Karađoz i Hadživat

Karađoz i Hadživat
Hadživat (levo) i Karađoz (desno)
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Turska
Svetska baština Uneska
Lista upisa	UNESKO
Unesko oznaka	00180 Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva
Datum upisa	2009.
Veb sajt	https://ich.unesco.org/en/RL/karagoz-00180

Karađoz pozorište senki - bekstejdž

Karađoz i Hadživat (tur. Karagöz ve Hacivat, Karađoz znači „crno oko“) su protagonisti tradicionalnog turskog pozorišta senki. Ove vrsta teatra je bila veoma popularna u vreme Osmanskog carstva. Likovi, poznati kao tasvirs, su napravljeni od kamilje kože u obliku ljudi ili stvari, i drže se na šipkama ispred izvora svetla tako da bacaju svoje senke na ekran od pamuka. Lutkama upravlja samo jedan vodeći umetnik, Hayali. Tema pozorišnih komada se bazira na kontrastu između dva glavna lika: Karađoz simbolizuje nepismenog čoveka iz naroda, dok Hadživat pripada obrazovanoj klasi koja koristi književni i poetski jezik. Karađozova duhovita naivnost uvek pobedi Hadživatovu učenost, mada svi njegovi poslovni planovi propadnu.

Predstave o Karađozu i Hadživatu su posebno karakteristične za period Ramazana. Do pojave radija i filma, to je bila jedna od najpopularnijih zabava u Turskoj. Danas su ove predstave uglavnom namenjene deci, i to sa pojednostavljenom tematikom.

Godine 2009. Karađoz i Hadživat pozorište senki uvršteno je na Uneskovu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Likovi

Postoji legenda da su Karađoz i Hadživat dva zidara koja su radila na izgradnji džamije u Bursi u prvoj polovini 14. veka. Njihovi verbalni dueli su uveseljavali ostale radnike, ali su usporavali rad. Zbog toga su pogubljeni, ali su ovekovečeni u narodnim pričama.

Karađoz može da bude prevarant, vulgaran, čak i nasilan. U komadima se još pojavljuju pijanica, zavisnik od opijuma, ekscentrični patuljak, cicija, žena namiguša i drugi. Pojavljuju se i stranci u tipiziranimm ulogama: crna sluškinja, albanski stražar, grčki doktor, jevrejski zlatar itd.

Koncept

Pozorišni komadi o Karađozu i Hadživatu tipično imaju 4 dela. U prvom Hadživat poziva svoga prijatelja Karađoza, koji se na kraju pojavljuje. Drugi deo je dijalog među njima, dok se u trćem delu stvara zaplet. Najzad, u četvrtom delu, dolazi do kratke prepirke između Karađoza i Hadživata koja se redovno završava tako što Hadživat viče na Karađoza da je sve upropastio. Karađoz odgovara frazom: „Neka bude oprošteno“.

Ova vrsta teatra je postala popularna i u Grčkoj pod imenom Karađozis.

Spoljašnje veze

• Opšte informacije
• Tradicionalno tursko pozorište senki