Naturalizam (filozofija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dio serije članaka na temu
Nereligioznost
Nereligioznost
Ateizam
Oblici i varijacije
Aspekti
Agnosticizam
Neteizam
Naturalizam
Ljudi
Knjige
Sekularističke org.
Povezane teme

U filozofiji, naturalizam je „ideja ili uverenje, da samo prirodni (a ne natprirodni ili duhovni) zakoni i sile deluju u svetu”.[1] Pristalice naturalizma (tj., naturalisti) tvrde da su zakoni prirode zakoni koji određuju strukturu i ponašanje univerzuma i da se promene svemira proizvod ovih zakona.[2]

„Naturalizam se može intuitivno podeliti na ontologijske i metodološke komponente.”[3] Neki filozofi identifikuje naturalizam i materijalizam. Na primer, filozof Pol Kurc je tvrdio da se priroda bolje objašnjava pozivajući se na materijalne principe. Ovi principi uključuju masu, energiju i druge fizičke i hemijske osobine prihvaćene od strane naučne zajednice. Naturalisti tvrde da duh, božanstva i duhovi nisu stvarni i da nema "ciljeva" u prirodi. Takva apsolutna vera u naturalizam se obično naziva metafizički naturalizam.[4]

Osim panteista, koji smatraju da su priroda i Bog jedno isto, teisti izazivaju ideju da je priroda sva stvarnost. Prema nekim teistima, prirodni zakoni se mogu tretirati kao sekundarni uzroci Boga/ova.

U 20. veku, Vilard Van Orman Kvin, Džordž Santajana i drugi filozofi su tvrdili da uspeh naturalizma u nauci znači da se naučna metoda treba koristiti i u filozofiji. 

Poreklo i istorija[uredi | uredi izvor]

Ideje i pretpostavke filozofskog naturalizma su prvi put viđene u radovima Jonskih presokratovskih filozofa. Jedan od takvih je bio Tales, koji se smatra ocem nauke, pošto prvi daje objašnjenja prirodnih pojava bez upotrebe natprirodnih razloga. Ovi rani filozofi poštuju pravila empirijske studije koja može da predvidi naturalizam.[5]

Naturalizam je u klasičnoj indijskoj filozofije osnova dve od šest ortodoksnih škola i jedane heterodoksne škole hinduizma.[6][7] Može se pratiti unazad sve do 2. veka pre nove ere.[8][9]

Moderna naglašenja metodološkog naturalizma su stvorili sholisti u 12. veku.

Tokom prosvetiteljstva, veliki broj filozofa, uključujući Frensisa Bejkona i Voltera, je istakao filozofska opravdanja za uklanjanje natprirodnih sila iz studija prirodnog sveta.

Kada su Pjera Simona de Laplasa pitali što nema pomena o intervenciji Boga u njegovom radovima iz nebeske mehanike, odgovorio je: "nije mi trebala takva hipoteza."[10]

Trenutna upotreba termina naturalizam potiče od debata u Americi u prvoj polovini 20 veka. Za naturaliste je priroda jedina stvarnost, ne postoji "natprirodno". Naučni metod treba koristiti za istraživanje sve stvarnosti, uključujući i ljudski duh.[11]

Metafizički naturalizam[uredi | uredi izvor]

Metafizički naturalizam, takođe nazvan "ontološki naturalizam" ili "filozofski naturalizam", je filozofski pogled na svet i sistem verovanja koji kaže da ne postoji ništa osim prirodnih elemenata, principa i odnosa koje izučavaju prirodne nauke. Metodološki naturalizam se sa druge strane odnosi isključivo na metodologiju nauke.

Metafizički naturalizam tvrdi da su sve osobine u vezi sa svešću i umom svodljive na prirodu. Metafizički naturalizam takođe odbacuje natprirodne pojmove i objašnjenja koja su deo mnogih religija.

Metodološki naturalizam[uredi | uredi izvor]

Metodološki naturalizam se ne interesuje za tvrdnje o tome šta postoji, već za metode izučavanja prirode. To je ideja o tome da sva naučna istraživanja, sve hipoteze i događaje treba testirati. U ovom drugom smislu, naturalizam nastoji da obezbedi osnovu za sprovođenje naučnog istraživanja zakona prirode. Metodološki naturalizam je način sticanja znanja. To je poseban sistem razmišljanja u vezi sa kognitivnim pristupom stvarnosti i zato se klasifikuje kao filozofija znanja.

