Niška Banja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Niška Banja

Niška Banja-Glavno kupatilo
Niška Banja-Glavno kupatilo

Osnovni podaci
Država Zastava Srbije Srbija
Upravni okrug Nišavski
Grad Niš
Gradska opština Niška Banja
Stanovništvo
Stanovništvo (2011) 4437
Položaj
Koordinate 43°17′37″N 22°00′29″E / 43.2936843, 22.0079756
Vremenska zona srednjoevropska:
UTC+1
Niška Banja na mapi Srbije
{{{alt}}}
Niška Banja
Niška Banja na mapi Srbije
Ostali podaci
Poštanski broj 18205
Pozivni broj 018
Registarska oznaka NI


Koordinate: 43° 17′ 37" SGŠ, 22° 00′ 29" IGD

Niška Banja je gradsko naselje u gradskoj opštini Niška Banja na području grada Niša u Nišavskom okrugu. Prema prvim rezultatima popisa iz 2011. u banji je živelo 4.108 stanovnika,[1] prema popisu iz 2002. 4.437 stanovnika, a prema popisu iz 1991. 4.179 stanovnika.

Niška Banja spada u II grupu najrazvijenijih banja Srbije zajedno sa Banjom Koviljačom, Bukovičkom Banjom i Mataruškom Banjom, koje, pojedinačno gledano, ostvaruju preko 100.000 noćenja godišnje, sa relativno razvijenom lečilišnom funkcijom, solidnom materijalnom bazom i povoljnim položajem (blizina komunikacijskih pravaca, gradskih naselja i drugih činilaca).[2] [3]

Prirodni lekoviti faktori u Niškoj Banji su blaga, umereno-kontinentalna klima, termomineralne vode, prirodno mineralno blato i lekoviti gasovi. Lekovite vode, koje izviru sa pet izvora („Glavno vrelo“, „Suva banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“), pripadaju grupi zemnoalkalnih homeotermi (36-38° C), blago mineralizovanih, slabo radioaktivnih sa kapacitetom od 56 litara u sekundi.[4]

Položaj i prostranstvo[uredi]

Niška Banja se nalazi na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca BeogradNišSofijaIstanbul (ili nišavsko-maričke magistrale), udaljena 10 km od Niša i 250 km od Beograda.

Niška Banja leži na geotektonskoj granici kristalaste rodopske mase i krečnjačkih planina istočne Srbije, i spoju velikih udolina Balkanskog poluostrva na južnom obodu prostrane i plitke niške kotline, u podnožju i na padinama Koritnjaka, istoimenog brda (808 m) i sela, koji se navodi i pod imenom Koritnik, sastavnog dela kompozitne Nišavske doline i severozapadnog ogranka Suve planine (1.810 m), u severozapadnom podnožju Crnog kamena (867 m), jednog od njenih vrhova.[5][6]

Površina prostora na kome je smeštena Niška Banja iznosi 6,43 km². Ovaj prostor graniči se s naseljima Prva Kutina sa zapadne strane, Brzi Brod sa severozapadne, Malča i Gornja Vrežina sa severne, Radikina Bara (s napuštenim selom Koritnjak) sa južne strane, Rautovo (samo u uskom pojasu u potesu „Manastirište“) sa jugoistočne i Jelašnica sa istočne strane.[7]

Banjska infrastruktura razmeštena je na širokoj i blago nagnutoj terasi (nastaloj tokom geološke prošlosti, akumulacijom bigra i radom fluvijalnog i denudacionog procesa) u podnožju krečnjačkog brega Koritnjaka koji se dosta strmo uzdiže iznad Niške Banje (vidi donju sliku).[8]

Koritnjak (Niška Banja).jpg
Niška Banja razmeštena je na širokoj i blago nagnutoj terasi u podnožju krečnjačkog brega Koritnjaka

Na 248 m nadmorske visine – nalaze se centralni i najveći deo naselja, zgrada opštine sa objektima svih pratećih ustanova (banka, pošta, policija, osnovna škola, itd), lečilište, turističko-ugostiteljski objekti i banjski parkovi. Parkovi se prostiru na nekoliko hektara i imaju fontane, lepo uređene travnjake, cvetne aleje i drvorede bagrema, jasena, lipe, duda, oraha i crnog bora između kojih krivudaju potočići sa termomineralnom vodom, [8]

Niži deo Niške Banje prostire se u dolini Nišave. Ovaj teren nalazi se uglavnom pod žitaricama i povrtarskim kulturama. Tu je smešten deo naselja oko jelašničkog puta, kao i deo naselja izmeđy magistralne pruge i puta NišSofija i leve obale Nišave. Naselje Nikola Tesla (poznatije kao „Broj šest“), zapadno od Niške Banje, nastalo je delom u katastarskoj opštini Niška Banja a delom u katastarskoj opštinie Prva Kutina.[7]

Položaj, prostranstvo i infrastruktura Niške Banje
Infrastruktura Niške Banje.jpg
Legenda: 1. glavni deo naselja 2. deo naselja oko jelašničkog puta 3. deo naselja između puta Niš-Sofija i Nišave
4. deo Niške banje u sastavu naselja „Nikola Tesla“ 5. Obradive površine oko Nišave

Geološka prošlost[uredi]

Niška Banja se nalazi na granici najstarije, rodopske mase na Balkanskom poluostrvu i mlađih nabranih planina. Rodopskoj masi pripada Seličevica, a mlađim nabranim planinama Koritnjak. Izdizanjem rodopske mase, izdigla se planina Seličevica i postala kopno još u paleozoičko doba. Novostvoreno kopno okruživala su mnoga mora, koja su u prošlosti Zemlje pokrivala površinu prostora na kome se danas nalazi Niška Banja.

U okolini Niške Banje na pojedinim delovima Suve planine pronađeni su krečnjaci i laporci sa fosilima, pomoć kojih je utvrđeno da ovi sedimenti pripadaju periodu jure. Što je pokazatelj transgresije jurskih mora i do prostora na kome je sada Niška Banja.

