Aleksandar Vučić

Biografija
Aleksandar Vučić

Datum rođenja	5. mart 1970. (1970-03-05) (43 god.)
Mesto rođenja	Beograd (SFRJ, sada Srbija)
Državljanstvo	Srbija
Narodnost	Srbin
Veroispovest	pravoslavac
Politička partija	Srpska napredna stranka Ranije: Srpska radikalna stranka (1992—2008)
Profesija	Pravnik
vucic.rs
Mandat(i)
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 27. jula 2012.
Izbori	6. maj 2012.
Predsednik Vlade	Ivica Dačić
Prethodnik	Ivica Dačić (kao zamenik predsednika — prvi potpredsednik Vlade)
Ministar odbrane Republike Srbije
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 27. jula 2012.
Izbori	6. maj 2012.
Predsednik Vlade	Ivica Dačić
Prethodnik	Dragan Šutanovac
Ministar za informisanje Republike Srbije
24. mart 1998. — 23. oktobar 2000.
Izbori	21. septembar 1997.
Predsednik Vlade	Mirko Marjanović
Prethodnik	Ratomir Vico
Naslednik	ministarstvo ukinuto
uredi

Aleksandar Vučić (Beograd, SFRJ, 5. mart 1970) srpski je pravnik i političar, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, ministar odbrane, generalni sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost i predsednik Srpske napredne stranke.

Četrnaest godina bio je generalni sekretar Srpske radikalne stranke, a bio je i ministar informisanja u Vladi narodnog jedinstva^[1] u Vladi Srbije čiji je premijer bio Mirko Marjanović.

Sadržaj

1 Biografija
2 Ministar za informisanje
3 Dalja karijera
4 Nova stranka
5 Prvi potpredsednik Vlade i Ministar odbrane
6 Izvori
7 Spoljašnje veze

Biografija [uredi]

Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Radio je na „Kanalu S“ na Palama, Republika Srpska, 1992. i 1993, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportaže. Godine 1993. Vučić pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i biva izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“ (poznatijeg kao Hala „Pinki“).

Ministar za informisanje [uredi]

Aleksandar Vučić 24. marta 1998. godine postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića koju čine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora „Pinkija“. Njegov ministarski angažman ostaje upamćen po kontroverznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u propisane okvire (tzv. „nezavisni novinari“), a na osnovu tužbi koje bi, pozivajući se na „protivdržavno i podrivajuće delovanje“ raznih vrsta, podnosili građani ili organizacije, a po kojima su prekršajni sudovi imali obavezu da odluče u roku od 24 časa. U obraćanju karakterističnom za Vladinu racionalizaciju ovog Zakona, Vučić na Skupštini Udruženja novinara Srbije (tada bez „nezavisnih“) 13. juna 1998. ističe da su se „neki mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata protiv Srbije“. Opozicione stranke se mobilišu i nazivaju Zakon „pučem protiv Ustava“ (Vuk Drašković). Međunarodne i nevladine organizacije (u nebrojenim protestima Saveta Evrope, OEBS-a, Evropske unije, novinarskih udruženja, pa i preambuli Rezolucije 1203 Saveta Bezbednosti UN) tvrde da Zakon propisanim normama, postupkom i drakonskim sankcijama, de facto suspenduje ustavno pravo na slobodu izražavanja, ukida elementarne demokratske principe i međunarodno prihvaćene norme, i bezuspešno zahtevaju od Miloševića da povuče zakon. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku „Evropljanin“ određena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tužbi tzv. Patriotskog saveza Beograda kazna u iznosu od 2.400.000 tadašnjih dinara zbog, kako je navedeno, „većeg broja tekstova kojima se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, na rušenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ“; magazin je ubrzo zatim i de jure zabranjen i ugašen. Dve nedelje kasnije, „Dnevni telegraf“ istog izdavača, Slavka Ćuruvije, biva kažnjen po tužbi Saveza žena Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije „Otpor“, čime je „ugrozio sve građane, žene i decu“.

