Upravljanje rizikom od lavina
| Upravljanje rizikom od lavina | |
|---|---|
 Lavina | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Švajcarska, Austrija |
| Svetska baština Uneska | |
| Datum upisa | 2018. (13. sednica) |
| Lokacija upisa | 01380 |
Upravljanje rizikom od lavina oblikovalo je identitet alpskog stanovništva, koje se svake zime suočava sa pretnjom koju lavine predstavljaju ljudima, životinjama, sredstvima komunikacije i ostaloj infrastrukturi. S obzirom na gustu naseljenost Alpa, fenomen lavina je glavna briga i kolektivna odgovornost zajednica. Vekovima su stanovnici i gorštaci razvijali lokalno empirijsko znanje, strategije upravljanja i izbegavanja rizika kao i načine zaštite od opasnosti od lavina. Danas savremeni alati poput mernih instrumenata i mapiranja rizika dopunjuju tradicionalno znanje koje nosioci znanja i dalje razvijaju i prilagođavaju na terenu. Element je usađen u svakodnevnu kulturu dotičnih zajednica i podvlači značaj solidarnosti u kriznim situacijama. Procena rizika od lavina zahteva dobro poznavanje prirode, posebno terena, snega, vremenskih uslova i prošlih lavina. Danas se nude brojne aktivnosti obuke, a zainteresovani imaju pristup širokom spektru izvora informacija kao što su lavinski bilteni, mediji, kontrolne liste, veb stranice, priručnici i izložbe.[1]
2013. godine „Upravljanje rizikom od lavina“ uvršteno je u UNESKO-v popis nematerijalne kulturne baštine Austrije i Švajcarske.[2]
Lavina[uredi | uredi izvor]
Lavina je naglo kretanje snega nizbrdo. To je značajna opasnost za ljude koji žive u glacijalnim područjima ili ih posećuju. Lavina pločastog teškog snega je najopasniji oblik ovog kretanja. Može biti uzrokovana: velikim snegom, krčenjem šuma (na primer zbog novih skijaških staza) čineći padinu manje stabilnom, strmim padinama, jer ovo pomaže povećanju brzine kretanja, vibracijama (na primer od zemljotresa, buke ili skijaša van staze), slaganjem snega - na primer tamo gde je sneg već na planini i pretvorio se u led, a onda sveži sneg padne na vrh koji lako može skliznuti dole, i delovanjem vetra koji nagomilava sneg koji može nadvisiti planinu.
Efekti lavina[uredi | uredi izvor]
Lavina je u stanju da omete sve što joj se nađe na putu. Putevi i železnice mogu biti blokirani. Napajanja se mogu prekinuti. Snažna lavina može čak i da uništi zgrade, a ljudi takođe mogu stradati. Ljudi obično umiru od nedostatka kiseonika kada su zakopani u sneg, a ne od smrzavanja. Lavine se javljaju i u područjima koje se koriste i za ljudske aktivnosti, poput skijanja. Sela i gradovi se takođe često nalaze u dolinama. Za ljude, ekonomiju i životnu sredinu važno je da se upravlja lavinama.
Predviđanje lavine[uredi | uredi izvor]
Ljudi pokušavaju da predvide kada će se dogoditi lavine. Na Alpima je „sezona lavina“ između januara i marta kada se dogodi većina lavina. Teško je predvideti gde će se dogoditi lavine. Istorijski podaci, vremenske informacije i podaci o snegu na planini prikupljaju se u cilju predviđanja verovatnoća lavine.[3]
Istorija lavina u Alpima[uredi | uredi izvor]
U Alpama se vekovima prenosi znanje o poreklu lavina i načinu zaštite od njih. Na primer, stanovnici Leukerbada izgradili su zid dugačak 80 metara još 1600. godine kako bi skrenuli lavine. Zima 1887/1888, sa više od 1.000 lavina prijavljenih u Švajcarskoj, usmrtila je 49 ljudi i preko 600 životinja. Posle katastrofe izgrađene su galerije, tuneli i lavinske barijere kako bi zaštitili železničku prugu. Komisija za istraživanje snega i lavina osnovana je 1931. godine. Komisija, sastavljena od predstavnika šumarstva, hidrologije, železnice i elektrana, imala je za cilj da poboljša mere zaštite od lavina. Bila je preteča prve laboratorije za istraživanje snega i lavina u Davosu, iz koje je stvoren Institut za istraživanje snega i lavina (SLF) 1942. Posle lavinske zime 1950/1951, stari potporni zidovi su na mnogim mestima zamenjeni efikasnijim zaštitnim konstrukcijama od čelika, aluminijuma, drveta, žičanih kablova i betona. U Švajcarskoj postoji ukupno oko 500 kilometara takvih odbrambenih struktura.
Gotovo 2.000 ljudi izgubilo je život u skoro 1.000 lavina u švajcarskim Alpima i regionu Jura od 1936. godine, izvestio je SLF 2016. godine. U kontrolisanim oblastima, 15-godišnji prosečni godišnji broj žrtava opao je sa 15 krajem četrdesetih na manje od jedne u 2010. Sveukupno, od 1936. godine, u Švajcarskoj je u proseku svake godine u lavinama umrlo 23 ljudi.
