Пређи на садржај

Amisulprid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Torent)
Amisulprid
IUPAC ime
(RS)-4-amino-N-[(1-etilpirolidin-2-il)metil]-
5-etilsulfonil-2-metoksi-benzamid
Klinički podaci
Drugs.comInternacionalno ime leka
Kategorija trudnoće
Način primeneOralno, intramuskularno[1]
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost48%[2]
Metabolizam?
Poluvreme eliminacije12 h[2]
IzlučivanjeRenalno[2]
Identifikatori
CAS broj71675-85-9 ДаY [1]
ATC kodN05AL05 (WHO)
PubChemCID 2159
DrugBankDB06288 ДаY
ChemSpider2074 ДаY
UNII8110R61I4U ДаY
KEGGD07310 ДаY
ChEMBLCHEMBL243712 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC17H27N3O4S
Molarna masa369,48 g/mol
  • O=S(=O)(c1cc(c(OC)cc1N)C(=O)NCC2N(CC)CCC2)CC
  • InChI=1S/C17H27N3O4S/c1-4-20-8-6-7-12(20)11-19-17(21)13-9-16(25(22,23)5-2)14(18)10-15(13)24-3/h9-10,12H,4-8,11,18H2,1-3H3,(H,19,21) ДаY
  • Key:NTJOBXMMWNYJFB-UHFFFAOYSA-N ДаY

Amisulprid (Amazeo, Torent, Solian, Sulpitak, Amitreks, Soltus) je atipični antipsihotik koji se koristi za lečenje psihoze u šizofreniji i epizoda manije u bipolarnom poremećaju. On se takođe koristi u malim dozama za lečenje depresije. Ovaj lek je razvila kompanija Sanofi-Aventis tokom 1990-tih.[3][4]

Amisulprid prvenstveno deluje kao antagonist D2 i D3 receptora. On ima visok afinitet za te receptore sa konstantom disocijacije od 2.8 nM i 3.2 nM, respektivno. Mada standardne doze u opsegu 400 do 1200 mg na dan, koje se koriste za lečenje psihoze, inhibiraju dopaminergičku neurotransmisiju, niske doze u opsegu 50 do 200 mg preferentno blokiraju inhibitorne presinaptičke autoreceptore. To rezultuje u olakšavanju dopamina aktivnosti, iz tog razloga, niske doze amisulprida se takođe koriste za lečenje kliničke depresije.

  1. ^ а б „Amisulpride” (на језику: French). BIAM online. 2000. Архивирано из оригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено 24. 03. 2012. 
  2. ^ а б в Rosenzweig, P.; Canal, M.; Patat, A.; Bergougnan, L.; Zieleniuk, I.; Bianchetti, G. (2002). „A review of the pharmacokinetics, tolerability and pharmacodynamics of amisulpride in healthy volunteers.”. Human Psychopharmacology. 17 (1): 1—13. PMID 12404702. doi:10.1002/hup.320. 
  3. ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803. 
  4. ^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).