Мартеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мартеница везана дрво, Пижо и Пенда, симбол пролећа

Мартеница (буг. мартеница) је мали украс, направљен од белог и црвеног предива који се носи од 1. марта до око краја марта (или када први пут појединац види роду, ласту или процветало дрво). Име празника је "Баба Марта". Баба Марта је лик из фолклора из источне Србије[тражи се извор од 05. 2013.] (Шоплук), Бугарске и дела Македоније, везан за добродошлицу предстојећег пролећа. Месец март, према шопском и бугарском фолклору, означава почетак пролећа. Дакле, првог дана марта је традиционални празник везан за одлазак зиме и добродошлицу пролећу.

Иста традиција је такође одржала у Македонији, као и у Егејској Македонији. Румуни такође имају сличан, али не и идентичан обичај везан за 1. марта, под називом "Марцишор". Да ли су и како су ова два празника су у вези је и даље предмет расправе између етнолога.

Порекло[уреди]

Традиција се односи на древну историју паганског Балканског полуострва и на све пољопривредне култове природе. Неке од специфичности ритуала, а посебно везивање белог и црвеног вуненог конца, резултат су вишевековне традиције и вероватно су трачког (палео-балканског) хеленског чак и римског порекла. [1]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мартеница