Evropska unija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg

„Eu“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Eu (višeznačna odrednica).

Evropska unija
Zastava EU
(Zastava Evropske unije)
krilatica: In varietate concordia (latinski)
"Ujedinjeni u raznolikosti/različiosti"
Smještaj EU
Države članice Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Holandija, Hrvatska, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Službeni jezik 24 službena jezika
Evropski savet Predsednik: Herman van Rompuj
Zemlja predsedavajuća Grčka
Savet EU Glavni sekretarijat: Brisel
Evropska komisija Sedište: Brisel
Predsednik: Žoze Manuel Durao Baroso
Evropski parlament Sedište: Strazbur, Brisel, Luksemburg
Predsednik: Martin Šulc
Evropska centralna banka Frankfurt na Majni
Površina 4.381.324 km² (1. juli 2013.)
Stanovništvo 508.077.900 (procena 2012.)
Gustina naseljenosti 116,3 stan./km²
Valuta Evro (€ EUR)
Druge:

Britanska funta (GBP GB£)
Bugarski lev (BGN lv)
Češka kruna (CZK Kč)
Danska kruna (DKK kr)
Hrvatska kuna (HRK kn)
Mađarska forinta (HUF Ft)
Letonski lat (LVL Ls)
Litvanski litas (LTL Lt)
Poljski zlot (PLN zł)
Rumunski lej (RON lei)
Švedska kruna (SEK kr)

Vremenska zona UTC 0 do +2,
(UTC -4 do +4 uključivši i prekomorskim teritorijama)
Himna Evropska himna
Dan Evrope 9. maja
Internet domen .eu

Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset osam evropskih država. Unija svoje korene vodi od Evropske ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjem novih država-članica i stekla veću moć. Ova zajednica je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviđena je izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma završen je u novembru 2009. godine.

Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala.[1] Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja.[2] Evropska unija je 2002. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica.

Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoša na graničnim prelazima država-članica je ukinuta Šengenskim sporazumom.[3] U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima.

EU je definisana kao:

Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u 2007.[4]Unija predstavlja svoje članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 članica Evropske unije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

Status[uredi]

Evropska unija je najmoćnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz prethodnog može videti, u nekim oblastima gde su države članice svoj suverinitet prepustile Evropskoj uniji, može se reći da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premesti dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja određene članice. Isto tako, određeni broj članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi, odbrana, valuta.

Zahvaljujući ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se reći da je sui generis celina.

Trenutni i budući status Evropske unije je predmet velike političke pažnje unutar nekih članica EU.

Pravna osnova[uredi]

Pravna osnova Evropske unije su ugovori između njenih članica. Oni su donošeni tokom godina. Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donošenja docnijih ugovora. Sa druge strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najviše amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa 10 novih članica 1. maja 2004.

Članice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji će, ako se ratifikuje od strane članica, postati prvi zvanični ustav EU zamenjujući sve dotadašnje ugovore.

Ako Ustav ne prođe prilikom ratifikacije svih članica, onda bi možda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u vezi njegovog donošenja. Većina političara i državnih zvaničnika se slažu oko toga da je sadašnji pred-ustav neodgovarajuć za trenutnih 25 država članica (kao i za buduće). Stariji političari (naročito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne ratifikuje nekoliko članica treba „nastaviti bez njih“.

Videti takođe:

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Evropske unije
Ceremonija potpisivanja Ugovora u Rimu (1957)

Pokušaji da se ujedine disparatne nacije Evrope prethode nacionalnoj državi. Oni su se dešavali konstantno kroz istoriju kontinenta još od propasti Rimskog carstva. Franačko carstvo Karla Velikog, Sveto Rimsko carstvo i Državna zajednica Poljske i Litvanije su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije, tokom 19. veka - carinske unije pod Napoleonom i osvajanja nacističke Nemačke '40. godina dvadesetog veka su imala samo trenutno postojanje.

S obzirom na izvorne jezičke i kulturne različitosti u Evropi, ovi pokušaji obično su podrazumevali vojno potčinjavanje nevoljnih i neposlušnih nacija, što bi potom dovelo do nestabilnosti i konačnog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i jednakost članstva dao je začetnik pacifizma Viktor Igo (1851). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i Drugog svetskog rata, pokretačka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz čega će se ona potom razviti) značajno je porasla, vođena željom da se Evropa obnovi i spreči mogućnost da se takvi užasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i čelik (oformljena 1951, a koju su činile: Zapadna Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje Evrope.

Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada „prvi stub“ Evropske unije. EU se razvila od trgovačkog sistema do ekonomskog i političkog partnerstva.

Institucije[uredi]

Evropska unija ima nekoliko institucija:


Postoji nekoliko finansijskih tela:

Postoji još mnogo tela zadužena za sprovođenje objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije.

