Veliko ratno ostrvo

Koordinate: 44° 49′ 53.04″ N 20° 26′ 5.639″ E / 44.8314000° S; 20.43489972° I / 44.8314000; 20.43489972
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veliko ratno ostrvo
IUCN kategorija III (spomenik prirode)
Pogled na Veliko ratno ostrvo sa Beogradske tvrđave
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Veliko ratno ostrvo
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Veliko ratno ostrvo
MestoZemun, Beograd Srbija
Koordinate44° 49′ 53.04″ N 20° 26′ 5.639″ E / 44.8314000° S; 20.43489972° I / 44.8314000; 20.43489972
Površina210,66 ha
Osnovano8. aprila 2005. godine
Upravljačko teloJKP „Zelenilo Beograd“

Veliko ratno ostrvo je rečno ostrvo u Beogradu koje se nalazi na ušću Save u Dunav i nenaseljeno je. Prema administrativnoj podeli pripada gradu Beogradu, a nalazi se na teritoriji gradske opštine Zemun. Godine 2005. uvršćeno je u spisak prirodnih dobara Srbije i dato na upravljanje JKP „Zelenilo Beograd“.

Najveći deo ostrva prekriven je šumom, a za razliku od ornitofaune i flore, na prostoru Velikog ratnog ostrva nema mnogo vrsta sisara, zbog izolovanosti i čestog plavljenja.

Prvi pisani trag o ostrvu datira iz 1699. godine kada je ono opisano kao veliko šumovito ostrvo, dok najstariji likovni prikaz ostrva datira iz 1514. godine. Tokom istorije, ostrvo je više puta menjalo naziv, a krajem 18. veka dobilo današnji. Od svog postanka, zbog značajnog strateškog položaja imalo je veliku ulogu u ratnim operacijama. Ostrvo je bilo strateška tačka sa koje je Beograd napadan i branjen, pa je zato dobilo naziv Veliko ratno ostrvo.

Danas se oko dve trećine ostrva koristi kao prirodni rezervat za 196 vrsta ptica, od kojih su mnoge ugrožene. Na severnom špicu nalazi se mala peščana plaža Lido, dok je ostatak ostrva zaštićen zakonom i njegova urbanizacija nije dozvoljena. Veliko i Malo Ratno ostrvo imaju, među očuvanim vlažnim staništima koja se nalaze u Beogradu najveću raznovrsnost u brojnosti životinjskih vrsta, posebno ptica i biljnih vrsta vezanih za močvarna staništa. Ostrvo predstavlja tačku najvećeg biodiverziteta na teritoriji Beograda, kada je reč o ornitofauni.

Zaštićeno prirodno dobro Veliko ratno ostrvo obuhvata dve rečne ade, Veliko i Malo ratno ostrvo, uključujući i sprudove koji se mogu javiti usled dejstva vodenih struja, a povezani su adama. Veliko i Malo ratno ostrvo smešteni su između 1172 i 1169 km toka Dunava, sa zaštitnim pojasom u širini od 50 m vodene površine, odnosno 70,1 m vodostaja Dunava.

Ostrvo je površine od oko 210,66 ha, smešteno je između dva istorijska jezgra, beogradske tvrđave i zemunskog srednjovekovnog utvrđenja i nezamenljiv je element prirode u centru Beograda.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Geografski položaj i lokacija[uredi | uredi izvor]

Pogled na Beograd, ušće Save u Dunav i Veliko ratno ostrvo

Veliko ratno ostrvo nalazi se na ušću Save u Dunav, u proširenju Dunava između Beogradske tvrđave kao završnog dela Terazijskog grebena, najsevernijeg dela Šumadije na zapadu i niskog, najistočnijeg dela Srema, urbanog naselja Ušće na Novom Beogradu.[1]

Sa zapadne i južne strane nalaze se opštine Novi Beograd i Zemun, a na istočnoj Kalemegdan, odnosno opština Stari grad. Ostrvo se nalazi relativno blizu obala, na jednom delu udaljeno je samo 200 m od Novog Beograda i Kalemegdana. U najužem delu rukavca, južno, na pola puta između Velikog ratnog ostrva i naselja Ušće, nalazi se Malo ratno ostrvo. Sa severne strane nalazi se zemunsko kupalište Lido.[2] Do ostrva je moguće stići pontonskim mostom iz Zemuna ili čamcem.[3] Od centra grada Beograda, ostrvo je udaljeno 800 m vazdušnom linijom.[4][5]

Ravničarskog je karaktera, sa prosečnom nadmorskom visinom od 72 m, a cela površina ostrva je blago nagnuta ka istoku, u pravcu toka Dunava. Na ostrvu se nalaze dve veće depresije, od kojih je manja bliža Novom Beogradu, a veća Dunavu.[2]

Na ostrvu postoje dve pešačke staze, duža 3,2 km, a kraća 1,6 km.[6] Ostrvo je jedna od repernih tačaka na najznačajnijem evropskom plovnom putu, koji povezuje Severno more preko kanala Rajna—Majna—Dunav sa Crnim morem.[7]

Godine 2005. pokrenuta je inicijativa da Veliko ratno ostrvo pripadne opštini Novi Beograd, koja nije realizovana.[8]

Klima[uredi | uredi izvor]

Prosečna godišnja temperatura vazduha na ostrvu je 12,5 °C, dok je u prosek u vegetacionom periodu 19,2 °C. Tokom jula, koji je najtopliji mesec, prosečna temperatura iznosi 23 °C, dok u januaru koji je najhladniji, iznosi 1,4 °C. Prosečna količina padavina iznosi 690,9 mm vodenog taloga, a tokom vegetacionog perioda 391,9 mm vodenog taloga.[2]

