Земун — разлика између измена
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 52: | Ред 52: | ||
Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч ''Земун''. Након ове културе уследило је доба [[Неолит|средњег и млађег неолита]], период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на [[Гардош]]у. Ову културу у [[Срем]]у око [[2000]]. године п. н. е смењује [[баденска култура]], када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На [[Гардош]]у се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након [[Баденска култура|баденске]], следећа култура на овом подручју која је уследила је била [[вучедолска култура]]. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали [[Дунав]]а. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био [[Келти|келтски]] [[Таурунум]] , за који се на основу података сматра да је подигнуто око [[85]]. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег [[Гардош]]а и [[Земунско гробље|земунског гробља]]. Након великих битака за време освајачких ратова [[Антички Рим|Римљана]] и покорења илирско-келтског племена разбија се [[Таурунум]] као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, [[Таурунум]] је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном [[Константинопољ]]у. У [[5. век]]у [[Хуни]] су га опљачкали и спалили, да би крајем [[8. век]]а градом завладали [[Франци]]. |
Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч ''Земун''. Након ове културе уследило је доба [[Неолит|средњег и млађег неолита]], период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на [[Гардош]]у. Ову културу у [[Срем]]у око [[2000]]. године п. н. е смењује [[баденска култура]], када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На [[Гардош]]у се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након [[Баденска култура|баденске]], следећа култура на овом подручју која је уследила је била [[вучедолска култура]]. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали [[Дунав]]а. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био [[Келти|келтски]] [[Таурунум]] , за који се на основу података сматра да је подигнуто око [[85]]. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег [[Гардош]]а и [[Земунско гробље|земунског гробља]]. Након великих битака за време освајачких ратова [[Антички Рим|Римљана]] и покорења илирско-келтског племена разбија се [[Таурунум]] као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, [[Таурунум]] је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном [[Константинопољ]]у. У [[5. век]]у [[Хуни]] су га опљачкали и спалили, да би крајем [[8. век]]а градом завладали [[Франци]]. |
||
[[Срби]] су половином [[9. век]]а настанили Земун и из [[Срем]]а потиснули франачку власт. Од 11. |
[[Срби]] су половином [[9. век]]а настанили Земун и из [[Срем]]а потиснули франачку власт. Од 11. века Земун се налази у [[Сремска жупанија | Сремској жупанији]] [[Краљевина Угарска | Краљевине Угарске]]. У [[12. век]]у учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београдске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином [[12. век]]а византијски цар [[Манојло I Комнин]] освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме [[Београдска тврђава|београдске тврђаве]]. Крајем [[12. век]]а Земун је био срушен од [[Ромеји|Ромеја]] који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и [[Турци]] који га пљачкају и пале, а [[1465]]. године турска војска опседа [[Београд]]. Хришћанска флота из Земуна у том тренутку под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] помаже [[Београд]]у и они удружено побеђују Турке. Наком победе над Турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанко]], који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа ''Кула Сибињанин Јанка''. Након напада [[Београд]]а од стране Турака,[[1522]]. године, смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у [[17. век]]у и [[18. век]]у, ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена [[Пожаревачки мир]]ом [[1718]]. године. У првој половини [[18. век]]а у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је [[1758]]. године и сва насеља у југоисточном [[Срем]]у ушла су у оквир Војне границе, док погранични [[Војни комунитет у Земуну|Земун постаје слободан војни комунитет]]. Земун се налазио на подручју раскрсница [[исток]]а и [[запад]]а, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца [[Срби|Срба]] у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав [[Аустрија|Аустрије]], Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор [[Василије Лазаревић]] који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године</ref> Још [[1873]]. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са [[Београд]]ом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица, обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења. |
||
На крају [[Први светски рат|Првог светског рата]] 5. новембра [[1918]]. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу [[Краљевина Југославија|Државе Срба, Хрвата и Словенаца]], да би се [[1934]]. године изградио [[Most kralja Aleksandra|мост на Сави]] и Земун се административно припојио [[Београд]]у. Све до [[Други светски рат|Другог светског рата]] Земун је био у саставу [[Београд]]а, до 12. априла [[1941]]. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне државе Хрватске]]. Након ослобођења [[Београд]]а 20. октобра [[1944]]. године, Земун је ослобођен 22. октобра [[1944]]. године од стране [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноосободилачке војске Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене Армије]]. Завршетак [[Други светски рат|Другог светског рата]] оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав [[Београд]]а [[1945]]. године и од тада је једна од [[Београдске општине|градских општина Београда]]. |
На крају [[Први светски рат|Првог светског рата]] 5. новембра [[1918]]. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу [[Краљевина Југославија|Државе Срба, Хрвата и Словенаца]], да би се [[1934]]. године изградио [[Most kralja Aleksandra|мост на Сави]] и Земун се административно припојио [[Београд]]у. Све до [[Други светски рат|Другог светског рата]] Земун је био у саставу [[Београд]]а, до 12. априла [[1941]]. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне државе Хрватске]]. Након ослобођења [[Београд]]а 20. октобра [[1944]]. године, Земун је ослобођен 22. октобра [[1944]]. године од стране [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноосободилачке војске Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене Армије]]. Завршетак [[Други светски рат|Другог светског рата]] оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав [[Београд]]а [[1945]]. године и од тада је једна од [[Београдске општине|градских општина Београда]]. |
Верзија на датум 4. новембар 2020. у 14:35
Земун | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Градска општина | Земун |
Становништво | |
— 2011. | 161.596[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 50′ 31″ С; 20° 24′ 32″ И / 44.84181° С; 20.40889° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 11080 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Земун је градско насеље у југоисточном делу Срема, на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године.[2]
Према попису из 2011. Земун је имао 157.367 становника (према попису из 1991. било је 141.997 становника, 2002. било је 145.751 становника).
