Briselski Omegang

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Briselski Omegang
Briselski Omegang, na Velikom trgu u Briselu
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionBrisel, Belgija
Svetska baština Uneska
Lista upisaUNESKO Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Unesko oznaka1366
Datum upisa2019
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/fr/RL/l-ommegang-de-bruxelles-cortege-historique-et-fete-populaire-annuels-01366

Briselski Omegang (franc. Ommegang de Bruxelles, hol. Ommegang van Brussel) je tradicionalni Omegang, vrsta srednjovekovne povorke, koja se slavi u Briselu u Belgiji.

Prvobitno je Omegang bila najveća lustralna povorka u Briselu, koja se održavala jednom godišnje, u nedelju pre Duhova. Od 1930. godine ima oblik istorijske rekonstrukcije Radosnog ulaska cara Karla V i njegovog sina Filipa II u Brisel 1549. godine.[1] Kao takva, pridružuje se tradiciji velikih povorki značajnih džinova i zmajeva kojih ima svuda u Belgiji i severnoj Francuskoj.[2]

Danas se događaj održava dva puta godišnje, na prelazu između juna i jula. Organizuje ga Ommegang Oppidi Bruxellensis, udruženje blisko gradu Briselu. Polazište mu je u okrugu Sablon/Zavel u istorijskom centru Brisela, a završava se velikim spektaklom na Velikom trgu u Briselu.

Briselski Omegangje 2019. godine uvršten na Uneskovu listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[3]

Briselski Omegang 2017.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Holandski izraz Omegang (izvorno se piše Ommeganck) znači „kretanje okolo“ ili „hodanje okolo“ (crkve, sela ili grada) i to je stara istorijska evokacija najveće lustralne povorke u Briselu, koja se održavala jednom godišnje, u nedelju pre Duhova.

Godišnji Omegang u Briselu prvobitno je bila hrišćanska povorka koja je postepeno poprimala sekularniji karakter. Izraz je na taj način dočarao čin „obilaženja“ oko verskog simbola, na latinskom circumambulatio ili amburbium,[4] koji se mogu naći u mnogim religijama i verovanjima.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo (oko 1348 –1785)[uredi | uredi izvor]

Prema legendi, poreklo Omeganga iz Brisela potiče od lokalne pobožne žene po imenu Beatris Soetkens. Imala je viziju u kojoj joj je Devica Marija naložila da ukrade čudesnu statuu Onze-Lieve-Vrouw op ‘t Stocxken („Gospa na malom štapiću“) u Antverpenu, donese je u Brisel i postavi u kapelu ceha samostrelaca u okrugu Sablon/Zavel. Žena je ukrala kip i kroz niz čudesnih događaja uspela je da ga prebaci brodom do Brisela 1348. godine. Tada je svečano postavljen u kapelu i poštovan kao pokrovitelj Ceha. Ceh je takođe obećao da će održati godišnju povorku, nazvanu Omegang, u kojoj je statua nošena kroz Brisel.

Tokom narednih decenija ono što je prvobitno bila verska povorka poprimalo je postepeno svetskiji pogled. Omegang iz 1549. godine odgovara zlatnom dobu povorke. Od sredine 16. veka, Omegang povorka ne samo da je slavila čudesnu legendu, već je počela da se prepliće sa radosnim ulaskom Svetog rimskog cara Karla V. Omegang se tako razvio u važan verski i građanski događaj u godišnjem kalendaru Brisela.[6]

Tokom druge polovine 16. veka, događaj je zavisio od političkih i verskih prevrata u španskoj Holandiji. Između 1580. i 1585. godine, kada je grad bio u rukama protestanata, povorka je jednostavno ugušena. U 17. veku događaj je povratio svoj sjaj, pod vladavinom nadvojvode Alberta VII i Izabele. U 18. veku počeo je pad održavanja povorke. Poslednji (vrlo mali) Omegang dogodio se 1785.