U seriji članaka i knjiga od 1996. napred, Robert T. Penok je koristio termin "metodološki naturalizam" da razjasni da se naučna metoda koristi za objašnjavanje prirodnih pojava, bez pretpostavki o postojanju ili nepostojanju natprirodnih ili paranormalnih pojava. Takođe naglašava da se ne zasniva na dogmatskom metafizičkom naturalizmu kako tvrde kreacionisti i pristalice teorije inteligentnog dizajna.[12]

Pogledi[uredi | uredi izvor]

Alvin Plantinga[uredi | uredi izvor]

Alvin Plantinga, profesor emeritus filozofije na Univerzitetu Notre Dama[13] i hrišćanin je postao poznati kritičar naturalizma i evolucije.[14] On tvrdi da je verovatnoća da je evolucija stvorila čoveka niska ili nepostojeća, ako je niko nije usmeravao (na primer Bog). 

Plantinga tvrdi da naturalizam i evolucija pružaju nezaustavljivog "pobednika za verovanje da su naše kognitivne sposobnosti pouzdane".[15]

Robert T. Penok[uredi | uredi izvor]

Robert T. Penok tvrdi,[16] da kako su natprirodni agenti i moći "iznad i izvan prirodnog sveta i njegovih agenata i moći" i "nisu ograničeni prirodnim zakonima", samo logičke nemogućnosti ograničavaju ono što natprirodno stvorenje ne može da uradi. On izjavljuje: "ako bismo mogli da primenimo prirodno znanje razumevanju natprirodnih sila, onda, po definiciji, one neće biti natprirodne". Kako je natprirodno nužno za nas misterija, ono ne može da pruži nikakve znake po kojima se može suditi o naučnim modelima. "Eksperimentisanje zahteva nadzor i kontrolu varijabli.... Ali, po definiciji, mi nemamo nikakvu kontrolu nad natprirodnim entiteta ili silama". 

Naturalizam ne govori ništa o postojanju ili nepostojanju natprirodnog, što je po ovoj definiciji izvan prirodnih ispitivanja. Kao praktičan pregled, odricanje od natprirodnih objašnjenja bi samo bilo pragmatičano. Na primer, naučnici mogu da veruju u Boga, a da koriste metodološki naturalizam u svojim naučnim radovima. Ova odredba ne isključuje i znanje koje je nekako povezano sa natprirodnim. Međutim, sve što se može naučno proučavati i objasnio nije natprirodno po definiciji.

Vilard Van Orman Kvin[uredi | uredi izvor]

Vilard Van Orman Kvin opisuje naturalizam kao odredbu da ne postoji nikakav veći sud za istinu od prirodnih nauka. Nema bolje metode od naučne metode za ispitivanje naučnih tvrdnji, a nema ni potrebe ni mesta za "prve filozofije", poput metafizike ili epistemologije.

Stoga, filozofija treba da koristi zaključke naučnika u svojim nastojanjima i da kritikuje ako su ovi zahtevi neosnovani ili kontradiktorni. Po njegovom viđenju, filozofija je empirijska poput nauke.[17] Naturalizam nije dogmatska vera u to da je moderna nauke potpuno tačna. Umesto toga, on samo tvrdi da je nauka najbolji način za proučavanje univerzuma. Međutim, Kvinovo mišljenje ne deli veliki broj filozofa.[18]

Karl Poper[uredi | uredi izvor]

Karl Poper je izjednačio naturalizam sa induktivnom teorijom nauke. On ga je odbacio na osnovu opšte kritike indukcije, ali ga je priznao kao korisno sredstvo za verifikovanje hipoteza.

Tom Klark[uredi | uredi izvor]