Pored toga, postoje i savetodavna tela, među kojima su:

Evropski savet[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Evropski savet
Herman van Rompuj, predsednik Evropskog saveta

Političko vođstvo Evropske unije je Evropski savet, koji se obično sastaje četiri puta godišnje. Njega čini jedan predstavnik po državi — ili šef države ili šef vlade - uz predsednika Evropskog saveta kao i predsednika Evropske komisije. Predstavnicima država članica pomažu njeni ministri inostranih poslova. Evropski savet koristi svoju vodeću ulogu da reši sporove između država članica i istitucija Evropske unije i da se reše političke krize i neslaganja zbog kontroverznih pitanja i politika. Evropski savet se ne treba poistovećivati sa Savetom Evrope, međunarodnom organizacijom nezavisnom od Evropske unije.

19. novembra 2009. Herman van Rompuj je izabran za prvog predsednika Evropskog saveta, dok je Ketrin Ešton izabrana za visokog predstavnika unije za spoljnu i bezbednosnu politiku. Oboje su stupili na dužnost 1. decembra 2009.

Savet Evropske unije[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Savet Evropske unije

Savet Evropske unije (ponekad se naziva Savet ministara) čini drugu polovinu zakonodavstva Evropske unije. Čine je ministri iz svake države članice i sastaje se u drugačijem sastavu u zavisnosti od problema kojim se bavi. I pored različitog sastava, ono se smatra jednim telom.[5] Pored zakonodavne uloge, Savet Evropske unije ima i izvršne funkcije po pitanju zajaedničke spoljne i bezbednosne politike.

Evropska komisija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Evropska komisija
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije

Evropska komisija je izvršno telo i odgovorna je za zakonske inicijative i svakodnevno upravljanje Evropsko unijom. Trenutno je čine 27 evropskih komesara za različita polja delovanja, po jedan iz svake države. Predsednika i članove evropske komisije predlaže Evropski savet. Imenovanje predsednika i članova komisije mora da odobri Evropski parlament.[6]

Evropski parlament[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Evropski parlament

Evropski parlament predstavlja jednu polovinu zakonodavsta Evropske unije. 736 (uskoro će biti 750) evropskih poslanika direktno biraju državljani EU svakih pet godina. Iako se poslanici biraju po državnom ključu, oni se organizuju po političkim grupama, a ne po državljanstvu. Svaka država članica ima određeni broj poslanika, a oni se u nekim slučajevima biraju po nacionalnim izbornim jedinicama. Parlament i Savet Evropske unije zajedno usvajaju zakone u skoro svim oblastima pod redovnom zakonodavnoj proceduri. Ovo se takođe odnosi i na budžet Evropske unije. Konačno, Evropska komisija odgovara Evropskom parlamentu, potrebna joj je njegovo odobrenje za imenovanje i mora da podnosi izveštaje Parlamentu. Predsednik Evropskog parlamenta predstavlja Parlament. Predsednika i potpredsednika Parlamenta biraju poslanici svake dve i po godine.[7]

Sedišta institucija Evropske unije[uredi]


Države članice i proširenja[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Članice Evropske unije, Proširenje Evropske unije, Države koje se graniče sa Evropskom unijom i Kopenhagenski kriterijum

EU map brown.svg

Austrija
Државе чланице Европска уније

{{Image label small|x=0.925|y=0.96|scale=400|text=[[Kipar]}}

Od 1. jula 2013. EU ima 28 zemalja članica. Ukupna površina tih 28 zemalja je 4,382,269 km². Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po redu država u svetu po površini. Broj građana EU (pod uslovima Mastrihtskog sporazuma) u 28 zemalja je otprilike 500 miliona (januar 2007). Bila bi dakle treća po redu posle Kine i Indije, da se radi o pravoj državi.

U periodu od 1952/1958. šest osnivačkih zemalja EU bile su: Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Devetnaest budućih zemalja su joj se pridružile u „talasima proširenja“ koji su dati u sledećoj tabeli:

Godina Države
1973. Danska, Republika Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo
1981. Grčka
1986. Portugalija i Španija
1995. Austrija, Finska i Švedska
2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka
2007. Bugarska, Rumunija
2013. Hrvatska

Napomene:

  • Grenland, koji je sastavni deo Danske je na referendumu (1979) napustio sve evropske institucije 1985. godine.
  • 1990. godine teritorija i stanovništvo Evropske zajednice su uvećani kada se Istočna Nemačka ujedinila sa Zapadnom Nemačkom.

Kandidati za članstvo, ostale zemlje[uredi]

Zvanične zemlje kandidati za članstvo su Island, Makedonija, Turska, Crna Gora i Srbija za koje se ne zna kada će tačno postati članice unije. Turska je država oko koje se vode razne polemike unutar EU o tome da li bi trebala da bude primljena u članstvo. Zemlje koje su zvanično registrovane kao potencijalni kandidati su Albanija i Bosna i Hercegovina.