Klima Velikog ratnog ostrva (1981—2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 20,7
(69,3) 		23,9
(75) 		28,8
(83,8) 		32,2
(90) 		34,9
(94,8) 		37,4
(99,3) 		43,6
(110,5) 		40,0
(104) 		37,5
(99,5) 		30,7
(87,3) 		28,4
(83,1) 		22,6
(72,7) 		43,6
(110,5)
Maksimum, °C (°F) 4,6
(40,3) 		7,0
(44,6) 		12,4
(54,3) 		18,0
(64,4) 		23,5
(74,3) 		26,2
(79,2) 		28,6
(83,5) 		28,7
(83,7) 		23,9
(75) 		18,4
(65,1) 		11,2
(52,2) 		5,8
(42,4) 		17,4
(63,3)
Prosek, °C (°F) 1,4
(34,5) 		3,1
(37,6) 		7,6
(45,7) 		12,9
(55,2) 		18,1
(64,6) 		21,0
(69,8) 		23,0
(73,4) 		22,7
(72,9) 		18,0
(64,4) 		12,9
(55,2) 		7,1
(44,8) 		2,7
(36,9) 		12,5
(54,5)
Minimum, °C (°F) −1,1
(30) 		−0,1
(31,8) 		3,7
(38,7) 		8,3
(46,9) 		13,0
(55,4) 		15,8
(60,4) 		17,5
(63,5) 		17,6
(63,7) 		13,5
(56,3) 		9,0
(48,2) 		4,2
(39,6) 		0,2
(32,4) 		8,5
(47,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) −26,2
(−15,2) 		−15,4
(4,3) 		−12,4
(9,7) 		−3,4
(25,9) 		2,5
(36,5) 		6,5
(43,7) 		9,4
(48,9) 		6,7
(44,1) 		4,7
(40,5) 		−4,5
(23,9) 		−7,8
(18) 		−13,4
(7,9) 		−26,2
(−15,2)
Količina padavina, mm (in) 46,9
(1,846) 		40,0
(1,575) 		49,3
(1,941) 		56,1
(2,209) 		58,0
(2,283) 		101,2
(3,984) 		63,0
(2,48) 		58,3
(2,295) 		55,3
(2,177) 		50,2
(1,976) 		55,1
(2,169) 		57,4
(2,26) 		690,9
(27,201)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 13 12 11 13 13 13 10 9 10 10 12 14 139
Dani sa snegom 10 7 4 1 0 0 0 0 0 0 3 8 33
Relativna vlažnost, % 78 71 63 61 61 63 61 61 67 71 75 79 68
Sunčani sati — mesečni prosek 72,2 101,7 153,2 188,1 242,2 260,9 290,8 274,0 204,3 163,1 97,0 64,5 2.111,9
Izvor: RHZ[9]

Biogeografija[uredi | uredi izvor]

Veliko ratno ostrvo je trouglastog oblika i pokriva površinu od 2,11 km², u najvećem delu je močvarno i često poplavljeno Dunavom.[2] Prvi put kada su vršena geodetska merenja sedamdesetih godina 20. veka, ostrvo je od tada do početka dvehiljadedesetih poraslo za oko 40 ha.[10]

Trenutno se oko dve trećine ostrva koristi kao prirodni rezervat za 196 vrsta ptica, od kojih su mnoge ugrožene.[2][11] Prema broju popisanih biljnih i životinjskih vrsta, Veliko ratno ostrvo jedno je od najočuvanijih prirodnih staništa na prostoru grada Beograda.[12]

U dubinama ispod ostrva postoji bogatstvo podzemnih voda, koje se mogu iskoristiti kao obnovljiv izvor energije.[13][14]

Od 1930. godine zapažena su velika pomeranja obala ostrva, najviše u donjem toku Dunava, ispred ušća Save, odnosno desna obala, kod ušća, pomerila se udesno za oko 500 m, dok su promene druge dve konture znatno slabije, posebno savske obale.[2]

Zbog sedimentacije je neophodno povremeno odvodnjavanje i uklanjanje mulja sa severne strane ostrva, jer bi se u protivnom napravila kopnena veza sa obalom Dunava.[15]

Lido[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Lido (Zemun)
Plaža Lido, pogled na Zemun

Lido je peščana plaža na severnom delu ostrva. Prvobitno je razvijana kao divlja, a danas je moderna plaža, koja tokom letnjih meseci primi veliki broj posetilaca.[16] Plaža je dobila ime po naselju Lido u okrugu Venecija i prvobitno je razvijena kao divlja plaža koja predstavlja alternativu popularnijoj plaži i parku Adi Ciganliji.[17] Do plaže je moguće stići pontonskim mostom, koji je postavljen tokom leta, a takođe postoji pristupnica za brodove, kanue i kajake. Na prostoru plaže nalaze se ugostiteljski pultovi.[18]

Početkom dvehiljaditih godina Vojska Jugoslavije postavljala je svakog leta pontonski most, a pre toga do plaže je bilo moguće stići samo čamcem. U julu 2003. godine na plaži je održan Eho festival.[19] Tokom poplava 2006. godine, Lido je pretrpeo velike štete, bio zapušten i neuređen. Kao rezultat svega toga, umesto 10.000 ljudi koji inače tokom leta svakodnevno posete plažu i ostrvo, 2006. ih je bilo svega oko 200 do 300.[20] U leto 2007, Lido je konačno pripremljen za posetioce, a most je ponovo postavljen. U narednoj godini došlo je do još nekih poboljšanja na plaži i ostrvu. Plaža i zeleni pojas koji okružuje Lido su očišćeni i uređeni, a po prvi put su i spasioci postavljeni na plaži, zajedno sa policijskom patrolom i ambulantnim brodom.[21]

Na plaži su se tokom leta održavale sportske manifestacije, kao što su turnir u odbojci na pesku, regata, plivački i turnir u rvanju.[22]

Plaža Lido obuhvata treću zonu zaštite zaštićenog prirodnog dobra Velikog ratnog ostrva i na njemu se mogu organizovati turističko-rekreativne ponude.[23]

Tokom 2013. godine predstavljen je idejno urbanistički projekat po kojem bi se napravio pešački most, koji bi povezao Zemunski kej i plažu Lido. Projekat je obuhvatao i restoran na plaži sa apartmanskim sojenicama, ali ipak nije realizovan.[24]

Veliki i Mali Galijaš[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Veliki Galijaš i Mali Galijaš

Glavna fizička osobina ostrva je kanal Veliki Galijaš, koji zajedno sa Malim Galijašem predstavlja značajno prirodno riblje plodište.[25] Vremenom, Veliki Galijaš je bio odsečen od Dunava i efektivno pretvoren u jezero, sa površinom od 0,24 km² i glavnim prostorom za ptice i mrest riba na ostrvu. Njegova dužina je oko 800 m, širina do 30, a dubina do 2 m.[4] Međutim, u sušnim godinama jezero u potpunosti drenira i nanosi štetu zatvorenom ekosistemu oko njega.[2] Da bi se ribe tokom mresta sačuvale od ribokradica, na ulazu u Galijaš je postavljen veliki ponton, ispod koga ribe kada dostignu određenu veličinu prođu i otplivaju u reku.[26][27]

U kanalu Veliki Galijaš popisane su sledeće akvatične biljne vrste: Phragmites communis, Typha latifolia, Scirpus lacustris, Carex sp., Sparganium emersus, Juncus sp., Butomus umbellatus, Allisma plantago aquatica, Potamogeton natans, Potamogeton fluitans, Ceratophyllum demersum, Trapa natans, Salvinia natans, Azolla sp., Spirodela polyrhisa, Salix alba, Populus alba, Amorpha fruticosa, Xantium sp., Datura sp. i Polygonum sp.[28]

Popisane vrste ihtiofaune na lokalitetu Veliki Galijaš uključuju: dunavsku paklaru, američkog patuljastog somića, glavoča peskara, trkača i kruglaka, grgeča, šarana, štuku, babušku, deveriku, crnooku deveriku, krupaticu, kedera, bucova, bodorku, jaza i sunčicu.[28]