Upravljanje rizicima od lavina[uredi | uredi izvor]
Sistem obuhvata prikupljanje podataka, upozorenja, predviđanja, istraživanja, kontrole, mere. Od 1945. godine, SLF je odgovoran za proizvodnju nacionalnog biltena lavina dva puta dnevno, koristeći podatke prikupljene od 200 ljudi obučenih za taj posao i 170 automatskih mernih stanica isprekidanih širom švajcarskih Alpa. Obučeni prognozari iz svih sfera života - od monaha do domaćica, ali sve više i zaposlenih na skijalištima i lokalnim zajednicama - prikupljaju osnovne podatke o snegu i vremenskim prilikama i snežnom pokrivaču prema tradicionalnim metodama starim više od 70 godina. Druge zemlje imaju mreže posmatrača, ali gustina švajcarske mreže i nivo obuke i stručnosti čine je jedinstvenom.[4][5]
Institut je osnovan kako bi pomogao hidroenergetskim kompanijama, železnici i turističkoj industriji u švajcarskim Alpama da upravljaju rizicima od lavina, da puteve drže otvorenima i da zimi budu bezbedni. To je dovelo do većih istraživanja. Danas se institut može pohvaliti sa bezbroj naučnih projekata svetske klase iz 3D modelovanja lavina sa laboratorijski napravljenim snegom ili upotrebom dronova za mapiranje debljine snežnog pokrivača.
Jedna od istraživačkih stanica, betonski bunker smešten visoko u planinama komune Arbaz u kantonu Vale, posebna je vrsta konstrukcije: kamere su postavljene iza malih otvora, a radarska oprema usmerena je na suprotnu stranu planine. Lavina brzinom 160 km na sat ide ka bunkeru. Oblak praha guta zgradu u roku od nekoliko sekundi. U podrumu bunkera naučnici posmatraju snežnu masu putem veb kamere. Zahvaljujući poligonu u Arbazu, oni mogu bolje da razumeju lavine i optimizuju zaštitne mere. Dronovi se ne koriste samo za spasavanje žrtava lavina, već i za istraživanje lavina. Na primer, naučnici mogu da koriste slike snimljene dronovima za stvaranje digitalnih površinskih modela koji se mogu koristiti za određivanje dubine snežnih nanosa.
Zaštite od lavina[uredi | uredi izvor]
Odbrambene strukture poput čeličnih mostova i mreža za sneg niknula je preko švajcarskih Alpa iznad zaštićenih šuma. Danas se protežu na preko 1.000 kilometara, štiteći ključne lokacije poput grada Davosa.
Što se tiče pokrivene površine, šuma je najvažnija zaštita od lavina. Kako se deo snega sakuplja u krošnjama drveća, temperatura i vetar u šumi su uravnoteženiji, a stabla drveća podupiru snežni pokrivač, snežni pokrivač u šumi je stabilniji nego na otvorenom.
Kontrolisano miniranje može veštački pokrenuti lavine kako bi privremeno osiguralo potencijalne startne zone i tragove lavina i sprečilo veće lavine.
Ako su saobraćajne rute, naselja ili skijališta pod visokim rizikom, lokalne službe bezbednosti mogu izdati upozorenja, zatvoriti područje ili čak pokrenuti evakuaciju. Pristup putevima je izuzetno strateški važan za održavanje ekonomskih aktivnosti, ali i za hitne službe. U planinama snježne lavine predstavljaju posebno snažnu pretnju, jer pored žrtava i direktne štete uzrokuju gubitak pristupa manje ili više dugotrajno kada su mreže već snažno promenjene sezonskim zatvaranjem. Prvi korak istraživanja bio je geolociranje i usklađivanje u okviru svih izvora informacija GIS-a o posledicama lavina na putevima. To je omogućilo identifikovanje udara lavina na putu od 1937. godine, karakterizaciju intenziteta i tipologije oštećenja i procenu funkcionalne ranjivosti mreža. Drugi korak bio je stvaranje jednostavnih indeksa rizika od disfunkcije i izolacije na ovom regionalnom nivou. Ovi indikatori su modelirani korišćenjem teorije grafova u GIS okviru, integrišući indikatore aktivnosti lavina izvedene iz prošlih aktivnosti sa putnom mrežom. Dobijene izlazne mape treba da olakšaju podršku odlučivanju za upravljanje krizama i uporednu prostornu analizu na regionalnom nivou.[6] Za planiranje u vanrednim situacijama, stručnjaci se, između ostalog, oslanjaju na mape opasnosti od lavina. Mape pokazuju zone opasnosti za naselja kao i učestalost i intenzitet lavinske aktivnosti na određenom području. Ako je područje označeno kao „u ozbiljnom riziku“, gradnja je zabranjena.[7]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Avalanche risk management”. ich.unesco.org. Pristupljeno 4. 6. 2021.
- ^ „Avalanche risk management”. UNESCO. Pristupljeno 18. 6. 2021.
- ^ „Avalanches”. bbc.co.uk. Pristupljeno 4. 6. 2021.
- ^ Bradley, Simon. „Managing avalanche risks wins UNESCO status”. swissinfo.ch. Pristupljeno 4. 6. 2021.
- ^ Bradley, Simon. „Switzerland, Austria: Managing avalanche risks wins UNESCO status”. preventionweb.net. Pristupljeno 4. 6. 2021.
- ^ Jomelli, Frédéric, Vincent, LEONE,. „The snow avalanche risk on Alpine roads network.”. researchgate.net. Pristupljeno 5. 6. 2021.
- ^ „Avalanche risk management included in world heritage”. houseofswitzerland.org. Pristupljeno 5. 6. 2021.