Za vreme eocena, okolina Suve planine bila je kopno. To stanje iz osnova promenili su pokreti u Zemljinoj kori koji su verovatno počeli još u kredi, a najveću snagu dostigli u oligocenu i miocenu. Za vreme tih pokreta nišavska oblast je bila nabrana jače nego bilo koja druga na Balkanskom poluostrvu. Tada su se izdigle krečnjačke mase od kojih su nastale Suva planina, Seličevica i Koritnjak. Za to doba vezuje se i postanak raseda i stvaranje velikih udolina u njima. Svetolik Stevanović tvrdi: „Nišavska udolina morala je biti stvorena do kraja miocena, jer je u pliocenu već bila potopljena velikim jezerom sa kojim počinje jezerska perioda.”[9]

U jezerskom periodu razvoja nišavske doline, prema rezultatima istraživanja, mogu se izdvojiti tri faze ili tri jezerska poda (terase).[10]

Faze jezerskog perioda razvoja nišavske doline[10]
Jezerske faze Karakteristike jezerskih faza
Prva
U najstarijoj jezerskoj fazi površina jezera dostigla je visinu od 830 metara u odnosu na današnju nadmorsku visinu. Iz vode je virio samo greben Suve planine i vrh Seličevice, dok je Koritnjak bio potopljen. Posle dužeg mirovanja pri kraju faze nastupilo je doba intenzivnih tektonskih pokreta, koji su izmenili konfiguraciju jezerskog dna i izazvali relativno brzo spuštanje novog nivoa sa 830 na 610 metara.
Druga
Ovu jezersku fazu karakteriše smirivanjem pokreta, i pad visine vode, što je povećalo kopnene površine. Pri samom kraju faze ponovo je došlo do velikih pokreta, pa je nivo jezera sišao na 500 metara. U ovoj fazi došlo je i do glavnog izdizanja prečaga između basena, čime su obeležene konture današnjih kotlina na prostoru Jugoistočne Srbije.
Treća
U poslednjoj jezerskoj fazi nekada veliko jezero raspalo se u četiri manja, koja su ispunila Nišku i susedne kotline. Niško jezero izgledalo je tada kao zaliv većeg jezera, koje je zauzimalo leskovačko-aleksinačko pomoravlje. Jaki tektonski pokreti javili su se i na kraju ove faze, koja pripada gornjem pliocenu. Ovi tektonski pokreti izazvali su promene u visinama zemljišta, zbog čega je nastupilo brzo oticanje jezera i formiranje pliocenske Nišave.

U formiranju današnjeg reljefa Niške Banje učestvovala je i Nišava. Kada se pojavila kao reka krajem pliocena, Nišava je tekla na 350 do 360 metara nadmorske visine, odnosno 150 do 160 metara više od današnje površine tla kod železničke stanice „Niška Banja“. Tragovi njene najstarije terase vidljivi su i na nadmorskoj visini od 450 do 460 metara.[11]

Nišava je u okolini Niške Banje usekla četiri terase tako da se banjski teren stepenasto spušta idući od Koritnjaka ka Nišavi. Na najvišoj terasi od 50 metara relativne visine (248 m apsolutne visine) nalaze se zgrade i banjski park, na terasi od 35 m relativne visine kuće ranijeg sela „Banja“, a na terasi od 20 m relativne visine deo naselja oko osnovne škole. Najniža terasa od 10 m relativne visine je pod livadama.[11]

Zato možemo reći da je današnji oblik reljefa užeg terena Niške Banje proizvod raseda oko Koritnjaka, voda Niškog jezera i reke Nišave.

Suva planina Koritnjak i Seličevica.jpg
U oligocenu i miocenu izdigle su se krečnjačke mase Suve planine, Seličevice i mlađe nabrane planine Koritnjak, da bi jaki tektonski pokreti na kraju jezerske faze (u gornjem pliocenu) izazvali promene u visinama zemljišta, što je izazvalo brzo oticanje niškog jezera i dovelo do formiranje pliocenske Nišave, a nešto kasnije i konačnog izgleda današnjeg reljefa na prostoru Niške Banje.

Geomorfološke odlike[uredi]

Mezo i mikroreljef Niške kotline, na čijem je jugoistočnom obodu nalazi Niška Banja, izgrađivan je različitim morfološkim procesima, a ponajviše terasnim (u tri terasna nivoa), termalnim, kraškim, klastokraškim i recentnim oblicima. U stvari Niška Banja leži u basenu koji je delo fluvijalnih akcija, koje su u više mahova oživljavala. [11]

Specifičnost morfoplastike šireg prostora Niške Banje je u tome što njen znatan deo oblikuje termalni reljef. Glavna niško-banjska terma je „iskakanjem“ na gornjoj terasi istaložila sedam do osam metara visoku kupu od bigra. Ova gejzerska kupa, postojala je sve do početka izgradnje novog banjskog kupatila (1935), kada je brežuljak uklonjen. Hemijski akumulativni oblici reljefa nastali su izlučivanjem iz termalnih rastvora. [11]

Kraški reljef Niške kotline zastupljen je i u predelu Niške Banje. Lijaski peščari opasuju krečnjački blok Koritnjaka, u čijem podnožju i na stranama leži Niška Banje, i izoluju ga od krečnjačkog masiva Suve planine u posebnu hidrogeološku celinu.[12]

Brdo Koritnjak predstavlja tipski predeo pokriven krasom, u odmaklom stadijumu morfološko-hidrološkog razvitka, na površini od oko 2,5 km², na kome je otkriveno dvadesetak vrtača različitih dimenzija. Vrtačasti kraški oblici mogu se naći i u samoj Niškoj Banji. Tako se na banjskom prostoru mogu videti oblici antropogene geomorfologije, na donjoj terasi koja se diže odsekom od nišavske ravni visokim 18 do 22 metara, i na kojoj su postojala levkasta udubljenja vrela, veoma bogata kalcijum-karbonatom koji se taložio na njihovom ušću, pošto se tu razlivao.[5]

Krečnjački blok Koritnjak uklješten je između tri raseda: Zaplanjskog, na severozapadu, Nišavskog raseda na severu i Studenskog raseda na severoistoku. Duž Studenskog raseda usekao se Rautovački potok, koji ima poseban uticaj na kvalitet voda termalnih vrela Niške Banje.[11]

I pored zaštitnih mera, na Koritnjaku u rejonu Niške Banje na relativno maloj površini, zapažaju se skoro svi denudivni oblici, koji nagoveštavaju intenzivan proces. Ovi oblici vezani za antropogene objekte: puteve, naselja i obradive površine, prema stepenu denudovanosti najviše ugrožavaju jugoistočni deo Koritnjaka. Tu se pretežno sreću procepi i proloke, ali i inducirane vododerine (četvrtog stepena denudivnosti), koje za posledicu imaju napuštanje obradivih površina.[5][6]

Tektonske karakteristike[uredi]

Sićevačka klisura se nalazi na južnonišavskom rasedu (u neposrednoj blizini Jelašničkog i Kutinskog raseda) kojim je formiran južni obod niškog tercijarnog basena, koji je jasno izražen i na severnim stranama Kovanluka iznad Niške Banje. On se ukršta sa zaplanjskim i studenskim rasedom, duž kojih je vršeno spuštanje terena i formiranje neogenih basena. U ovoj rasednoj zoni izbijaju terme Niške Banje. Geološko-morfološka raznovrsnost je jedna od osnovnih karakteristika ovog područja u kome preovlađujuću masu stena čine mezozojski krečnjaci.[13]