U oktobru 2007. godine izvršena je sanacija Velikog Galijaša, čišćenjem, izmuljivanjem i dovođenjem u prethodno funkcionalno stanje u cilju osposobljavanja prirodnog ribljeg plodišta.[29]

Kanal Veliki Galijaš, značajno plodište za veliki broj ribljih vrsta i stanište mnogih vrsta ptica

Flora[uredi | uredi izvor]

Močvarni čempres koji nastanjuje močvarne i rečne tokove jugoistoka Severne Amerike, raste i na Velikom ratnom ostrvu
Beli lokvanj nastanjuje Veliko ratno ostrvo i u spisku je prirodnih retkosti

Područje Velikog ratnog ostrva obraslo je poplavnim šumama vrba i topola, a na njihov opstanak utiču podzemne vode. Zajednice trske i ševara nalaze se u sredini ostrva u zamočvarenim depresijama. Osim poljoprivrednih kultura na ostrvu su prisutne i biljke kao što su goroslad, štir, pirevina i druge. Na otvorenim i osunčanim mestima sa peščanom plažom uspevaju bela rosulja, ladolež, kozji rogovi, gavez i druge vrste.[2]

Barska vegetacija na ostrvu prisutna je u dvema barama, odlikuju je drezga, krocanj, a bliže obali velika vodena sočivica i vodena paprat. Na otvorenim površinama bara nalaze se retki primerci belog lokvanja, koji se nalazi na spisku prirodnih retkosti.[30][31]

Na ostrvu su popisane biljne vrste kao što su amerikanski javor, srebrnoliki javor, vodena bokvica, komonika, tarčućak, pepeljuša, barska kukuta, palamida, polonac, divlja šarparepa, žukva, šumska salata, kamilica, rogljičica, barska nana, maslačak, zelena boca, grnoica, popino prase, rapava gorčika, vežljika, konjštak, loboda i mnoge druge.[7]

Osim najdominantnije bele vrbe na najvlažnijim terenima ostrva prisutne su: vodena metvica, srčano zelje i šaševi, dok su na suvljim terenima osim crne topole prisutne bela i krsta vrba. Od žbunastih biljaka na ostrvu raste na gotovo celom ostrvu bagrenac, bademasta vrba i rakita.[32]

Na višim terenima ostrva gde je plavljenje kraće i gde su podzemne vode dublje, rastu bela i krta vrba, crna i bela topola.[2]

Biljni svet na ostrvu uključuje tipičnu močvarnu floru, poput trske, žute vodene perunike, Juncus, ali i drveća kao što su crna topola, jasen, beli brest, zova, beli glog i nekoliko vrsta retkih četinara.[11] [33] Retka vrsta orhideja, močvarna orhideja prvi put je viđena u Beogradu 1896. godine na Velikom ratnom ostrvu, ali je nakon toga iščezla. Ponovo je otkrivena na području Makiša, ali je i odatle nestala do 2001. godine, a danas se može naći oko jezera Veliko blato u naselju Krnjača.[28][34]

Šume na ostrvu pokrivaju površinu od 120 hektara, odnosno 57% ostrva. Drvne vrste uključuju orah i košćelu.[2] Godine 2010. zasađeno je oko 2.500 sadnica hrasta lužnjaka.[35] Veća pokrivenost šumama utiče na mikroklimu i pruža nova staništa za ptice. Autohtone vrste drveća uključuju belu i bademastu vrbu, kupinu, divlju lozu, zvezdicu, štir, belu rosulju, oštricu, trsku, vežljiku, beli lokvanj i topolu.[36] Do novembra 2017. godine, na ostrvu je zasađeno 5.850 sadnica hrasta lužnjaka, 1.000 sadnica poljskog jasena, 1.755 sadnica belog bresta i 800 sadnica crne topole.[37] U potocima i barama ostrva prisutni su retki primerci belog lokvanja, zaštićeni kao prirodna retkost, a prisutna je i barska vegetacija, koja uključuje vodenu sočivicu i vodenu paprat.[38]

Na prostoru ostrva popisane su 42 vrste lekovitog bilja, od toga pet zaštićenih vrsta: gavez, crni glog, čičak, beli slez, kao i strogo zaštićena divlja vrsta, beli lokvanj.[7]

Godine 1980. na ostrvu je zasađeno je 1.000 sadnica močvarnog čempresa, koji nastanjuju močvarne i rečne tokove jugoistoka Severne Amerike.[4][5]

Fauna[uredi | uredi izvor]

Žuta čaplja, stanovnik Velikog ratnog ostrva
Orao belorepan, stanovnik i jedan od simbola ostrva
Divlja svinja, povremeni stanovnik Velikog ratnog ostrva

Zbog relativne očuvanosti vegetacije i prisustva vodenih površina, na prostoru ostrva se gnezdi, hrani i zadržava veći broj ptica, a njihovo prisustvo je uslovljeno različitošću staništa, godišnjih doba i vodostaja.[39]

Ostrvo nastanjuje između 163 i 196 vrsta ptica svrstanih u 46 familija i 16 redova. Ptica gnezdarica je 66 vrsta, 43 vrste su stanarice, a 23 selice. U zimskom periodu, tokom gnežđenja prisutno je oko 80 vrsta, dok se u sezoni migracija broj ptica povećava na preko sto. Neke od vrsta koje nastanjuju ostrvo su mali vranac, crnoglava travarka, crna roda, pupavac, vuga, kos, prdavac, crnoglava grmuša, ronci, nekoliko vrsta čaplji i više od 40 vrsta pataka.[40][41] Ukupno, broj vrsta ptica na ostrvu kreće se između 163 i 196.[4][42] Veliko ratno ostrvo bila je najveća kolonija velike bele čaplje na čitavom toku Dunava i jedna od najvećih u Evropi. Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, čaplje su napustile ovo područje.[43][44][45]

Glavna atrakcija na ostrvu je par orlova belorepana. Kao gnezdeći par, naselili su se na ostrvo 2010. godine, migrirajući iz močvarnog područja Pančevački rit, preko Dunava. Izgradili su gnezdo prečnika 2,5 m na visini od 20 m. Na širem beogradskom području nalazilo se još pet drugih gnezdećih parova belorepana, a oko 90 njih u celoj Srbiji, ali njihovo reprodukovanje na samo 2,5 km od centra Beograda je izuzetna retkost. Prvi put dobili su prinove 2013. godine, a zatim i 2016. kada su komunalne službe postavile kameru u njihovo gnezdo. Projekat je bio jedinstven, sličan je realizovan i u Estoniji. Najveći evropski orlovi, belorepani primećeni su i u naselju Ušće na Novom Beogradu, na Dorćolu, kao i na Kalemegdanu i Trgu republike.[40][41][46]

Tokom letnjeg perioda na ostrvo se nastanjuju ptice kao što su patka njorka, žuta pliska, žuta čaplja i mnoge druge, sa Grenlanda, Islanda, Norveške i iz Sibira.[4] Takođe prisutni su i detlići, plavetna, močvarna i velika senica, slavuji i mnoge druge ptice.[47] Raznolikost ptičjih vrsta razlikuje se u proleće i jesen, kada ostrvo postaje prebivalište mnogim vrstama selica. Sa severoistočne strane ostrva zimi se zadržavaju jata plovuša – patke gluvare, kašikare, zviždare, krdže, lastavičarke, riđoglave patke i mnoge druge.[47]

Ostrvo nastanjuju i ptice sa severa kao što su patke ledenjarke, ćubaste patke, crni i baršunasti turpan, šarene utve, a povremeno i krivokljuni severni gnjurac. Tokom seoba pojavljuju se i retke vrste plovuša, kao što je beloglava patka. Tokom januara, kada su stajaće vode na ostrvu zamrznute, u vodama oko ostrva boravi i preko 5.000 ptica različitih vrsta.

