Намирско нанадметање на штулама
| Намирско нанадметање на штулама | |
|---|---|
 Тркачи на штулама у Намиру | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Белгија |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | 01590 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2021. |
| Веб сајт | https://ich.unesco.org/en/RL/namur-stilt-jousting-01590 |
Намирско нанадметање на штулама је 600-годишња традиција града Намира у Белгији, у којој се костимирани људи на штулама надмећу. [1]
Ходачи на штулама су подељени у два тима :
- "Меланси" се такмиче на жутим и црним штулама. Они представљају стари град
- "Авреси" се такмиче на црвено-белим штулама. Они представљају нови град и предграђе
Оба тима користе штуле, врсту штула развијену у Намиру.
Циљ такмичара је да обори све такмичаре из другог тима (Пали ходач на штулама не може да се врати на своје штуле).
Унеско је 16. децембра 2021. године званично регистровао Намирску традицију борбе на штулама на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства .
Историја[уреди | уреди извор]
Забрана од 8. децембра 1411. је најранији званични документ који документује надметање на штулама у Намиру. Господар Намира је забранио ову праксу особама старијим од 13 година.[2]
Током векова, надметање на штулама било је у центру великих популарних фестивала у Намиру. Велика надметања на карневалу (17. и 18. век) могла су да окупе до 2000 такмичара на штулама.
Надметање на штулама је такође био поклон добродошлице који су становници Намура понудили угледним посетиоцима. Ово објашњава зашто су велика имена у историји присуствовала надметању на штулама у Намиру, укључујући: [3]
- Филип Добри (1439)
- Карло V, цар Светог римског царства и краљ Шпаније (1515, 1531)
- ШпанскиФилип II (1549)
- Луј XIV од Француске (1693)
- Петар Велики из Русије (1717)
- Наполеон Бонапарта (1803)
- Краљеви Белгијанци Леополд III, Бодуен, Алберт II и Филип од Белгије.
Намир надметачи на штулама данас[уреди | уреди извор]
У Намиру се још увек практикује надметање на штулама.
Такмичари, названи "Les Echasseurs Namurois" (буквално "џоутерс Намира") део су свих главних фестивала у Намиру. Такмичење на златним штулама је најважније у години. Одржава се треће недеље септембра поводом Фестивала Валоније. 6.000 до 8.000 људи окупило се испред катедрале да подрже педесетак учесника на штулама. [4]
Признања[уреди | уреди извор]
2004: Признато као нематеријално наслеђе Валонско-Бриселске федерације („Ремек дело усменог и нематеријалног наслеђа француске заједнице“) [5]
2016: Валонски официр за заслуге [6]
2021: Намирско такмичење на штулама уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. [7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Stilt Walkers of Namur, joust on stilts. Since 1411”. Les Echasseurs Namurois. Приступљено 2021-08-03.
- ^ „Discover the Namur stilts jousts”. Les Echasseurs Namurois (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-03.
- ^ Willemart, Jacques (2016). Les Echasseurs Namurois - The stilt walkers of Namur. Luc Pire. ISBN 978-2507054243.
- ^ „The Golden Stilt, highlight of Namur folklore at the heart of the Festival of Wallonia”. Les Echasseurs Namurois (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-03.
- ^ „Inventaire des Chefs-d'oeuvre du Patrimoine oral et immatériel”. Communauté Francaise de Belgique. Wallonia Brussels Federation. Приступљено 3. 8. 2021.
- ^ „Distinction du Mérite wallon”. Connaitre la Wallonie. Service Public de Wallonie. Приступљено 3. 8. 2021.
- ^ „UNESCO - Namur stilt jousting”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18.
