Aleksandar Vučić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić

Biografija
Datum rođenja 5. mart 1970. (1970-03-05) (44 god.)
Mesto rođenja Beograd (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ, sada Srbija Srbija)
Državljanstvo Zastava Srbije Srbija
Nacija Srbin
Veroispovest hrišćanin (pravoslavac)
Politička partija SNS logo.png Srpska napredna stranka
Ranije:
Srs-1.gif Srpska radikalna stranka (1992—2008)
Diploma sa Univerzitet u Beogradu
Profesija Pravnik
Potpis Signature Aleksandar Vucic.png
vucic.rs
Mandat(i)
11. predsednik Vlade Republike Srbije
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 27. aprila 2014.
Izbori 16. mart 2014.
Predsednik Tomislav Nikolić
Prethodnik Ivica Dačić
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije
za odbranu, bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala
27. jula 2012. — 27. april 2014.
Izbori 6. maj 2012.
Predsednik Vlade Ivica Dačić
Prethodnik Ivica Dačić (kao zamenik predsednika — prvi potpredsednik Vlade)
Naslednik Ivica Dačić
Ministar odbrane Republike Srbije
27. jula 20122. septembara 2013.
Izbori 6. maj 2012.
Predsednik Vlade Ivica Dačić
Prethodnik Dragan Šutanovac
Naslednik Nebojša Rodić
Ministar za informisanje Republike Srbije
24. mart 199823. oktobar 2000.
Izbori 21. septembar 1997.
Predsednik Vlade Mirko Marjanović
Prethodnik Ratomir Vico
Naslednik ministarstvo ukinuto

Aleksandar Vučić (Beograd, SFRJ, 5. mart 1970) srpski je pravnik i političar, predsednik Vlade Republike Srbije, generalni sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost i predsednik Srpske napredne stranke. Bivši je ministar odbrane.

Četrnaest godina bio je generalni sekretar Srpske radikalne stranke, a bio je i ministar informisanja u Vladi narodnog jedinstva[1] u Vladi Srbije čiji je premijer bio Mirko Marjanović.

Biografija

Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu, kao stariji sin Angeline (devojačko Milovanov) i Anđelka Vučića.[2] Bio je odličan učenik i u osnovnoj školi „Branko Radičević“ i u Zemunskoj gimnaziji. Pobeđivao je na gradskim i republičkim takmičenjima iz istorije, a bio je i pionirski prvak Beograda u šahu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, a usavršavao je engleski jezik u Engleskoj, u Brajtonu.[3] Kao jedan od najboljih studenata generacije bio je i stipendista „Fondacije za razvoj naučnog podmlatka“. Radio je na „Kanalu S“ na Palama, Republika Srpska, 1992. i 1993, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportaže. Godine 1993. Vučić pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i biva izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“ (poznatijeg kao Hala „Pinki“).[4] Trenirao je košarku i igrao fudbal. Poznat je kao navijač beogradske Crvene zvezde.[5] Oženjen je i ima dvoje dece.

Ministar za informisanje

Aleksandar Vučić 24. marta 1998. godine postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića[3] koju čine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora „Pinkija“. Za vreme tog ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića, kao i gašenju redakcija „Dnevnog telegrafa“, „Evropljanina“ i „Naše borbe“.[6] Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim napadima NATO-a, za vreme čijeg važenja je ukinut program Radio Indeksa[7], a zatim i Radio Sente, Kikinde, TV Pirota i Radio Sitija u Nišu. Sa kablovskih mreža su skinuti svi inostrani TV kanali, a zemaljskim radio i TV stanicama je zabranjeno reemitovanje inostranih servisa na srpskom jeziku.[8]

U to vreme izabran je i za člana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU.

Vučić je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju.[6]

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je okončana bombardovanje NATO pakta, uveden protektorat UN i de facto suspendovan suverenitet Srbije u toj pokrajini, 14. juna 1999. ministri iz redova Srpske radikalne stranke podnose ostavke na svoje funkcije [9], ali nastavljaju da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući to nacionalnim interesima.

Vučić je biran za poslanika u Saveznoj skupštini SRJ tri puta: u Veće Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. i konačno na saveznim izborima 24. septembra 2000.[3] U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U februaru 2001, Vučić podnosi ostavku na funkciju saveznog poslanika.