Seizmološke karakteristike[uredi]

U seizmolološkom pogledu teritorija Niške Banje, kao i teritorija Suve planine u čijem se podnožju ona nalazi, spada u red trusnih oblasti na području Srbije. Ovaj deo Balkanskog poluostrva je deo seizmički veoma aktivnog područja u oblasti Mediteransko-transazijskog seizmičkog pojasa. U složenim rasednim zonama pod suvoplaninskim obodom i na prostoru Sićevačke klisure i Niške Banje povremeno je izražena neotektonska aktivnost. Ona se manifestuje u seizmičkim pojavama sa uticajima potresa na hidrološke karakteristike podzemnih i površinskih voda i morfološkim promenama reljefa. Na razaranje Niške Banje u drugoj polovini 19. veka, uticalo je čak 17 seizmičkih potresa (1851, 1855, 1858. i 1866).[14]

Svakodnevnu egzistenciju prostora Niške Banje ponekad je prilično remetio i „nastavak” seizmoloških aktivnosti. Iste su bila s različitim intenzitetom, gotovo u neprekidnom nizu godina, posebno vezano za sledeća dva uočljiva perioda od sredine sedme pa do sredine devete decenije 19. veka. Jači zemljotresi su zabeleženi 1867, 1868, 1869, 1870, 1871. i 1872, kao i 1876, 1878, 1879, 1881, 1883, 1885. i 1886. godine. I oni su, kao i prethodni, svakako „ostavili” neznatne ili upadljive posledice na geografiju Niške Banje i Niške kotline u celini.[14]

Na seizmološkoj karti hazarda regiona, Niška Banja (RSZ 2010) za povratni period od 500 godina nalazi se u zoni VIIIº MSK skale.[a] [15][16]

Klimatske odlike[uredi]

Prosečna godišnja temperatura vazduha (11,74°C) svrstava Nišku Banju i njenu okolinu (nišku kotlinu) u predele sa umerenokontinentalnom klimom i najtoplije područje Srbije.[17][18][19] Srednja mesečna temperatura u Niškoj Banji, za period (1950—2009) pokazuje pravilan raspored sa pojavom jednog istaknutog minimuma u januaru i maksimuma koji je gotovo istovetan tokom jula i avgusta, sa srednjom godišnjom temperaturom od 11,74°C. Najtopliji mesec je jul sa prosečnom temperaturom od 21,4°C (i u proseku, topliji od avgusta za 0,2°C), a najhladniji januar sa srednjom temperaturom od -0,2°C.[20]

Zime su u Niškoj Banji duge, ali ne previše hladne. Zime su u Niškoj Banji duge, ali ne previše hladne.
Zime su u Niškoj Banji duge, ali ne previše hladne.

Zime su u Niškoj Banji duge, ali ne previše hladne. Traju u proseku 99 dana sa srednjom temperaturom od 1,53°C. Pozitivna januarska i visoka srednja zimska temperatura ukazuje na opšti karakter zime u Niškoj Banji. Međitim, ne tako retko mogući su i kraći periodi sa negativnim temperaturama. Srednji broj mraznih dana nije veliki (77,2), ali oni se javljaju od septembra do aprila. Takođe, nije retka ni pojava ledenih dana. Gotovo svaki četvrti januarski dan bi se mogao svrstati u kategoriju ledenih dana.[17]

Proleće i jesen su u pravom smislu u Niškoj Banji prelazna godišnja doba. Proleće je duže od jeseni za osam dana, ali jesen je toplija od proleća za 0.2°C.[4]

Leto je u Niškoj Banji dugo i toplo. Traje 108 dana (15 dana duže od kalendarskog leta) sa srednjom temperaturom od 21,37°C. Tokom jula i avgusta gotovo svi dani su sa temperaturom iznad 25°C (letnji dani), svaki drugi je tropski dan (učestalost je u avgustu 14,9 dana), a zabeležene su i tropske noći (3,7 dana).

Srednje temerature godišnjih doba u Niškoj kotlini (1950—2009)
Godišnje doba Zima Proleće Leto Jesen
Srednja temperatura 1.53 °C 11.87 °C 21.37 °C 12.07 °C

Godišnje u proseku padne 589,6 mm kiše i snega po kvadratnom metru [20] i bude u proseku 123 kišovita dana i 43 dana sa snegom. Prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem je 45,0, sa maglom 13,7 i gradom 1,1.

Prosečni vazdušni pritisak je 992,74 milibara.

Vazdušna strujanja na teritoriji Niške Banje su normalno zastupljena, bez ekstremnih i izrazito rušilačkih karakteristika sa prosečnom brzinom vetra nešto manjom od 3 bofora. Preterano visoki i udarni termički iznosi u letnjem periodu, ublaženi su konstantnim vazdušnim strujanjima i povoljnom izmenom dolinskog i planinskog vazduha sa padina Suve planine i Koritnjaka i nišavske doline iz pravca Sićevačke klisure. Iz istih razloga i pojava maglovitosti na području Niške Banje nije tipično; a ukoliko se i manifestuje vezana je skoro uglavnom za zimski period i dosta uzan dolinski pojas oko reke Nišave. U toku godine u Niškoj Banji je prosečno 57,7 % dana sa vetrom, a 42,3 % dana su tisane. Najizrazženiji su severozapadni i zapadni vetar, koji donose zahlađenje i padavine, zatim slede severoistočni i istocni vetar (Košava), zatim južni i jugoistočni, koji ne ispoljavaju vecću snagu, i u isto vreme donose toplotu. Severni vetar, niškobanjskom kraju donosi najveći pad temperature. U Niškoj Banji je, od svih vetrova, najmanje zastupljen severozapadni vetar.[17]

Maksimalna ikad zabeležena temperatura u Niškoj Banji bila je 44,2°C 24. jula 2007, a najniža -23,7°C 25. januara 1963.[21][22] Maksimalna količina padavina registrovana je 5. novembra 1954. i iznosila je 76,6 mm. Najveća debljina snežnog pokrivača iznosila je 62 cm, od 23. do 25. februara 1954.[21]

Klimatske promene Niša i Niške Banje prati meteorološka stanica koja se nalazi u niškoj tvrđavi na 202 metra nadmorske visine i koja beleži podatke o vremenu od 1889.[21] Srednje temperature i količine padavina za period od 1961. do 1990. prikazane u sledećoj tabeli za Grad Niš identične su i za Nišku Banju:[20]

Klima Niša (prosek 1961—1990)
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Srednji maksimum, °C 3,8 7,1 12,3 18,0 22,9 25,9 28,0 28,5 24,8 18,9 11,7 5,4 17,3
Srednja temperatura, °C −0,2 2,5 6,7 11,9 16,6 19,5 21,3 21,1 17,2 11,9 6,4 1,7 11,4
Srednji minimum, °C −3,5 −1,3 1,8 6,1 10,4 13,4 14,5 14,4 11,1 6,5 2,4 −1,4 6,2
Količina padavina, mm 41,3 40,3 45,3 51,3 66,7 69,7 43,6 43,3 43,6 34,1 56,8 53,6 589,6