Od bubojeda, na ostrvu su popisane krtica, jež, poljska rovčica, baštenska rovčica, obalska rovčica, šumska rovčica i mala rovčica. Glodari popisani na ostrvu su veverica, patuljasti miš, prugasti miš, šumski miš, poljski miš, žutogrli miš, domaći miš, sivi pacov. poljska voluharica, vodena poljuharica, bizamski pacov, obični puh, puh lešnikar i nutrija. Slepi miševi popisani na ostrvu uključuju vrste kao što su: veliki potkovičar, širokouhi ljiljak, mali mišouhi večernjak, dugouhi večernjak, resasti večernjak, šiljouhi večernjak, obični brkati večernjak, barski večernjak, vodeni večernjak, veliki ponoćnjak, obični slepi miš, patuljasti slepi miš, šumski slepi miš, belorubi slepi miš, srednji noćnik, mali noćnik, smeđi dugouhi ljiljak, sivi dugouhi ljiljak, dvobojni večernjak i dugokrili ljiljak.[7]

Od zveri, na ostrvu su popisani mrki tvor, lasica, hermelin, kuna belica, vidra, lisica, domaći pas i domaća mačka. Postoji prisustvo i vidre, kune zlatice.[7]

Od papkara, ostrvo privremeno ili stalno nastanjuju srne, a takođe postoji značajna kolonija divljih svinja.[48] Retko prelaze preko Dunava i mogu se videti u Zemunu ili na Novom Beogradu.[7][49][50]

Dana 9. oktobra 2008. godine, na ostrvu je otkrivena vrsta slepog miša pod nazivom patuljasti slepi miš. Reč je o retkom sisaru koji ima raspon krila od 17 centimetra i težine je 4 grama. Stručnjaci su sumnjali da je ova vrsta već bila nastanjena, ali ipak ovo je bio prvi put da je on viđen na prostoru Srbije.[51] Po popisu iz oktobra 2008. godine, na ostrvu je popisano 23 vrste sisara.[33]

U vodama ostrva, kao i u njegovom priobalju, pored velikog broja vrsta riba, mogu se naći velika i mala zelena žaba, barska kornjača, livadski i zidni gušter, belouška, ribarica, slepi miševi i druge sitnije životinje.[30]

Na ostrvu su takođe zapaženi tragovi i prisustvo lisica, fazana i tvorova, dok su lovačke organizacije u više navrata donosile zečeve, koji se u maloj brojnosti održavaju na celoj površini ostrva, ali su uslovi za njih nepovoljni.[2][30]

U vodama oko ostrva popisano je 53 vrste riba, a većina njih se u proleće mresti u kanalu Veliki Galijaš.[4]

Problem na ostrvu predstavljaju napušteni psi i mačke, kao i gajenje domaćih životinja.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Istorijska mapa Beograda iz 19. veka. Veliko ratno ostrvo obeleženo je pod imenom Große Kriegsinsel

Na ušću Save u Dunav došlo je do taloženja transportovanog nanosnog materijala, u početku pod vodom, uz formiranje podvodnog spruda koji je vremenom počeo da izrasta iznad vodenog ogledala i da postaje rečno ostrvo.[52][53] Veliko Ratno ostrvo je često menjalo oblik i taj proces stvaranja traje i danas. Na osnovu istorijskih podataka i opisa bitaka na Dunavu, veruje se da je ostrvo formirano u drugoj polovini 15. veka i bilo podeljeno i preplavljeno Dunavskim potokom. Prvi likovni prikaz ostrva datira iz 1514. godine, kada ga je zabeležio mađarski kartograf Lazar Deaka.[54] Kroz istoriju ostrvo je često menjalo imena, najstariji naziv mu je bio Dunavsko ostrvo, zatim Cigansko ostrvo, iz razloga jer je na ostrvu tokom 17. i 18. veka postojala ciganska mahala, potom Babalik ostrvo, Carigradsko ostrvo, a 1717. godine u vreme zauzimanja Beograda od strane austrijske vojske pod komandom Evgenija Savojskog dobija današnji naziv, Veliko ratno ostrvo.[55][56][30] Nakon Prvog svetskog rata, Malo i Veliko ratno ostrvo su izgubili vojni značaj, pa su nazvani „Konjska ada“ i „Sirotinjsko ostrvo“.[57] U to vreme na ostrvu su bile podignute sojenice najsiromašnijih stanovnika Zemuna, a ostrvo je bilo u celosti obrađivano i imalo je veliki značaj za prehranu stanovništva. Na livadama ostrva gajio se kukuruz i lubenica, sa kojima se trgovalo na gradskim pijacama.[58][59][60]

Prvi pisani trag o ostrvu datira iz 1699. godine, kada ga je engleski lekar Bračna opisao kao veliko šumovito ostrvo.[2] Od svog nastanka, zbog značajnog strateškog položaja, ostrvo je imalo značajnu ulogu u ratnim operacijama na ovom području. Na njemu su tokom ratnih vremena građena i rušena vojna utvrđenja, mostovi za prelazak vojske sa beogradske na zemunsku i pančevačku stranu, kao i obrnuto.[2]

Tokom osmanskih napada i opsade Beograda 1521. godine, Turci su svoje napade započinjali baš sa Velikog ratnog ostrva.[61] Kada su Turci osvojili ostrvo, oni su na njegovom delu sagradili stražarsku osmatračnicu. Kasnije kada je ostrvo pripalo Austrougarima, oni su takođe napravili osmatračnicu, sa druge strane ostrva. U međuvremenu je izgrađen kanal koji je ostrvo presecao po sredini i tu su se nalazili ratni brodovi.[57]

Potpisivanjem Carigradske konvencije 2. marta 1741. godine, ostrvo je podeljeno na dva dela, Turskoj je pripao deo prema Kalemegdanu, a Austrougarskoj deo prema Zemunu i Banatu.[2][28][62] Kada su se Austrougari povukli, zatrpali su kanal i porušili utvrđenja.

