Operacija Oluja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Operacija Oluja
Deo Rata u Hrvatskoj i
Rata u Bosni i Hercegovini
Operacija Oluja
Operacija Oluja
Vreme: 4. avgust – 9. avgust 1995.
Lokacija: Republika Srpska Krajina
Rezultat: Pobeda Republike Hrvatske
Pobeda Republike Bosne i Hercegovine
Nestanak Republike Srpske Krajine
Nestanak Autonomne Pokrajine Zapadne Bosne
Kraj rata u Hrvatskoj
Uzrok bitke: {{{uzrok}}}
Promene u teritoriji: {{{teritorija}}}
Civilne žrtve: {{{civilne žrtve}}}
Sukobljene strane
Hrvatska
Hrvatska
Bosna i Hercegovina
Republika Bosna i Hercegovina
NATO
NATO
Zastava Republike Srpske Krajine
Republika Srpska Krajina
Flag of AP Western Bosnia (1993-1995).svg
Republika Zapadna Bosna
Zapovednici
Hrvatska Zvonimir Červenko
Hrvatska Ante Gotovina
Bosna i Hercegovina Atif Dudaković		 Zastava Republike Srpske Krajine Mile Mrkšić
Flag of AP Western Bosnia (1993-1995).svg Fikret Abdić
Angažovane jedinice
{{{jedinice1}}} {{{jedinice2}}}
Jačina
138.500 vojnika, 350 tenkova, 800 artiljerijskog oružja, 30 aviona i helikoptera 27.000 vojnika[1], 200 tenkova, 350 artiljerijskog oružja
Gubici
174 poginulih vojnika, 1.430 ranjenih [2] Zastava Republike Srpske Krajine(1) 500-700 vojnika i 500-677 ubijenih civila
2.500 ranjenih
5.000 zarobljenih
90.000 izbeglica[3] (hrvatski izvori)
(2) 742 ubijenih vojnika,
najmanje 1.196 ubijenih civila,
200.000[4]-250.000 izbeglica (srpski izvori)
Flag of AP Western Bosnia (1993-1995).svg 30.000 izbeglica
{{{podaci}}}

Operacija Oluja je bila vojna akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Cilj ove operacije je bio zauzimanje teritorije centralne Hrvatske koje su bile pod kontrolom srpskih snaga. Operacija je zvanično trajala 4 dana i završila se padom Republike Srpske Krajine.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju Oluja okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.[5][6][7]

Sa teritorije RSK koju je zauzela hrvatska vojska izbeglo je preko 250.000 Srba.[8]

Sadržaj

[uredi] Prethodna dešavanja

U januaru 1992. godine, dogovor je potpisan od strane predsednika Hrvatske Franje Tuđmana i predsednika Srbije Slobodana Miloševića za prekid vatre između Hrvatske armije i Srba u Hrvatskoj, koje je podržavala Jugoslovenska narodna armija. Sukob se odvijao u Krajini u kojoj su većinu stanovništva činili Srbi. Prekid vatre je dao Hrvatskoj armiji vremena da se bolje pripremi za sledeću bitku.

Tokom sledeće tri godine, hrvatske vojne operacije u Krajini su uglavnom bile ograničene na proveravanje sposobnosti srpske odbrane. Izuzetak je bila Operacija Medački džep u septembru 1993. godine, kad su hrvatske snage sravnile tri srpska sela u planinama u ličkom regionu, što je izazvalo međunarodni incident.

Hrvatska armija je igrala važniju ulogu u zapadnoj BiH gde su se zajedno sa snagama bosanskih Hrvata borili protiv snaga Vojske Republike Srpske.

[uredi] Hronologija događaja

[uredi] Uticaj NATO akcija

Nakon zaustavljanja hrvatsko muslimanskog sukoba i potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, počela se pripremati Oluja. Septembra 1994, Hrvatska vlada je uz odobrenje Stejt dipartmenta, potpisala ugovor, pod imenom „Demokratski tranzicioni program“, s američkom vojno-konsultantskom kompanijom MPRI (engl. MPRI - Military Professional Resources Incorporated).[9][10]. Prema ovom sporazumu, službenici ove firme, koje je predvodio penzionisani američki general Karl Vuono, su intenzivno radili na obuci hrvatske vojske i oficira u vojnom učilištu „Petar Zrinjski“ u zapadnom delu Zagreba, kao i u drugim garnizonima [11].

