Nestinarstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nestinarstvo
Bugarski nestinari
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionBugarska
PredlagačRegionalni istorijski muzej u Burgasu
Svetska baština Uneska
Lista upisaUnesko
Unesko oznakaReprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa2009 (4 sednica)
Lokacija upisa00191


Nestinarstvo (grč. Αναστενάρια, bug. Нестинарство) je tradicionalni ritual hodanja po vatri uz ekstatični ples koji se izvodi u nekim selima severne Grčke i južne Bugarske. Zajednice koje praktikuju ovaj ritual potiču od izbeglica koje su u Grčku došle iz Istočne Trakije nakon Balkanskih ratova 1911–12. i razmene stanovništva između Grčke i Turske 1923. godine.[1][2][3]

Ovaj ritual je 2009. godine uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta.[4]

Ritualni ciklus[uredi | uredi izvor]

Ovaj jedinstveni godišnji ritualni ciklus koji se izvodi u bugarskim i grčkim selima, započinje 21. maja, a završava se 23. maja svake godine. Centralne ličnosti ove tradicije su Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena, ali svi značajni dani u ovom ciklusu podudaraju se sa važnim danima u grčkom pravoslavnom kalendaru i povezani su sa različitim hrišćanskim svetiteljima. Dva glavna događaja u ovom ciklusu su dva velika festivala, jedan u januaru i jedan u maju, posvećen ovim svecima. Svaki festivala traje 3 dana i uključuje razne procesije, muziku i ples i žrtvovanje životinja. Festival kulminira ritualom hodanja po vatri, gde učesnici, noseći ikone Svetih Konstantina i Jelene, satima ekstatično plešu pre nego što uđu u vatru i hodaju bosi po užarenom ugljenu, neopovređeni vatrom. [5]

Svaka zajednica nestinarstva ima posebno svetilište poznato kao „konak”, gde su smeštene svete ikone, kao i „znaci“ svetih (semadija), zavetni prinosi i crvene marame pričvršćene za ikone. Ljudi se, uoči svetiteljskog dana 20. maja, okupljaju da bi plesali uz muziku tračke lire i bubnja. Posle izvesnog vremena veruju da bi ih Sveti Konstantin mogao „uhvatiti“ i odvesti u trans. Ujutro na dan Svetih, 21. maja, okupe se kod konaka i idu do izvora da ih blagosiljaju svetom vodicom i da žrtvuju životinje. Pravila o prirodi zveri koja se žrtvuje su precizna, ali se razlikuju od sela do sela. Uveče se pali vatra na otvorenom prostoru, a nakon nekog vremena igranja u konacima, „nestinari“ odlaze do vatre noseći ikone. Nakon plesa oko vatre, pojedini nestinnari plešu preko vrelog ugljena bosonogi dok ih svetitelj pokreće. Ritual se izvodi i u januaru, za vreme praznika Svetog Atanasija, a hodanje po vatri vrši se u zatvorenom.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Prema nekim mitovima, ovaj običaj je nastao u srednjem veku kada se Crkva Svetog Konstantina u selu Kosti u Bugarskoj, zapalila, a iznutra su se mogli čuti glasovi svetaca koji su pozivali u pomoć. Hrabre seljane koji su ulazili da bi ih spasili ikone, plamen nije ozledio, sveci su ih štitili. Međutim, etnografi tvrde da je ritual nestinarstva, ostatak drevne prakse Dionisovih kultova. [6][7]

U Bugarskoj je pravo na izvođenje rituala bilo nasledno i glavnog nestinara može da nasledi samo njegov sin ili ćerka i to samo kada je on prestar ili bolestan da bi nastavio da izvodi ritual. Kuća glavnog nestinara bila je sveta, jer se u njoj nalazila stolnina - mala kapela u kojoj su bile postavljene ikone nekoliko svetaca, kao i sveti bubanj koji se posebno koristio za ritual i za koji se verovalo da leči bubnjara ako je bolestan. [8][9]

Turizam[uredi | uredi izvor]

U 20. veku ritual je komercijalizovan i izvode ga i za turiste u primorskim odmaralištima na bugarskoj crnomorskoj obali ljudi koji nemaju puno veze sa izvornom tradicijom. Rituali opstaju u autentičnijem obliku u pet sela severne Grčke: Aja Eleni, Langadas, Melike, Mavrolefke i Kerkine, i u šest bugarskih sela na planini Strandža: Balgari, Gramatikovo, Slivarovo, Kondolovo, Kosti i Brodilovo. [1][10][11]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Ritual je 2009. ritual je unet na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa i na Nacionalnu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa „Živo ljudsko blago - Bugarska“ po prijavi Regionalnog istorijskog muzeja Burgas. [12]

Nestinari Nunataks, par stenovitih vrhova na ostrvu Livingston na Južnim Šetlandskim ostrvima, nazvani su po bugarskom folklornom ritualu Nestinarstvo. [13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Xygalatas, Dimitris (2011). „Ethnography, Historiography, and the Making of History in the Tradition of the Anastenaria” (PDF). History and Anthropology. 22: 57—74. doi:10.1080/02757206.2011.546855. 
  2. ^ Xygalatas, Dimitris, 2012. The Burning Saints. Cognition and Culture in the Fire-walking Rituals of the Anastenaria Arhivirano 2012-09-02 na sajtu Wayback Machine London: Equinox ISBN 9781845539764
  3. ^ Thèse de doctorat d'ethnologie "Essai d’anthropologie visuelle & sonore d’un "rite élémentaire" - Film de recherche "La joie du feu" - Ethnographie de la permanence d’une praxie ontologique pyrobate & de la croyance afférente en Europe orientale" Université Paris VII Denis Diderot, U.F. Anthropologie, Ethnologie et Science des Religions (AESR), n° 3604325, 12 décembre 2003, par Christine Djankoff
  4. ^ „Nestinarstvo, messages from the past: the Panagyr of Saints Constantine and Helena in the village of Bulgari”. ich.unesco.org. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  5. ^ Danforth, Loring M., Firewalking and Religious Healing: The Anastenaria of Greece and the American Firewalking Movement, Princeton University Press, (Princeton, 1989)
  6. ^ Kakouri, Katerina, Dionysiaka, (Athens, 1965)
  7. ^ Megas, George A., Greek Calendar Customs, 3rd ed. (Athens, 1982)
  8. ^ Georgieva, Ivanička (1987). „Nestinarstvoto v Strandža”. Kulturno-istoričesko nasledstvo na Strandža–Sakar (na jeziku: bugarski). Sofiя: Narodna mladež. OCLC 20353251. 
  9. ^ „Nestinari” (na jeziku: bugarski). The Bulgarian Traditions. Pristupljeno 2006-08-10. 
  10. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2006-05-03. g. Pristupljeno 2006-08-10. 
  11. ^ „The fiery souls of the Anastenari”. CNN. Pristupljeno 2010-05-20. 
  12. ^ „Nestinarstvo”. UNESCO. Pristupljeno 29. 9. 2019. 
  13. ^ „Nestinari Nunataks”. Scientific Committee on Antarctic Research (SCAR). Pristupljeno 29. 9. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nestinarstvo na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нестинарство&oldid=26950238”