Španska škola jahanja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Španska škola jahanja
Španska škola jahanja
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionAustrija
Svetska baština Uneska
Datum upisa2015
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/classical-horsemanship-and-the-high-school-of-the-spanish-riding-school-vienna-01106

Španska škola jahanja (nem. Spanische Hofreitschule) je austrijska institucija posvećena očuvanju klasične dresure i obuci konja lipicanera, sa sedištem u Beču u Austriji, čiji su nastupi u Hofburgu takođe turistička atrakcija. Vodeći konji i jahači škole takođe povremeno prave turneje i nastupaju širom sveta. Jedna je od „velike četvorke“, najprestižnijih akademija klasičnog jahanja na svetu, zajedno sa Cadre Noir, Portugalskom školom konjičke umetnosti i Kraljevskom andaluzijskom školom.[1]

Španska škola jahanja upisana je na Uneskovu listu nematerijalne svetske baštine 2015. godine.[2]

Lokacija[uredi | uredi izvor]

Španska škola jahanja lipicanera koji nastupaju u Zimskoj dvorani za jahanje.
Konji lipicaneri vraćaju se u štale nakon treninga. Staje se nalaze pored arene Španske škole jahanja u Beču u Austriji, gde nastupaju.

Španska škola jahanja se nalazi između Mihaelerplaca i Jozefsplaca, unutar palata Hofburg u centru Beča. Predstave se održavaju u Zimskoj školi jahanja, izgrađenoj između 1729–1735. Zimska škola jahanja je sala preplavljena sunčevim svetlom, uglavnom bela sa nešto bež i svetlosive boje, sa portretom cara Karla VI iznad kraljevske lože i nasuprot ulaza (koga jahači uvek pozdravljaju pre nego što počnu), dimenzija 55 x 18 m i 17 m visine.

Španska škola jahanja ima letnje štale u Heldenberg-Vecdorf u Donjoj Austriji. 68 pastuva se tamo odvode u julu i avgustu tokom sedam nedelja, gde se drže u štalama sa stazama. Konji se u ovom periodu ne školuju, već se jašu u obližnjoj šumi.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Zimska škola jahanja

Škola jahanja prvi put je dobila ime tokom Habsburške monarhije 1572. godine, mnogo pre francuske arene Antoana de Pluvinela, i najstarija je te vrste na svetu.[3] Zapisi pokazuju da je drvena arena za jahanje prvi put puštena u rad 1565. godine, ali je car Karlo VI tek 1729. godine zadužio arhitektu Jozefa Emanuela Fišera fon Erlaha da sagradi belu halu za jahanje koja se koristi danas. Pre toga, škola se odvijala u drvenoj areni na Jozefsplacu. Jedno vreme sala za jahanje se koristila za razne ceremonije, ali sada je otvorena za javnost, koja može biti svedok obuke i nastupa pastuva.

Španska škola jahanja dobila je ime po španskim konjima koji su činili jednu od osnova lipicanerske pasmine koja se isključivo koristi u školi. Konji koji se dopremaju u špansku školu jahanja danas se uzgajaju u saveznoj ergeli Piber koja se nalazi u blizini sela Piber u zapadnoj Štajerskoj, u Austriji. Jedan od originalnih pastuva koji se koristio za razvoj pasmine bila je Lipica, u blizini Trsta u današnjoj Sloveniji, koja je dala ime pasmini.

Španska škola jahanja ima prethodnike u vojnim tradicijama još od Ksenofona u Antičkoj Grčkoj, a posebno od vojnog jahanja u srednjovekovnom dobu kada su vitezovi pokušavali da zadrže prednost na bojnom polju bacajući teški oklop i učeći da manevrišu brzo i složeno na bojnom polju kojim dominira vatreno oružje.[4]

Tradicionalno, lipicanere u školi treniraju i jašu muškarci, mada španska škola jahanja navodi da nikada nije postojala zvanična zabrana za žene. U oktobru 2008. dve žene, Sojourner Morel, 18-godišnjakinja iz Ujedinjenog Kraljevstva i Hana Zitlhofer, 21-godišnjakinja iz Austrije, položile su prijemni ispit i primljene su da se školuju za jahače u školi - prve žene koje su učinile to za 436 godina.[5] [6]

Metode[uredi | uredi izvor]

Metode koje koristi Škola jahanja zasnovane su na metodama Fransoa Robišon de la Gerinijera. Uobičajeni je mit da su pokreti razvijeni da pomažu u borbi; u stvari, korišćeni su da ojačaju telo i um ratnog konja i učine ga vrhunskim sportistom, a ne napadačem. Svi pokreti se zasnivaju na onima koje konj prirodno izvodi kada je na slobodi, sa izuzetkom jednostrukih promena.

Pastuvi se uče u tri faze:

  1. Jahanje napred - Ova faza započinje kada se konj prvi put dovede u špansku školu jahanja kao četvorogodišnjak. Pastuv se uči da se osedla i zauzda, a započinje radom na konopcu da bi se konj naučio na opremu, poboljšala njegova poslušnost i ojačali mišići.
  2. Škola za kampanju - Konj je obično spreman za drugu etapu nakon godinu dana jahanja u prvoj fazi, iako je ovaj vremenski okvir uvek prilagođen pojedinačnom konju. Tokom ove druge faze mladi pastuvi su uvek u rukama iskusnih jahača, kako bi se sprečio razvoj loših navika zbog nepravilnog rada. Tokom ovog vremena se odvija većina treninga, a konj uči da skraćuje i produžava hod i izvodi bočne pokrete, pri čemu se većina posla odvija u kasu. Ova faza zahteva najviše vremena, uglavnom dve trećine ukupnog vremena potrebnog za stvaranje "gotovog" konja. Pre kraja ove faze, pastuvi se upoznaju sa dvostrukom uzdom.
  3. Srednja škola - U ovoj fazi, jahač će postepeno potiskivati konja do savršenstva u kontaktu, gipkosti i impulsu. Kroz ovaj rad konj će naučiti da izvodi neke od najtežih pokreta kao što su pirueta, pasaž, Piaffe i One-Tempi-Change.