Grupa građana iz Čikaga, pod nazivom „Krajinske žrtve genocida“, tužila je sudu u Ilinoisu kompaniju L-3 Komunikejšns jer je, kako tvrde, MPRI (danas dio holdinga L-3) obučavao i opremao hrvatske snage, kao i učestvovao u planiranju i provođenju akcije Oluja 1995. godine [12] [13][14][15][16] [17].

Penzionisani pukovnik Hrvatske, Ante Kotromanović, je izjavio da su pored navedene firme hrvatskoj vojsci u pripremi akcije „Oluja“ pomogli francuski vojni stručnjaci, koji su u Šepurinama kod Zadra, osnivali podoficirsku škola i osposobljavali oficirski kadar [18][19].

[20] [21] [22] [23]

[uredi] Brionski zapisnik

[24] [25] [26] [27]

[28] [29][30] [31] [32] [33] [34] [35]

[uredi] Operacije u julu i avgustu 1995.

1995. godine, vojna efektivnost krajiških Srba i Vojske Republike Srpske je značajno opala. Na obe grupe nije uticao Beograd, odbili su Miloševićeve pokušaje da se zaustavi konflikt. Nisu bili sposobni da održavaju i obnavljaju zalihe oružja. Moral i efektivnost su bili niski, mnoge srpske trupe su bile slabo obučavane. Takođe su ih razarali unutrašnji politički konflikti i loše vojno vođstvo.[traži se izvor od 06. 2010.]

Vojska Srba u Krajini (SVK) nije imala dovoljno vojnika. Bilo je samo oko 55.000 vojnika na raspolaganju da čuva front koji je bio dugačak 600 km u Hrvatskoj i još 100 km uz granicu sa Bihaćkim regionom u Bosni. 16.000 od ovih vojnika su bili stacionirani u Istočnoj Slavoniji, što je ostavljalo samo 39.000 vojnika da brani ostatak RSK. Realno gledano, samo oko 30.000 je bilo sposobno mobilisati[traži se izvor od 06. 2010.].

Srpske izbeglice iz Krajine

Nasuprot srpskoj vojsci, hrvatske i bošnjačke armije su značajno ojačale. Imali su novo i modernije oružje i pored toga što je na snazi bio embargo na oružje. Takođe su imali stratešku prednost, mnogo su bile kraće linije komunikacije nego kod Srba.

U leto 1995. godine, hrvatske i muslimanske snage su se udružile i zauzele strateški važne visokokrajiške gradove Glamoč, Bosansko Grahovo i Drvar, kao i donje Livanjsko polje gde su većinsko stanovništvo činili Srbi. Ovaj potez je presekao liniju snabdevanja Srba u Hrvatskoj i opkolio grad Knin sa tri strane. Veliki broj stanovništva sa ovih prostora je morao da napusti svoje domove i ode u Republiku Srpsku i SRJ.

[uredi] 4. avgust

Dana 4. avgusta u 4 časa posle ponoći, američke vazduhoplovne snage su bombardovale dva radara snaga krajiških Srba, samo par sati pre početka operacije „Oluja“. Ovaj čin je još više demoralisao Srbe. U samoj operaciji je učestvovalo preko 138.500 hrvatskih vojnika. Iako su zvanično poricale umešanost u „Oluji“, američke snage su aktivno podržavale ovu operaciju etničkog čišćenja. Američka oprema je korišćena za ometanje srpskih komunikacija, tako da je komandni sektor bio potpuno odsečen. Akcija je počela napadom na tzv. sektore „Sever“ i „Jug“ na frontu dugom 700 kilometara. Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktičkih smerova u bjelovarskom, zagrebačkom, karlovačkom, gospićkom i splitskom području. Dubina prodora hrvatskih oružanih snaga tada je već bila od 5 do 15 kilometara. Hrvatske Četvrta i Sedma brigada su probile kroz srpski front i ubrzo zauzele Knin i veći deo Dalmacije 5. avgusta.

Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana zabeležila je zauzimanje Svetoga Roka. Knin je već bio u okruženju a hrvatske jedinice nekoliko kilometara pred gradom. Srbi odgovaraju napadima na Sisak, Šibenik, Otočac, Gospić, Ogulin...

[uredi] 5. avgust

Mapa operacije Oluja

Granatiranje Knina je bio smišljeni čin terora koji je imao za cilj da pospeši odlazak preostalih Srba. Imali su „ulične čistače“ čiji zadatak je bio da uklone sve tragove ubijanja i vandalizma pre nego što su dovodili kamere koje su snimale trijumfalni ulazak hrvatskih snaga u Knin. Sve je bilo pažljivo planirano.

