Операција Зима ’94

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Операција Зима 94)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Операција Зима 94
Део рата у Босни и Херцеговини
Map 40 - Bosnia - Livno Valley November-December 1994.jpg
Операција Зима 94
Време:29. новембар24. децембар 1994.
Место:Република Српска (Висока Крајина)
Исход: Победа Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране
Сукобљене стране
Хрватска
Република Хрватска
Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg
Херцег-Босна
Република Српска
Република Српска
Команданти и вође
Хрватска Анте Готовина
Хрватска Република Херцег-Босна Тихомир Блашкић
Република Српска Радивоје Томанић
Јачина
7.000[1][2]‒15.000[3] 3.500[2]
Жртве и губици
ХВ: 30 погинулих и 58 рањених[4] непознато

Операција Зима 94 је назив војне операције хрватских снага у рату у Босни и Херцеговини. Трајала је од 29. новембра до 24. децембра 1994. године. Током 27 дана борби, хрватске снаге су поразиле 2. крајишки корпус Војске Републике Српске (ВРС) и заузеле доминатне висове на планини Динари и значајна упоришта у источном делу Ливањског поља, освојивши укупно око 200 км².

Увод[уреди | уреди извор]

Успешан противнапад ВРС у операцији Штит у новембру 1994. године, наговестио је пад града Бихаћа, снажног упоришта Бошњака Цазинске крајине. Хрватско вођство је стога нападом на Ливањско поље и планину Динару желело да ослаби продор ВРС. Тајни циљ хрватског вођства било је стварање повољног упоришта за напад на Книн и Републику Српску Крајину. Хрватска војска, оружана сила Републике Хрватске, према властитом казивању, илегално је ратовала и боравила у Босни и Херцеговини.[5]

Топографија Ливањског поља

Због изразито стрмог рељефа и оштре зиме, Хрвати су груписали јаке снаге на малом простору. За напад су предвидели до 15.000 бораца[3], док је у самој борби, према неким проценама, учествовало око 7.000 војника.[1][2] Током борби хрватске снаге су обилато користиле хеликоптере, како за превоз јединица и рањеника, тако и за пребацивање наоружања и опрема.[6] План напада је предвиђао освајање доминантних кота Повируше–Троглав на планини Динари и потискивање ВРС на источној страни Ливањског поља правцем Челебић–Радановци–Богдаши. За напад на Динари било је задужено Сплитско Зборно подручје (као Оперативна група ”Сјевер”), док је за источни правац била задужена Оперативна група ”Ливно”.

У моменту почетка напада Хрватске војске на падинама Динаре, у рејону села Чапразлије бранио се један батаљон 9. граховске бригаде. Други батаљон, који је у то време био ангажован на бихаћком фронту, имао је рејон одбране на падинама планине Старетине у висини села Челебић. Бригада је у свом саставу имала и хаубичку батерију 105 мм и шест самоходних артиљеријских оруђа 76 мм, а имала је подршку корпусне артиљеријске групе (батерија топова 130 мм) са ватрених положаја у рејону села Црни Луг.[3] Као помоћ снагама у одбрани Динаре и Ливањског поља, седам дана након почетка напада хрватских снага, са бихаћког фронта је упућена 3. петровачка лака пешадијска бригада и један батаљон из 1. дрварске лаке пешадијске бригаде.[3] За затварање западних падина Старетине ангажоване су две чете Посебне јединице полиције РС. На правцу ЛивноГламоч одбрану је изводила 5. гламочка лака пешадијска бригада, која је, уједно, затварала правац који са Купрешке висоравни изводи у Гламочко поље.

