Dopamin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dopamin
Nazivi
IUPAC naziv
4-(2-aminoethyl)benzene-1,2-diol
Drugi nazivi
2-(3,4-dihydroxyphenyl)ethylamine;
3,4-dihydroxyphenethylamine;
3-hydroxytyramine; DA; Intropin; Revivan; Oxytyramine
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.101
MeSH Dopamine
  • InChI=1/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2
    Ključ: VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYAA
  • Oc1ccc(cc1O)CCN
Svojstva
C8H11NO2
Molarna masa 153,18 g/mol
Tačka topljenja 128 °C (262 °F; 401 K)
60.0 g/100 ml
Opasnosti
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26 S36
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Dopamin je hemijska supstanca koju proizvodi organizam. U centralnom i perifernom nervnom sistemu deluje kao neurotransmiter.[3][4] Deluje i kao hormon koga luči hipotalamus, a koji inhibira lučenje prolaktina iz hipofize. Iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenalin.

U popularnoj kulturi i medijima, dopamin se često prikazuje kao glavna hemikalija zadovoljstva, ali trenutno mišljenje u farmakologiji je da dopamin umesto toga daje motivacioni značaj;[5] drugim rečima, dopamin signalizira percipiranu motivacionu istaknutost; (tj. poželjnost ili averzivnost) ishoda, što zauzvrat pokreće ponašanje organizma ka postizanju tog ishoda ili dalje od njega.[6]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

U mozgu postoje tri značajna sistema koja luče dopamin.

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kao kateholamini. Svi kateholamini nastaju iz aminokiseline tirozin.

U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiseline fenilalanin.

Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzima tirozinhidroksilaza do 3,4 dihidroksifenilalanina L-(DOPA). Zatim se DOPA pod uticajem enzima dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.

Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičke vezikule. Putem egzocitoze dolazi do oslobađanja dopamina u sinaptičku pukotinu, a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.


Biosintetički putevi za kateholamine i trag amine u ljudskom mozgu[7][8][9]
Graphic of trace amine and catecholamine metabolism
Dopamin
primarni
put
manje
zastupljeni
put
The image above contains clickable links
Kod ljudi, kateholamini i fenetilaminergički trag amini su izvedeni iz aminokiseline L-fenilalanin.

Receptori[uredi | uredi izvor]

Postoji 5 vrsta receptora za dopamin (D1-D5). Dopamin, kao i dopaminski agonisti-bromokriptin, apomorfin se lakše vezuju za receptore D2, D3, D4 nego za D1 i D2. Agonisti su supstance sa istim dejstvom kao i glavna supstanca.[10][11]

D1 i D2 receptori aktiviraju G protein i adenilat ciklazu što dovodi do daljih promena (deluju ekscitatorno). D2, D3, D4 receptori takođe aktiviraju G protein, ali sad se adenilat ciklaza inhibira i otvaraju kalijumovi kanali (deluju inhibitorno).

D1 receptori se nalaze u glatkim mišićnim ćelijama bubrežnih arterija. Njihovom aktivacijom se ove arterije proširuju, pa se prokrvljenost bubrega povećava.

D2 receptori su pretežno smešteni u mozgu, pogotovo u: prugastom telu i hipofizi. Takođe u limbičkom sistemu se aktivacijom ovih receptora izaziva euforija. Još neke funkcije se vezuju za ove receptore kao npr. entiemetičko dejstvo (suzbijaju mučninu)... D2 receptori se nalaze takođe i na dopaminergičkim neuronima čime se lučenje dopamina putem autoregulacije smanjuje.

Glavni članak: G protein spregnuti receptori

Inaktivacija[uredi | uredi izvor]

Dopamin se odstranjuje iz sinaptičke pukotine reapsorpcijom u presinaptičke završetke. Ovaj transport vrši se aktivno, kao kotransport sa jonima natrijuma.

Glavni članak: Membranski transport

Resorbovani dopamin se razgrađuje u citoplazmi neurona ili ponovo skladišti u vezikule. U razgradnji dopamina učestvuju dva enzima: katehol-O-metiltransferaza (KOMT) i monoaminioksidaza-A (MAO)-A. Njegovom razgradnjom nastaju dihidroksifenilsirćetna kiselina i hemovanilinska kiselina. One se izlučuju mokraćom i merenje njihove koncentracije u mokraći služi za dijagnozu nekih bolesti sistema kateholamina.

Bolesti izazvane poremećajem dopaminskih sistema[uredi | uredi izvor]

Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergičkih neurona u limbičkom sistemu povećana. Lekovi koji inhibiraju ove receptore (neurone) koriste se za lečenje šizofrenije (neuroleptici).

Nastaje usled propadanja neurona koji luče dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše se tremorom, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića (rigor), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...

Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore. Time se izaziva euforija i izaziva zavisnost (pre svega psihička).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava (2000). Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Malenka RC; Nestler EJ; Hyman SE (2009). Sydor A; Brown RY, ur. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd izd.). New York: McGraw-Hill Medical. str. 147—48, 366—67, 375—76. ISBN 978-0-07-148127-4. 
  6. ^ Puglisi-Allegra, Stefano; Ventura, Rossella (2012). „Prefrontal/Accumbal catecholamine system processes high motivational salience”. Frontiers in Behavioral Neuroscience. 6: 31. PMC 3384081 Slobodan pristup. PMID 22754514. doi:10.3389/fnbeh.2012.00031 Slobodan pristup. .
  7. ^ Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. PMID 19948186. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005. 
  8. ^ Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. PMID 15860375. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007. 
  9. ^ Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. PMID 24374199. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025. 
  10. ^ Rummel, Forth Henschler (2001). Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  11. ^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava (2000). Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  • Rummel, Forth Henschler (2001). Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Допамин&oldid=27551004”