Oko podneva objavljena je vest: hrvatske jedinice ušle su u Knin. Na kninskoj srednjovjekovnoj tvrđavi postavljena je ogromna hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta - Vrlika, Kijevo, Drniš, Žitnić, Benkovac, Gračac, Lovinac, Ljubovo ali i Plaški, Primišlje i Hrvatska Dubica. Do večeri je ostvareno 80 posto planiranog a srpski civili napustili su zauzeta područja preko Srba i Dvora. Srbi odgovaraju raketnim napadima iz Bosne na Županju, iz istočne Slavonije na Osijek, Vinkovce, Nuštar, s Korduna na Karlovac a iz istočne Hercegovine na dubrovačko područje.

[uredi] 6. avgust

Do 6. avgusta, Prva hrvatska brigada je probila u teritoriju oko grada Slunja (severno od Plitvica) i napredovala do granice sa Bosnom i Hercegovinom gde su se sastali sa snagama Armije Republike BiH na zapadu Bosne. Jedino je bio snažan otpor u gradu Glini (južno od Siska).

Hrvatske snage spojile su se s Hrvatskim vijećem odbrane (vojskom bosanskih Hrvata) i Petim korpusom Armije BiH na granici BiH, na reci Korani kod Tržačkih Raštela. Time je presečen strateški pravac srpskog snabdevanja Knin-Bihać. Poslepodne u Knin dolazi i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Krajina je poražena. Pale su Petrinja, Slunj, Kostajnica, Plitvička jezera, Obrovac... Snage Vojske RSK su trećeg dana akcije „Oluja“ u rasulu: 21 kordunski korpus, koji se predao 8. avgusta, bio je u okruženju, a 15. lički i 39. korpus pred razbijanjem.

U nedelju ujutro Hrvatska vojska je ušla u Petrinju, a oko 23 sata u Glinu [36].

[uredi] 7. avgust

Poslednjeg dana „Oluje“ pali su i Turanj i Tušilović, pa Vojnić i Topusko, Gornji i Donji Lapac... U 18 sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je da je akcija „Oluja“ završena s vojnog aspekta, jer je većina granice sa Bosnom bila pod kontrolom Hrvata. Par preostalih divizija srpske armije su se predali u roku od sledećih par dana.

[uredi] Posledice operacije

Nakon operacije RSK više ne postoji. Većina Srba - preko 250.000 ljudi[37] - je bila proterana.

U operaciji „Oluja“ učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbelica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom Republike Srpske u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji, izložene čestim napadima hrvatskih snaga. Vlasti u Srbiji, čiji su mediji gotovo potpuno ignorisali pad Krajine, izbegličke kolone upućivale su u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo u kojoj većinu čine kosovski Albanci.

Nakon akcije „Oluja“, hrvatske vlasti zatvorile su područje bivše Krajine. Ulaz je bio dozvoljen samo hrvatskoj vojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog područja. Tada je u Hrvatskoj otpočelo sa temeljnim miniranjem i rušenjem praznih srpskih kuća. Posle završetka akcije vršeni su zločini nad preostalim srpskim stanovništvom [36].

Komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran, na kraju svoje misije napisao je u izveštaju da je policija UN na tom području, nakon dolaska hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih civila i 73 odsto uništenih kuća [38].

Prema nekim podacima (preciznih podataka još nema), u akciji hrvatske vojske „Oluja“ nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo 677 civila [39]. Taj odbor je u više navrata optužio hrvatske snage da su tokom operacije „Oluja“ počinile zločine nad srpskim stanovništvom. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i razorene [36].

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima imena 2.313 poginulih i nestalih Srba. Od toga 1.205 civila, a među njima 522 žene i 12 dece.

Stradanje i progon Srba
U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj
Ustaše · Katolička crkva i ustaše
Svedočenja o pokrštavanju Srba
Logori
Jasenovac · Stara Gradiška
Danica · Kerestinec · Slana · Kruščica
Lepoglava · Đakovo · Tenje · Sisku
Dečji logor u Novom Sisku · Jastrebarsko · Caprag
Lobograd · Gornja Rijeka · Gospić – Jadovno
Ustaše
Ante Pavelić · Mile Budak · Miroslav Majstorović · Petar Brzica
Oružje i metode masovnog ubijanja: Srbosjek
Posle Drugog svetskog rata
Zapadna Slavonija · Gospić · Oluja
Kosmet · Neofašizam u Hrvatskoj
Portali: NDH · Raspad SFRJ

11. avgusta, Hrvatsko Ministarstvo Zdravlja je izdalo zvanične podatke žrtava sa hrvatske strane: 174 mrtvih i 1430 ranjenih. 560 vojnika je poginulo sa srpske strane[traži se izvor od 06. 2010.].

