Пређи на садржај

Остружница

Координате: 44° 43′ 25″ С; 20° 19′ 05″ И / 44.723666° С; 20.318166° И / 44.723666; 20.318166
С Википедије, слободне енциклопедије
Остружница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЧукарица
Становништво
 — 2011.Раст 4218
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 25″ С; 20° 19′ 05″ И / 44.723666° С; 20.318166° И / 44.723666; 20.318166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина94 m
Остружница на карти Србије
Остружница
Остружница
Остружница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11251
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Основна школа у Остружници, основана 16. јула 1805. године. На слици је нова, савремена зграда
Табла на зиду Дома културе:
„На овом месту, божјом благошћу и вољом народа, одржана је прва Народна скупштина од 3. до 15. маја 1804. године, на којој је утемељена нова Србија.
Грађани Остружнице и Скупштина општине Чукарица”

Остружница је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4218 становника.

У Остружници се налази неколико споменика културе: Црква Светог Николе, Јанићеви дућани и Јанићева кафана. Постоји и железничка станица, а основна школа је једна од најстаријих у Београду и постоји у континуитету од 1805. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подаци о Остружници могу се наћи још на старим географским картама из 18. века. На двема аустријским картама београдске околине (из 1722. и из 1788. године) лоцирана је исто као и данас у доњем току Остружничке реке са кућама ушореним уз некадашњи главни друм. Наведене карте указују да је центар села био где и данас, на почетку данашње Карађорђеве улице. Захваљујући географском положају и чињеници да се од 1739. до 1914. године налазила првобитно на самој аустријској граници, а касније у њеној непосредној близини, Остружница је имала све услове да се развија као трговачки центар. О трговачком значају насеља говори и податак да је 1823. године подигнута кнежева механа, зграда која је за српску провинцију тог времена представљала луксузно здање, али ова грађевина није сачувана.

Пре уласка аустријских трупа у Србију (1718.) у њој није било римокатолика, али су Аустријанци одмах отпочели колонизацију са Немцима католицима из многих пренасељених места. Први колонисти су дошли у село Остружницу, коју су назвали Остербах. Када су Турци протерали Аустријанце из тих крајева и приморали их да потпишу Пожаревачки мир 1739., сви Немци и католички свештеници су се повукли са својом војском.[1]

У речнику Карађорђеве Србије из 1804–1813. године уписана је као варошица, док је као посебно насеље уписана Остружничка скела. Према попису насеља Београдског пашалука из 1818. године у Остружници је постојала 71 кућа и 178 „арачких глава” (одраслих становника који плаћају порез). По броју домова Остружница је у то време спадала међу највећа насеља Београдске нахије. Током 19. века број домова у Остружници је нарастао, па је 1821. године забележено 89 домова, а већ 1875 нарастао је на око 120.

Остружница се у историји Србије везује за почетак парламентаризма, јер је 21. марта 1804. управо овде одржана прва Народна скупштина коју је сазвао Карађорђе. Године 1805. је отворена основна школа (данас носи име „Карађорђе“), једна од првих у Београдској нахији с наставом на српском језику. Школа у континуитету ради до данас. Нешто касније, 1806. године у Остружници је потписана молбеница султану.[2]

Градски саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља се градским превозом може стићи:

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Остружница живи 3207 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,9 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1219 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 2.304
1953. 2.663
1961. 3.840
1971. 4.016
1981. 4.060
1991. 3.787 3.633
2002. 3.929 4.079
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
3.791 96,48%
Југословени
  
25 0,63%
Црногорци
  
22 0,55%
Хрвати
  
12 0,30%
Македонци
  
3 0,07%
Словенци
  
2 0,05%
Чеси
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Роми
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
Мађари
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
42 1,06%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Дурковић - Јакшић 1990, стр. 13, 14, 25.
  2. ^ Јанићева кафана. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 8. 5. 2018. 
  3. ^ „ГСП Београд, линија 91”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09. 
  4. ^ „ГСП Београд, линија 92”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09. 
  5. ^ „ГСП Београд,линија 551”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09. 
  6. ^ „ГСП Београд, линија 553”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Приступљено 2022-04-09. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]