  • Omegang u Briselu 31. maja 1615. Trijumf nadvojvotkinje Izabele, Denis van Alslot
    Omegang u Briselu 31. maja 1615. Trijumf nadvojvotkinje Izabele, Denis van Alslot
  • Omegang u Briselu 31. maja 1615, Denis van Alslot
    Omegang u Briselu 31. maja 1615, Denis van Alslot
  • Naslednica Isabela gađa pticu Grand Serment samostrelom na Sablonu tokom Omeganga u Briselu 31. maja 1615, Anton Salaert
    Naslednica Isabela gađa pticu Grand Serment samostrelom na Sablonu tokom Omeganga u Briselu 31. maja 1615, Anton Salaert

Oživljeni Omegang (1930. - danas)[uredi | uredi izvor]

Car i princ u modernom Omegangu

1930. godine, povodom stogodišnjice belgijske revolucije, neki ljubitelji istorije podržali su napore da se još jednom obeleži taj događaj, u obliku istorijske povorke. Organizatori su odlučili da ne ožive „obilazak“, već da naprave spektakl koji reprodukuje raskošni Omegang, koji je grad Brisel 1549. godine ponudio grad Brisel Karlu V i njegovom sinu Filipu II. S obzirom na uspeh ove predstave, odlučeno je da se ponovi u narednim godinama. Ovo je poreklo sadašnjeg Omeganga.

Trenutni događaj okuplja oko 1.400 statista, uključujući nekoliko desetina vozača obučenih u stare kostime. Tu su šetači na štulama i giganti kao što su arhanđel Mihail, Sen Gudula, i legendarni vilinski konj Bajard. Od 2011. godine, nekoj poznatoj ličnosti iz sveta umetnosti svake godine se poverava uloga glasnika i komentariše emisiju na Velikom trgu.

Iako je postao istorijska predstava, Omegang ipak čuva mnoge tradicionalne i autentične elemente, kao što su prisustvo briselskih plemenitih loza, zakletve samostrelaca, kao i Bogorodicu pobede, i ostaje glavni godišnji događaj u umovima naroda Brisela.

Od 2019. godine Omegang je UNESKO prepoznao kao izraz nematerijalne kulturne baštine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „1,400 extras for the Ommegang 2017”. Focus on Belgium. Arhivirano iz originala 09. 09. 2017. g. Pristupljeno 7. 7. 2017. 
  2. ^ „UNESCO - Ommegang of Brussels, an annual historical procession and popular festival”. ich.unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-20. 
  3. ^ „Ommegang of Brussels, an annual historical procession and popular festival”. UNESCO. Pristupljeno 18. 6. 2021. 
  4. ^ Goblet d'Alviella, Eugène (1908). Circumambulation in: Encyclopædia of Religion and Ethics, Volume 3, 667 – 669. Edinburgh: Clark. 
  5. ^ Bowker, John (1999). The Oxford Dictionary of World Religions. New York: Oxford University Press. str. 224. ISBN 0-19-866242-4. 
  6. ^ Rudi Schrever, Onze-Lieve-Vrouw-ter-Zavelkerk in Brussel

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • 1960: Leo van Puyvelde, L'Ommegang de 1615 à Bruxelles, Brussels, Éditions du Marais, 1960.
  • 1975: Jean Jacquot, Fêtes et cérémonies au temps de Charles Quint., Fédération internationale des sociétés et instituts pour l'étude de la Renaissance, 1975.
  • 1980: Arthur Haulot, Cette nuit-là, l'Ommegang de Bruxelles, Brussels, Ed. Trois Arches, 1980.
  • 1997: Daniel Frankignioul (dir.), Brigitte Twyffels, Michel Staes, Claude Flagel, Alfred Willis, Pleins Feux sur l'Ommegang, La Reconstitution du Cortège en 1930 par Albert Marinus., Woluwé-Saint-Lambert, Fondation Albert Marinus, 1997.
  • 1997: Rosine De Dijn et Siegfried Himmer, La Grand-Place de Bruxelles, fastueux décor de l'Ommegang, Eupen, Grenz-Echo Editions, 1997.
  • 1999: Isabelle Lecomte-Depoorter, Ommegang, with illustrations of René Follet, Éditions Glénat, 1999
  • 2007: Olivier de Trazegnies, Louis-Philippe Breydel, L'Ommegang, (trilingual), Brussels, Renaissance du Livre, 2007.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Briselski Omegang na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бриселски_Омеганг&oldid=26831496”