С; 20.302833° И / 44.6735; 20.302833
С Википедије, слободне енциклопедије

Умка
Снимак Умке из ваздуха
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЧукарица
Становништво
 — 2011.Раст 5272
Географске карактеристике
Координате44° 40′ 25″ С; 20° 18′ 10″ И / 44.6735° С; 20.302833° И / 44.6735; 20.302833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина163 m
Умка на карти Србије
Умка
Умка
Умка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11260
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Умка је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Према попису из 2011. насеље Умка има 5272 становника.

Градски саобраћај[уреди | уреди извор]

До насеља Умка дневним линијама гсп-а може се доћи:

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Умка живи 4229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 1795 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.058
1953. 2.368
1961. 3.731
1971. 5.393
1981. 5.618
1991. 5.005 4.847
2002. 5.292 5.449
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 5.083 96,05%
Југословени
  
 42 0,79%
Црногорци
  
 26 0,49%
Хрвати
  
 13 0,24%
Македонци
  
 13 0,24%
Бугари
  
 4 0,07%
Муслимани
  
 3 0,05%
Мађари
  
 3 0,05%
Словенци
  
 2 0,03%
Словаци
  
 2 0,03%
Руси
  
 2 0,03%
Чеси
  
 1 0,01%
Украјинци
  
 1 0,01%
Румуни
  
 1 0,01%
непознато(Роми)
  
 25 0,47%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 21
  
  
 16
80+ 32
  
  
 59
75—79 52
  
  
 103
70—74 126
  
  
 144
65—69 171
  
  
 189
60—64 160
  
  
 209
55—59 111
  
  
 138
50—54 163
  
  
 171
45—49 213
  
  
 208
40—44 215
  
  
 193
35—39 183
  
  
 212
30—34 193
  
  
 176
25—29 153
  
  
 152
20—24 163
  
  
 150
15—19 183
  
  
 156
10—14 180
  
  
 186
5—9 151
  
  
 135
0—4 110
  
  
 115
Просек : 38,9 41,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 680 695 1.126 1.600 1.764 1.533 1.795
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 358 440 350 380 159 77 22 8 1 0 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.139 636 1.304 102 93 4
Женски 2.276 459 1.310 394 107 6
УКУПНО 4.415 1.095 2.614 496 200 10
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 950 18 0 2 332
Женски 703 7 0 1 149
УКУПНО 1.653 25 0 3 481
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 34 80 171 21 95
Женски 9 12 150 16 35
УКУПНО 43 92 321 37 130
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 51 34 20 27
Женски 20 27 33 81 122
УКУПНО 22 78 67 101 149
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 35 2 0 26
Женски 28 6 1 6
УКУПНО 63 8 1 32

Култура и образовање[уреди | уреди извор]

У насељу Умка налази се Основна школа „Доситеј Обрадовић”. Основана је 1886. године, садашњи назив по српском просветитељу и реформатору, Доситеју Обрадовићу носи од 1952. године.[6] Осим тога овде постоји Школа за основно и средње образовање „Свети Сава”.

У Умци је, као огранак Библиотеке „Лаза Костић“ са Чукарице радила и библиотека „Димитрије Туцовић”,[7]

Ондашња библиотека "Димитрије Туцовић", Умка, основана је 1952. године, добровољним прилозима грађана и ондашњих радних организација у књигама. Више пута је мењала место, јер није имала сталне просторије.

Од 1958. године  до априла 2007. године налазила се у пословном простору зграде (куће) у улици 13. октобра (бивша Пустеничка) бр. 30, која је некада припадала породици Војина Николића. Из те куће тј. просторије од 70м2 која се користила за обављање библиотечке делатности, Библиотека је морала да буде исељена на основу правоснажне одлуке II општинског суда у Београду од 2. фебруарa 2007. а поводом поступка денационализације имовине пок. Војина Николића.

До 1965. год. Библиотека је била самостална у својој делатности, са својим огранцима у Пећанима и у Руцкој, а од 1965. год. припојена је ондашњој општинској матичној библиотеци "Лазо Кочовић", Чукарица (од 1995. библиотека има назив „Лаза Костић“), у чијем је саставу тада била и Раковица све до 1975. године. Тада се  Раковица одвојила као општина, извршен је деобни биланс књижног фонда и део библиотечке мреже припао је раковичкој мрежи библиотека.