Godine 1806. Karađorđevi ustanici su sa ostrva gađali Kalemegdan, tokom napada ustanika na Beograd, a u iste svrhe koristili su ga i Austrougari, 1915. godine.[63][64]

Pogled na ostrvo sa Kalemegdanske tvrđave

Prvi planovi za uređivanje ostrva datiraju iz perioda 1923—1924. godine, kada je ono u Generalnom urbanističkom planu zamišljeno kao elitni park, zbog čega je isušena i nasipana obala na levoj obali Save, a nakon toga su započeli radovi na levoj obali Dunava.[7] Nakon Drugog svetskog rata postojao je projekat i ideja da se ostrvo mostom spoji sa Zemunom, a na njemu izgradi sportsko-rekreativni park, sa velikim kružnim jezerom u sredini. Projekat je odbačen 1972. godine. U periodu 1976—1985. godine ostrvo se razmatralo kao izvor vodosnabdevanja, a Zavod za zaštitu prirode je Skupštini opštine Zemun poslao zahtev da se ostrvo proglasi za zaštićeni rezervat prirodnih i istorijskih vrednosti. Zahtev nije usvojen, ali ipak zahtevi o vodosnabdevanju nisu realizovani.[65]

Istoričar Kome zabeležio je pad Zemuna pod Tursku 1521. godine i spomenuo kako su na mestu ostrva sahranjeni branitelji grada, uključujući njihove žene i decu.[66][67]

Tokom šezdesetih godina 17. veka, ovaj predeo posetio je otomanski putopisac Evlija Čelebija, koji je zapisao da je na ostrvu postojala džamija nazvana po izvesnom Ahmetu Babaliku, beogradskom janjičaru kao i da je jedno od ranijih naziva ostrva bilo Babalik ostrvo.[68] Babalik Ahmed, uzurpirao je turski deo ostrva i prodavao zemlju siromašnim muslimanima, zbog čega je osuđen na smrt 1762. godine.[69]

Tokom opsade Beograda 1806. godine, vojska na čelu sa Karađorđem Petrovićem koristila je ostrvo u vojne svrhe, odakle je topovima dejstvovala na tvrđavu Kalemegdan. Tokom bitke za Beograd 1915. godine, austrougarska vojska je takođe koristila ostrvo kada je započinjala napade.[2] Nakon Prvog svetskog rata, grupa do oko 20 siromašnih stanovnika Zemuna sagradila je kuće na ostrvu, zbog čega je ono tada nazvano „Sirotinjsko ostrvo“.[70] U to vreme je nastala i peščana plaža, koja se nalazila naspram Zemuna, kao preteča moderne plaže Lido.[66][67]

Nakon završetka Prvog svetskog rata na donjem špicu ostrva izgrađena je plaža pod nazivom „Dorćolska plaža” ili „Lapat”.[71]

Godine 1928. građevinska kompanija Šumadija predložila je izgradnju žičare na ostrvu, a projekat su nazvali "vazdušni tramvaj". Projekat je planiran da poveže Zemun i Kalemegdan na Beogradskoj tvrđavi, preko Velikog ratnog ostrva. Projekat ipak nije realizovan.[72]

U periodu 1941—1944. godine Savom su plutali leševi ljudi, koje je reka donela iz pravca logora smrti Jasenovac. Veliki broj posmrtnih ostataka izvađen je na jugoistočnom delu Velikog ratnog ostrva. Sahranjivanje žrtava vršilo se na ostrvu, gde je niklo veliko groblje od malih belih krstača, po odredbi Tome Maksimovića, komesara za izbeglice u vladi Milana Nedića. Posle rata groblja nisu obeležena. Ostrvo je tada bilo pod upravom Nacističke Nemačke.[58][73]

Kada je izgradnja Novog Beograda počela, 1948. godine gradska vlast je donela odluku da se ostrvo potpuno uništi korišćenjem peska i zemlje za pokrivanje močvara, gde će se graditi novi grad.[2] Međutim, ležišta aluvijalnih materijala koji su stalno dospevali na ostrvo iz Dunava potpuno su sprečili da se to dogodi. Umesto toga, Malo ratno ostrvo služilo je toj svrsi i bilo je skoro uništeno u tom procesu.[2][74]

Zaštita područja[uredi | uredi izvor]

Prirodno dobro Veliko ratno ostrvo proglašeno je za predeo izuzetnih odlika od 8. aprila 2005. godine.[75] Povereno je na upravljanje Javnom komunalnom preduzeću Zelenilo-Beograd i Upravi opštine Zemun.[25] Odluku o zaštiti donela je Skupština grada Beograda na predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Zaštićeno prirodno dobro Veliko ratno ostrvo sastoji se od dve ade, Velikog i Malog ratnog ostrva.[76] Ostrvske vode proglašene su prirodnim ribljim plodištem u okviru ribarskih područja „Dunav III“ i „Sava II“.[77]

Zajedno sa Malim, Veliko ratno ostrvo stavljeno je pod zaštitu radi očuvanja živopisnih pejzažnih obeležja i nenarušenih primarnih predeonih vrednosti od izuzetnog značaja za očuvanje staništa, prirodnih retkosti, retkih i ugroženih ptica močvarica i radi zaštite reprezentativne morfološke i geološke tvorevine rečnog ostrva koje je nastalo kao produkt fluvijalne faze u faciji korita, koje ima ekološki, kulturno-istorijski i rekreativni značaj za grad Beograd.[78]

Za ukupnu površinu Velikog ratnog ostrva kategorisanog kao značajno prirodno dobro, od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije utvrđene su tri zone sa različitim režimom zaštite.

  • Zona zaštite prirode (režim zaštite I stepena) ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata Malo ratno ostrvo u celini, zonu priobalja Velikog ratnog ostrva, šumski kompleks, vlažna područja unutar Velikog ratnog ostrva i vodene površine oko Malog ratnog ostrva.[79]
  • Zona rekreacije (režim zaštite II stepena) obuhvata unutrašnje delove Velikog ratnog ostrva, nekadašnje obradive površine koje se i sada koriste na taj način, livadske površine priobalja prema Dunavcu, koje su sada delimično zauzete bespravno izgrađenim objektima, kao i lokaciju javnog pristana sa kontrolisanom javnom saobraćajnicom i zaštitnom zonom u širini od 10 m koja povezuje ovu lokaciju sa plažom Lido.[28]
  • Zona turizma koja obuhvata plažu Lido sa planiranim proširenjem gde se mogu organizovati turističke i rekreativne ponude i novi sadržaji.