Tom Klark trenutno održava sajta naturalism.org, osnovan 1998. godine sa ciljem da se "podigne svest o naturalističkim pogledima na svet i njegovim pozitivnim posledicama".[19][20][21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Oxford English Dictionary Online naturalism
  2. ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Naturalism”. 21. 11. 2009. Pristupljeno 6. 3. 2012. „Naturalism is not so much a special system as a point of view or tendency common to a number of philosophical and religious systems; not so much a well-defined set of positive and negative doctrines as an attitude or spirit pervading and influencing many doctrines. As the name implies, this tendency consists essentially in looking upon nature as the one original and fundamental source of all that exists, and in attempting to explain everything in terms of nature. Either the limits of nature are also the limits of existing reality, or at least the first cause, if its existence is found necessary, has nothing to do with the working of natural agencies. All events, therefore, find their adequate explanation within nature itself. But, as the terms nature and natural are themselves used in more than one sense, the term naturalism is also far from having one fixed meaning.” 
  3. ^ Papineau, David (22. 2. 2007). „Naturalism”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  4. ^ Kurtz, Paul (proleće 1998). „Darwin Re-Crucified: Why Are So Many Afraid of Naturalism?”. Free Inquiry. 18 (2). Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 6. 2016. 
  5. ^ Jonathan Barnes's introduction to Early Greek Philosophy (Penguin)
  6. ^ A Chatterjee . Naturalism in Classical Indian Philosophy, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2014 Edition), Edward N. Zalta (ed.
  7. ^ Dale Riepe , Naturalistic Tradition in Indian Thought, Motilal Banarsidass. 1996. ISBN 978-81-208-1293-2. str. 227-246.
  8. ^ Oliver Leaman (1999), Key Concepts in Eastern Philosophy.
  9. ^ J Ganeri (2012), The Self: Naturalism, Consciousness, and the First-Person Stance. . Oxford University Press. 2012. ISBN 978-0199652365. 
  10. ^ Rouse Ball, W. W. [1908] "Pierre Simon Laplace (1749–1827)", in A Short Account of the History of Mathematics, 4th ed., Dover. 2003. ISBN 978-0-486-20630-1.
  11. ^ Papineau, David "Naturalism", in "The Stanford Encyclopedia of Philosophy"
  12. ^ Kitzmiller trial: testimony of Robert T. Pennock
  13. ^ „Alvin Plantinga // Department of Philosophy // University of Notre Dame[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 31. 8. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  14. ^ Beilby 2002, str. 9
  15. ^ Beilby 2002, str. 1–2, 10
  16. ^ Robert T. Pennock, Supernaturalist Explanations and the Prospects for a Theistic Science or "How do you know it was the lettuce?"
  17. ^ Rudder, Lynne (2013). Naturalism and the First-Person Perspective. Oxford University Press. str. 5. ISBN 978-0-19-991474-6. 
  18. ^ Feldman, Richard (2012). „Naturalized Epistemology”. Ur.: Zalta, Edward N. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2012 izd.). Pristupljeno 4. 6. 2014. „Quinean Replacement Naturalism finds relatively few supporters.” 
  19. ^ About | Naturalism.org
  20. ^ The Heller School Faculty and Researchers | Thomas W. Clark
  21. ^ Worldview Naturalism in a Nutshell | Naturalism.org

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Audi, Robert (1996). "Naturalism". In Borchert, Donald M. The Encyclopedia of Philosophy Supplement. USA: Macmillan Reference. str. 372–374. 
  • Danto, Arthur C. . "Naturalism". In Edwords, Paul. The Encyclopedia of Philosophy. New York: The Macmillan Co. . and The Free Press. 1967. pp. 448-450.  
  • Kurtz, Paul (1990). Philosophical Essays in Pragmatic Naturalism. Prometheus Books. 
  • Lacey, Alan R. . "Naturalism". In Honderich, Ted. . The Oxford Companion to Philosophy: Oxford University Press. 1995. pp. 604-606.  
  • Post, John F. . "Naturalism". In Audi, Robert. . The Cambridge Dictionary of Philosophy: Cambridge University Press. 1995. pp. 517-518.  
  • Sagan, Carl . Cosmos. . Random House. 2002. ISBN 978-0-375-50832-5. 
  • Beilby, J.K. (2002). Naturalism Defeated?: Essays on Plantinga's Evolutionary Argument Against Naturalism. G - Reference,Information and Interdisciplinary Subjects Series. Cornell University Press. ISBN 9780801487637. LCCN 2001006111. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mario De Caro and David Macarthur (eds) Naturalism in Question. Cambridge, Mass. . Harvard University Press. 2004. . 
  • Mario De Caro and David Macarthur (eds) Naturalism and Normativity. New York. . Columbia University Press. 2010. . 
  • Miguel Espinoza, Repenser le naturalisme, Paris: L'Harmattan, 2014. 
  • Friedrich Albert Lange, The History of Materialism, London: Kegan Paul, Trench. . Trubner & Co Ltd. 1925. ISBN 978-0-415-22525-0.  
  • David Macarthur, "Quinean Naturalism in Question," Philo. vol 11, no. 1 (2008).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Podrška[uredi | uredi izvor]

Neutralno[uredi | uredi izvor]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Натурализам_(филозофија)&oldid=27673590”