Ukupne kazne izrečene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim napadima NATO-a, za vreme čijeg važenja su ukinuti programi Radio Indeksa i još pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranilo rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Naše Borbe. Sa kablovskih mreža su skinuti svi inostrani TV kanali, a zemaljskim radio i TV stanicama je zabranjeno reemitovanje inostranih servisa na srpskom jeziku. Ubrzo potom usledila je akcija nazvana „prsten oko Srbije“ ili „obruč oko Srbije“, u vidu postavljanja snažnih zemaljskih radio i TV predajnika u susednim zemljama, u blizini njihovih granica sa Srbijom, preko kojih su reemitovani inostrani radio i TV servisi na srpskom jeziku. Za vreme primene jednako kontroverznog Zakona o univerzitetu koji je takođe donela ova Vlada, Aleksandar Vučić izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. Vučić je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju.

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999, kojim je okončana bombardovanje NATO pakta, uveden protektorat UN i de facto suspendovan suverenitet Srbije u toj pokrajini, ministri iz redova Srpske radikalne stranke podnose ostavke na svoje funkcije, ali nastavljaju da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući to nacionalnim interesima.

Vučić je biran za poslanika u Saveznoj skupštini SRJ tri puta: u Veće Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skupština Srbije oduzela mandate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i konačno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U februaru 2001, Vučić podnosi ostavku na funkciju saveznog poslanika.

Dalja karijera [uredi]

U martu 2002. godine Aleksandru Vučiću je određen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada, a koji je potom, tvrdi se, otkupljen ispod tržišne vrednosti. U julu 2004. godine bio je predmet još jednog javnog skandala, kada mu je Telekom Srbije isključio telefon zbog neizmirenog telefonskog računa u iznosu od 150.758 dinara, koji nije plaćao 15 meseci. Vučić je potom brzo pokrio dug, a kao razlog neplaćanja naveo „niska primanja“ u Skupštini Srbije.

Na lokalnim izborima 2004. Vučić se kandiduje za gradonačelnika Beograda sa motom kampanje „Vučić za metropolu“, u kojoj obilazi sva prigradska naselja i promoviše za sebe urbani imidž mladog čoveka sa idejom i energijom. Osvojio je 29% glasova u prvom i 48,4% glasova u drugom krugu.

Aleksandar Vučić je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke i predsednik opštinskog odbora Novi Beograd. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.

28. maja 2008. godine, Srpska radikalna stranka je zajedno sa koalicijom Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija i koalicijom Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija potpisala koaliconi sporazum kojim je, na osnovu rezultata lokalnih izbora, bilo dogovoreno formiranje gradske većine u Skupštini grada Beograda. Vučić je tada predložen za novog gradonačelnika Beograda. Međutim, nakon što je koalicija oko SPS-a formirala republičku Vladu sa Demokratskom strankom početkom jula, socijalisti su odlučili da potpisani sporazum ne prihvate i formirana je koalicija DS-SPS-G17-LDP u gradu Beogradu.

Nova stranka [uredi]

Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić na osnivačkoj skupštini SNS

Dana 15. septembra iste godine, nakon što je došlo do sukoba između čelnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci (Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića), Vučić je podneo ostavku na dužnosti u Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlačenje iz političkog života.^[2]^[3]

Početkom oktobra, saopštio je da se priključuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.

Na osnivačkoj skupštini SNS, 21. oktobra, izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke. Bio je na čelu izbornih štabova za prevremene lokalne izbore u Zemunu i Voždovcu 2009. godine gde je Srpska napredna stranka ubedljivo pobedila Demokratsku stranku i preuzela lokalnu vlast u ove dve beogradske opštine.

Prvi potpredsednik Vlade i Ministar odbrane [uredi]

Vučić sa američkim sekretarom za odbranu Leonom Panetom.

Dobitnik je nagrade „Najevropljanin 2012“ koju dodeljuje Prva evropska kuća.^[4]

Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.