Datula

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Datula
Phoenix dactylifera2.jpg
Dates on date palm.jpg
Status ugroženosti:
Bezbedan takson
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Liliopsida
red: Arecales
porodica: Arecaceae
rod: 'Phoenix
Binomijalna nomenklatura
Phoenix dactylifera
L.
Ekologija taksona
Životna forma:
P (fanerofita)

Datula (lat. Phoenix dactylifera) je biljka iz porodice Arecaceae (palme), koja se uzgaja zbog plodova (urme). Pretpostavlja se da je poreklo datule sa severa Afrike ili jugozapadne Azije. Drvo je visine 15-25 metara.

Datule u arapskom svetu[uredi]

Među arabljanskom florom datula drži prvo mesto. Ona daje najrasprostranjeniji i najcenjeniji plod (urma, arap. tamr).

Zajedno sa mlekom, urma čini glavni sastojak dnevnog beduinskog jelovnika i, izuzev kamiljeg mesa, jedina je njihova tvrda hrana. Kiselo piće od urme (arap. nabldh) mnogo je traženo. Od njenih istucanih koštica prave se kolačići, koji su svakodnevna hrana kamila. Posedovati „dve crne stvari“ (arap. al-aswadân), tj. vodu i urme, san je svakog Beduina. Govore da je Prorok Muhamed naredio: »Poštuj svoju tetku, palmu, koja je napravljena od iste zemlje kao i Adam«.

Arapski pisci navode sto vrsta datula u Medini i oko nje. Ova „kraljica arabljanskih stabala“ verovatno je uvezena sa severa, iz Mesopotamije, gde je palma bila glavni objekat koji je rano privukao čoveka u te krajeve.

Proizvodnja urmi[uredi]

Prvih deset proizvođača urmi u 2007. godini
(1000 tona)
Zastava Egipta Egipat 1,313.69
Zastava Irana Iran 1,000.00
Zastava Saudijske Arabije Saudijska Arabija 982.54
Flag of the United Arab Emirates Ujedinjeni Arapski Emirati 755.00
Zastava Pakistana Pakistan 557.52
Zastava Alžira Alžir 526.92
Zastava Iraka Irak 440.00
Zastava Sudana Sudan 332.00
Kina Kina 255.87
Zastava Libije Libija 175.00
Ukupno u svetu 6338.54
Izvor:
UN Organizacija za hranu i poljoprivredu [1]

Bolesti[uredi]

Feniks palma potpuno uništena posle napada crvenog palminog surlaša

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[1]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog Istoka, a zatim se proširio na Afrikeu i Evropu.[2] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[3] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[4]

Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - pristupljeno 4. 5. 2016.
  2. Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur, Tusar Kanti Bag, Ngashepam Anita, Satish Chandra and Shishom Vano Ngachan (Sep 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist (Florida Entomological Society): 446-448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  3. FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4 (International Palm Society) 46. Приступљено 5. 5. 2016. 
  4. Faleiro, J.R. (September 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science 26 (3): 135-154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]