Zahvaljujući ovakvim karakteristikama klime, Niška Banje i njena okolina, prema termičkim pokazateljima, imaju veliki potencijal u pogledu razvoja turizma, naročito izletničkog i rekreacionog. Izletnička sezona traje 206 dana, a kupališna i rekreaciona (na otvorenim prostorima) 88 dana.[23][24]

Termalne pojave i izvori[uredi]

Termomineralni izvori Niške Banje izbijaju na južnom obodu Niške kotline pod visovima Koritnjaka (808 m), krajnjem zapadnom ogranku Suve planine. Oni su u rasednoj zon, ograničenoj severnim stranama kretacejskih krečnjaka Kovanluka. Ti su krečnjaci ispresecani mnogobrojnim dijaklazama ispunjeni belim kalcitskim žilicama. U samoj Niškoj Banji na nišavskoj terasi zastrveni su debelim slojem bigra, čija je prosečna debljina naslaga oko 10 m, ali mestimično i do 20 m.[25]

U termalnom području Niške Banje, oko Koritnjaka, utvrđeni su rasedi (sa svih strana osim sa one koja se veže za Suvu planinu). Tu počinje, i snop zaplanjskih raseda pravcem severozapad—jugoistok, duž kojih je spuštena Zaplanjska kotlina.

Najizdašniji izvori Niške Banje izbijaju na „podmlađenim banjskim rasedima“; terma Suva banja[b] na studenskom; Glavno vrelo na ukrštanju tog i zaplanjskog raseda. Sem ovih, u razbijenom izvorištu termalne zone Niške banje, uočena je pojava i drugih izvora; vrela Malo grlo (oko 320 m istočno od Suve banje) i povremenog, vrlo slabog termalnog izvora Avuz (kaptiranog u u današnjoj Školskoj česmi).

Istraživanja su ukazala da termalne terase nisu postale samo taloženjem bigra iz vode glavnog vrela, već i iz drugih izvora na zagatu. Novi profili bigrenih saliva, otkriveni prosecanjem pristupnog puta za niškobanjsku pećinsku termu 1968. potvrđuju, da se na relativnom zagatu, isticanje termomineralne vode vršilo iz niza izvora verovatno na celom niškobanjskom podnožju Koritnjaka.[25]

Od termalnokraških izvora Niške Banje potiče termalni vodotok, dužine oko 80 m (kroz središnji deo Banje), po kome je Niška Banja poodavno poznata. U 19. veku i kasnije, hidroenergija ovog vodotoka bila je iskorišćena za neprekidni rad nekoliko vodenica, a topla voda za gajenje pirinča,[c], potapanje konoplja, pranje ponjava i veša, kupanje siromašnog stanovništva, a nešto kasnije i automobila motorizovanih Nišlija. Oko 1930. niškobanjske vodenice, na ovom potoku, mlele su oko 20 vagona brašna. Ove vodenice bile su od velikog značaja za meštane, naročito zimi, kada su sve vodenice potočare bile zamrznute.[26] Tako je termalna voda Niške Banje okretala neprekidno i snažno tokom cele godine teško vodenično kamenje.[25] Izgradnjom hotela „Radon“, na ovom termalnom vodotoku koji po količini vode spada u najveće na banjskim vodama Srbije, na odseku bigrene terase ispred samog hotela izgrađen je ukrasni vodopad (vidi slike).[25]

Od termalnog izvora „Suva banja“ i česme „Tri kralja“ do hotela „Radon“, pruža se vodeno korito banjske tople vode, koja protiče kroz lepo uređen park, i ispred hotela „Radon“ na odseku bigrene terase, okomito pada preko ukrasno uređenog vodopada. Od termalnog izvora „Suva banja“ i česme „Tri kralja“ do hotela „Radon“, pruža se vodeno korito banjske tople vode, koja protiče kroz lepo uređen park, i ispred hotela „Radon“ na odseku bigrene terase, okomito pada preko ukrasno uređenog vodopada.
Od termalnog izvora „Suva banja“ i česme „Tri kralja“ do hotela „Radon“, pruža se vodeno korito banjske tople vode, koja protiče kroz lepo uređen park, i ispred hotela „Radon“ na odseku bigrene terase, okomito pada preko ukrasno uređenog vodopada.

Poreklo termalnih voda[uredi]

Na osnovu geoloških i hidrogeoloških istraživanja, [27][28], pretpostavlja se da je termalna voda Niške Banje vadozna, meteorska voda sa sliva Suve planine koja ponire u veće dubine gde se zagreva, pa ponovo izbija na površinu koristeći Nišavski rased.

Sabirnu oblast voda Niške Banje predstavlja pojas koji se pruža između Studenskog i Zaplanjskog raseda pravcem severozapad-jugoistok na dužini od oko 50 km i površina oko 150 km2. Najveći deo sabirne oblasti čine lijaski peščari, koji su pokriveni intenzivno skrašćenim krečnjacima Suve planine i Koritnjaka.

U dubinu, ova voda prodire do kontakta crvenih peščara i škriljaca koji je ispred Nišavskog raseda na dubini od oko 1500 m, na kojoj se voda, uz lagano kretanje, može da zagreje do preko 50 °C. Sabirna oblast u južnom delu nalazi se na 2.000 m iznad ovog kontakta, te je voda na rasedu pod dovoljnim hidrostatičkim pritiskom da se popne do površine. Prilikom penjanja, voda se rashlađuje usled priliva hladnije vode iz viših horizonata peščara i hladne kraške vode[29].

