Svest

Crtež delova ljudskog mozga (Leonardo da Vinči).

Svest je sveukupnost doživljaja i psihičkih procesa u pojedincu (lična svest) ili društvenoj zajednici (društvena svest). Uopšteno, označava stanje budnosti i reaktivnosti na događanja u okolini, nasuprot stanju spavanja i nesvesti. Međutim, nedostatak definicija doveo je do milenijuma analiza, objašnjenja i debata filozofa, teologa, lingvista i naučnika. Mišljenja se razlikuju o tome šta tačno treba proučavati ili čak smatrati svešću. U nekim objašnjenjima, to je sinonim za um, au drugim vremenima, aspekt uma. U prošlosti je to bio nečiji „unutrašnji život“, svet introspekcije, privatne misli, mašte i volje. Danas često uključuje bilo koju vrstu saznanja, iskustva, osećanja ili percepcije. To može biti svest, svest o svesti ili samosvest ili se stalno menja ili ne. Različiti raspon istraživanja, pojmova i spekulacija izaziva radoznalost da li se postavljaju prava pitanja.

U psihologiji, svest je u najopštijem značenju sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (oseti, opažaji, sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, osećanja, potrebe i sl.) koje smo u stanju neposredno da opazimo samoposmatranjem i relativno jasno opišemo ili na drugi način izrazimo. U psihološkom smislu svest je isto što i doživljavanje uopšte, sveukupnost psihičkih procesa, subjektivni život pojedinca i njegova samoopažanja.

U sociologiji, svest je sistem uverenja, predstava, stavova, vrednosti i znanja, nastao pod uticajem tradicije i društveno-kulturnih činilaca, koji pripada jednom kolektivu, društvu ili društvenom sloju (društvena svest, klasna svest, nacionalna svest). Definiše se i kao psihička stvarnost koja obuhvata sadržaj čulnih podataka i opažaja. Predstavlja stečena znanja i navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja građana o nekoj pojavi.

U filozofiji, svest je znanje o neposrednom doživljaju sebe, stanje neposrednog spoznavanja. Jedan je od osnovnih ontoloških problema, jer istražuje odnos između bitka i svesti (materijalnog i psihičkog, stvarnog i duhovnog). U spoznajnoj teoriji svest je osnova refleksije i usmerenost na sadržaje spoznavanja.

U prenesenom smislu svest je spoznajna ili moralna sigurnost u određivanju nekog predmeta, društvene zbilje ili samog sebe.

Savest

Blizak svesti je i pojam savesti. Savest je ljudskoj prirodi urođena sposobnost moralnog prosuđivanja vlastitih postupaka i misli. Prema psihološkom i psihoanalitičkom tumačenju, to je sistem internalizovanih moralnih vrednosti i pravila o tome šta je dobro ili zlo, dozvoljeno ili zabranjeno, moralno ili nemoralno. Stvara se tokom postupka socijalizacije identifikacijom sa najvažnijim osobama iz okoline, posebno sa roditeljima. Najvažnija funkcija savesti je upravljanje rušilačim i neprihvatljivim težnjama odnosno sprečavanje da dopru do Ega. Po psihoanalizi, Superego je kontrolor Ega, „unutrašnji sudija” koji osuđuje, preti i svirepo kažnjava Ego, baš kao što su to roditelji ranije činili svom detetu.

Svest u filozofiji

Dekart određuje svest kao sigurni temelj istine ili bitka. Lajbnic uvodi monade kao aktivne i žive svesti, s najvišim stupnjem Bogom. Kant uvodi pojam “transcendentalne svesti”. Hegel uvodi “fenomenologijom duha” kao razvoj pojavnih oblika svesti apsolutnog duha.

Prirodu svesnog iskustva i prepreke unutar toga iskustva u filozofiji uma problematizuju fizikalizam, biheviorizam i funkcionalizam.

Svest u psihologiji

U psihologiji, svest je ukupnost subjektivnih psihičkih procesa na koje je pojedinac usmeren u određenom trenutku; u tom je značenju usko povezana s fenomenom pažnje.

Iako je svest bila jedan od središnjih pojmova tradicionalne psihologije, pod uticajem biheviorizma je, kao isključivo subjektivni fenomen, zanemarena u kasnijim psihološkim istraživanjima.

U novije se doba ponovo istražuje, posebno u području kognitivne psihologije. Rezultati novijih neuronaučnih analiza upućuju na to da je svest vezana uz rad složenih moždanih neuronskih krugova koji uključuju delove kore velikoga mozga u čeonom, temenom i slepoočnom režnju, ali i neka supkortikalna područja, ponajpre delove talamusa.

Svest u budizmu

Glavni članci: Svest (budizam) i Pažnja (budizam)

Svest je jedan od temeljnih pojmova u budizmu. Predstavlja čin registrovanja čulnog podražaja i ideja u trenutku dok se odigravaju. U budizmu, svest je jedna od karika u uslovnom nastajanju patnje, i njeno ukidanje je preduslov koji vodi nirvani. Buda je govorio:

Žeđ i strast za svešću o viđenom, dodirnutom, mirisanom, kušanom, čutom, mišljenom, jesu smetnje umu. Kada je monah napustio umne smetnje u ovih šest slučajeva, [njegov] um postaje upotrebljiv za one stvari koje treba saznati neposrednim znanjem.