Dalja karijera

U martu 2002. godine Aleksandru Vučiću je određen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada. Taj stan je potom, po tvrdnji DOS-ove vlasti, otkupljen ispod tržišne vrednosti, mada Vučić objašnjava da je zapravo od Vlade dobio 60 kvadrata, a da je ostatak odmah u startu platio, uz pomoć porodice[5].

Na lokalnim izborima 2004. Vučić se kandiduje za gradonačelnika Beograda sa motom kampanje „Vučić za metropolu“, u kojoj obilazi sva prigradska naselja i promoviše za sebe urbani imidž mladog čoveka sa idejom i energijom. Osvojio je 29% glasova u prvom i 48,4% glasova u drugom krugu.[4]

Aleksandar Vučić je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke i predsednik opštinskog odbora Novi Beograd. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.[10]

Dana 28. maja 2008. godine, Srpska radikalna stranka je zajedno sa koalicijom Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija i koalicijom Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija potpisala koaliconi sporazum kojim je, na osnovu rezultata lokalnih izbora, bilo dogovoreno formiranje gradske većine u Skupštini grada Beograda. Vučić je tada predložen za novog gradonačelnika Beograda. Međutim, nakon što je koalicija oko SPS-a formirala republičku Vladu sa Demokratskom strankom početkom jula, socijalisti su pod pritiskom DS odlučili da odustanu od potpisanog sporazuma i formirana je koalicija DS-SPS-G17-LDP u gradu Beogradu[11].

Nova stranka

Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić na osnivačkoj skupštini SNS

Dana 15. septembra 2008. godine, nakon što je došlo do sukoba između čelnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci (Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića), Vučić je podneo ostavku na dužnosti u Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlačenje iz političkog života.[12][13]

Početkom oktobra, saopštio je da se priključuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.[6]

Na osnivačkoj skupštini SNS, 21. oktobra, izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke.[14] Bio je na čelu izbornih štabova za prevremene lokalne izbore u Zemunu i Voždovcu 2009. godine gde je Srpska napredna stranka ubedljivo pobedila Demokratsku stranku i preuzela lokalnu vlast u ove dve beogradske opštine.[15][16]

Posle pobede Tomislava Nikolića na izborima održanim 20. maja 2012.[17] i njegove ostavke na mesto predsednika SNS 24. maja 2012,[18] Vučić preuzima funkciju vršioca dužnosti predsednika stranke. Na vanrednoj izbornoj skupštini, održanoj 29. septembra 2012. godine, Aleksandar Vučić je izabran jednoglasno za predsednika stranke[19].

Nakon formiranja vlade (koalicija SNS-SPS-URS), jula 2012, postaje potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Nikolić ga je imenovao za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost[20]

Njegov rejting među političarima raste i prelazi 70 procenata,[21][22][23][24] a SNS postaje najpopularnija stranka među građanima.[25][26]

Dobija priznanje i pojedinih opozicionih političara za svoj rad.[27][28][29][30][31] Dobitnik je nagrade „Najevropljanin 2012“ koju dodeljuje Prva evropska kuća.[32]

Ministar odbrane

Vista-xmag.png Za više informacija videti Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2012. i Vlada Ivice Dačića
Vučić sa američkim sekretarom za odbranu Leonom Panetom.

Dolaskom na čelo Ministarstva odbrane, zatiče teško materijalno stanje vojske i vojne industrije. Odmah odlazi na više putovanja u potrazi za strateškim partnerima i kupcima za proizvode srpske namenske industrije. Sa tih putovanja se vraća sa ugovorima sa Rusijom i UAR vrednim stotine miliona dolara.[33] [34] [35] [36] [37] [38] [39] Učestvuje u organizaciji aeromitinga „Batajnica 2012“ u sklopu proslave stogodišnjice srpske avijacije, na kom je predstavljen nov domaći školski avion „Lasta“.[40] [41] Jedan deo ugovora koji su sklopljeni je već i realizovan.[42] Otvara se i nova fabrika borbenih sistema u Velikoj Plani. [43] Na sajmu naoružanja „Partner 2013" održanom u junu 2013, najavljuje investicije u ovaj sektor, od kog očekuje da postane zamajac srpske industrije. [44] Sajam je, takođe, rezultovao velikim brojem novih ugovora.[45]