[uredi] Ratni zločini i etničko čišćenje

Haški sud je 15. aprila 2011. godine proglasio krivim i osudio na kazne zatvora generale Hrvatske vojske Antu Gotovinu na 24 i Mladena Markača na 18 godina zatvora. Osuđeni su za sudelovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu kojeg je predvodio Franjo Tuđman, a čiji je cilj bio da tokom i nakon "Oluje" prisilno i trajno uklone srpsko stanovništvo iz Krajine.[40] Haški sud ih je proglasio krivim za krivična dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečna dela i okrutno postupanje, a oslobodio ih je odgovornosti za prisilno premeštanje stanovništva [41].

Tokom operacije, ubijeno je oko 2.650 civila, a preko 340.000 je izbeglo[42]. Srpsko stanovništvo je ubijano sistematski, njihovi domovi su pljačkani a zatim paljeni, kako bi se izbrisao trag o njihovom postojanju na ovim prostorima. [43][44][45][46][47][48]

Javno kritikujući etničko čišćenje, američki vojni planeri su pomogli Hrvatskoj da izvede najveće etničko čišćenje tokom tog rata. Penzionisani američki general Čarls Bojd, zamenik komandanta NATO-a, potvrdio je da su SAD pomagale pri osmišljavanju i sprovođenju tog plana [49].

Kanadski oficir iz sastava UN je identifikovao albanskog separatističkog lidera Agima Čekua, odgovornog za masakr nad Srbima. Ema Bonino, Evropski komesar za izbeglice, konstatovala je da je oko 10.000 Srba nestalo iz kolone izbeglica koja je bežala pred hrvatskim napadom na Krajinu. Mnogi od njih su završili u masovnim grobnicama. Helsinška federacija za ljudska prava saopštila je 21. avgusta 1995. godine u Beču da u Krajini postoje masovne grobnice ubijenih Srba. [50]

