Момир Талић
Момир Талић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. јул 1942. |
Место рођења | Пискавица, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 28. мај 2003.60 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Војна каријера | |
Војска | ЈНА(1961—1992) ВРС (1992—1999) |
Чин | генерал-пуковник |
Командант | 1. Крајишки корпус Војске републике Српске |
Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
Одликовања |
Момир Талић (Пискавица, 15. јул 1942 — Београд, 28. мај 2003) био је генерал-пуковник Војске Републике Српске.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 15. јула 1942. у селу Пискавица, Бања Лука од оца Бјелана. По националности је Србин.
Основну школу завршио је 1954, а реалну гимназију 1961. Подофицирску школу завршава 1960, а Војну академију Копнене војске - смјер оклопне јединице 1966. Ступио је у Југословенску народну армију као активно војно лице 25. јула 1961. године са специјализацијом за оклопно-механизоване јединице. Потом завршава Командно-штабну школу Копнене војске 1978. и Командно- штабну школу оператике Копнене војске 1988. Унапређиван је у чин водника 27. септембра 1969, поручника 8. октобра 1969, капетана 22. децембра 1971, капетана прве класе 22. децембра 1974, мајора 22.децембра 1982, потпуковника 22.децембра 1982, пуковника 22. децембра 1987, генерал-мајора 31. децембра 1991, генерал-потпуковника 10. новембра 1993. и генерал-пуковника 14. септембра 1999.[1]
Обављао је дужности: командир тенка 1960-1961; четни старјешина уједно командир позадинског одјељеља у тенковској чети 1961 -1966; командир 1. вода тенковске чете 1966-1970; командир тенковске чете 1970-1974; на школоваљу 1974-1976; командант 195. оклопног батаљона у 9. армији 1976-1980; начелник штаба, уједно замјеник команданта 1. гардијског оклопног пука 1980-1985; командант пука 1985-1987; на школоваљу 1987; командант 2. гардијског механизованог батаљона 1987 -1989; начелник штаба уједно замјеник команданта 1. гардијског хаубичког дивизиона 1989-1992; командант 1. крајишког корпуса Војске Републике Српске 1992-1998; начелник Генералштаба Војске Републике Српске 1998-1999. Службовао је у гарнизонима: Јастребарско, Београд, Марибор, Ваљево, Београд и Бања Лука.[1]
На дужност начелника штаба и замјеника команданта 5. (Бањалучког) корпуса ЈНА постављен је 26. јула 1991. и на тој дужности остаје до 19. марта 1992, када постаје комадант тог корпуса. Овај корпус је по повлачењу ЈНА из Босне и Херцеговине и стварања Војске Републике Српске преименован у 1. Крајишки корпус, а генерал Талић постаје командант тог корпуса. Био је једини официр који је у ВРС ушао са чином генерала бивше ЈНА. Дужност начелника Генералштаба ВРС вршио је од 6. марта 1998. године. Хашки трибунал је подигао тајну оптужницу против генерала Талића 12. марта 1999. године за ратне злочине у току рата у БиХ. Ухапсиле су га аустријске власти 25. августа 1999. године док је, као начелник Генералштаба Војске Републике Српске, боравио у Бечу на семинару ОСЦЕ-а. Пензионисан је 25. августа 1999.
Због нарушеног здравственог стања пуштен је из Притворске јединице Хашког Трибунала у Шевенингену да се брани са слободе. Преминуо на ВМА у Београду 28. маја 2003. године.[1] Сахрањен је 31. маја 2003. уз највише војне и вјерске поцасти на породицном гробљу Пискавица код Бање Луке.[2] У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у његовом родном селу на платоу испред православне цркве откривена је спомен биста генералу Талића.[3]
Био је ожењен са Миленком (преминула 1996) са којом је имао синове Момира (1969) и Николу (1971). Од сина Момира има унука Марка (1998), а од сина Николе има унуке Ану (2005) и Кристину (2007) и унука Данила (2010).[1]
Одликовања[уреди | уреди извор]
ЈНА[уреди | уреди извор]
- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1970,[1]
- Орден Народне армије са сребрном звездом 1973,[1]
- Орден за војне заслуге са златним мачевима 1979,[1]
- Орден Народне армије са златном звездом 1983,[1]
- Орден братства и јединства са сребрним венцем 1988.[1]
ВРС[уреди | уреди извор]
- Орден Карађорђеве звијезде првог реда.[1]
- Орден Немањића првог реда.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и Сокановић, Саво; Илић, Радован; Каришик, Миленко; Шкрбић, Петар (2017). Генерали Републике Српске 1992-2017: биографски рјечник. Бања Лука: Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске. стр. 172—173. ИСБН 978-99938-614-8-5.
- ^ Н., Н. (02. 06. 2003). „Сахрањен генерал Момир Талић”. Независне новине.
- ^ Срна (2010-07-10). „Откривена спомен биста генералу Талићу у Пискавици”. Независне новине (на језику: српски). Приступљено 2023-11-08.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рођени 1942.
- Умрли 2003.
- Бањалучани
- Генерали Војске Републике Српске
- Српске војсковође
- Официри ЈНА
- Носиоци одликовања Републике Српске
- Личности Рата у Босни и Херцеговини
- Срби у Босни и Херцеговини
- Официри Војске Републике Српске
- Оптужени пред Хашким трибуналом
- Начелници Генералштаба Војске Републике Српске
- Носиоци Ордена Немањића
- Носиоци Карађорђеве звијезде (Република Српска)
- Сахрањени у Бањој Луци
- 1. крајишки корпус ВРС
- Генералштаб Војске Републике Српске