U isto vreme, u znak prijateljstva drugih država prema Srbiji, pa i Vučiću lično, Ministarstvo odbrane je dobilo veoma vredne poklone, iz UAE tri blindirana Mercedesova džipa (oko 3 miliona evra),[46] dvadeset sanitetskih vozila iz Kine (oko 2 miliona evra),[47] četiri vozila tipa „Hamer“ od vlade SAD (oko 850.000 evra)[48] Tradicionalno dobra saradnja sa Rusijom je još unapređena (ugovor o strateškom partnerstvu), a posebno je značajna akcija čišćenja terena od kasetnih mina na oko 3000 kvadrata kod aerodroma u Nišu i oko Paraćina.[49]

Podnosi ostavku na mesto ministra odbrane da bi mogao u punoj meri da se posveti borbi protiv korupcije i kriminala.

Briselski sporazum

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Briselski sporazum

Odmah po stupanju na dužnost, Predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavljuje nastavak razgovora sa Prištinom na najvišem nivou, smatrajući da je to suviše važno pitanje da bi ga vodili niži službenici. Za taj posao predlaže Ivicu Dačića, Predsednika Vlade. Neko vreme su ti pregovori na prvi pogled uspešno napredovali i zaustavljeno je dalje oduzimanje prava Srbima na Kosovu (pravo na srpska dokumenta i tablice), prihvaćen je nacrt stvaranja Zajednice srpskih opština, međutim, dolazi do zastoja kod utvrđivanja prava Zajednice opština. U aprilu 2013. se Aleksandar Vučić priključuje pregovaračkom timu sa ciljem da obezbedi da građani ZSO sami odlučuju o sudstvu i policiji.[50] U svojoj ideji o stvaranju ZSO[51], Vučić je pronašao rešenje kako da se obezbedi autonomija u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, da Zajednica sama upravlja obrazovanjem, zdravstvom, da sudska vlast i policija budu usklađene po sastavu sa etničkom slikom u njoj, i da Priština može da postavi regionalnog komandanta samo po izboru ZSO-a.

Na tom sastanku, Hašim Tači pokušava da minira sporazum zahtevom da se kao jedna izborna jedinica, na četiri srpske opštine doda još tri većinski albanske opštine, ili „makar“ Južna Mitrovica. Taj predlog je za srpsku stranu neprihvatljiv jer bi se time ozbiljno narušila etnička slika. I pored velikog pritiska na pregovarače lično, kao i na Srbiju, Aleksandar Vučić odbija predlog, smatrajući da u toj formi ne zadovoljava ni minimum interesa Srbije, ni njenih građana na KiM,[52] traži nastavak pregovora i od EU da svojim autoritetom privoli kosovske Albance na kompromis. Tada se prvi put dešava da EU uvažava zahtev Srbije i vrši pritisak na Prištinu koja nevoljno prihvata poredeći Zajednicu Opština sa Republikom Srpskom.[53] Tom prilikom Vučić dobija garancije EU i NATO-a da „albanska čizma“ neće imati pristup Severu Kosova.[54] Dogovara se raspisivanje izbora za novembar 2013. čime bi srpske institucije dobile pun legitimitet, umesto da od strane međunarodne zajednice i ostatka KiM budu tretirane kao paralelne. Priština se obavezuje da donese zakon o opštoj amnestiji čime se trajno onemogućuje eventualno zastrašivanje srpskog stanovništva sudskim procesima[55]. Iako Aleksandar Vučić nije u potpunosti zadovoljan rezultatima pregovora, procenjujući da je to maksimum od mogućeg[56], da je odluka jedina prava za budućnost Srbije[57], prihvata da se parafira sporazum.[58] Po povratku u zemlju daje na uvid javnosti ceo tok pregovora kao i konačan sporazum. U Parlamentu sporazum dobija veliku podršku (173 poslanika za, 24 protiv,1 suzdržan i 5 nije glasalo),[59][60] kao i širom Srbije među građanima. Na KiM su ljudi uznemireni i nesigurni kako će te promene uticati na njihov život i Aleksandar Vučić odlazi na Kim da odgovori na njihova pitanja. Jedan deo prihvata uveravanja državnog vrha da neće ostati nezaštićeni, ali drugi deo (DSS, SRS, delimično SPC) i dalje insistira na zadržavanju postojećeg stanja. Tada Aleksandar Vučić predlaže referendum pod uslovom da se svi obavežu da će prihvatiti njegove rezultate. Znajući većinsko raspoloženje u Srbiji, predstavnici nezadovoljne grupe Srba odbijaju referendum.[61][62][63]

