Карневал у Беншу
| Карневал у Беншу | |
|---|---|
 | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Белгија |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | Унеско |
| Унеско ознака | Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2008. (3. седница) |
| Локација уписа | 00033 |
Карневал у Беншу један од најстаријих карневала у Белгији. Одржава се сваке године у граду Беншу, обично у фебруару, у недељу, понедељак и уторак који претходе Чистој среди. [1] Због своје оригиналности и дуге традиције, Унеско је 2003. овај фестивал означио као ремек дело нематеријалног културног наслеђа човечанства.[2]
О карневалу[уреди | уреди извор]
Иако тачно порекло Карневала није познато, први писани запис о прослави датира из 14. века. [3] Према традицији, карневал може водити порекло од параде коју је Марија од Угарске организовала за свог брата Карла V, 1549. године. Она је живела у замку у центру града. Током те оригиналне параде, људи су вероватно носили живописне костиме који ће касније постати порекло модерне одеће Жила (Gille).[4]
Припреме за карневал почињу до седам недеља пре главне прославе. Организују се пробе и обуке како би били сигурни да су бубњари и музичари спремни.[4] Улични перформанси, које традиционално почињу у недељу која претходи Чистој или Пепељавој среди, састоје се од музичких концерата, плеса и маршева. Већина становника Бинша ту недељу проводи у костимима. [3]
Више од хиљаду становника Бинша облачи се у једног од четири лика укључена у фестивал: Сељак, Харлекин, Пјеро и Жил.[5]
У недељу 13 друштава учествује на карневалској паради. Прате их бубњеви док показују костиме на којима су радили месецима, ако не и годинама. У понедељак, на градском тргу одвија се битка конфетама између локалне деце. После те битке живописно костимирана деца плешу, а дан се завршава ватрометом.[5]
Главни део карневалске процесије су извођачи познати као Жил. Они се појављују у уторак,[6] обучени у спектакуларне костиме, украшене црвеним, црним и жутим симболима лавова, круна и звезда. На својим костимима носе причвршћена звона, носе воштане маске и дрвену обућу.[5] Сваки мушкарац из Бинша може постати Жил без обзира на своју старост.
Од зоре последњег карневалског дана, Жилови се појављује у центру Бинша, плешу уз звук бубњева и штаповима терају зле силе.[7] Касније током дана носе велике шешире украшене нојевим перјем, који могу коштати више од 300 америчких долара за изнајмљивање,[8] и марширају градом са корпама са поморанџама. Ове поморанџе бацају на људе окупљене да гледају поворку. [3] [7][9] Хватање поморанџе доноси срећу, а одбијање или враћање сматра се тешком увредом.[10]
Бацања поморанџе у прошлости су проузроковали штету на имовини, па неки становници одлучују да затворе прозоре како би то спречили. [9]
.JPG)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Spencer, стр. 16
- ^ „Carnival of Binche”. UNESCO. Приступљено 20. 6. 2021.
- ^ а б в Dunford, стр. 296
- ^ а б „Why Is The Carnival Of Binche Celebrated In Belgium?”. theculturetrip.com. Приступљено 2. 6. 2021.
- ^ а б в „Discover Belgium: The Carnival of Binche”. army.mil. Приступљено 5. 6. 2021.
- ^ Spencer, стр. 17
- ^ а б Logan, стр. 223
- ^ Harris 2003, стр. 179
- ^ а б Pateman, стр. 116
- ^ „Carnival of Binche”. atlasobscura.com. Приступљено 5. 6. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Spicer, Dorothy Gladys (2008). Festivals of Western Europe. BiblioBazaar, LLC. ISBN 1-4375-2015-4.
- Logan, Leanne; Geert Cole (2007). Belgium & Luxembourg. Lonely Planet. ISBN 1-74104-237-2.
- Dunford, Martin; Phil Lee; Michael Jackson; Gavin Thomas (2002). The Rough Guide to Belgium & Luxembourg
. Rough Guides. ISBN 1-85828-871-1. - Harris, Max (2003). Carnival and Other Christian Festivals. University of Texas Press. ISBN 0-292-70191-8.
- Pateman, Robert; Mark Elliott (2006). Belgium. Marshall Cavendish. ISBN 0-7614-2059-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- BrusselsLife: Binche Carnival
- Official site of the Carnival of Binche Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2014)
| Нормативна контрола: Уметничке |
|---|