Pored ovih režima zaštite primenjuju se i režimi zaštite utvrđeni zakonom Republike Srbije i drugim propisima kojim se uređuje upravljanje međunarodnim plovnim putevima, zaštita vodosnabdevanja i vodoprivrednih objekata, zaštita močvarnih područja, kao i zaštita lovnih i ribolovnih rezervata. Po Međunarodnom statusu je značajno područje za ptice IBA Important Bird Areas i Evropske mreže zaštićenih prirodnih dobara Emerald Area.[80][81]

JKP „Zelenilo Beograd“ je u zoni rekreacije napravilo amfiteatar, gde se održavaju edukativni kampovi i ostale promotivne aktivnosti. Za potrebe čuvarske i ribočuvarske službe napravljena je rustik sojenica, staze i plato za pristajanje plovnih objekata.[7][82]

Zaštićeno prirodno dobro Veliko ratno ostrvo deo je ekološko značajnih područja „Ušće Save u Dunav“ i Dunav i Sava – ekoloških koridora od međunarodnog značaja.[2][83]

Panoramski pogled na ostrvo u jesen, sa Kalemegdana

Ostrvo danas[uredi | uredi izvor]

Početkom dvehiljaditih godina u javnosti su se pojavile spekulacije o budućnosti ostrva, te da je planirano da se pretvori u veliki zabavni park, kao moguće mesto za preseljenje Beogradskog zoološkog vrta ili da se delovi ostrva iznajmljuju kulturnim predstavnicima različitih zemalja, kao i ideja da se ostrvo preimenuje u Dunavsko ostrvo.[11] Projekat i ideja nije zaživela, nakon što je 2005. godine odlučeno da priroda ostrva ostane netaknuta.[84]

Godine 2002. ostrvo je, zajedno sa svojom obalom, proglašeno prirodnim prostorom za mrest riba i postalo je jedini deo grada Beograda gde nije dozvoljena izgradnja objekata, kao što su hoteli, moteli ili restorani. Najveći radovi na ostrvu počeli su 2007. godine, nakon poplava 2006. godine, koje su uništile Lido sa severne strane ostrva. Veliko ratno ostrvo je tada potpuno očišćeno od otpada. Obeležavajući 29. jun, Međunarodni dan Dunava, otvoren je ekološki kamp za studente Univerziteta u Beogradu. Poplave iz 2006. godine su takođe jako oštetile biljni svet, a nastradao je i veliki broj životinja, te je trebalo nekoliko godina da se vrste oporave.[33]

U avgustu 2007. godine, kopanje kanala dužine 300 m, koji je povezao Veliki Galijaš sa Dunavom, sprečilo je sušenje jezera.[29] U martu 2016. godine, bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali, najavio je da je jedna od potencijalnih lokacija za premeštanje Savskog mosta potez od Zemuna do Velikog ratnog ostrva.[85] Zbog mogućeg ugrožavanja prirodnog staništa ostrva, od projekta se odustalo.[86][87][88]

Godine 2011. JKP „Zelenilo-Beograd” postavilo je pontonski most dugačak 50 m na ulazu u kanal Veliki Galijaš, kako bi zaštitili ribe od plutajućeg nanosa i ribokradica.[26]

Tokom jula 2018. godine objavljeno je da će se održati Belgrejt festival na Velikom ratnom ostrvu. Pošto je ostrvo zaštićeno, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je blokiralo održavanje festivala.[89][90][91][92]

Česti posetioci ostrva su biolozi, ornitolozi i ekolozi, a da bi se lakše proučavao život ptica, na ostrvu su izgrađena dva vidikovca. Jedan vidikovac nalazi se na sredini kanala Veliki Galijaš, a drugi na najvišoj tački ostrva i sa njega se preko reke vidi Kula Nebojša i Beogradska tvrđava.[4]

Na prostoru ostrva tokom letnjeg perioda organizuju se eko-kampovi, šetnje sa vodičem i radionice.[93][94][95]

Iako zvanično nenaseljeno, u unutrašnjosti ostrva tokom letnjeg perioda boravi desetak ljudi u privremenim vikend objektima.[10]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

  • Godine 2009. srpski književnik Dušan Miklja i izdavačka kuća Laguna, objavili su knjigu pod nazivom Potapanje Velikog ratnog ostrva, koja opisuje nameru vlasti da potopi ostrvo, kako bi sa njim u Crno more otplovili posmrtni ostaci ubijene nepoželjne ličnosti, koja je tu krišom sahranjena.[96]
  • Dokumentarni film Beogradska oaza, reditelja Petra Lalovića objavljen je 2012. godine i predstavlja filmsku priču o Velikom ratnom ostrvu, kao carstvu životinja i rezervatu biljnog sveta. Film prati život na ostrvu tokom sva četiri godišnja doba, kada biljke i životinje menjaju svoje lice i način života.[97]
  • Godine 2012. snimljen je kratki film o Velikom ratnom ostrvu po imenu Srce Beograda, autora Slavka Kostića. Ovaj film je prošao selekciju na međunarodnim festivalima: „Green Screen Fest” 2012. godine u Beogradu, u kategoriji amaterski film; „It's up to you too” - „IUTYT” 2013, u Uherskom Hradištu (Češka Republika); XVIII Međunarodni filmski festival zaštite životne sredine Zelena vizija 2013 - „Zelena vizija” u Sankt Peterburgu (Rusija).[98]
  • U julu 2017. godine u Kulturnom centru Magacin u Beogradu, održana je izložba pod nazivom „Veliko ratno ostrvo: Puste fikcije”.[99]
  • Centar za istraživačke i razvojne projekte Ekodev, objavio je u septembru 2017. godine film Istorija i biodiverzitet Velikog ratnog ostrva u kojem je predstavljen njegov kulturni i biološko-ekološki značaj.[100][101]
  • Knjiga Milana Bjekića pod nazivom Gusari i zlatno jaje objavljena je 31. januara 2019. godine i govori o dunavskim gusarima koji stižu na Veliko ratno ostrvo kako bi pronašli zlatno jaje.[102]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Zemun i Veliko ratno ostrvo iz drona
    Zemun i Veliko ratno ostrvo iz drona
  • Drveće na ostrvu
    Drveće na ostrvu
  • Pontonski mosti koji spaja Zemunski kej i ostrvo
    Pontonski mosti koji spaja Zemunski kej i ostrvo
  • Pogled na ušće Save u Dunav, Malo i Veliko ratno ostrvo
    Pogled na ušće Save u Dunav, Malo i Veliko ratno ostrvo
  • Pogled na ostrvo sa Sportskog centra Milan Gale Muškatirović u Zemunu
    Pogled na ostrvo sa Sportskog centra Milan Gale Muškatirović u Zemunu
  • Ostrvo u jesen
    Ostrvo u jesen
  • Malo i Veliko ratno ostrvo
    Malo i Veliko ratno ostrvo
  • Kupalište Lido i ostrvo
    Kupalište Lido i ostrvo
  • Pogled iz aviona 2019. godine
    Pogled iz aviona 2019. godine