U međuvremenu je započeo proces implementacije Briselskog sporazuma i raspisani su izbori na kojima je kandidovana zajednička srpska lista koja treba da obezbedi da se glasovi Srba ne rasipaju i da, sa velikim brojem dobijenih glasova, bude osnova za samostalnost Zajednici srpskih opština[64].

Posle uspešno sprovedenih pregovora, Srbija na Vidovdan, 28. juna 2013. dobija okvirno datum za započinjanje pregovora sa EU, s tim da je datum prve pristupne konferencije oročen na najkasnije januar 2014.[65][66]

Borba protiv korupcije i kriminala

Odmah po nominaciji za prvog potpredsednika vlade zaduženog za odbranu, bezbednost, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, najavljuje da u borbi protiv korupcije neće biti zaštićenih i da će buduća vlast imati „nultu toleranciju“ prema korupciji i kriminalu.

Vučić navodi da ministri i svi članovi SNS neće štititi kriminalce bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju.[67]

Galerija

Vidi još

Reference

  1. ^ Biografija na zvaničnom sajtu SNS
  2. ^ Poreklo Aleksandra Vučića Poreklo, 12. 04. 2012
  3. ^ a b v Biografije budućih ministara RTS, 22. 07. 2012, Pristupljeno 27. 10. 2013.
  4. ^ a b Aleksandar Vučić - Biografija Eizbori, Pristupljeno 27. 10. 2013
  5. ^ a b Vučić: Kući sam dolazio u krvavoj majici Vesti onlajn, Pristupljeno 27. 10. 2013
  6. ^ a b v Aleksandar Vučić Mondo,
  7. ^ Radio Indeks - Dnevnik jedne zabraneNin, 15. 10. 1998, Pristupljeno 27. 10. 2013
  8. ^ Godišnjica Zakona o informisanju Vreme, Pristupljeno 27. 10. 2013.
  9. ^ Šešelj: Očekujemo usvajanje naših ostavkiGlas javnosti, 15. 07. 1999, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  10. ^ Aleksandar Vučić SNS Zemun, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  11. ^ Dačić: Vlast u Beogradu sigurno pada 24.sata, 12. 09. 2013, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  12. ^ Nikolić:Vučić podneo ostavku u SRS. „Politika“, 15. 9. 2008., Pristupljeno 15. 9. 2008.
  13. ^ SRS:Vučić nije dorastao situaciji. Radio-televizija Srbije, 14. 9. 2008., Pristupljeno 15. 8. 2008.
  14. ^ Osnivanje Srpske napredne stranke B92, 21. 10. 2008, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  15. ^ Voždovac: SNS prvi, DS drugi B92,07.12.2009, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  16. ^ Izbori u Zemunu biće održani 2. juna Blic, 17. 04. 2013, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  17. ^ Tomislav Nikolić predsednik Srbije RTS, 20. 12. 2012, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  18. ^ Blic:Tomislav Nikolić zaplakao dok je podnosio ostavku Blic, 24. 05. 2012, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  19. ^ Aleksandar Vučić jednoglasno izabran za predsednika SNS-a Politika, 29. 08. 2012, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  20. ^ Vučić sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost RTS, 03. 08. 2012, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  21. ^ Poll: 70 Percent Of Serbia`S Citizens Support Vucic Balkan insajd, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  22. ^ SNS na 41%, Vučić najpopularniji B92, 26. 12. 2012, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  23. ^ ISTRAŽIVANJE: Vučić najpopularniji, SNS skoro tri puta jača od DS Kurir, TANJUG 06. 05. 2013, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  24. ^ RAST REJTINGA: Većina bi Vučića za premijera! Kurir, Istraživanje ISI i CESS, 21. 09. 2013, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  25. ^ Rejting SNS na 41 odsto, SPS sve bliži DS-u Blic, 26. 12. 2012, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  26. ^ Zašto svi hvale Vučića Politika, 23. 09. 2013, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  27. ^ Čanak: Vučić se drži date reči RTS, 26. 09. 2013, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  28. ^ Čanak: Vučić se drži date reči B92, 26. 09. 2013, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  29. ^ Nudila se SNS da lobira za njih po ambasadama! Transparentnost Srbija, 10. 8. 2013, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  30. ^ Đilas: Vučić i PUPS jedino dobro u vladi Alo, autor TANJUG, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  31. ^ Đilas: Vučić i PUPS jedino dobro u vladi Portal SEEBIZ, autor Blic, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  32. ^ Vučić danas prima nagradu „Najevropljanin“