Oпшта интеграција општинских библиотека са Библиотеком града Београда извршена је 1989. године, тако да цео град Београд буде једна Библиотека, са централизованом набавком књига и другог библиотечког материјала.

Огранак је од 1. новембра 2004. био  привремено затворен за рад са чланством због опште неусловности за рад. Од тада, у непрекидној игри понављања, стрпљења, среће и мудрости, тражиле су се и проналазиле могућности за измештање библиотечког огранка на локацији насеља Умка, у складу са основним захтевима библиотечког стандарда који одређују радне услове и положај библиотеке у оквиру једног насеља.

То се окончало 1. априла 2021. Од тог датума је БГБ  у закупу просторије (куће) од 110 m2 која се користи за потребе огранка, на адреси Илије Бабића 11.

Библиотека је добила име "Борислав Радовић", Умка.

Предлог имена Библиотеци потекао је од Уроша Ристановића, песника са Умке. Он је   10. марта 2019. године на дан рођења песника Борислава Радовића покренуо  иницијативу  за поновно отварање библиотеке и њено преименовање у библиотеку ,,Борислав Радовић“. Синергијом даљих деловања остваривао се поступак повратка рада Библиотеке у насељу Умка.

На предлог (5.11.2021.) Владана Николића, начелника Одељења библиотека „Лаза Костић“, чланови Управног одбора БГБ, на LI седници УОБГБ, одлуком број 4558 од 1.12.2021. усвојили су предлог промене назива библиотечког огранка у Умци.[8]

Борислав Радовић је живео на Умци. Преминуо је у Београду, 26. априла 2018. Његова супруга,  Буба Радовић  била је библиотекар, специјалиста за старе књиге.

Градски превоз[уреди | уреди извор]

Кроз насеље пролази више градских и приградских линија: 551, кроз Велику Моштаницу до Сремчице, 860 и 860Е, до Обреновца, 861А, до Обреновца преко Мале Моштанице, као и новоотворене линије: 553, која иде до насеља Руцка, на самом врху Умке, 860Б, до Барича и 860М, до Обреновца, кроз индустријску зону Барича.

Историја[уреди | уреди извор]

Захваљујући лепој плажи, блиским шумама Липовица и Дубоко, и добрим саобраћајним везама, село Умка је 1930-тих постало излетиште Београђана,[9] изграђено је неколико вила.[10] Посавина а.д. је 1935. направила фабрику трикотаже и рукавица, основала је и истоимени фудбалски клуб 1928.[11] Постојала је и фабрика кожа, трикотаже и рукавица "Шумадија А.Д." браће Албала.[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Црква светог Преображења господњег
    Црква светог Преображења господњег
  • Панорама
    Панорама
  • Локални пут кроз багремар
    Локални пут кроз багремар
  • Улица у центру места
    Улица у центру места
  • Парк у центру места
    Парк у центру места
  • Споменик палим борцима у парку
    Споменик палим борцима у парку
  • Некадашња зграда библиотеке, која је затворена
    Некадашња зграда библиотеке, која је затворена
  • кеј у непосредној близини парка
    кеј у непосредној близини парка
  • Поглед са пута Остружница - Умка
    Поглед са пута Остружница - Умка

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ГСП Београд, линија 551”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  2. ^ „ГСП Београд, линија 553”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ „OŠ “Dositej Obradović” – Umka (Čukarica)”. Edukacija - Osnovne škole. Приступљено 23. 05. 2018. 
  7. ^ „Biblioteka Laza Kostić”. Na vidiku.com. Приступљено 23. 05. 2018. 
  8. ^ „Библиотека "Лаза Костић" Чукарица”. званична презентација. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 23. 05. 2018. 
  9. ^ "Политика", 1. авг. 1937
  10. ^ "Време", 18. јул 1938, стр. 6 и стр. 10 (фото излетничког брода)
  11. ^ "Време", 31. јул 1938
  12. ^ "Политика", 19. јул 1936

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Умка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Умка&oldid=27683533”