I jahači su pažljivo školovani. Prvo rade na vođenju konja u krug bez uzengija i uzda na dobro dresiranim konjima do 3 godine. Tada im je dozvoljeno da sami kontrolišu životinje, pod okom iskusnog jahača, sve dok ne budu mogli da izvode pokrete u srednjoj školi. Uz intenzivan trening, ovo će trajati 2–4 godine. Jahaču je tada dozvoljeno da obuči mladog pastuva do srednje škole, što obično traje 4–6 dodatnih godina.

  • Levade
    Levade
  • Capriole
    Capriole
  • Courbette
    Courbette
  • Piaffe
    Piaffe
  • Ballotade
    Ballotade
  • Croupade
    Croupade

Predstave[uredi | uredi izvor]

Predstave u Španskoj školi jahanja prvobitno su se predstavljale samo gostima dvora, a onda kada su konačno otvorene za širu populaciju na početku veka, to je bilo samo za posebne prilike. Međutim, nakon pada Austro-Ugarske imperije 1918. godine, škola je otvorila redovne predstave široj javnosti kako bi pomogla da se plati njeno održavanje.

Prvobitne predstave bile su prilično kratke, glavni jahači su predstavljali pastuve u pokretima srednje škole, vežbe na dugoj uzdi, a zatim Pas de deux (dva konja u ogledalu) i četiri konja Quadrille bi završila nastup.

Program se danas proširio. Počinje sa „Mladim pastuvima“ koji su nedavno stigli iz ergele u Piberu. Naredni deo je "svi koraci i pokreti iz srednje škole" gde četiri potpuno obučena pastuva obavljaju svaki od pokreta viđenih u Grand Prix Dressage. Konji se jašu sa duplim uzdama, da bi pokazali visok nivo obučenosti. Potom se prikazuje Pas De Deux, sa dva konja koja kao u ogledalu prikazuju pokrete iz srednje škole.

Sledeći odeljak je deo gde se pokazuje kako su konji obučeni za skokove levade, capriole i courbette.

Predstava završava sa School Quadrille, koji se sastoje od 8 jahača na konjima koji izvode figure uz klasičnu muziku. U trajanju od 20 minuta, školski kadril španske škole jahanja najduži je i najteži na svetu.

Odeća i oprema[uredi | uredi izvor]

Mladi pastuv na putu od treninga do staje

Svi jahači nose tradicionalnu uniformu: braon kapute, kape sa dva roga, bele pantalone, bele kožne rukavice, i crne visoke čizme. Mamuze u obliku labudovog vrata takođe su deo uniforme. Carska uniforma (u modi 1795–1820) ostala je relativno nepromenjena tokom 200 godina.

Tokom izvođenja, potpuno obučeni pastuvi nose tradicionalni pozlaćeni naprsnik i podrepač. Oni takođe nose „školsko sedlo“, koje je napravljeno od jelenske kože i veće je od češće viđenog engleskog sedla koje škola koristi prilikom obuke pastuva i jahača. Pozlaćene dvostruke uzde koriste se samo za performanse. Svi konji, osim mladih pastuva, nose ispod sedla crvena i zlatna ili zelena i zlatna platna za sedla.

Mladi pastuvi nisu izloženi istoj opremi kao i zrelije životinje. Jašu se sa običnom uzdom i jednostavnom engleskom sedlu. Za treninge se koriste crne uzde.

Španska škola jahanja prikazana je u nedavnim austrijskim kolekcionarskim kovanicama: austrijski prigodni kovani novac predsedavajućeg EU od 5 evra, kovan 18. januara 2006. Na reversu je prikazana bečka carska palata Hofburg na trgu „Jozefsplac“. Konjička statua Josifa II je u središtu. Desno se vidi krilo Hofburga u kome se nalaze španska škola jahanja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Horse & Hound – 7 Things You Need to Know about the Portuguese School of Equestrian Art
  2. ^ „Classical horsemanship and the High School of the Spanish Riding School Vienna”. ich.unesco.org. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  3. ^ Podhajsky, Alois (1967). The Complete Training of Horse and RiderNeophodna slobodna registracija. Doubleday. str. 292 pages. ISBN 0-948253-51-7. 
  4. ^ Keegan, John (1993). A History of Warfare. Vintage Books. str. 341. 
  5. ^ „Lippizaner school gets first graduates in 436 years”. meeja.com.au. 2008-10-16. Arhivirano iz originala 16. 02. 2012. g. Pristupljeno 2008-10-16. 
  6. ^ Zawadil, Alexandra (15. 10. 2008). „Women ride Vienna dancing horses after 436 years”. Reuters. Arhivirano iz originala 28. 04. 2012. g. Pristupljeno 04. 06. 2021. 

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Španska škola jahanja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шпанска_школа_јахања&oldid=27053471”