Milorad Pavić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Milorad Pavić

Milorad Pavic.jpg
Milorad Pavić

Informacije
Datum rođenja 15. oktobar 1929.
Mesto rođenja Beograd (Kraljevina Jugoslavija)
Datum smrti 30. novembar 2009.
Mesto smrti Beograd (Srbija)
Dela
Potpis

Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929Beograd, 30. novembar 2009) je bio srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. On je naš evropski Borhes jer u svojim delima - unoseći u njih naučno i fantastično - oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.[1] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti.

Život i delo[uredi]

Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan.

Milorad Pavić u tašmajdanskom parku, Beograd

Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982).

Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994.

Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine.

Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.

Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković.[2]

Nagrade i priznanja[uredi]

Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su:

Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko–ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta.[3]

Spomen ploča sa njegovim likom otkrivena je 21. februara 2011. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[4]

Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu.[5] U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.[6]

Dela[uredi]

  1. Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str.
  2. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str.
  3. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str.
  4. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str.
  5. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str.
  6. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str.
  7. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str.
  8. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str.
  9. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str.
  10. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma'', naučna studija, Beograd 1979, 572 str.
  11. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str.
  12. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str.
  13. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str.
  14. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str.
  15. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str.
  16. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str.
  17. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str.
  18. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str.
  19. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str.
  20. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str.
  21. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str.
  22. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str.
  23. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str.
  24. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str.
  25. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str.
  26. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str.
  27. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje)
  28. Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str.
  29. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str.
  30. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str.
  31. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str.
  32. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str.
  33. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str.
  34. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str.
  35. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str.
  36. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str.
  37. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str.
  38. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str.
  39. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str.
  40. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str.
  41. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str.
  42. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str.
  43. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str.
  44. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str.
  45. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str.
  46. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str.
  47. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str.
  48. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str.
  49. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str.
  50. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str.

Adaptacije Pavićevih dela[uredi]

Film i televizija[uredi]

  • Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981.
  • Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993.
  • Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008.
  • Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009.

Strip[uredi]

Muzika[uredi]

  • „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku
  • „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto
  • „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto
  • „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006.
  • „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom.

Pavić kao prevodilac[uredi]

  1. A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949)
  2. A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952)
  3. U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995)
  4. Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995)
  5. Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995)
  6. Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995)
  7. Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995)
  8. Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.)
  9. Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor)
  10. Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin
  11. A. S. Puškin: Selo i druge pesme
  12. A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme
  13. Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme
  14. A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor
  15. Čarls Simić: „Pile bez glave“
  16. A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak)
  17. Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak)

Knjige o Paviću[uredi]

  1. Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991, str. 231-305.
  2. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic
  3. Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića
  4. Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih
  5. Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman "Das Chasarische Wörterbuch".
  6. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str.
  7. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G
  8. Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics
  9. Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...)
  10. Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D
  11. Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela)
  12. Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str.
  13. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik
  14. Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str.
  15. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str.

Knjige razgovora M. Pavićem[uredi]

  1. Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str.
  2. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str.
  3. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1-30 str.

Reference[uredi]

  1. ^ Književnost i srpski jezik, priručnik za učenike četvrtog razreda gimnazije i srednjih stručnih škola, Časlav Đorđević, mr Predrag Lučić, Novi Sad, 2009. god.
  2. ^ D. Bt. - B. Đ (19. 10. 2011.). „Милорад Павић сахрањен у Алеји великана („Вечерње новости“, 3. децембар 2009.)“. Novosti.rs Приступљено 26. 12. 2011.. 
  3. ^ „Краљевска породица Србије“. www.royalfamily.org. 
  4. ^ Бета (21. 2. 2011.). „Павићу откривена спомен-плоча на Филозофском факултету („Политика“, 21. фебруар 2011)“. Politika.rs Приступљено 26. 12. 2011.. 
  5. ^ Legat Milorada Pavića još u ilegali („Večernje novosti“, 18. novembar 2013)
  6. ^ Pavićevi rukopisi u Narodnoj biblioteci Srbije („Večernje novosti“, 29. avgust 2013)

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Milorad Pavić