Datula

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Datula
Phoenix dactylifera2.jpg
Datula
Dates on date palm.jpg
Datula
Secure
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Liliopsida
Red: Arecales
Porodica: Arecaceae
Rod: Phoenix
Binomijalna nomenklatura
Phoenix dactylifera
L.

Datula (lat. Phoenix dactylifera) je biljka iz porodice Arecaceae (palme), jedina u ovom rodu koja se uzgaja zbog plodova (urme). Ime roda je drevna reč, koju pominje još Teofrast, a ukazuje na to da su stare Grke sa ovim biljkama upoznali Feničani. Sama vrsta ime je dobila po svojim jestivim plodovima, datulama (dáktulos = prst, zbog izduženog oblka ploda).[1]

Poreklo i uslovi rasta[uredi]

Pretpostavlja se da je poreklo datule sa severa Afrike ili jugozapadne Azije. Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, au suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15°C.[2]

Izgled[uredi]

Stablo je visine 20, nekada i preko 30 metara. Prekriveno je ostacima osnova sasušenih lisnih peteljki. Na vrhu stabla obrazuje se kruna od listova.[2] Samo stablo nikada se ne grana, ali uz trup mogu nići novi izdanci.[1]

Listovi su neparno perasti, dugi do 6 m. Lučno su povijeni, modro zelene boje. Liske listova su na vrhu ušiljeni, a peteljke trnovite. Biljke su dvodome, a cvetovi su sitni, skupljeni u razgranate klipove. Plod je jestiva, cilindrično elipsoidna, jednosemena koštunica čiji je mesnati omotač jestiv, veoma ukusan i hranljiv. Razmnožava se semenom ili izdancima koji niču uz stablo.[1]

Nutritivna vrednost i upotreba plodova[uredi]

Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera.[2] Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve. U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post Ramazan završi, obično se prvo jedu urme.[3]

Datule u arapskom svetu[uredi]

Među arabljanskom florom datula drži prvo mesto. Ona daje najrasprostranjeniji i najcenjeniji plod (urma, arap. tamr).

Zajedno sa mlekom, urma čini glavni sastojak dnevnog beduinskog jelovnika i, izuzev kamiljeg mesa, jedina je njihova tvrda hrana. Kiselo piće od urme (arap. nabldh) mnogo je traženo. Od njenih istucanih koštica prave se kolačići, koji su svakodnevna hrana kamila. Posedovati „dve crne stvari“ (arap. al-aswadân), tj. vodu i urme, san je svakog Beduina. Govore da je Prorok Muhamed naredio: »Poštuj svoju tetku, palmu, koja je napravljena od iste zemlje kao i Adam«.

Arapski pisci navode sto vrsta datula u Medini i oko nje. Ova „kraljica arabljanskih stabala“ verovatno je uvezena sa severa, iz Mesopotamije, gde je palma bila glavni objekat koji je rano privukao čoveka u te krajeve.

Proizvodnja urmi[uredi]

Plantaža datula na Golanskoj visoravni, Izrael.

Savremene plantaže datula se planski podižu i eksploatišu širom sveta, gde god to klimatski uslovi dozvoljavaju.[3]

Prvih deset proizvođača urmi u 2007. godini
(1000 tona)
 Egipat 1,313.69
 Iran 1,000.00
 Saudijska Arabija 982.54
 Ujedinjeni Arapski Emirati 755.00
 Pakistan 557.52
 Alžir 526.92
 Irak 440.00
 Sudan 332.00
 Kina 255.87
 Libija 175.00
Ukupno u svetu 6338.54
Izvor:
UN Organizacija za hranu i poljoprivredu [1]

Bolesti[uredi]

Feniks palma potpuno uništena posle napada crvenog palminog surlaša

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[4]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog Istoka, a zatim se proširio na Afrikeu i Evropu.[5] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[6] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[7]

Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 747—748. 
  3. 3,0 3,1 „Urma: slast sa palme”. http://nadijeti.com/. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  4. Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - pristupljeno 4. 5. 2016.
  5. Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur, Tusar Kanti Bag, Ngashepam Anita, Satish Chandra and Shishom Vano Ngachan (Sep 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  6. FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  7. Faleiro, J.R. (September 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Pristupljeno 5. 5. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]