Tek početkom 20. veka dokazano da je topla voda Niške Banje mineralna, jer pored alkalija sadrži i minimalne količine gvožđa, aluminijuma, sulfata, nitrata i borata. Zbog svega toga uvrštena je u akratoterme. Međutim, prava balneološka vrednost Niške Banje bila je nepoznata do 1909., kada je radioaktivnost ustanovio dr Marko Leko.[25]

Karakteristike termalnih vrela Niške Banje[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Termomineralni izvori Niške Banje

Voda iz izvora Niške Banje ističe kao mešavina tople i hladnih komponenata, od čije razmere zavisi njena izdašnost i temperatura. Lekovita mineralna voda u Niškoj Banji koristi se iz tri izvora različite temperature i radioaktivnosti:

Glavno vrelo

Na koti 248,47 na steni oko 2,5 metra ispod površine terena nalazi se Glavno vrelo, glavni banjski objekat sa prvobitnom rimskom kaptažom, izvedenom u vidu kupolastog bunara ozidanog u slojevima od opeke i bigra, iz koje odozdo izbija topla voda i penje se pod vrh kupole. Glavno vrelo spada među najizdašnije homeotermne srpske banjske izvore, sa minimalnim proticajem vode od 35 l/sec i temperaturom vode od 38,2° do 38,5°С. Sadržaj minerala u vodi je neznatan. Suvi ostatak je 0,286 g/1 pri temperaturi 37,3°C. Voda sa Glavnog vrela pripada radioaktivnim homeotermama, čija radioaktivnost iznosi 10,53 do 13,4 Mahovih jedinica. Lekovito svojstvo voda ove tereme potiče od radona i mikroelemenata.[30]

Glavno vrelo snabdeva vodom: Staro kupatilo (bazen broj 3) koje potiče iz sedamnaestog veka, Glavno kupatilo (bazene broj 1 i 2), izgrađeno 1932., i kupališne objekte novijeg datuma: „Ozren“, „Zelengora“, „Radon“ i „Terme“, izgrađene u drugoj polovini 20. veka.

Suva banja

Ulazni otvor pećinske terme Suva banja

Vrelo Suva banja javlja se na ukrštanju Nišavskog i Studenskog raseda, 300 m jugoistočno od „Glavnog vrela“ i prvobitno se pojavljivalo samo povremeno, posle otapanja snega i obilnih prolećnih kiša, kao mlaki izvor, na koti za oko 30 m višoj od „Glavnog vrela“ (kota 274). Zato je pećinska terma Suva banja, okarakterisana kao primer prividnog presušivanja vrela u kraškim terenima (pa otuda i potiče njen naziva). Objašnjava se bifurkacijom podzemnog toka koji „hrani vrelo“, bitnim procesom morfološko-hidrološke evolucije kraških terena. Zbog takvog hidrotermalnog mehanizma ranije je ova snažna pećinska terma bila pseudoperiodski izvor, jer je za vreme niskog stanja ceo podzemni tok oticao kanalom i izbijao na nižim stalnim izvorima.

Hidrotehnički je 1931. otvoranjen ulaza u pećinu i spuštnjem nivoa preliva, tj sifonskog lakta, za oko 70 metara ispod kote isticanja vrela, odnosno preko 40 metara ispod korita reke Nišave, povremeni izvor Suva banja postao je stalni izvor sa temperaturom vode za nekoliko stepeni nižom od temperature Glavnog vrela. Radioaktivnost vode ovog izvora je nižeg stepena, a mineralni sastav sličan ostalim. Godine 1931. se pristupilo izgradnji „Hladnog kupatila“ (bazen 5) za lečenje bolesnika sa labilnim nervnim sistemom.[31]

Posle Drugog svetskog rata izvor Suva banja ponovo presušuje, pa je po projektu profesora Pećinara (1956) izvršeno drugo spuštanje izliva Suva banja za 8,5 m, na kotu 265,70, čime su nastale promene u kraškom hidrauličkom sistemu Glavno vrelo-Suva banja. U novonastalom hidrološkom režimu vrela Suva banja, minimalni doticaj vode u sušnom periodu iznosi 25 litara u sekundi i temperaturom vode oko 39 °C, i maksimalnim doticajem u kišnom periodu i nakon topljenja snega od oko 500 lit/sek sa temperaturom vode oko 11 °C.[31]

Vrelo Suva banja daje od 14 do 42 litra vode u sekundi, čija temperatura varira od 12 °C do 39 °C. Vode sa ovog vrela pripadaju radioaktivnim homeotermama. Radioaktivnost se kreće između 5,96 i 6,75 Mahovih jedinica. Radioaktivnost je najveća pri maksimalnoj temperaturi vode Suve banje.[32]

Školska česma

Vrelo Školska česma u Niškoj Banji (kod stare škole, odatle i naziv), čija je izdašnost 2,5 litara u sekundi, a temperatura vode od 17°-19 °C.

Vrelo Školska česma (kod stare škole, odatle i naziv), čija je izdašnost 2,5 litara u sekundi, a temperatura vode od 17°-19°С. Njena radiokativnost dostiže d 36,38 do 54,70 Mahovih jedinica, zbog čega se voda sa ovog izvora koristi samo za piće. Vrelo Školska česma spada među najradioaktivnije izvore vode u Srbiji čija radioaktivnost ne zavisi od meteoroloških prilika.[33]

Zbog neujednačenog priliva vode sa vrela Suva banja 1958. izvršeno je dovođenje vode ovog vrela do Glavnog vrela i na tom sastavu ugrađen je privremeni razdeljivač za mešanje ovih dveju voda sa prelivom za suvišne vode. Time je omogućeno ujednačenje temperature vode između 39 °C koliko iznosi na Glavnom vrelu i temperature vode Suve banje koja se kreće između 12° i 37 °C. Preko tri odvoda razdeljivačem je omogućeno snabdevanje kupatila vodom sa tri temperature.[25]

Višegodišnjim uporednim meteorološkihm i hidrološkim osmatranja konstatovano je da je termalna komponenta banjske vode stalna i po temperaturi i po izdašnosti, a da prome nastaju usled promenljivosti hladnih kraških komponenata, čije količine zavise od atmosferskih padavina u slivnom (sabirnom) području Suve planine i Koritnika. [34][35][36][37]

Merenja sprovedena od 1931. do 1999. godine pokazala su da je maksimalna temperatura vode „Glavnog vrela“ iznosila 41,3°С, a minimalna 19°С, dok su se temperaratura vode vrela Suva banja kretale između 39,4 °C i 11°С.

Karakteristike termalnih voda Niške Banje[uredi]

Termalne vode radonskih oligomineralnih izvora Niške Banje sačinjavaju tri komponente: topla, hladna stalna i hladna povremena (bujično-kraška) komponenta. Vode termalnih radonskih oligomineralnih izvora, glavnog vrela i Suve banje su istog porekla, što se vidi po hemijskom sastavu, količini radijum emanacije, po temperaturi i mestu izbijanja.

Od posebnog značaja je činjenica da je spektrohemijskom analizom 1956. prvi put konstatovano prisustvo mikroelemenata, oligominrala, rubidijuma i cezijuma u termalnoj vodi Niške Banje.[38] Prisustvo oligominerala u termalnoj vodi, pored balneološke vrednosti, ima poseban značaj za izučavanje porekla termalne vode Niške Banje.

Prema kategorizaciji iz 1997. prirodne oligominralne vode iz Glavnog izvora Niške Banje pripadaju kategoriji kalcijum-hidrokarbonatnih, radonskih oligomineralnih, hipertermalnih voda.[d]

Banjska voda, prema savremenim istraživanjima u sebi sadrži - alkalne karbonate sa tvrdoćom 5,0, i pH 7,4, natrijum hlorid 0,90 mg/lit, natrijum sulfat, kalcijum karbonat, magnezijum karbonat, silicijum dioksid, oksid gvožđa i aluminijuma, slobodnu ugljenu kiselinu, litijum 0,022 mg/lit, cezijum 0,01 mg/lit, stroncijum 0,22 mg/lit.