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Beograd — plan grada; M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o „GJ Veliko Ratno Ostrvo - Uprava za šume Republike Srbije”. upravazasume.gov.rs. Pristupljeno 7. 6. 2019. 
  3. ^ „Pontonski most od Zemunskog keja do Lida do 1. septembra”. Večernje novosti. 27. 7. 2018. 
  4. ^ a b v g d đ e „Veliko ratno ostrvo – raj za ptice iz Sibira”. Politika. Pristupljeno 14. 7. 2018. 
  5. ^ a b „Upoznajmo Ratno ostrvo”. zivetisabiljkama.net. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  6. ^ „Veliko ratno ostrvo: Ekološke pešačke ture”. danubeogradu.rs. 29. 6. 2018. 
  7. ^ a b v g d đ e ž „Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo 2011 – 2020” (PDF). zelenilo.rs. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  8. ^ Nikolić, Zoran (2. 10. 2017), „Beogradske priče: Čudne gradske "granične linije"”, Večernje novosti 
  9. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade”. Hydrometeorological Service of Serbia. Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  10. ^ a b „Robinzoni usred Beograda”. Večernje novosti. 11. 7. 2011. 
  11. ^ a b v „Besplatni izleti na Veliko ratno ostrvo”. Politika. 4. 7. 2008. str. 23. 
  12. ^ „Veliko ratno ostrvo”. turistickiklub.com. Pristupljeno 16. 6. 2019. 
  13. ^ „Zgrade koje štede energiju”. Blic. 15. 1. 2010. 
  14. ^ „Beograd sedi na bojleru”. Večernje novosti. 18. 8. 2010. 
  15. ^ „Logor, bašta, rezervat prirode”. Politika. 30. 6. 2008. str. 19. 
  16. ^ „Leto u Beogradu”. serbia.travel. 23. 7. 2012. 
  17. ^ „Kupališna sezona na Lidu”. zemun.rs. 2. 7. 2012. 
  18. ^ „Doživite jesenjsku lepotu u Srbiji”. serbiaincoming.com. Pristupljeno 9. 6. 2019. 
  19. ^ „Eho dobrog zvuka”. Večernje novosti. 11. 7. 2003. 
  20. ^ „Lido prljavo i pusto”. Večernje novosti. Pristupljeno 3. 8. 2006. 
  21. ^ „Sezona na Lidu od sutra”. Politika. 7. 1. 2008. str. 24. 
  22. ^ „Plaža Lido”. danubeogradu.rs. Pristupljeno 9. 6. 2019. 
  23. ^ „Veliko ratno ostrvo”. zemun.rs. Pristupljeno 9. 6. 2019. 
  24. ^ „Most Zemunski kej – Lido na papiru čeka finansijere”. Politika. 23. 7. 2013. 
  25. ^ a b „Bogatstvo Velikog ratnog ostrva”. Politika. 19. 3. 2008. 
  26. ^ a b „Postavljen pontonski most na ulazu u kanal “Veliki Galijaš””. Blic. 3. 4. 2011. 
  27. ^ „Riblji rezervat na Velikom ratnom ostrvu”. Politika. 17. 8. 2007. 
  28. ^ a b v g d „Prirodno dobro Veliko ratno ostrvo”. zelenilo.rs. Arhivirano iz originala 07. 09. 2018. g. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  29. ^ a b ЈКП „Зеленило Београд: Пројекат санације канала Велики Галијаш на Великом ратном острву на Дунаву. Институт за хидротехнику, Beograd, 2007.
  30. ^ a b v g „Ada na ušću Save u Dunav”. Politika. 1. 9. 2009. 
  31. ^ Šijačić-Nikolić, Milovanović & Nonić 2019, str. 175.
  32. ^ „Prirodno dobro Veliko Ratno ostrvo”. ekopluys.org. 25. 12. 2012. Arhivirano iz originala 08. 06. 2019. g. Pristupljeno 09. 06. 2019. 
  33. ^ a b v Vasiljević, Branka (novembar 2008), „Prestonica - dom za sisare”, Politika 
  34. ^ Vasiljević, Branka (15. 5. 2016). „Jedinstvene divlje orhideje u Velikom blatu Palilule”. Politika. 
  35. ^ „Na Velikom ratnom ostrvu zasađeno 2.500 sadnica hrasta”. Blic. 3. 11. 2010. 
  36. ^ Vasiljević, Branka (3. 11. 2010), „Pošumljeno Veliko ratno ostrvo”, Politika 
  37. ^ Vasiljević, Branka (24. 11. 2017), „Hrast lužnjak za Veliko ratno ostrvo”, Politika, str. 17 
  38. ^ „Reka Dunav i Veliko ratno ostrvo”. turistickodrustvozemun.com. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  39. ^ „Veliko ratno ostrvo - bogatstvo retkih vrsta ptica”. srbijuvolimo.rs. 21. 6. 2014. 
  40. ^ a b Vasiljević, Branka (3. 5. 2016), „Rijaliti u orlovom gnezdu”, Politika 
  41. ^ a b Vasiljević, Branka (19. 3. 2017), „Veliki brat u orlovom gnezdu”, Politika 
  42. ^ Vasiljević, Branka (11. 10. 2011), „Kako zaštiti ostrvo ptica”, Politika 
  43. ^ Luković, Suzana (11. 4. 2017), „Avantura: Ovako izgleda srce Velikog ratnog ostrva”, Blic, str. 16 
  44. ^ „Predstavljamo: Veliko ratno ostrvo”. belgrade-beat.rs. 5. 7. 2017. 
  45. ^ „The Grewat War Island in Belgrade”. tipotravel.com. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  46. ^ Vasiljević, Branka (21. 8. 2013), „Belorepan na nebu iznad Kalemegdana”, Politika 
  47. ^ a b „Ornitofauna Velikog Ratnog ostrva”. ekoplus.org. 29. 1. 2013. Arhivirano iz originala 08. 06. 2019. g. Pristupljeno 09. 06. 2019. 
  48. ^ Mandić 2000, str. 56.
  49. ^ Vasiljević, Branka (8. 9. 2017), „Divlje svinje dolaze iz Pančevačkog rita”, Politika, str. 14 
  50. ^ „Divlje svinje šetaju Beogradom”. B92. Pristupljeno 6. 6. 2019. 
  51. ^ J.C. (11. 10. 2008), „Otkriven jedinstveni patuljasti slepi miš”, Politika 
  52. ^ Lekić 1988, str. 19.
  53. ^ „Tajne Velikog ratnog ostrva: Najveći orlovi u Evropi svili gnezdo u srcu Beograda”. balkanspress.com. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  54. ^ „Veliko ratno ostrvo: Ne uznemiravaj!”. danubeogradu.rs. 17. 5. 2015. 
  55. ^ „Veliko Ratno ostrvo”. futura.edu.rs. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  56. ^ Tasić 1995, str. 33.
  57. ^ a b „Veliko ratno ostrvo: Mesto početka vojne pobede”. danas.rs. 22. 4. 2018. 
  58. ^ a b „Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve tajne krije Veliko ratno ostrvo!”. telegraf.rs. Pristupljeno 10. 9. 2016. 
  59. ^ „Veliko ratno ostrvo – Beogradska oaza za ljubitelje prirode”. kreativnozabavno.com. 5. 8. 2018. 