[uredi] Izvori

  1. ^ Sekulič, Milisav. Knin je pao u Beogradu. — Bad Vilbel: Nidda Verlag GmbH, 2000. — S. 37
  2. ^ Operation Storm marked in Croatia. B92.net. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  3. ^ Madey, Neven (14 August 1995). Letter from the Chargé d'affaires. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Accessed 5 September 2009.
  4. ^ News - In focus - Operation Storm marked in Croatia. B92. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  5. ^ Петковић, М. „Олуја је Туђманов злочиначки подухват“, Blic, 16. 4. 2011. Pristupljeno dana 11. 8. 2011.
  6. ^ Tema dana : Tuđman predvodio zločinački poduhvat : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 11. 1. 2012.
  7. ^ Tanjug. Tema dana : Svetski mediji: Presuda Gotovini osuda čitavog rukovodstva : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 11. 1. 2012.
  8. ^ Na danasnji dan - Dogodilo se danas - Novine Toronto. Novine.ca. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  9. ^ Smith, Eugene B. (zima, 2002). "The new condottieri and US policy: The Privatization of Conflict and its implications". Parameters: 5–6. Pristupljeno na dan 13. 4. 2008..
  10. ^ Autor: Portal Jutarnji.hr (26. 6. 2008.). HV za Oluju pripremala privatna tvrtka iz SAD-a. Jutarnji.hr. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  11. ^ Miroslav Lazanski. Svet : Srbi tuže američke generale : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  12. ^ Vesti online / Vesti / Svet / Galbrajt: Tužiti Amerikance za "Oluju" besmislica. Vesti-online.com. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  13. ^ Tanjug. Svet : Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  14. ^ Autor: Tomislav Krasnec (20. 8. 2010.). Peter Galbraith: Srpska tužba nema šanse na sudu. Jutarnji.hr. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  15. ^ Beta (19. 8. 2010.). Najnovije vesti : Štampa: Tužba protiv američke firme zbog „Oluje” : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  16. ^ M. Lopušina (19. 10. 2011.). Prihvaćena tužba Srba iz Čikaga protiv MPRI | Aktuelno. Novosti.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  17. ^ Vesti - SAD: Prihvaćena tužba za "Oluju". B92 (3. 9. 2011.). Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  18. ^ Blic Online | Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa hrvatskom vojskom. Blic.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  19. ^ Autor: Portal Jutarnji.hr (15. 4. 2011.). Presuda u Haagu: Ante Kotromanović - Jesu li Amerikanci i Francuzi isto dio zajedničkog zločinačkog pothvata?. Jutarnji.hr. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  20. ^ Press Online :: Granić: Oluja je izvedena u saradnji sa SAD (((sr))). Pressonline.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  21. ^ Amerikance najviše zanimali ratni zločini u Hrvatskoj, Aktualno, hrvatska. Vecernji.hr (30. 11. 2010.). Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  22. ^ Operation Storm - Fate of victims unsolved | Vesti | Tanjug. Tanjug.rs (28. 9. 2011.). Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  23. ^ The Invasion of Serbian Krajina. Emperors-clothes.com. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  24. ^ Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 1. deo (((sr))). Pressonline.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  25. ^ Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 2. deo (((sr))). Pressonline.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  26. ^ Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 3. deo (((sr))). Pressonline.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  27. ^ Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 4. deo (((sr))). Pressonline.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  28. ^ Свет : Брионски записник у Хаг долетео са Галбрајтом : ПОЛИТИКА. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  29. ^ Region : Brijunski transkripti, glavni dokaz Haškog tribunala : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  30. ^ Beta (30. 8. 2010.). Hronika : Tužilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tuđmana i optuženih : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  31. ^ Boro Marić. Tema dana : Vojna akcija uz prećutnu podršku : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  32. ^ Tanjug. Vesti dana : Hag: Krivica hrvatskog vrha za progon Srba : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  33. ^ Region : Mesić: Tuđman znao da se srpska sela pale u tri smene : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  34. ^ Obrana: Oslobodite Markača, na Brijunima nije dogovoren zločin, Aktualno, hrvatska. Vecernji.hr (20. 1. 2012.). Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  35. ^ Temelj za presudu krivotvoreni transkripti , Aktualno, hrvatska. Vecernji.hr. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  36. ^ a b v B92 specijal: 10 godina od ''Oluje'' nad Krajinom. B92.net. Pristupljeno na dan 11. 1. 2012.
  37. ^ Блиц: Почиње обележавање тринаест година од „Олује“. Blic.rs. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  38. ^ РТС :: Годишњица „Олује“ (((sr))). Rts.rs. Pristupljeno na dan 11. 1. 2012.
  39. ^ Blic Online | Porodice organizuju parastos za Srbe ubijene u akciji Oluja. Blic.rs. Pristupljeno na dan 11. 1. 2012.
  40. ^ Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest. SENSE Agency. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  41. ^ Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку. Icty.org. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  42. ^ РТС: Помен жртвама „Олује“ (((sr))). Rts.rs. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  43. ^ M. Kovačević. Đakomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba | Aktuelno. Novosti.rs. Pristupljeno na dan 10. 9. 2011.
  44. ^ Region : U granatiranju Knina ubijena i balerina : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 10. 1. 2012.
  45. ^ Beta (17. 4. 2008.). Najnovije Vesti : Zvaničnik Un: Ceo Knin Bio Meta Granata, Ubijani Civili : Politika. Politika.rs. Pristupljeno na dan 10. 1. 2012.
  46. ^ Tanjug (23. 6. 2009.). Najnovije Vesti : Mrkšić: Progon Srba Bio Cilj Napada Na Knin : Politika. Politika.rs. Pristupljeno na dan 10. 1. 2012.
  47. ^ Politika : Kiša granata kao psihološko sredstvo : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 10. 1. 2012.
  48. ^ Tanjug. Najnovije vesti : U Tribunalu završeno suđenje hrvatskim generalima : POLITIKA. Politika.rs. Pristupljeno na dan 10. 1. 2012.
  49. ^ Pregled Štampe. glassrbije.org. Pristupljeno na dan 31. 1. 2012.
  50. ^ http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hrvatska_oluja_srpski_egzodus.pdf

[uredi] Literatura

  • Скоти, Ђакомо (2010). Хрватска операција Олуја: „ослобађање“ Крајине и етничко чишћење Срба (na ((sr))). Београд: Откровење, 282 str. ISBN 978-86-83353-66-8.
  • Military Operation Storm and it's Aftermath : report (na ((en))). Zagreb (2001): Croatian Helsinki Committee for Human Rights, 310 str. ISBN 953-96343-9-3.

[uredi] Spoljašnje veze

Portal Sukobi na teritoriji SFRJ
Portal Istorija

Sa drugih Vikimedijinih projekata :


Preuzeto iz „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Операција_Олуја&oldid=5579943“
Lični alati
Imenski prostori

Latinica

Varijante
Pregledi
Radnje
navigacija
tehničke
Štampaj/izvezi
alati
Drugi jezici