Azot-monoksid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Azot-monoksid
Nitrik oksid
Nitrik oksid
Identifikacija
ChEBI
DrugBank
ECHA InfoCard 100.030.233
KEGG[1]
MeSH Nitric+oxide
RTECS QX0525000
UN broj 1660
Svojstva
NO
Molarna masa 30.006 g/mol
Agregatno stanje bezbojan gas
paramagnetičan
Gustina 1.269 g/cm3 (tečnost)
1.3402 g/l (gas)
Tačka topljenja −1.636 °C (−2.913 °F; −1.363 K)
Tačka ključanja −1.508 °C (−2.682 °F; −1.235 K)
7.4 ml/100 ml (STP)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholz, CS2
Indeks refrakcije (nD) 1.0002697
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Lineraran, C∞v
Termohemija
210.76 J K−1 mol−1
+90.29 kJ/mol
Farmakologija
Načini upotrebe Inhalacija
Farmakokinetika:
dobra
plućne kapilare
2–6 sekundi
Opasnosti
Glavne opasnosti Toksičan
R-oznake R26, R34
S-oznake (S1), S9, S26, S36, S45
Tačka paljenja ne-zapaljiv
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Azot-oksid ili azot-monoksid je a hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom NO. Ovaj gas je važni signalni molekul u organizmu sisara, uključujući i čoveka i izuzetno važan intermedijer u hemijskoj industriji. On je takođe i toksični produkt u vazduhu, koji nastaje kao izduvni gas automobila i fabrika.

NO je važan prenosilac informacija u molekulima, koji uključuje mnoge fiziološke i patološke procese u organizmu sisara, on je i koristan i štetan.[4]Odgovarajući nivoi NO produkcije su važni u zaštiti organa od oštećenja, npr. zaštita jetre od ishemije. Međutim odražavajući nivoi NO produkcije odražavaju se direktno kao otrov u tkivu i doprinose vaskularnim kolapsima, udruženim sa septičkim šokom, dok god je hronični oblik azot-monoksida udružen sa različitim karcinomoma u inflamatornim uslovima, uključujući početne stadijume dijabetesa, multiple skleroze, artritisa i ulceroznog kolitisa.[5]

Azot oksid ne treba mešati sa azot-suboksidom (N2O), opštim anestetikom ili sa azot-dioksidom (NO2) koji predstavlja još jedan oblik zagađivača vazduha. NO molekul je slobodni radikal, što je od velike važnosti za razumevanje njegove velike aktivnosti. U reakciji sa kiseonikom u vazduhu, prepoznaje se po crvenkasto-braon boji.[6][7]

Uprkos tome što je u početku bio običan molekul, NO je osnovni molekul za razumevanje brojnih procesa u neurologiji, psihologiji, i imunologiji, pa je i proglašen za “Molekul godine” 1992.[8]

Izvori[uredi]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471
  5. Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.
  6. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  7. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  8. Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (1992). „NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).”. Science. 258 (5090): 1862—1864. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]