  60. ^ Na vodoplavnom ratnom ostrvu kod Zemuna žive ljudi u kućama na balvanima. "Politika", 1. maj 1938
  61. ^ „Dunav i Sava”. beograd.rs. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  62. ^ Đarmati et al. 2006, str. 8.
  63. ^ „Veliko ratno ostrvo - Ekološki zabavni kutak Lido u Beogradu”. belano.rs. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  64. ^ Godišnjak zavičajnog društva "Stara Beška" 2 str. 18
  65. ^ „Veliko ratno ostrvo - netaknuta džungla u samom srcu grada”. 011info.com. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  66. ^ a b Vasiljević, Branka (1. 7. 2015). „Danas počinje sezona na Lidu”. Politika. 
  67. ^ a b Aleksić, Dejan (2. 8. 2017), „Otkrivanje tajni Velikog ratnog ostrva”, Politika, str. 17 
  68. ^ Vasiljević, Branka (3. 6. 2019). „Po oslobođenju od Turaka Beograd imao šest kvartova”. Politika. str. 15. 
  69. ^ Tomašević 2011, str. 101.
  70. ^ Tomašević 2011, str. 102.
  71. ^ Tomašević 2011, str. 103.
  72. ^ Spalović, Dejan (27. 8. 2012), „San o žičari od Bloka 44 do Košutnjaka”, Politika 
  73. ^ „Prestonica vapi za spomenikom žrtava Jasenovca: Tela su rekom stizala iz Hrvatske. Obale oko Kalemegdana bile su pune leševa.”. opanak.net. 16. 2. 2017. 
  74. ^ Đarmati et al. 2006, str. 9.
  75. ^ „Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo” stavljeno pod zaštitu Skupštine grada”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 12. 6. 2019. 
  76. ^ „Divlja lepota u srcu Beograda – Veliko ratno ostrvo”. portalmladi.com. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  77. ^ „Službeni glasnik RS“, br. 76/94 i 79/2002.
  78. ^ „Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo”. demo.paragraf.rs. Pristupljeno 16. 6. 2019. 
  79. ^ „Na skriveno te vodim mesto - Veliko ratno ostrvo”. medias.rs. 20. 5. 2016. 
  80. ^ „Predeo izuzetnih odlika "Veliko ratno ostrvo"”. Arhivirano iz originala 04. 10. 2015. g. Pristupljeno 30. 7. 2015. 
  81. ^ „Ada na ušću Save u Dunav”. Politika. 1. 9. 2009. 
  82. ^ Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (2009). Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik 36/09)
  83. ^ Brankov 2010, str. 34.
  84. ^ Brankov 2010, str. 29.
  85. ^ Dr Aleksandar Milenković (26. 7. 2017), „Oblak nad Velikim ratnim ostrvom”, Politika 
  86. ^ Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić (18. 5. 2017). „Stari savski most pada u vodu”. Politika. str. 1 & 16. 
  87. ^ Radisavljević, Dijana (17. 3. 2016). „Rekonstrukcija Savskog mosta 2017 godine”. Blic. 
  88. ^ Santovac, Adam (16. 5. 2017). „Peticija da se ne ruši Stari savski most”. N1. Arhivirano iz originala 09. 11. 2018. g. Pristupljeno 09. 06. 2019. 
  89. ^ „Belgreat Festival 2018”. Urbanbug.net. 2018. Arhivirano iz originala 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 09. 06. 2019. 
  90. ^ Vasiljević, Branka (26. 7. 2018). „Ministarstvo zaštite životne sredine - Veliko ratno ostrvo nije mesto za žurke”. Politika. str. 14. 
  91. ^ N.S. „Ulaz besplatan - Belgreat festival seli se u Barutanu”. Alo.rs. 
  92. ^ „"Nećemo dozvoliti festival na Velikom ratnom ostrvu"”. B92. 25. 7. 2018. 
  93. ^ „Eko-kamp na Velikom ratnom ostrvu”. B92. 3. 8. 2010. 
  94. ^ „Besplatne šetnje sa vodičem na Velikom ratnom ostrvu”. ekapija.com. 4. 7. 2017. 
  95. ^ „Ornitološka radionica na Velikom ratnom ostrvu za učenike I beogradske gimnazije”. zzps.rs. Pristupljeno 10. 6. 2019. [mrtva veza]
  96. ^ „Potapanje Velikog ratnog ostrva”. Laguna. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  97. ^ „U Starom dvoru premijerno prikazana "Beogradska oaza"”. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  98. ^ „Srce Beograda - Heart Of Belgrade (kratki film o Velikom Ratnom ostrvu)”. youtube. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  99. ^ „Veliko ratno ostrvo: Puste fikcije”. seecult.org. 5. 7. 2017. 
  100. ^ „Dani evropske baštine na Voždovcu”. vozdovac.rs. 7. 9. 2018. 
  101. ^ „Ekološka filmoteka”. zemun.rs. 29. 9. 2017. 
  102. ^ „„Gusari i zlatno jaje“ Milana Bjekića u prodaji od 31. januara”. Laguna. Pristupljeno 13. 6. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Beograd - plan grada. M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3. 
  • Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Tasić, Nikola (1995). Istorija Beograda. Beograd: Balkanološki institut SANU. ISBN 978-8644101123. 
  • Đarmati, Šimon; Veselinović, Dragan; Gržetić, Ivan; Marković, Dragan (2006). Životna sredina i njena zaštita. Beograd: Fakultet za primenjenu ekologiju Futura. ISBN 978-86-86859-07-5. 
  • Mandić, Radomir Č. (2000). Zaštita prirode i faune kičmenjaka u Srbiji. Beograd: Zadužbina Andrejević. ISBN 978-86-7244-161-1. 
  • Brankov, Jovana (2010). Ekološki turizam u zaštićenim objektima prirode u Banatu. Beograd: Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU. ISBN 978-86-80029-51-1. 
  • Tomašević, Milivoje (2011). Aura Beograd: Ključevi ezoteričnih simbola prestonice. Beograd: Akademija. ISBN 978-86-88499-00-2. 
  • Šijačić-Nikolić, Mirjana; Milovanović, Jelena; Nonić, Marina (2019). Forests of Southeast Europe Under a Changing Climate. Springer International Publishing. ISBN 978-3-319-95267-3. 
  • Lekić, Darinka (1988). Beograd kroz vekove i danas. Beograd: Naučna knjiga. ISBN 9788623800054. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veliko ratno ostrvo na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велико_ратно_острво&oldid=26837915”