  33. ^ Vučić potpisao više ugovora u UAE Akter, Pristupljeno 28.10.2013.
  34. ^ Šeik daje 200 miliona evra za rakete Trojka, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  35. ^ Vučić: Srbija će praviti rakete za UAE Novosti, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  36. ^ Vučić u UAE: Potpisani ugovori, stižu i dolari Novosti, Pristupljeno 28.10.2013.
  37. ^ Ugovor od 220 miliona, šeik želi i srpskog bumbara Telegraf, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  38. ^ Srbija i UAE-Saradnja za ponos B92, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  39. ^ Investicije iz Emirata RTS, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  40. ^ Batajnica 2012 RTS, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  41. ^ Aero spektakl u Batajnici B92, Pristupljeno 22. 10. 2013.
  42. ^ Ujedinjeni Arapski Emirati uplatili pet miliona evra Blic, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  43. ^ Nova fabrika borbenih sistema RTS, 29. 12. 2012 Pristupljeno 24.10.2013.
  44. ^ Vučić: Ulažemo u vojnu industriju B92, 25. 06. 2013, Pristupljeno 28. 10. 2013.
  45. ^ Sajam naoružanja kompaniji MB namenska iz Lučana doneo nove ugovore Objektivno, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  46. ^ Šeik poklonio Vučiću mečke vredne tri miliona evra Alo, 23.01.2013, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  47. ^ Kina poklonila 20 sanitetskih vozila vojsci Srbije Kurir, autor TANjUG, 06.07.2013, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  48. ^ Vučić: Srbija je mala ali ponosna Vesti, 28. 05. 2013, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  49. ^ Rusi počeli da čiste bombe oko aerodroma u Nišu Alo, 05. 08. 2013, Pristupljeno 29. 10. 2013.
  50. ^ Državni vrh danas odlučuje ko ide u Brisel Novosti, Pristupljeno 26. 10. 2013.
  51. ^ Kosmet: Finiš uz državni vrh
  52. ^ Beogradsko „ne“ Briselu: Vlada odbila sporazum sa Kosovom
  53. ^ Dačić parafirao tekst sporazuma, Vučić: Prihvaćeni svi srpski predlozi Blic,
  54. ^ Nema rezervne Srbije Politika,
  55. ^ Priština, usvojen Zakon o amnestiji RTS,
  56. ^ Vučić: Sporazum je jedini način da Srbija opstane, da postoji RTV,
  57. ^ Vučić: Sporazum težak, ali jedini moguć RTS,
  58. ^ Tekst briselskog sporazuma Blic, 19. 04. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  59. ^ Skupština Srbije podržala sporazum s Kosovom Balkans Aldžazira, 26. 04. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  60. ^ Skupština usvojila izveštaj Vlade, za 173 poslanika Novi Magazin 26. 04. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  61. ^ Vučić severu Kosova i Metohije nudi referendum o sporazumu Politika, 25. 04. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  62. ^ Vučić: Odlučujemo o budućnosti Srbije RTS, 25. 04. 2013, Pristupljeno 24.10.2013.
  63. ^ Vučić: Referendum, uz slogu Novosti, 25. 04. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  64. ^ Vulin u Leposaviću: 3. novembra “Svesrpski izbori” Radio KiM
  65. ^ Bundestag dao zeleno svetlo“ za Srbiju - u januaru pristupna konferencija Blic, 27. 06. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  66. ^ Bundestag dao zeleno svetlo“ Srbiji, prva pristupna konferencija u januaru Novosti, 27. 6. 2013, Pristupljeno 24. 10. 2013.
  67. ^ Vučić: Borba protiv korupcije počinje od vrha države

Spoljašnje veze

Sa drugih Vikimedijinih projekata :