Finska sauna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finska sauna
Finska sauna
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionFinska
Svetska baština Uneska
Lista upisaUNESKO
Unesko oznaka01596
Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa2020
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/sauna-culture-in-finland-01596
Sauna studentske zajednice u Karenu

Finska sauna (šved. bastu) je značajan deo finske kulture.[1] i kao takva upisana je na Uneskovu liste nematerijalne kulturne baštine na sastanku Međuvladinog komiteta za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa 17. decembra 2020. godine.[2] Prema ovlašćenju države, Finska agencija za nasleđe se obavezuje, zajedno sa finskim zajednicama sauna i promoterima kulture saune, da zaštiti vitalnost tradicije sauna i da istakne njen značaj kao deo običaja i blagostanja.[3][4]

Sama reč sauna finskog je porekla.[5]

Poreklo saune[uredi | uredi izvor]

Sauna u Finskoj je stari fenomen i njegovim korenima je teško ući u trag, ali veruje se da su njegove najranije verzije iz 7000. p. n. e. Kuće kupatila su zabeležene u Evropi tokom istog vremenskog perioda, ali finske navike kupanja su tokom većeg dela istorije bile slabo dokumentovane. Jedno od prvih pisanih pominjanja nečega što se veruje da su običaji sauna predaka Finaca napisao je monah Nestor 1112. godine. Pričao je o „vrućim drvenim saunama u kojima se goli kupači tuku grančicama i na kraju preliju hladnom vodom“.

Tokom reformacije u Skandinaviji popularnost sauna proširila se i na druge zemlje jer su evropske kuće kupatila bile uništene.

Jedan od razloga zašto je kultura saune u Finskoj uvek cvetala bio je svestranost saune. Kada su se ljudi kretali, prvo što su uradili je izgradnja saune. Finci su koristili saunu za život, jelo, rešavanje higijenskih pitanja i, što je najvažnije, žene su se porađale u gotovo sterilnom okruženju. Za razliku od mnogih drugih, gušće naseljenih mesta u Evropi, dostupnost drveta potrebnog za izgradnju i zagrevanje saune nikada nije predstavljala problem. Još jedan razlog njene popularnosti je taj što u tako hladnoj klimi sauna omogućava ljudima da se greju bar na kratak vremenski period. Međutim, leti su jednako popularne kao i zimi.

Finski običaji saune[uredi | uredi izvor]

Saune su sastavni deo načina života u Finskoj. Nalaze se na obalama brojnih finskih jezera, u privatnim stanovima, sedištima preduzeća, u Parlamentu, pa čak i na dubini od 1.400 m (4.600 ft) u rudniku Pihasalmi. Sauna je važan deo nacionalnog identiteta[6] i oni koji imaju priliku obično koriste saunu bar jednom nedeljno. Tradicionalni dan saune je subota.[7]

Finska vihta (vasta u istočnoj Finskoj), napravljena od breze. Koristi se u tradicionalnom kupanju u sauni za masažu i stimulaciju kože.

Tradicija saune je toliko jaka da kad god Finci odu u inostranstvo, uživaju u šansi da imaju dobru saunu: čak i finska crkva u Roterhiteu u Londonu ima svoju saunu. Finski vojnici u mirovnim misijama poznati su po svojim saunama; čak i u misiji OUN u Eritreji, sauna je bila jedna od prvih zgrada koja je podignuta.[8] Finski vojni terenski priručnik iz Drugog svetskog rata navodi da je pauza od osam sati dovoljna da bi jedan bataljon mogao da izgradi saune, zagreje ih i okupa se u njima.[traži se izvor] Saune su, čak i u vojsci, strogo egalitarna mesta: u sauni se ne koriste naslovi ili hijerarhije.

Korišćenje saune započinje pranjem (obično tuširanjem), nakon čega sledi sedenje u sobi saune, a soba se obično zagreje na 80—110 °C (176—230 °F). Voda se baca na vruće kamenje na vrhu kiuas, specijalne peći za zagrevanje saune. Ovo stvara velike količine vlažne pare, poznate kao löyly, povećavajući vlagu i prividnu temperaturu u sauni. Za ovu vrstu pare koristi se samo reč löyly; finska reč höyry („para“) za nju se nikada ne koristi, osim u naučnom smislu. Ekvivalenti za löyly mogu se naći u baltičko-finskim jezicima kao što su karelski löyly, estonski leil, vodijski leülü, vepski l'öl', livski löul. Njegov originalni smisao označava "duh, dah, duša" i to se još vidi u uralskim jezicima - npr. udmurtski lul, komski lol, mansijski läl ("život"),hantijski lil i mađarski lélek.[9]

Kobasice i pivo su tradicionalno osveženje nakon saune.

Povremeno se koristi grančica lisnatih, mirisnih srebrnih breza zvanih vihta (vasta u istočnoj Finskoj) da se nežno tuče po koži. Ovo ima opuštajući efekat na mišiće, a takođe pomaže ublažavanju iritacije od uboda komaraca. Kad vrućina počne da bude neprijatna, uobičajeno je da se skoči u jezero, more ili bazen ili ode pod tuš. Zimi se valjanje u snegu ili čak kupanje u rupi prosečenoj u jezerskom ledu, ponekad koristi kao zamena. Često je posle saune običaj da se sedne u svlačionicu ili na trem saune i uživa u kobasici, zajedno sa pivom ili bezalkoholnim pićima.

Nakon hlađenja od prvog kupanja, čovek se vraća u toplu prostoriju i započinje ciklus ponovo. Broj i trajanje ciklusa hlađenja u toploj sobi variraju od osobe do osobe na osnovu ličnih preferencija. Obično jedan traje najmanje dva ili tri ciklusa, u trajanju od 30 minuta do dva sata. U brojnim finskim vikendicama kupanje može potrajati dugo u noć. Ovo je naročito leti, kada noću praktično nema mraka. Sama sesija saune završava se temeljnim pranjem.

Za nekoga iz Finske, pravila su instinktivna, ali ih je teško pretočiti u reči. U zavisnosti od veličine, sastava, odnosa i starosne strukture grupe mogu se pojaviti tri osnovna obrasca: svi mogu ići u saunu istovremeno, muškarci i žene mogu odvojeno u saunu ili svaka porodica može odvojeno ići u saunu. Mešane saune sa ne-članovima porodice su najčešće kod mlađih odraslih, a prilično su retke za starije ljude ili u formalnijim prilikama. Uobičajeno je da tinejdžeri u jednom trenutku prestanu da idu sa roditeljima u saunu.

U sauni je pogrešno nositi odeću u toploj sobi, mada je prihvatljivo sedeti na malom peškiru, maramici za jednokratnu upotrebu koja podnosi toplotu i vlagu (može biti obavezno u javnoj sauni, kao što je npr. na javnom bazenu). Tokom hlađenja uobičajeno je omotati peškir oko tela. Iako su mešane saune prilično česte, za tipične Fince sauna je, sa nekoliko izuzetaka, strogo neseksualno mesto. U Finskoj „sauna“ znači samo saunu, a ne javnu kuću, seks klub ili slično. U javnim saunama kupaći kostimi su zabranjeni u vrućim sobama iz zdravstvenih razloga: u mnogim zatvorenim bazenima hlor se dodaje u vodu iz higijenskih razloga; ako se kupaći kostimi koji se koriste u takvoj vodi donesu u vrelu sobu, hlor će isparavati i stvariti probleme sa disanjem osobama sa astmom ili alergijama.

U privatnim kućama ili letnjim rezidencijama sauna se obično zagreva u čast gosta i odbijanje može biti teško. Međutim, Finci se obično neće mnogo uvrediti ako ih gost odbije. Ovo je naročito često ako bi odlazak u saunu zahtevao mnogo napora od gosta (kao što je naknadno ponovno nanošenje složene šminke), socijalno nezgodno (osećaj nelagodnosti zbog golotinje i/ili mešovite saune) ili na drugi način nezgodno (ako gost treba da se presvuče ili ako se sauna održava kasno u noć itd.).

Vrste sauna[uredi | uredi izvor]

Unutrašnjost dimne saune u mestu Utsjoki, Finska
Peć za saunu na drva

Mnogo različitih vrsta sauna može se naći u Finskoj. Mogu se klasifikovati ili prema samoj zgradi saune ili prema vrsti peći koju koristi.[10]

Glavna podela sauna je između jednom zagrejanih i neprekidno zagrejanih peći. Sve dimne saune se jednom zagreju, ali postoje i druge vrste peći koje se jednom zagreju.

Jednom zagrejane peći imaju veću količinu kamenja koje se zagreje pre kupanja. To se može postići sagorevanjem drveta, sa ili bez dimnjaka, ulja, drvenih peleta ili prirodnog gasa. Neprekidno zagrejane peći imaju manju količinu kamenja koje se zagreva tokom kupanja. Zagrevanje se može postići gorenjem drva, nafte ili prirodnog plina ili električnim putem.

Temperatura u finskim saunama je od 80—110 °C (176—230 °F), obično 80—90 °C (176—194 °F) i održava se jasno iznad tačke rose, uprkos isparavanju löyly vode, tako da se ne javlja vidljiva kondenzacija pare kao u turskoj sauni.[traži se izvor]

Dimna sauna[uredi | uredi izvor]

Savusauna (dimna sauna) nema dimnjak i tako, kako gori drvo, dim ispunjava sobu. Nakon što sauna dostigne odgovarajuću temperaturu, vatra se gasi i prostorija se provetrava. S obzirom na konstrukciju sobe, sauna zadržava dovoljno toplote tokom trajanja upotrebe. Iako se dimne saune smatraju tradicionalnijim tipom, poslednjih godina zabeležen je značajan porast gradnje.[11] Međutim, zbog napora i vremena potrebnog za rukovanje - grejanje može trajati veći deo dana - verovatno neće zameniti većinu uobičajenih sauna.[12]

Dimne saune još uvek postoje ne samo u Finskoj, već i u Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Smatra se da su jeftine, jednostavne za izgradnju i izdržljive (ako se mere zaštite od požara preduzimaju tokom gradnje saune). Dugotrajnost je zagarantovana dezinfekcionim svojstvima dima.

Jedan specifičan i retko viđen kuriozitet je upotreba gorionika na drvene pelete za zagrevanje dimne peći za saunu, obično stvarnog gorionika ugrađenog u prostoriju pored stvarne sobe sa saunom. Gorionik na drvene pelete, vrlo sličan uljnom gorioniku, tada se koristi za zagrevanje dimne peći saune - praktično velike gomile kamenja. Kako je postupak gorenja mnogo čistiji nego kod konvencionalnih dimnih peći, aroma dima je mnogo manje oštra, dok vlaga nastala sagorevanjem peleta čini vazduh prijatnijim nego kod stalno zagrejanih peći.

Sauna sa peći na drva[uredi | uredi izvor]

Sauna sa peći na drva najčešći je tip saune van gradskih područja, gde je električna sauna češća. Metalna peć sa kamenjem na vrhu (kiuas) zagreva se vatrom od brezovog drveta, koja zagreva prostoriju saune do potrebne temperature. Ako brezovo drvo nije dostupno, bilo koje drugo drvo će se koristiti, ali je poželjno dobro osušeno brezovo drvo zbog dobrog kvaliteta i mirisa i dugotrajnog sagorevanja. Važno je imati dobar löyly, a to je kada je kamenje dovoljno vruće da voda koja se na njih baci ispari u paru koja se diže do kupača. Kupač u svakoj vrsti saune sedi na visokoj klupi blizu plafona gde vruća para brzo dolazi do njega.

Električna sauna[uredi | uredi izvor]

U gradskim stanovima i u većini javnih sauna koristi se električna peć za saunu, jer nije potrebno sagorevanje drveta. Priprema je vrlo jednostavna, samo pritiskanje tastera će biti dovoljno. Obično imaju kamenje za zadržavanje toplote, poput dimne saune i peći na drva, ali ponekad se čak i velika kamena ploča koristi za postizanje istog efekta pri bacanju vode na nju. Većina stambenih zgrada u Finskoj uključuje barem ovu vrstu saune, ili postoji ona koju mogu koristiti stanari zgrade, sa namenskim radnim vremenom za mušku i žensku saunu, i posebnim radnim vremenom za one koji zahtevaju određeno radno vreme. Većina Finaca preferira saunu na drva od električne saune.[traži se izvor]

Pokretne saune[uredi | uredi izvor]

Unutrašnjost mobilne saune ugrađene u prikolicu.
Pokretna sauna ugrađena u prikolicu.

Izviđači i razne druge omladinske organizacije često imaju prenosive saune. Saune su ugrađene u automobile, autobuse, auto prikolice, traktorske prikolice ili čak bicikle i čamce.[13] U Finskoj postoje kompanije koje iznajmljuju mobilne saune,[14] i godišnji događaj mobilne saune u Teuvi.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Belinda Jackson (14. 2. 2020). „Finnish sauna rules: Five things you need to know”. Stuff.co.nz. Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  2. ^ „Saunaperinne Suomesta valittiin Unescon aineettoman kulttuuriperinnön luetteloon” (na jeziku: finski). Museovirasto. Pristupljeno 2020-12-21. 
  3. ^ „Sauna culture in Finland”. UNESCO. Pristupljeno 2020-12-18. 
  4. ^ „Finnish sauna culture steams up UNESCO Heritage List”. YLE. 2020-12-17. Pristupljeno 2020-12-18. 
  5. ^ „Sauna”. Merriam-Webster. Pristupljeno 2020-12-18. 
  6. ^ Valtakari, P.: Finnish Sauna Culture - Not Just a Cliché Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015).
  7. ^ Korhonen, N.: The sauna - a sacred place.
  8. ^ Aurén, V.: Barettiyhdistyksiltä Eritrean Sacristin kirjat (Finnish) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. novembar 2019).
  9. ^ Häkkinen, Kaisa (2005) [2004]. Nykysuomen etymologinen sanakirja (na jeziku: finski). WSOY. str. 657. ISBN 951-0-27108-X. 
  10. ^ „Development of the Finnish sauna”. Suomen Saunaseura ry. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2012. 
  11. ^ „Sauna in Finland today”. Suomen Saunaseura ry. Arhivirano iz originala 02. 02. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2012. 
  12. ^ „Smoke sauna”. Suomen Saunaseura ry. Arhivirano iz originala 31. 10. 2009. g. Pristupljeno 28. 4. 2010. 
  13. ^ „Tässä ovat Kaunein kesäsauna -kilpailun finalistit - äänestä suosikkiasi! | Minun kotini”. Iltalehti.fi. Pristupljeno 2016-11-17. 
  14. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 19. 12. 2011. g. Pristupljeno 2013-02-24. 
  15. ^ „Teuvan sauna-ajot - Etusivu”. Sauna-ajot.com. Pristupljeno 2016-11-17. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Finska sauna na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финска_сауна&oldid=27824830”