Свест — разлика између измена
м Поправљене везе: монада → Монада (филозофија), Кант → Имануел Кант |
м Разне исправке |
||
Ред 58: | Ред 58: | ||
* {{Cite book|ref=harv|last=Damasio|first=Antonio|title=Self Comes to Mind: Constructing the Conscious Brain|year=2012|publisher=Vintage|isbn=978-0307474957|pages=}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Damasio|first=Antonio|title=Self Comes to Mind: Constructing the Conscious Brain|year=2012|publisher=Vintage|isbn=978-0307474957|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Zelazo|first=Philip David|author2=Morris Moscovitch |author3=Evan Thompson |title=The Cambridge Handbook of Consciousness|year=2007|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0521674126|pages=}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Zelazo|first=Philip David|author2=Morris Moscovitch |author3=Evan Thompson |title=The Cambridge Handbook of Consciousness|year=2007|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0521674126|pages=}} |
||
* [[Subhash Kak|Kak, Subhash]] (2002) [https://pdfs.semanticscholar.org/05ba/d2dbd8ad8c9d33796a206101dd4c4f0a1967.pdf "The Gods Within: Mind, Consciousness and the Vedic Tradition"], Munshiram Manoharlal. {{page|year=| |
* [[Subhash Kak|Kak, Subhash]] (2002) [https://pdfs.semanticscholar.org/05ba/d2dbd8ad8c9d33796a206101dd4c4f0a1967.pdf "The Gods Within: Mind, Consciousness and the Vedic Tradition"], Munshiram Manoharlal. {{page|year=|isbn=978-81-215-1063-9|pages=}} |
||
* The Origin of Consciousness in the Breakdown of the Bicameral Mind https://www.amazon.com/dp/0618057072/ref=cm_sw_r_cp_api_USoEBbWVJ5XNM |
* The Origin of Consciousness in the Breakdown of the Bicameral Mind https://www.amazon.com/dp/0618057072/ref=cm_sw_r_cp_api_USoEBbWVJ5XNM |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
Верзија на датум 5. јануар 2019. у 06:07
Свест је свеукупност доживљаја и психичких процеса у појединцу (индивидуална свест) или друштвеној заједници (друштвена свест).[1] Уопштено, означава стање будности и реактивности на догађања у околини, насупрот стању спавања и несвести.[2]
У психологији, свест је у најопштијем значењу свеукупност властитих психичких доживљаја (осети, опажаји, сећања, мишљење, представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо.[3] У психолошком смислу свест је исто што и доживљавање уопште, свеукупност психичких процеса, субјективни живот појединца и његова самоопажања.[1]
У социологији, свест је систем уверења, представа, ставова, вредности и знања, настао под утицајем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, друштву или друштвеном слоју (друштвена свест, класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних података и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.
У филозофији, свест је знање о непосредном доживљају себе, стање непосредног спознавања. Један је од основних онтолошких проблема, јер истражује однос између битка и свести (материјалног и психичког, реалног и духовног).[1] У спознајној теорији свест је основа рефлексије и усмереност на садржаје спознавања.[1]
У пренесеном смислу свест је спознајна или морална сигурност у одређивању неког предмета, друштвене збиље или самог себе.[1]
Савест
Близак свести је и појам савести (на енглеском се за оба користи иста реч: consciousness). Савест је људској природи инхерентна способност моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих моралних вредности и правила о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим особама из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих тежњи из Ид-а, односно спречавање да допру до Ега. По психоанализи, Суперего је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава Его, баш као што су то родитељи раније чинили свом детету.
Свест у филозофији
Декарт одређује свест као сигурни темељ истине или битка. Лајбниц уводи монаде као активне и живе свести, с највишим ступњем Богом. Кант уводи појам “трансценденталне свести”. Хегел уводи “феноменологијом духа” као развој појавних облика свести апсолутног духа.[1]
Природу свесног искуства и препреке унутар тога искуства у филозофији ума проблематизују физикализам, бихевиоризам и функционализам.[2]
Свест у психологији
У психологији, свест је укупност субјективних психичких процеса на које је појединац усмерен у одређеном тренутку; у том је значењу уско повезана с феноменом пажње.
Иако је свест била један од средишњих појмова традиционалне психологије, под утицајем бихевиоризма је, као искључиво субјективни феномен, занемарена у каснијим психолошким истраживањима.[2]
У новије се доба поново истражује, посебно у подручју когнитивне психологије. Резултати новијих неуронаучних анализа упућују на то да је свест везана уз рад сложених можданих неуронских кругова који укључују делове коре великога мозга у чеоном, теменом и слепоочном режњу, али и нека супкортикална подручја, понајпре делове таламуса.[2]
Свест у будизму
Свест је један од темељних појмова у будизму. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.[4] У будизму, свест је једна од карика у условном настајању патње, и њено укидање је предуслов који води нирвани. Буда је говорио:
Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.[5]
Свест је реакција или одговор који за основу има једно од шест чула (око, ухо, нос, језик, тело и ум), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (cakkhu-viññana) има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (mano-viññana) има ум (manas) као основу и идеју или мисаону појаву (dhamma) као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.[6]
Види још
Референце
- ^ а б в г д ђ svijest (Proleksis enciklopedija)
- ^ а б в г svijest (Hrvatska enciklopedija)
- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ Rečnik pāli i budističkih termina
- ^ Viññāna sutta
- ^ Prva plemenita istina : Dukkha
Литература
Литература
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Susan Blackmore, "The Hardest Problem: Decoding the puzzle of human consciousness", Scientific American, vol. 319, no. 3 (September 2018), pp. 48–53.
- Karl J Friston, The mathematics of mind-time, Aeon, (May 2017)
- Anil Seth, The Real Problem, Aeon, (November 2016)
- Damasio, Antonio (2012). Self Comes to Mind: Constructing the Conscious Brain. Vintage. ISBN 978-0307474957.
- Zelazo, Philip David; Morris Moscovitch; Evan Thompson (2007). The Cambridge Handbook of Consciousness. Cambridge University Press. ISBN 978-0521674126.
- Kak, Subhash (2002) "The Gods Within: Mind, Consciousness and the Vedic Tradition", Munshiram Manoharlal. ISBN 978-81-215-1063-9.
- The Origin of Consciousness in the Breakdown of the Bicameral Mind https://www.amazon.com/dp/0618057072/ref=cm_sw_r_cp_api_USoEBbWVJ5XNM
Спољашње везе
- (језик: хрватски) svijest (Hrvatska enciklopedija)
- (језик: хрватски) svijest (Proleksis enciklopedija)
- Речник психотерапије о савести
- Giubilini, Alberto. „Conscience”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- Gulick, Robert Van. „Consciousness”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- „Consciousness”. Internet Encyclopedia of Philosophy.