— Sidarta Gautama

Svest je reakcija ili odgovor koji za osnovu ima jedno od šest čula (oko, uho, nos, jezik, telo i um), a za svoj predmet jednu od njima odgovarajućih pojava (lik, zvuk, miris, ukus, opipljivo i ideju ili misao). Na primer, svest o viđenom (cakkhu-viññana) ima oko kao osnovu i vidljiv lik kao objekat. Mentalna svest (mano-viññana) ima um (manas) kao osnovu i ideju ili misaonu pojavu (dhamma) kao svoj predmet. Slično osećaju, opažaju ili volji, svest je takođe šestovrsna, u odnosu na šest vrsta čula.

Interdisciplinarne perspektive

Zapadni filozofi još od vremena Dekarta i Loka su nastojali da shvate prirodu svesti i kako se ona uklapa u širu sliku sveta. Ova pitanja ostaju centralna i za kontinentalnu i za analitičku filozofiju, u fenomenologiji i filozofiji uma.

Svest je takođe postala značajna tema interdisciplinarnog istraživanja u kognitivnim naukama, uključujući oblasti kao što su psihologija, lingvistika, antropologija, neuropsihologija i neuronauka. Primarni fokus je na razumevanju toga šta biološki i psihološki znači da informacije budu prisutne u svesti – to jest, na određivanju neuronskih i psiholoških korelata svesti.

U medicini, svest se procenjuje posmatranjem uzbuđenja i reakcije pacijenta, i može se posmatrati kao kontinuum stanja u rasponu od pune budnosti i razumevanja, preko dezorijentacije, delirijuma, gubitka smislene komunikacije i konačno gubitka pokreta kao odgovora na bolne stimuluse. Pitanja od praktične važnosti uključuju kako se prisustvo svesti može proceniti kod teško bolesnih, komatoznih ili anesteziranih ljudi i kako lečiti stanja u kojima je svest oštećena ili poremećena. Stepen svesti se meri standardizovanim skalama za posmatranje ponašanja kao što je Glazgovska skala kome.

Vidi još

• Pažnja
• Budnost
• Nesvesno
• Svest (budizam)
• Psihopatologija svesti
• Svesnost (psihologija)

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Susan Blackmore,. „The Hardest Problem: Decoding the puzzle of human consciousness”. Scientific American. 319 (3): 48—53. septembar 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Karl J Friston, The mathematics of mind-time, Aeon, (May 2017)
• Anil Seth, The Real Problem, Aeon, (November 2016)
• Damasio, Antonio (2012). Self Comes to Mind: Constructing the Conscious Brain. Vintage. ISBN 978-0307474957. 
• Zelazo, Philip David; Moscovitch, Morris; Thompson, Evan (2007). The Cambridge Handbook of Consciousness. Cambridge University Press. ISBN 978-0521674126. 
• Kak, Subhash. "The Gods Within: Mind, Consciousness and the Vedic Tradition" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. децембар 2017), Munshiram Manoharlal. 2002. ISBN 978-81-215-1063-9.
• The Origin of Consciousness in the Breakdown of the Bicameral Mind https://www.amazon.com/dp/0618057072/ref=cm_sw_r_cp_api_USoEBbWVJ5XNM
• Chalmers, David (1996). The Conscious Mind: In Search of a Fundamental Theory. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511789-9. 
• Dehaene, Stanislas (2014). Consciousness and the Brain: Deciphering How the Brain Codes Our Thoughts. Viking Press. ISBN 978-0670025435. 
• Dennett, Daniel (1991). Consciousness Explained. Little, Brown and Company. ISBN 9780316439480. 
• Frankish, Keith (2021). Consciousness: The Basics. Routledge. ISBN 9781138655980. 
• Harley, Trevor (2021). The Science of Consciousness: Waking, Sleeping, and Dreaming. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-56330-8. doi:10.1017/9781316408889. 
• Irvine, Elizabeth (2013). Consciousness as a Scientific Concept: A Philosophy of Science Perspective. Dordrecht, Netherlands: Springer. ISBN 978-94-007-5172-9. doi:10.1007/978-94-007-5173-6. 
• Koch, Christof (2019). The Feeling of Life Itself: Why Consciousness Is Widespread but Can't Be Computed. MIT Press. ISBN 9780262042819. 
• Overgaard, Morten; Mogensen, Jesper; Kirkeby-Hinrup, Asger, ur. (2021). Beyond Neural Correlates of Consciousness. Routledge. ISBN 9781138637986. 
• Prinz, Jesse (2012). The Conscious Brain: How Attention Engenders Experience. Oxford University Press. ISBN 9780195314595. doi:10.1093/acprof:oso/9780195314595.001.0001. 
• Schneider, Susan; Velmans, Max, ur. (2017). The Blackwell Companion to Consciousness (2nd izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-470-67406-2. 
• Seth, Anil (2021). Being You: A New Science of Consciousness. Penguin Random House. ISBN 9781524742874. 
• Thompson, Evan (2014). Waking, Dreaming, Being: Self and Consciousness in Neuroscience, Meditation, and Philosophy. Columbia University Press. ISBN 9780231136952. 

Spoljašnje veze

• (jezik: hrvatski) svijest (Hrvatska enciklopedija)
• (jezik: hrvatski) svijest (Proleksis enciklopedija)
• Rečnik psihoterapije o savesti
• Giubilini, Alberto. „Conscience”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Gulick, Robert Van. „Consciousness”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• „Consciousness”. Internet Encyclopedia of Philosophy.