Спиперон

С Википедије, слободне енциклопедије
Спиперон
IUPAC име
8-[4-(4-флуоропхенyл)-4-оxо-бутyл]-1-пхенyл-1,3,8-триазаспиро[4.5]децан-4-оне
Клинички подаци
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
МетаболизамХепатички
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број749-02-0 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 5265
IUPHAR/BPS99
ChemSpider5075 ДаY
UNII4X6E73CJ0Q ДаY
KEGGD01051 ДаY
ChEMBLCHEMBL267930 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC23H26FN3O2
Моларна маса395.47 g/mol
  • c1ccc(cc1)N2CNC(=O)C23CCN(CC3)CCCC(=O)c4ccc(cc4)F
  • InChI=1S/C23H26FN3O2/c24-19-10-8-18(9-11-19)21(28)7-4-14-26-15-12-23(13-16-26)22(29)25-17-27(23)20-5-2-1-3-6-20/h1-3,5-6,8-11H,4,7,12-17H2,(H,25,29) ДаY
  • Key:DKGZKTPJOSAWFA-UHFFFAOYSA-N ДаY

Спиперон (Спироперидол, Спиропитан) је психоактивни лек и истраживачкиа хемикалијиа која припада бутирофенонској хемијској класи.[1] Он функционише као антагонист 5-HT1A, 5-HT2A, 5-HT7, и D2 receptora, и био је коришћен за идентификацију тих рецептора у облику лиганда обележеном са трицијумом. Он има незнатан афинитет за 5-HT2C receptor. Осим тога, познато је да спиперон делује као активатор Ca2+ активираних Cl- канала (CaCC), тако да је потенцијална мета за лечење цистичне фиброзе.[2]

N-Метилспиперон (NMSP) је дериват спиперона који се користи за проучавање неуротрансмитерских система допамина и серотонина. Обележен са радиоизотопом угљеник-11, он може да се користи у позитронској емисионој томографији.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зхенг ЛТ, Хwанг Ј, Оцк Ј, Лее МГ, Лее WХ, Сук К (2008). „Тхе антипсyцхотиц спипероне аттенуатес инфламматорy респонсе ин цултуред мицроглиа виа тхе редуцтион оф проинфламматорy цyтокине еxпрессион анд нитриц оxиде продуцтион”. Ј. Неуроцхем. 107 (5): 1225—35. ПМИД 18786164. дои:10.1111/ј.1471-4159.2008.05675.x. 
  2. ^ Лианг L, Мацдоналд КД, Сцхwиеберт ЕМ, Зеитлин ПЛ, Гуггино WБ (2008). „Спипероне, Идентифиед тхроугх Цомпоунд Сцреенинг, Ацтиватес Цалциум Депендент Цхлориде Сецретион ин тхе Аирwаy”. Ам Ј Пхyсиол Целл Пхyсиол. 296 (1): Ц131—41. ПМИД 18987251. дои:10.1152/ајпцелл.00346.2008. 
  3. ^ Бенгт Андрее; et al. (1998). „Поситрон Емиссион Томограпхиц Аналyсис оф Досе-депендент MDL-100,907 Биндинг то 5-Хyдроxтрyптамине-2А Рецепторс ин тхе Хуман Браин”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy. 18 (4): 313–323. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).