Mnoge države, kao što su Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, ne žele da uđu u EU, ali s njom imaju specijalne sporazume.

Trenutna pitanja[uredi]

Glavna pitanja sa kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi je njeno proširenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane država članica.

Status prekookeanskih teritorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Specijalne teritorije Evropske unije

Neke teritorije imaju zvanične odnose sa članicama EU zahvaljujući kolonijalnoj prošlosti, kulturnim vezama ili geografskom položaju. Tu se pre svega misli na prekomorske teritorije Francuske, Španije, Holandije i Velike Britanije.

Ekonomski položaj[uredi]

Godine 2005, EU je imala najveću ekonomiju na svetu sa, BDP od 9.486•10¹² evra (ili 12.427•10¹² USD sa kursom od 1,31$ za 1 evro 11. januara, 2005.

Životni standard[uredi]

Sledi tabela sa podacima o BDP po glavi stanovnika u svakoj državi EU ponaosob. Podaci su iz 2004.

BDP (PPP), 2004
BDP (PPP) po stanovniku, 2004
Države članice BDP (PPP)
millions of
međ. dolara
BDP (PPP)
po stanovniku
međ. dolara
BDP (nominal)
po stanovniku
međ. dolara
Flag of Europe Evropska unija 12,954,042 28,477 29,763
Zastava Luksemburga Luksemburg 33,436 72,945 76,224
Zastava Republike Irske Republika Irska 179,516 42,859 49,533
Zastava Danske Danska 195,788 36,079 48,530
Zastava Austrije Austrija 286,767 35,002 37,378
Zastava Finske Finska 171,848 32,822 36,928
Zastava Belgije Belgija 338,452 32,500 35,843
Flag of the Netherlands Holandija 524,035 32,062 38,323
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo 1,911,943 31,628 36,875
Zastava Nemačke Nemačka 2,605,373 31,572 33,356
Zastava Švedske Švedska 283,802 31,235 39,562
Zastava Francuske Francuska 1,900,467 30,322 33,387
Zastava Italije Italija 1,726,869 29,727 30,144
Zastava Španije Španija 1,145,078 27,542 27,815
Zastava Grčke Grčka 261,018 23,519 20,545
Zastava Slovenije Slovenija 46,384 23,250 17,535
Zastava Kipra Kipar 18,563 22,334 20,500
Zastava Malte Malta 8,103 20,365 13,847
Zastava Portugalije Portugalija 210,049 19,949 17,224
Zastava Češke Republike Češka 198,931 19,478 12,587
Zastava Mađarske Mađarska 179,606 18,492 11,375
Zastava Estonije Estonija 23,927 17,802 10,342
Zastava Slovačke Slovačka 93,288 17,239 9,471
Zastava Litvanije Litvanija 52,705 15,443 8,310
Zastava Poljske Poljska 526,253 13,797 8,410
Zastava Letonije Letonija 31,841 13,784 8,401
Zastava Bugarske Bugarska 76,696 10,003 3,686
Zastava Rumunije Rumunija 204,412 9,446 5,254
Zastava Hrvatske Hrvatska 57,983 17,885 8,710
Kandidati za članstvo:
Zastava Turske Turska 609,987 8,385 5,692
Zastava Republike Makedonije Republika Makedonija 16,700 8,080 2,564
Zastava Srbije Srbija 47,770 7,234 3,215
Zastava Crne Gore Crna Gora 2.412 3.800 1.784
Potencijalni članice:
Zastava Bosne i Hercegovine Bosna i Hercegovina 25,505 6,456 2,561
Zastava Albanije Albanija 18,329 5,107 2,441

*Izvor podataka MMF

PPP je skraćenica za Purchasing-Power-Parity, treba prevesti BDP EU je manji od BDP Sjedinjenih Američkih Država koji iznosi USD 38,031 po glavi stanovnika (2004).

Literatura (sa engleske Vikipedije)[uredi]

  • Europe Recast: A History of European Union by Desmond Dinan (Palgrave Macmillan, 2004) ISBN 0-333-98734-9
  • The Great Deception: The Secret History of the European Union by Christopher Booker, Richard North (Continuum International Publishing Group - Academi, 2003) ISBN 0-8264-7105-6
  • Understanding the European Union 2nd ed by John McCormick (Palgrave Macmillan, 2002) ISBN 0-333-94867-X
  • The Institutions of the European Union edited by John Peterson, Michael Shackleton (Oxford University Press, 2002) ISBN 0-19-870052-0
  • The Government and Politics of the European Union by Neill Nugent (Palgrave Macmillan, 2002) ISBN 0-333-98461-7
  • The European Union: A Very Short Introduction by John Pinder (Oxford, 2001) ISBN
  • This Blessed Plot: Britain and Europe from Churchill to Blair by Hugo Young (Macmillan, 1998) ISBN 0-333-57992-5

Izvori[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :