Метилфенидат

С Википедије, слободне енциклопедије
Метилфенидат
IUPAC име
метил фенил(пиперидин-2-ил)ацетат
Клинички подаци
Продајно имеConcerta, Methylin, Ritalin, Equasym XL
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682188
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
  • АУ: Б3
  • УС: C (Могући ризик)
Опојна дрогаМодерате
Начин применеОрално, трансдермално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост~30% (опсег: 11–52%)
Везивање протеина10-33%
МетаболизамХепатички (80%)
Полувреме елиминације3-4 сата (д-енантиомер), 1-3 сата (л-енантиомер)
ИзлучивањеУрин (90%)
Идентификатори
CAS број113-45-1 ДаY
ATC кодN06BA04 (WHO)
PubChemCID 4158
DrugBankDB00422 ДаY
ChemSpider4015 ДаY
UNII207ZZ9QZ49 ДаY
KEGGD04999 ДаY
ChEBICHEBI:6887 ДаY
ChEMBLCHEMBL796 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC14H19NO2
Моларна маса233,30 g/mol
  • O=C(OC)C(C1CCCCN1)C2=CC=CC=C2
  • InChI=1S/C14H19NO2/c1-17-14(16)13(11-7-3-2-4-8-11)12-9-5-6-10-15-12/h2-4,7-8,12-13,15H,5-6,9-10H2,1H3 ДаY
  • Key:DUGOZIWVEXMGBE-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења214 °C (417 °F)

Метилфенидат (Concerta, Methylin, Ritalin, Equasym XL) је психостимулишући лек и супституисани фенетиламин који је одобрен третман хиперкинетичког поремећаја (АДХД), постуралног ортостатског тахикардног синдрома и нарколепсије. Оригинални патент је поседовало предузеће ЦИБА. ФДА је одобрила овај лек 1955. за третирање хиперактивности. Прописиван је од почетка 1960-их. Ниво проскрипција је знатно порастао током 1990-их кад је АДХД дијагноза постала шире прихваћена.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ When Was Ritalin Invented?, citing Lawrence Diller: "Running on Ritalin", 1999
  2. ^ Ланге, Клаус W.; Реицхл, Сусанне; Ланге, Катхарина M.; Туцха, Лара; Туцха, Оливер (2010). „Тхе хисторy оф аттентион дефицит хyперацтивитy дисордер”. Адхд Аттентион Дефицит анд Хyперацтивитy Дисордерс. 2 (4): 241—255. ПМЦ 3000907Слободан приступ. ПМИД 21258430. дои:10.1007/с12402-010-0045-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Метилфенидат на Викимедијиној остави