Kopačka (oro)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kopačka
Svetska baština Uneska
Zvanično imeKopačka
KriterijumNematerijalno kulturno nasleđe: 
Referenca995
Upis2014. (9. sednica)
Veb-sajthttps://ich.unesco.org/en/RL/kopachkata-a-social-dance-from-the-village-of-dramche-pijanec-00995

Kopačka ili kopačkata je dinamično i energično makedonsko oro koje se igra u istočnoj Makedoniji, u regionima Pijanec (Delčevska kotlina)[1] i Maleševo (Maleševska kotlina).[2] Ovo oro igra se na venčanjima, javnim skupovima i verskim praznicima, a igraju ga najbolji muški igrači u selu. Ples se izvodi u polukrugu, u pratnji bubnjeva, gusala, a ponekad laute i gajdi.

Za domaće stanovništvo Kopačka je simbol kulturnog identiteta, ne samo zajednice sela Dramče, već i šireg regiona Pijanec. Godine 2014. oro Kopačka uvršteno je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[3]

Naziv ora[uredi | uredi izvor]

Prema rečima poznatog makedonskog igrača, koreografa i nekadašnjeg umetničkog direktora makedonskog folklornog ansambla Tanec, Atanasa Kolarovskog,[4] kada su seoski igrači predstavili oro ansamblu, nazvali su ga Sitnata („Malo”), ali je Tanec promenio ime plesa u Kopačka — „Kopanje”, prema pokretima prikazanim u igr — koreografija obiluje poskocima, doskocima, bočnim pokretima, makazama i udaranjem nogama o pod.[5] Ples je postao toliko poznat da su seljani prihvatili ovo ime i za ples i za ime svoje grupe da podsete sve na njegovo poreklo.[1]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Oro Kopačka izvorno je nastalo u selu Dramče u okolini Delčeva (oblast Pijanec).[5] Popularizovao ga je makedonski folklorni ansambl Tanec i Atanas Kolarovski, koji je podučavao druge makedonske koreografe, a 1956, na gostovanju u Sjedinjenim Američkim Državama umeće je preneo i tamošnjim koreografima.[1]

Koreografija[uredi | uredi izvor]

Kopačka je oro koje se igra uz pesmu. Sastoji se iz dva dela različitog ritma — sporog i brzog, koji su dobili imena prema počecima pesama koje ih prate — „Dimna Juda, Mamo” i „Derviško Viško, Mome”. Spori deo oponaša hod, dok brzi deo ima šest figura kojima se oponašaju poljoprivredni poslovi, poput kopanja, vršidbe, okopavanja zemlje.

Tradicionalno, Kopačku igraju samo muškarci, osam do deset igrača. U početnoj poziciji igrači stoje u polukrugu, jedan pored drugog, lica okrenutog prema centru kruga. Težina tela je na levoj nozi koja je spremna za skok, a desna noga prstima dodiruje zemlju. Tokom igre, igrači drže jedan drugog za pojaseve. Ruke su ukrštene — leva ruka jednog preko desne ruke susednog igrača,[2] kako bi osigurali stabilnost dok se njihovi pokreti ubrzavaju. Vođa ora (kolovođa) često u desnoj ruci vrti maramicu. Krajnji igrač može zataknuti palac u pojas ili slobodnu ruku držati iza leđa. Oro započinje sporim delom, laganim hodom, a zatim se menja u brzi deo u kom su koraci sitni i precizni, praćeni bržim koracima i lupanjem nogu. Položaj tela je ponosno uspravan, ali opušten. Ritam ora je 2/4.

Ključne uloge imaju kolovođa, koji započinje igru, poslednji igrač i igrač u sredini, koji deluje kao uporište, uravnotežujući levu i desnu stranu polukruga. Novi igrači uče koreografiju tako što zauzimaju poslednje mesto u polukrugu, približavajući se kolovođi kako njihova veština napreduje.[3]

Kopačka je popularno oro u istočnoj Makedoniji i tamošnji folklorni ansambli ga često igraju. Danas ga rekreativno igraju i muškarci i žene u mešovitim redovima, s tim što spori deo ponekad igraju u odvojeno. Folklorni ansambli u Srbiji Kopačku igraju kao verziju bugarskog kola Kopanica.[1]

Pesma koja prati koreografiju[uredi | uredi izvor]

Dimna Juda, mamo, grad gradila,
Grad gradila, mamo, na planina,
Na planina, mamo, na Vlaina,
Što e kolje, mamo, pobivala,
Se ergeni, mamo, za gledanje.
Se ergeni, mamo, za gledanje.

Derviško viško, mome, derviško viško,
Derviško viško, mome, derviško viško,
Rob ќe ti bidam, mome, rob ќe ti bidam,
Rob ќe ti bidam, mome, vreme tri godini,
Dali e bilo, mome, dali e bilo,
Dali e bilo, mome, kako što beše?
I da go vidiš, ludo, i da go vidiš,
I da go vidiš, ludo, fajde si nema.

Tekst pesme koji prati Kopačku, u izvođenju plesnog ansambla Tanec[6]

Kolo prati i pesma, sastavljena od dve narodne pesme, „Dimna Juda, Mamo” i „Derviško Viško, Mome”, koje delimično pričaju pričaju bajku o vili Dimna Judi.

Legenda vezana za pesmu[uredi | uredi izvor]

Prema staroj narodnoj bajci sa područja Maleševa, Dimna Juda je bila samovila (vila-veštica), koja je sagradila palatu na planini Vlaina. Otišla je u selo Kratevo i zatražila da joj se daju tri neženje, tri devojke i troje dece. Za ovaj mali danak obećala je da nikada neće baciti kletvu na selo. Seljani su pokušali da se cenkaju i nudili su zlato u zamenu za neženje, srebro za devojke i bisere za decu. U naletu besa zbog njihove drskosti, ona je umesto tri uzela 100 neženja, 100 devojaka i 100 dece. Neženje su bili prinuđeni da grade palatu, devojke da igraju oro, a deca da beru suvi cvet (lat. Xeranthemum annuum — divlje cveće poreklom iz južne Evrope, koje je simbol večnosti i besmrtnosti). Stihovi koji prate oro govore samo deo ove priče (cela narodna bajka može se naći u knjizi „Maleševski Narodni Pesni” Stanka Kostića, Skoplje 1959).[1]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „KOPAČKA, Macedonia” (PDF). socalfolkdance.org. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  2. ^ a b „Oro Kopačka”. Digitalna kultura za regionalna kohezija. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  3. ^ a b „Kopachkata, a social dance from the village of Dramche, Pijanec”. UNESCO. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  4. ^ „KOLAROVSKI, Atanas”. Digitalna Makedonska Enciklopedija. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  5. ^ a b „Kopačka (oro)”. freejournal.info. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  6. ^ „Kopacka (Kopačka) – Macedonian Folk Dance (Oro)”. Where is Macedonia - Macedonia travel guide. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 28. 5. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Копачка_(оро)&oldid=27700327”