Географија
Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Један је од највећих индустријских центара у Србији, са металопрерађивачком, текстилном, индустријом коже и обуће, хемијско-фармацеутском, дрвном. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја. Земун је, као део Београда, велики културно-просветни центар. Данас се територијално шири према западу и југозападу, где се спојио са Новим Београдом.
Име
Први назив је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи „землин“ и претпоставља се да се име везује за земунице које су масовно присутне у вертикалној ивици лесне терасе.
Имена кроз историју
име | објашњење |
---|---|
Taurunum | келтско име града |
Mallevilla | Зли град − у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата 1 |
Semlin | аустријско име |
Zimony | мађарско име |
Историја Земуна
Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч Земун. Након ове културе уследило је доба средњег и млађег неолита, период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на Гардошу. Ову културу у Срему око 2000. године п. н. е смењује баденска култура, када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На Гардошу се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након баденске, следећа култура на овом подручју која је уследила је била вучедолска култура. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали Дунава. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био келтски Таурунум , за који се на основу података сматра да је подигнуто око 85. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег Гардоша и земунског гробља. Након великих битака за време освајачких ратова Римљана и покорења илирско-келтског племена разбија се Таурунум као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, Таурунум је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном Константинопољу. У 5. веку Хуни су га опљачкали и спалили, да би крајем 8. века градом завладали Франци.
Срби су половином 9. века настанили Земун и из Срема потиснули франачку власт. Од 11. века Земун се налази у Сремској жупанији Краљевине Угарске. У 12. веку учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београдске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином 12. века византијски цар Манојло I Комнин освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме београдске тврђаве. Крајем 12. века Земун је био срушен од Ромеја који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и Турци који га пљачкају и пале, а 1465. године турска војска опседа Београд. Хришћанска флота из Земуна у том тренутку под вођством Сибињанин Јанка помаже Београду и они удружено побеђују Турке. Наком победе над Турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и Сибињанин Јанко, који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа Кула Сибињанин Јанка. Након напада Београда од стране Турака,1522. године, смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у 17. веку и 18. веку, ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена Пожаревачки миром 1718. године. У првој половини 18. века у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је 1758. године и сва насеља у југоисточном Срему ушла су у оквир Војне границе, док погранични Земун постаје слободан војни комунитет. Земун се налазио на подручју раскрсница истока и запада, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца Срба у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав Аустрије, Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор Василије Лазаревић који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).[3] Још 1873. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са Београдом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица, обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.
На крају Првог светског рата 5. новембра 1918. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу Државе Срба, Хрвата и Словенаца, да би се 1934. године изградио мост на Сави и Земун се административно припојио Београду. Све до Другог светског рата Земун је био у саставу Београда, до 12. априла 1941. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав Независне државе Хрватске. Након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, Земун је ослобођен 22. октобра 1944. године од стране Народноосободилачке војске Југославије и Црвене Армије. Завршетак Другог светског рата оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав Београда 1945. године и од тада је једна од градских општина Београда.
