Agnosticizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Popularni znak u agnosticizmu.

Agnosticizam je stav da se postojanje božanstava ne može utvrditi niti dokazati. Reč agnosticizam prvi je počeo da koristi Tomas Henri Haksli 1869. godine, a koristi se i za one koji nisu ubeđeni ili ne pridaju značaja saznanju o postojanju božanstava ili drugih takozvanih duhovnih pojava. Reč agnostik vodi poreklo od grčkog α (bez) i γνώσις (znanje).

Etimologija[uredi]

Agnostik (iz antičkog grčkog jezika: ἀ- (a-) što znači „bez“ i γνῶσις (gnōsis/gnosis) što znači „znanje“) je reč koju je Tomas Henri Haksli koristio u govoru na sastanku Društva Metafizičara 1876. godine[1] da bi opisao svoju filozofiju koja odbija sve tvrdnje o duhovnom i mističnom znanju. Rane hrišćanske vođe su koristili grčku reč gnōsis/gnosis (znanje) da bi opisali „duhovno znanje“. Agnosticizam se ne sme pobrkati sa religioznim pogledima, konkretno onim suprotnim gnosticizmu, religioznom pokretu iz antičke grčke; Haksli je ovaj termin koristio u mnogo širem, apstraktnijem značenju.[2] Haksli je definisao agnosticizam ne kao veru, već kao metod skeptičnog istraživanja, baziranog na dokazima.

Poslednjih godina, u naučnoj literaturi koja se bavi neuronaukom i psihologijom, ova reč se koristi da opiše „nešto što se ne može znati“.[3] U tehnološkoj i marketinškoj literaturi, agnostik ima značenje bliže reči „nezavisno“ - na primer „hardver agnostik“.

Tvrdnje[uredi]

Agnostici mogu da tvrde da je nemoguće doći do potpunog i sigurnog duhovnog saznanja; neki dopuštaju da je to i moguće, ali oni lično nemaju takvo saznanje. Agnosticizam u oba slučaja uključuje skepticizam prema religioznim verovanjima.

Neki agnostici veruju da religijska verovanja nisu dokazana ili ih je nemoguće dokazati. Agnostik, recimo, može da smatra da religijske norme treba da budu dokazane kako i naučne, eventualno koristeći naučne metode.

Najpoznatiji agnostici (u modernom shvatanju reči) bili su Tomas Henri Haksli, Čarls Darvin i Bertrand Rasel. Neki smatraju da je Dejvid Hjum u svojim radovima, pre svega u Dijalozima o prirodnoj religiji, iskazao agnostičarske stavove, mada oko toga ima neslaganja.

Varijacije[uredi]

Teisti i jaki ateisti donose zaključke o svetu: teisti da „Bog postoji“, a jaki ateisti da „Bog ne postoji“. Agnostici donose ovakav zaljučak o ovim stavovima: „Čovek ne može da zna da li Bog postoji ili ne“.

Varijacije uključuju:

  • jak agnosticizam - mišljenje da je nemoguće znati da li božanstva postoje, ili da barem ljudi to ne mogu saznati;
  • slab agnosticizam - mišljenje da se trenutno ne zna da li božanstava postoje, ali da u principu može da se sazna; slab agnostik zato ne donosi zaključke dok se ne prikažu jaki dokazi;
  • apatetični agnosticizam - ideja da je pitanje postojanja božanstava nebitno, jer nema praktičnih posledica;
  • modelni agnosticizam - ideja da se ne može sa sigurnošću potvrditi da li božanstva postoje ili ne, ali da se racionalnom argumentacijom može doći do zaključka.

Reference[uredi]

  1. ^ Agnosticism & Thomas Henry Huxley, Atheism.about.com. 2010-06-10. Pristupljeno 23-11-2011.
  2. ^ American Heritage Dictionary, 2000, under agnostic
  3. ^ Oxford English Dictionary, Additions Series, 1993

Literatura[uredi]

Javno vlasništvo Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvuChisholm, Hugh, ur. (1911). „neophodno ime članka”. Encyclopædia Britannica (11. izd.). Cambridge University Press. 

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Agnosticizam na Vikimedijinoj ostavi