Radioaktivnost voda Niške Banje je od 2,85 do 9,69.10-9 Ci/lit. Termalne vode Glavnog vrela Niške Banje sadrži veoma malu koncentraciju radijuma, koji je u ovoj vodi mogao biti određen tek posle uparavanja veće količine vode. Dobijena vrednost iznosi oko 3,8.10-12 g/lit, i značajno je manja od sadržaja radijuma u drugim vodama. Skoro sva radioaktivnost vode Glavnog vrela potiče od sadržaja radona i kreće se oko 4.9,69.10-9 Ci/lit (koncentracija radona u ovoj vodi menja se u toku raznih perioda režima ovog vrela). Prema tome, može se zaključiti da u ovoj vodi ne postoji radioaktivna ravnoteža između radijuma i radona. Voda ima nesrazmerno više radona nego što bi prema uslovima ravnoteže trebala da ima. Voda Glavnog vrela se delom rastura i posle podzemnog toka kroz radioaktivni teren ona izbija na više mesta nizvodno duž potoka Glavnog vrela. Koncentracija radona u vodi ovih izvora je znatno veća i na jednom od izvora kod „Školske česme“ ona dostiže vrednosti 40.9,69.10-9 Ci/lit. Istraživavima je dokazano da ove vode potiču od Glavnog vrela a da su se naknadno aktivirale radonom prolaskom kroz teren koji sadrži radijum koji nakon radioaktivne transformacije permanentno prelazi u radon.[39]

Tlo i vegetacija[uredi]

Drvenasta vegetacija pokriva pošumljene prostore, u centralnom parku Niške Banje, drvoredima bagrema, jasena, lipe, duda, oraha, crnog bora, jele, jorgovana...

U pogledu sastava tla i razmeštaja vegetacije na širem prostoru Niške Banje, dominiraju, šume, pašnjaci, vinogradi, bašte i voćnaci. Klimatske uslovljenosti „nametale“ su i zastupljenost nekih vrsta submediteranskog bilja na ovom prostoru. U vremenu od 1870. do 1878. a negde i do 1880. godine, i kasnije, veliki kompleksi šuma i lugova postojali su u slivu Jelašničke reke. U šumama tog međuplaninskog predela, uklopljenog između Suve planine i Kunovičke površi, glavno šumsko drvo bila je bukva, zatim hrast, gabrić, klen (kun), jasen i jorgovan. Bukovih šuma bilo je i u dolini Kunovice. Na šumskim proplancima bile su česte obložine - šumski pašnjaci na kojima je napasana stoka. Obložine su postepeno razorene kasnijom devastacijom prirodne vegetacije, induciranim vododerinama (četvrtog stepena denudivnosti). U novije vreme njenom regeneracijom, agrarnom ekonomskom specijalizacijom i urbanizacijom, vidno je izmenjen predeo geografskog lika Niške Banje, tako što na većem delu prostora i okoline, dominiraju šume, vinogradarske i voćarske zone i bašte.[40]

U nižim delovima Niške Banje, oko Nišave zastupljeno je prirečno drveće: vrba, topola, jova i lužnjak. U podbanjskoj zoni obradivo zemljište čine gajnjače stvorene od jako karbonatne ilovače, peskovite ilovače, peskovito glinovite i lesolike ilovače.

U zonama pobrđa Niške Banje prirodna šumska vegetacija najviše je zastupljena u sektoru Koritnjaka. Šuma pripada klimatogenoj šumi sladuna i cera sa grabićem (Carpino orientalis – Quercetum frainetto-cerris), koja odgovara ovdašnjim vegetacijskim makroklimatskim uslovima. Karakterističnih biocenoza podprovincije mediteranskih planinskih kamenjara i pašnjaka ima u istočnom delu Niške Banje i iznad Jelašnička klisura, na nadmorskoj visini od oko 800 metara.

Centralni prostor Niške Banje, oko kupališnog kompleksa, pokrivaju razne biljne zajednice. Drvenasta vegetacija pokriva pošumljene prostore, drvoredima bagrema, jasena, lipe, duda, oraha i crnog bora, jorgovana, a lepo sređene parkove travnjaci i cvetne alaje sa brojnim ukrasnim biljkama proizvedenim u lokanom rasadniku u Niškoj Banji.

Demografija[uredi]

Prema turskim izvorima iz 1498. Niška Banja se prvi put pominje kao selo Banja, u sastavu Niške nahije. U njoj je tada bilo 31 hrišćanska kuća, četiri neoženjena muškarca i jedna udovica. Borislav Andrejevič tvrdi: „Ako je svaka popisana kuća imala po osam članova, a udovičko domaćinstvo po četiri, u tom slučaju Banja je brojala 265 stanovnika. Radi upoređenja te godine Niš je bio samo nekoliko puta veći od Banje sa 95 hrišćanskih kuća, 17 neoženjenih i 32 udovičke kuće“.[41]

Današnji razmeštaj Niške Banje i njena prvobitna lokacija (selo Banja) u 15. veku
Niška Banja se prvi put pominje kao selo Banja (na slici desno) u turskim izvorima iz 1498. Ovaj položaj sela u tursko vreme više je odgovarao stanovništvu Banje jer je odatle u slučaju opasnosti moglo brzo da se povuče u šume prema Koritnjaku ili Radikinoj bari

Prema turskom popisu nahije Niš iz 1516, Niška Banja je bila jedno od 111 sela nahije i nosilo je naziv Banja, a imala je 25 kuća, 1 udovičko domaćinstvo, 5 samačka domaćinstva. [42])[43]

Godine 1536. u Banji je bilo 20 kuća, 5 neoženjenih i jedan nesposoban.[43]

Po popisu iz 1564. Banja je spadala u grupu sela sa 10 do 20 kuća. Naglo opadanje broja stanovnika u odnosu na popis iz 1498. karakteristično je za sva sela Niške nahije. Jedan od razloga svakako je bila kuga, koja je, po anonimnom dubrovačkom hroničaru, 1516. pogodila celu Tursku, a drugi bežanje stanovništva od turskog zuluma.[44]

Prema podacima o poreskim davanjima iz 1572. godine Banja je tada imala 12 kuća i 2 neoženjena muškarca.[43]

Godine 1710. Banja je „ispuštena“ iz popisa, jer je bila pusta.[45]