-
Османски Земун 1608. године
-
Панорама Земуна, 19. век
-
Земун, 19. век
-
Земун у 17. веку
-
Земун 1791. године
-
Земун у 18. веку
-
Земун око 1850. године
Духовни живот
Стара православна црква (звана "стара") посвећена летњем Св. Николи опљачкана је једне суботе ноћу, фебруара 1838. године. Лопови су однели утвари и сасуди, међу којима су била највреднија четири стара сребрна кандила.[4]
Образовање и култура
У месту се налази Земунска гимназија као и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду. Прва приватна опера у Југоисточној Европи Опера и театар Мадленијанум налази се у центру Земуна.
Демографија
У насељу Земун живи 118.648 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 50.986 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 302 | 331 | ||
80+ | 729 | 1.570 | ||
75—79 | 1.398 | 2.444 | ||
70—74 | 2.575 | 3.646 | ||
65—69 | 4.079 | 4.573 | ||
60—64 | 4.292 | 4.890 | ||
55—59 | 3.718 | 4.254 | ||
50—54 | 5.416 | 6.549 | ||
45—49 | 5.666 | 6.503 | ||
40—44 | 4.725 | 5.421 | ||
35—39 | 4.801 | 5.101 | ||
30—34 | 5.013 | 5.219 | ||
25—29 | 5.242 | 5.658 | ||
20—24 | 5.421 | 5.204 | ||
15—19 | 4.747 | 4.581 | ||
10—14 | 3.973 | 3.827 | ||
5—9 | 3.740 | 3.478 | ||
0—4 | 3.449 | 3.216 | ||
Просек : | 38,3 | 41,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 58.124 | 18.645 | 34.726 | 2.251 | 2.243 | 259 |
Женски | 65.944 | 16.374 | 35.133 | 9.677 | 4.556 | 204 |
УКУПНО | 124.068 | 35.019 | 69.859 | 11.928 | 6.799 | 463 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 26.823 | 445 | 8 | 35 | 7.236 |
Женски | 23.971 | 240 | 2 | 16 | 5.090 |
УКУПНО | 50.794 | 685 | 10 | 51 | 12.326 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 510 | 1.937 | 4.745 | 752 | 3.498 |
Женски | 143 | 447 | 5.076 | 827 | 1.249 |
УКУПНО | 653 | 2.384 | 9.821 | 1.579 | 4.747 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 351 | 1.961 | 1.949 | 784 | 751 |
Женски | 810 | 1.598 | 1.443 | 1.809 | 3.620 |
УКУПНО | 1.161 | 3.559 | 3.392 | 2.593 | 4.371 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1.496 | 15 | 7 | 343 | |
Женски | 1.264 | 86 | 10 | 241 | |
УКУПНО | 2.760 | 101 | 17 | 584 |
Знаменити Земунци
- Димитрије Давидовић, (1788-1838) уредник новина, књижевник, секретар књаза Милоша Обреновића
- Василије Јовановић, рођ. 1792. године, учитељ и књижевни радник, превео "Живот Петра Великог" и драму "Ромео и Јулија"
Види још
Партнерски градови
- Бања Лука
- Еш сир Алзет
- Ал-Рам
- Битољ
- Крањ
- Крф
- Tower Hamlets
- Медлинг
- Офенбах на Мајни
- Охрид
- Осијек
- Пито
- Дамаск (покрајина)
- Тилбург
- Велетри
- Бер
Галерија
-
Ноћна панорама старог језгра Земуна
-
Алтина, Горњи град
-
Земун, Гардош
-
Пошта у Земуну
-
Обновљена фасада, угао Главне и Господске
-
Мешавина архитектуре, Главна улица
-
Велики трг
-
Зграда Земунске гимназије
-
Земун са Ћуковца
-
Дунав код Земуна
-
Поглед на нови део Земуна
-
Нови део Земуна
-
Реконструкција Синђелићеве улице, 2018
-
Поглед на Београд са Земунске стране, око тридесетих година 20. века
Референце
- ^ а б РЗС | Резултати извештаја Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ Званични сајт општине Земун: „O Земуну”
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Земун од најстаријих времена до данас објављено (2004 г.) аутор др.Петар Марковић
- Земун да(в)нашњи (2010 г.) аутор Бранко Најхолд
- Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
Спољашње везе
- Удружење грађана “Земун мој град” ...
- Земун, Новине, општинска власт, вести, дешавања ...
- Званични веб-сајт
- Земун Калварија 3д Земун
- Гардош Земун
- Драгана Амедоски: Земун и земунска нахија у 16. веку, Историјски часопис, број 52, 2005. године
- Београдске приче: Поздрав из старог Земуна („Вечерње новости“, 14. јануар 2016)