Живомир Нинковић

Живомир Нинковић
Живомир Нинковић
Лични подаци
Датум рођења	22. март 1950. (74 год.)
Место рођења	Поповићи, код Гламоча, ФНР Југославија
Војна каријера
Војска	Југословенска народна армија (1972—1992); Војска Републике Српске (1992—2000)
Чин	генерал-потпуковник
Командант	Командант В и ПВО ВРС
Учешће у ратовима	Рат у Хрватској; Рат у Босни и Херцеговини
Одликовања

Живомир Нинковић (село Поповићи, општина Гламоч, ФНРЈ, 22. март 1950) пензионисани је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант Ваздухопловства и противваздушне одбране ВРС.

Биографија[уреди | уреди извор]

Живомир (Ђурађ) Нинковић рођен је 22. марта 1950. у Поповићима код Гламоча. Завршио је Војну гимназију, након чега уписује као питомац XXII класе Ваздухопловну војну академију у Задру коју је завршио 1972. и произведен је у чин потпоручника авијације. Потом завршава Командно-штабну школу тактике РВ и ПВО као и Командно-штабну школу оператике РВ и ПВО. Посљедња дужност коју је обављао у ЈНА била је командант 97. авијацијске бригаде у Мостару.^[1] Носилац је признања Златни летачки знак и звања инструктор летења.^[2] Учесник је Одбрамбено-отаџбинског рата од самог почетка. Формирањем Војске Српске републике Босне и Херцеговине унапријеђен је, 1. јуна 1992, у чин генерал-мајора авијације и постављен за команданта В и ПВО. Током рата је и лично учествовао у борбеним дејствима као пилот авиона „Јастреб“.

Указом предсједника Републике Српске др Радована Караџића одликован је 1994. Орденом Карађорђеве звијезде за изванредно руковођење и командовање јединицама у оружаној борби. У чин генерал-потпуковника ванредно је унапријеђен 1996. Дужност команданта вида В и ПВО ВРС обављао је до 1998. Указом предсједника Републике Српске Биљане Плавшић смијењен је са дужности.

Пензионисан је 1. фебруара 2000. Живи у Београду.^[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 67. ISBN 978-99976-730-6-0.
^ Благојевић, Јово (23. 2. 1993). „Летачи склопљених крила”. Нова крила. Број 4, Година 2: 6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тајне пилота О’Грејдија у Српској

[automatski_generisano1-1] а ^б Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 67. ISBN 978-99976-730-6-0.

[2] Благојевић, Јово (23. 2. 1993). „Летачи склопљених крила”. Нова крила. Број 4, Година 2: 6.

[1]

[2]