Зипрасидон

С Википедије, слободне енциклопедије
Зипрасидон
IUPAC име
5-{2-[4-(1,2-бензизотиазол-3-ил)-1-пиперазинил]етил}-
6-хлоро-1,3-дихидро-2H-индол-2-он
Клинички подаци
Продајно имеГеодон
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa699062
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеорално, интрамускуларно
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост100% (интрамускуларно)
60% (орално)
Метаболизамхепатички (алдехид редуктаза)
Полувреме елиминације7 сати
ИзлучивањеУрин и фекалије
Идентификатори
CAS број146939-27-7 ДаY
ATC кодN05AE04 (WHO)
PubChemCID 60854
IUPHAR/BPS59
DrugBankDB00246 ДаY
ChemSpider54841 ДаY
UNII6UKA5VEJ6X ДаY
KEGGD08687 ДаY
ChEBICHEBI:10119 ДаY
ChEMBLCHEMBL708 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC21H21ClN4OS
Моларна маса412,936
  • O=C5Nc1c(cc(c(Cl)c1)CCN4CCN(c3nsc2ccccc23)CC4)C5
  • InChI=1S/C21H21ClN4OS/c22-17-13-18-15(12-20(27)23-18)11-14(17)5-6-25-7-9-26(10-8-25)21-16-3-1-2-4-19(16)28-24-21/h1-4,11,13H,5-10,12H2,(H,23,27) ДаY
  • Key:MVWVFYHBGMAFLY-UHFFFAOYSA-N ДаY

Зипрасидон (Геодон, Зелдокс) је атипични антипсихотик. ФДА је одобрила овај лек фебруара 2001 за лечење шизофреније. У облику интрамускуларне ињекције зипрасидон је одобрен за акутну агитацију шизофреничних пацијената. Зипрасидон је исто тако одобрен за акутни третман маније и мешовитих психијатријских стања везаних за манично-депресивну психозу.[1][2]

Фармакологија[уреди | уреди извор]

Зипрасидон поседује афинитет за и делује на следећим рецепторима и транспортерима:[3]

  • D2 антагонист (Ki = 4.8 nM)
  • D3 антагонист (Ki = 7.2 nM)
  • 5-HT агонист (Ki = 3.4 nM)
  • 5-HT антагонист (Ki = 2.3 nM)
  • 5-HT антагонист/инверзни агонист (Ki = 0.4 nM)
  • 5-HT (Ki = 1.3 nM)
  • NET
  • SERT
  • H1 Антагонист (Ki = 47 nM)
  • α1-адренергиц Антагонист (Ki = 10 nM)
  • mACh (IC50 >1000 nM) [незнатан афинитет]

Зипрасидон има висок афинитет за допаминске, серотонинске, и алфа адренергичке рецепторе и умерени афинитет ха хистаминске рецепторе. Сматра се да делује као антагонист на тим рецепторима.[3][4] Зипрасидон такође показује умерену инхибицију синаптичког поновног преузимања серотонина и норепинефрина,[3][4][5] мада је клинички значај тога непознат.

Механизам дејства зипрасидона је није разјашњен. Претпоставља се да је његово антипсихотичко дејство првенствено посредовано антагонизмон на допаминским рецепторима, специфично D2 подтипу. Серотонински антагонизам такође може да има улогу у ефективности зипрасидона, мада је значај 5-HT антагонизма предмет дебата међу научницима.[6] Зипратидон је вероватно најселективнији за 5-HT2A рецепторе у односу на D2 и 5-HT2C рецепторе међу неуролептицима.[7][8] Антагонизам на хистаминским и алфа адренергичким рецепторима је вероватан разлог за неке од нуспојава зипрасидона, попут седације и ортостазе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. ^ а б в „Зипрасидоне фулл пресцрибинг информатион”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2011. г. Приступљено 22. 03. 2012. 
  4. ^ а б Немерофф, ЦБ; ЈА, Лиеберман; Wеиден, ПЈ; ПД, Харвеy; Неwцомер, ЈW; АФ, Сцхатзберг; Килтс, CD; Даниел ДГ. (2005). „Фром цлиницал ресеарцх то цлиницал працтице: а 4-yеар ревиеw оф зипрасидоне”. ЦНС Спецтр. 10 (11 Суппл 17): 1—20. ПМИД 16381088. 
  5. ^ Татсуми M, Јансен К, Блакелy РД, Рицхелсон Е (1999). „Пхармацологицал профиле оф неуролептицс ат хуман моноамине транспортерс”. Еур Ј Пхармацол. 368 (2–3): 277—283. ПМИД 10193665. дои:10.1016/С0014-2999(99)00005-9. 
  6. ^ Лüллманн, Хеинз; Хеин, Лутз; Мохр, Клаус (2006). Пхармакологие унд Тоxикологие. Тхиеме Медицал Публисхерс. ИСБН 978-3-13-368516-0. 
  7. ^ Марек ГЈ, Царпентер ЛЛ, МцДоугле ЦЈ, Прице ЛХ (2003). „Сyнергистиц ацтион оф 5-ХТ антагонистс анд селецтиве серотонин реуптаке инхибиторс ин неуропсyцхиатриц дисордерс”. Неуропсyцхопхармацологy. 28 (2): 402—12. ПМИД 12589395. дои:10.1038/сј.нпп.1300057. 
  8. ^ Сеегер ТФ, Сеyмоур ПА, Сцхмидт АW, Зорн СХ, Сцхулз ДW, Лебел ЛА, МцЛеан С, Гуаноwскy V, Хоwард ХР, Лоwе ЈА (1995). „Зипрасидоне (ЦП-88,059): а неw антипсyцхотиц wитх цомбинед допамине анд серотонин рецептор антагонист ацтивитy”. Ј Пхармацол Еxп Тхер. 275 (1): 101—13. ПМИД 7562537. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).