Čitluk u Banji nastao je u prvoj polovini 18. veka, posle Beogradskog mira (1739) od kada je počelo masovno čitlučenje čitavih sela oko Koritnjaka. Sve do tog vremena srpsko selo Banja nije obnovljeno, s obzirom na to da obnavljanju nije pogodovalo sve veće prisustvo Osmanlija u njoj i položaj kraj Carigradskog druma, kojim su harali mnogi osmanski odmetnici. Srpsko stanovništvo zaselio je ponovo džambas-baša hadži-Mustafa. „Njegove čifčije u Banji mora da su bili stočari, jer im je gospodar izradio bujuruldiju da su prosti od nameta“ zbog toga što pomenuto selište nema čaira i pašnjaka. „Pravni položaj stanovnika Banje bio je zasnovan na njihovoj obavezi da popravljaju most u Nišu.“ Iz ovoga se posredno može izvući zaključak da je i ranija Banja bila upravo na prostoru Kovanluka, što nije bez osnova, s obzirom na to da je stanovništvo odatle u slučaju opasnosti moglo da se povuče u šume prema Koritnjaku ili Radikinoj bari.[46]

Posle više decenija (1878) u Banji je popisano 40 kuća i 259 stanovnika.[47]

U periodu između 1948, kada je obavljen prvi popis posle Drugog svetskog rata, i 2002. broj stanovnika Niške Banje uvećao se za više od četri puta. Na obodnim delovima Niške Banje, oko železničke stanice i duž jelašničkog puta, kao i na rautovskom putu iznad vrela Suva banja, nastanila su se domaćinstva iz Rautova, Koritnjaka, ali i drugih okolnih naselja i gradova, što je značajno uvećalo broj stanovnika i domaćinstava Niške Banje.[48]

U naselju Niška Banja na početku 21. veka živi 4437 stanovnika,[e] a prosečna starost stanovništva iznosi 40,3 godina (39,5 kod muškaraca i 41,0 kod žena). U naselju ima 1.494 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,0. Apsolutni broj domaćinstava u Niškoj Banji konstantno se povećavao od popisa do popisa. Porast stanovništva u periodu 1948—2002. povećao je i broj domaćinstava sa 248 u 1948. na 1.494 u 2002. sa indeksom 117,07 koji je u tom periodu viši od republičkog proseka (104,3).[48]

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.

Prema prvim rezultatima popisa stanovnika Niške Banje iz 2011; Od 4.347 popisanih stanovnika, u banji je stalno živelo 4.180[f] a u inostranstvu 120 [g]. U 2.048 popisanih stanova u Niškoj Banji živi 1.429 domaćinstava, sa prosečno 3,04 članova. Po prvi put od 1948. u Niškoj Banji je zabeležen pad broja stanovnika, za oko 1,9% i domaćinstava za oko 4,3%, u odnosu na popis iz 2002. godine. [1]

Teritorija Gradske opštine Niška Banja
Niška Banja na mapi gradske opštine Niška Banja
Niška Banja
Sićevačka klisura
Sićevo
Gradska opština Niška Banja
Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Demografija
Godina Stanovnika
1948. 910 [49]
1953. 1168
1961. 1991
1971. 3131
1981. 3854
1991. 4179 4081
2002. 4507 4437
2011. 4108
Etnički sastav prema popisu iz 2002.[50]
Srbi
  
4.270 96,23%
Romi
  
108 2,43%
Bugari
  
8 0,18%
Makedonci
  
7 0,15%
Crnogorci
  
6 0,13%
Hrvati
  
6 0,13%
Ukrajinci
  
1 0,02%
Muslimani
  
1 0,02%
Mađari
  
1 0,02%
nepoznato
  
23 0,51%


Istorija[uredi]

Kao organizovano banjsko-klimatološko lečilište, Niška Banja ne samo da ima duboke korene u prošlosti, već i brojne uspone i padovima, u zavisnosti od smena civilizacija na prostoru Balkana i današnje Istočne Srbije. Geografski položaj i obilje lekovite homeotermne vode, privlačili su interesovanje raznih naroda, kako onih koji su je gradili, tako i onih koji su je razarali.[52][53][2] [54] Prema raspoloživim podacima iz literature, prvo naselje na sadašnjoj lokaciji Niške Banje postojalo je još pre nove ere, u doba Kelta, uglavnom oko izvorišta tople lekovite vode.[55]

U srednjem veku sklanjajući se od najezde Turaka, stanovništvo Niške Banje napustilo je taj prostor i svoje utočište našlo u istočnom delu Koritnjaka, blizu istoimenog sela, gde je osnovano naselje pod nazivom „Stara Banja“.

Intenzivan razvoj Niške Banje počeo je dvadesetih godina 20. veka kada se stanovništvo sa prostora „Stare Banje“ ponovo vratilo na sadašnji prostor, i kada je Niške Banje prvi put dobila status opštine (1920).[56]

Od 1930. do 1958. Niška Banja doživljava značajan porast broja stanovnika, prilivom ljudi iz gradova Istočne Srbije, i ruralnih naselja u okolini, koji u potrazi za poslom i boljim životom sve više naseljavaju nenaseljene prostore Niške Banje.

Nakon što je jedno vreme bila u sastavu Opštine Niš, Niška Banja je 2000. godine, nakon reorganizacije gradske vlasti u Nišu, ponovo dobila status opštine. Ovoga puta kao Gradska opštine Grada Niša, i administrativni centar jugoistočnog prostora Niške kotline na površini od 147 km² na kome je prema Popisu iz 2011. živelo 14.819 stanovnika. Ova reorganizacija lokalne samouprave u Niškoj Banji u prvoj deceniji 21. veka pokrenula je procese njenog daljeg i ubrzanog razvoja.

Praistorija i stari vek[uredi]

Niška Banja je jedan od najstarijih kulturnih lokaliteta u okolini Nišaarheološki nalazi ​​potvrđuju da je na ovoj teritoriji postojalo malo naselje još u praistoriji. U bigrenom useku depandansa „Radon“, 1972. otkriven je Neolitski sloj (keramika) koji datira iz peroda 3.300 do 3.400 godina pre nove ere [h]. Iz bronzanog doba, nađene su keramika, urne i kameni čekić, dok o životu u gvozdenog doba na ovoj teritoriji svedoče narukvica od bronze, keramičke posude sa ornamentima, gvozdene sekire.[57]

Sarkofag iz Niške Banje, sa dvoslivnim pokrovom otkopan 1935. izložen u lapidarijumu u niškoj Tvrđavi
Kasnoantička grobnica sa dve kalote, najverovatnije iz 5. ili 6. veka.