Хрватска војска у операцији Зима 94[3]
Корпус Јединица Напомена
ЗП Сплит 1. хрватски гардијски здруг
4. гардијска бригада само делови
5. гардијска бригада само делови
7. гардијска бригада само делови
114. бригада из Сплита
6. домобранска пуковнија из Сплита
126. домобранска пуковнија из Сиња
14. артиљеријски дивизион из Шибеника
ХВО у операцији Зима 94[3]
Корпус Јединица Напомена
ЗП Томиславград 1. гардијска бригада ХВО око Гламоча
22. диверзантски одред око Гламоча
80. домобранска пуковнија око Гламоча у резерви
Специјална полиција МУП-а ХР ХБ око Гламоча
ВРС у операцији Зима 94[3]
Корпус Јединица Напомена
2. крајишки 5. гламочка бригада око Гламоча
9. граховска бригада на Динари и око Челебића
3. петровачка бригада на Динари, појачана батаљоном из 1. дрварске бригаде
Две чете Посебних јединица полиције (ПЈП) део МУП-а РС, на Старетини

Ток операције[уреди | уреди извор]

Дана 29. новембра 1994. године у ноћним сатима јединице 126. домобранске пуковније Хрватске војске су се неопажено убациле у борбени распоред иза прве линије одбране батаљона који се бранио у рејону Чапразлија. У јутарњим сатима отпочео је фронтални напад 4. гардијске бригаде којим је постигнуто потпуно изненађење. Батаљон из састава Граховске бригаде је разбијен и у нереду се повукао у дубину иза прве линије одбране. Наредних дана Хрватска војска на падинама Динаре ангажује снаге 4. и 7. гардијске бригаде, 114. бригаде и 126. домобранске пуковније, које у зимским условима овладавају првим висовима Динаре.

Напад на Ливањско поље

Трећа петровачка бригада и батаљон из састава 1. дрварске бригаде уведени су у борбу на североисточним падинама Динаре 7. децембра 1994. године. После увођења у борбу, батаљон из Дрварске бригаде је разбијен јаком пешадијско-минобацачком ватром на кршевитом терену у покушају да изврши противнапад и заузме повољнији тактички положај, и избачен је из борбе. Том приликом је тешко рањен командант батаљона, поручник Горан Матић, који је убрзо подлегао повредама.[7] Петровачка бригада је организовала одбрану са предњим крајем на линији Велике пољанице – с. Доњи Казанци на североисточним падинама Динаре, и успела да привремено стабилизује одбрану и заустави продор непријатеља дуж падина Динаре. Хрватске снаге су, међутим, до 23. децембра освојили снажна упоришта ВРС на источној страни Ливањског поља (Челебиће и Богдаше).[8] После одређених припрема и прегруписавања снага, хрватске снаге су 23. децембра извршио следећи удар. Био је то пешадијски напад коме је претходила жестока тенковско-артиљеријска ватра у трајању од неколико сати, чиме је наредног дана потиснуо снаге Војске РС на северозападне ободе Ливањског поља, на линију Дабар – Црни бунари на Динари, затим северозападним ободом Ливањског поља (с. Јаруга – с. Нуглашица), гребеном планине Старетине, и даље старом линијом фронта Гламочке бригаде.

Напад на Гламочку бригаду на правцу Ливно–Гламоч у то време су изводили 5. гардијска бригада Хрватске војске, Први хрватски гардијски здруг, 22. диверзантски одред и Специјална јединица МУП-а Хрватске Републике Херцег-Босне. Напад је текао значајно спорије и с мање успеха.[9][7]

Последице[уреди | уреди извор]

Снаге Хрватске војске су се уклиниле дубоко дуж Ливањског поља тако да су створиле могућност за даље напредовање и опкољавање Гламоча и Грахова. Преме појединим проценама, Главни штаб ВРС је намерно послао слабе снаге у одбрану Динаре како би наставио напад на Бихаћ.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 
  • Balkan battlegrounds: A military history of the Yugoslav conflict, 1990–1995. Volume II. Washington, DC: Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2003. ISBN 978-0-16-066472-4. 
  • Vinković, Karlo (2018). Vojnogeografska analiza vojnih operacija Zima 94', Skok 1 i Skok 2 (MSc). Sveučiliše u Zagrebu. Prirodoslovno-matematički fakultet. 
  • Marijan, Davor (2016). Domovinski rat. Zagreb: Despot Infinitus. ISBN 978-953-7892-53-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]