5-HT4 receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
5-хидрокситриптамински (серотонински) рецептор 4
Идентификатори
Симболи ХТР4; 5-ХТ4; 5-ХТ4Р
Вањски ИД ОМИМ602164 МГИ109246 ХомолоГене20243 ИУПХАР: 5-ХТ4 ГенеЦардс: ХТР4 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3360 15562
Енсембл ЕНСГ00000164270 ЕНСМУСГ00000026322
УниПрот Q13639 Q3УРБ5
РефСеq (мРНА) НМ_000870 НМ_008313
РефСеq (протеин) НП_000861 НП_032339
Локација (УЦСЦ) Цхр 5:
147.81 - 148.01 Мб
Цхр 18:
62.45 - 62.59 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

5-ХТ4 рецептор (5-хидрокситриптамински рецептор 4) је протеин који је код људи кодиран HTR4 геном.[1][2]

Овај ген је члан фамилије серотонинских рецептора, који су Г протеин спрегнути рецептори који стимулишу цАМП продукцију у респонсу на везивање серотонина (5-хидрокситриптамина). То је гликолизирани трансмембрански протеин који функционише у периферном и централном нервном систему где модулара отпуштање разних неуротрансмитера. Постоји више транскриптних варијанти које кодирају протеине са дистинктним C-терминалним секвенцама.[3]

Локација[уреди | уреди извор]

Рецептор је лоциран у алиментарном тракту, мокраћној бешики, срцу и надбубрежној жлезди, као и у централном нервном систему (ЦНС).[4] Он није нађен у церебелуму.[5]

Изоформе[уреди | уреди извор]

Интернализација је специфична за поједине изоформе.[6]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Постоји неколико лекова каји делују на 5-HT4 као селективни агонисти. Они се користе у научним истраживањима и клиничкој медицини. Неки од лекова који делују као 5-HT4 агонисти су исто тако активни као 5-HT3 антагонисти, нпр, мосаприд, метоцлопрамид, рензаприд и зацоприд.[7] SB-207,145 радио обележен са угљеником-11 се користи као радиолиганд за 5-HT4 испитивања позитронском емисионом томографијом на животињама[8] и у хуманим испитивањима.[9].

=== Агонисти ===

Антагонисти

  • Пибосерод
  • GR-113,808 (1-метил-1H-индол-3-карбоксилна киселина, [1-[2-[(метилсулфонил)амино]етил]-4-пиперидинил]метил естер)[10]
  • GR-125,487
  • RS-39604 (1-[4-Амино-5-хлоро-2-(3,5-диметоксифенил)метилокси]-3-[1-[2-метилсулфониламино]пиперидин-4-ил]пропан-1-он)
  • SB-203,186
  • ([Метокси-11C]1-бутилпиперидин-4-јил)метил 4-амино-3-метоксибензоат[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Claeysen S, Faye P, Sebben M, Lemaire S, Bockaert J, Dumuis A, Taviaux S (1997). „Assignment of 5-hydroxytryptamine receptor (HTR4) to human chromosome 5 bands q31→q33 by in situ hybridization.” (PDF). Cytogenet Cell Genet. 78 (2): 133—4. PMID 9371406. doi:10.1159/000134646. 
  2. ^ Blondel O, Vandecasteele G, Gastineau M, Leclerc S, Dahmoune Y, Langlois M, Fischmeister R (1997). „Molecular and functional characterization of a 5-HT4 receptor cloned from human atrium.” (PDF). FEBS Lett. 412 (3): 465—74. PMID 9276448. S2CID 23714426. doi:10.1016/S0014-5793(97)00820-X. 
  3. ^ „Entrez Gene: HTR4 5-hydroxytryptamine (serotonin) receptor 4”. Приступљено 1. 7. 2018. 
  4. ^ Hegde, SS; Eglen, RM (1. 10. 1996). „Peripheral 5-HT4 receptors”. The FASEB Journal. 10 (12): 1398—1407. PMID 8903510. S2CID 21596751. doi:10.1096/fasebj.10.12.8903510.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |author2= и |last2= (помоћ)
  5. ^ Katarina Varnäs, Christer Halldin, Victor W. Pike; Håkan Hall (2003). „Distribution of 5-HT4 receptors in the postmortem human brain–an autoradiographic study using [125]SB 207710”. European Neuropsychopharmacology. 13 (4): 228—234. PMID 12888181. S2CID 27945284. doi:10.1016/S0924-977X(03)00009-9. 
  6. ^ Mnie-Filali, O.; Amraei, M. G.; Benmbarek, S.; Archer-Lahlou, E.; Peñas-Cazorla, R.; Vilaró, M. T.; Boye, S. M.; Piñeyro, G. (2010). „Serotonin 4 receptor (5-HT4R) internalization is isoform-specific: Effects of 5-HT and RS67333 on isoforms a and B”. Cellular Signalling. 22 (3): 501—509. PMID 19922792. doi:10.1016/j.cellsig.2009.11.004. 
  7. ^ Pellissier LP, Sallander J, Campillo M, Gaven F, Queffeulou E, Pillot M, Dumuis A, Claeysen S, Bockaert J, Pardo L (2009). „Conformational toggle switches implicated in basal constitutive and agonist-induced activated states of 5-hydroxytryptamine-4 receptors” (PDF). Molecular Pharmacology. 75 (4): 982—90. PMID 19168624. S2CID 17957338. doi:10.1124/mol.108.053686. 
  8. ^ Kornum, B. R.; N. M. Lind; N. Gillings; Marner, Lisbeth; F. Andersen; Gitte Moos Knudsen (2008). „Evaluation of the novel 5-HT(4) receptor PET ligand [(11)C]SB207145 in the Gottingen minipig”. Journal of Cerebral Blood Flow and Metabolism. 29 (1): 186—196. PMID 18797470. S2CID 16196384. doi:10.1038/jcbfm.2008.110. 
  9. ^ Lisbeth Marner, Nic Gillings, Roger Gunn, Robert Comley, William Baaré, Steen Hasselbalch and Gitte Knudsen (1. 5. 2008). „Quantification of 11C-SB207145-PET for 5-HT4 receptors in the human brain: Preliminary results”. Journal of Nuclear Medicine. 48 (Supplement 2) (Supplement 2): 159P. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2011. 
  10. ^ Gale JD, Grossman CJ, Whitehead, JW Oxford AW, Bunce KT, Humphrey PP (1994). „GR113808: a novel, selective antagonist with high affinity at the 5-HT4 receptor.”. British Journal of Pharmacology. 111 (1): 332—8. PMC 1910004Слободан приступ. PMID 8012715. doi:10.1111/j.1476-5381.1994.tb14064.x. 
  11. ^ Xu R, Hong J, Morse CL, Pike VW (2010-10-14). „Synthesis, structure-affinity relationships, and radiolabeling of selective high-affinity 5-HT4 receptor ligands as prospective imaging probes for positron emission tomography”. J Med Chem. 53 (19): 7035—47. PMC 2951497Слободан приступ. PMID 20812727. doi:10.1021/jm100668r. 

Dodatna literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „5-ХТ4. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2018.