Kako na prostoru Niške Banje, do danas, nisu vršena opsežna i planska arheološka istraživanja, brojni predmeti iz praistorije nalaženi su slučajno u toku izgradnje infrastrunih objekata, depandanasa i kupatila lečilišnog kompleksa i drugih zemljanih ili poljoprivrednih radova.[i] Zato Jovica Vasić u svojim istraživanjima navodi „da se po njivama u ataru Niške Banje, i danas mogu naći delovi keramičkih posuda u velikom broju, kao i po koja alatka od kamena i kostiju“.[7]

U toku izgradnje hotela „Milenković” (danas hotel „Partizan”) 1935. iskopano je šest dečjig grobova, koji najverovatnije potiču iz 4. veka, sa kamenim sarkofazima prekrivenim dvoslivnim pokrovom. U kamenim sarkofazima je pronađeno više primeraka zlatnih alki (minđuša), sa ili bez privezaka od zlatnog lima.[58]

Na prostoru današnjeg glavnog parka otkriveni su i ostaci naselja iz halštatskog doba i ranovizantijske grobnice s kraja 5. veka ili početka 6. veka, sa dve kalote, koje veoma liče grobnicama sa dve kalote u nekropoli u Jagodin-mali u Nišu, od kojih je jedna ukomponovana u sastav hotela „Radon“ tokom njegove izgradnje.[59]

Još od davno prošlih vremena, iz rimskog utvrđenja u okviru prastarog Naisusa pružao se ka istoku i nadomak antičke Niške Banje, poznati vojni put – (lat. Via Militaris), koji je činio znamenitu antičku trasu (lat. via publica, agger publicus, strata publica) kojom su se, i u najzapadnijem prostoru Ponišavlja, savlađivala određena teritorijalna odstojanja. Sa „strategijskog i trgovačkog gledišta ova trasa bila je najvažniji putni pravac Balkanskog poluostrva“ još u ranijim društvenim periodima, pa su brojni istraživači zaključili „da se u nešto bližoj prošlosti, kao i u znatno starijim vremenima, još u antičko doba, za Nišku Banju i lekovite vode, znalo i izvan lokalne sredine“ Glavni razlog je bio u tome što su banjske terme Niške Banje bile „prirodom lokalizovane“ pored značajnog puta, koji je „ za dugo vreme činio jedini spoj između antičkog i postantičkog Zapada i Istoka.” [54][60]

Pri iskopavanju temelja za podizanje hotela „Ozren“, pronađeni su ostaci rimskog kupatila iz 1. veka i stari novac iz 3. veka koji je korišćen za vreme vladavine cara Hadrijana.[61]

Saznanja o lekovitim svojstvima izvora Niške Banje prema raspoloživim podacima, potiču iz 362. i bila su poznata starim Rimljanima, koji su u 2. veku, kaptirali glavno vrelo i izgradili kupatilo sa dva bazena od raznobojnog mermera. U njihovo vreme cela površina sadašnjeg parka bila je pod vilama, a među njima se nalazilo veliko kuptilo, sa dobro izvedenom kaptažom nad glavnim vrelom. Kaptaža i sada, posle toliko vekova, dobro služi.[62]

U vreme vladavine cara Konstantina i njegovih naslednika, u carskom naselju Medijana postojalo je kupatilo u koje je posebno izgrađenim akvaduktom doticala blagotvorna banjska voda.

Period razvoja Niške Banje u okviru rimske civilizacije koja je negovala kult vode i obilato koristila blagodeti lekovite banjske vode, naglo je prekinut varvarskom najezdom Huna 441. pod Atilom. Tako u 5. veku sa prostora niške kotline nestaju velelepne tekovine civilizacije: Naisus, Medijana i termalni izvori Niške Banje.

Srednji vek i Osmansko carstvo[uredi]

Nakon brojnih najezda; prvo Huna u 5. veku, zatim Avara i Slovena koji su pre nego što su se trajno nastanili u Niškoj kotlini, u početku na svom putu pustošili naselja u 6. i 7. veku, potom Bugara u 9. i 10. veku, zatim Vizantije od 10. do 13. veka, srušene terme Niške Banje, vremenom je pokrila zemlja i rastinje i nastalo je „gluvo doba“ Niške Banje.[63]

Lečilište je zapostavljeno, skoro kroz čitav srednji vek, a prema jednom zapisu iz vremena Stefana Nemanje, neizkorišćena banjska voda oticala je sve do Nišave kroz urasli ševar u kome su se ljudi kupali pod vedrim nebom,[63] sve do 16. veka, kada Osmansko carstvo (koje vlada srpskim zemljama od 14. do 19. veka) ponovo revitalizuje Nišku Banju. [64]

Tokom ranijeg i poznijeg srednjeg veka na „niškobanjskom prostoru” odvijao se pešački ali i tovarni i kolski saobraćaj u oba smera; od ondašnjeg srednjovekovnog Niša kroz Ponišavlje ka istoku (Stambolu) i obrnuto od turskog Stambola (istoka) ka niškoj „naseobinskoj utvrdi”, a odatle nadalje prastarim lat. Via militaris (ka severu) odnosno „negdašnjom“ lat. via egnati (prema jugozapadu). U turskom dobu ovaj put je preimenovan u „Stambul-đol“ (Carigradski drum) a u najmlađe vreme turske vladavine i u „Midhat-pašin put“ koji je odgovarao ne samo preduzimanim vojnim pohodima i obavljanju zaprežnog i karavanskog (trgovinskog) saobraćaja, već i drugim pohađanjima. Njime su se, pa time i u prostoru Niške Banje, odvijali pohodi mnogih carskih poslanstava i brojnih diplomatskih misija. Tuda su prolazili, i svi poznati strani putnici koji su usputno, „u duhu onoga vremena“, pokadkad, dosta vremena provodili na prostoru banjskih termi koristeći njihove okrepljujuće blagodeti.[65]

Godine 1521. Niška Banja je „odmorište“ turskog cara Sulejmana prvog i njegove vojske na putu prilikom osvajanja Beograda. U jednom zapisu navodi se da je Sulejman „u toploj banji kraj Niša ostao dva dana „i da je i u kasnijim pohodima ostajao da noći u Niškoj Banji“. [66]

Slično ovom ženskom hamamu iz 18. veka, postojao je u tom periodu i hamam u Niškoj Banji

Prema turskom popisu nahije Niš iz 1516, mesto je bilo jedno od 111 sela nahije i nosilo je naziv Banja, a imalo je 25 kuća, 1 udovičko domaćinstvo, 5 samačka domaćinstva. [42] U srednjem veku naselje je sve više propadalo [67] i sve do sredine 17. veka na prostoru sadašnje Niške Banje „bile su močvare i baruštine koje je pravila voda sa Glavnog vrela „sam izvor koji se nije video usled gusto izrasle trave i ostalog šiblja zakrčen ruševinama starog rimskog kupatila izbijao je iz dubine između stanja te mu se nije moglo tačno odrediti mesto...gusta stara šuma koja je ceo taj predeo prekrivala i činila ga skoro neprohodnim, stvarala je polumrak i slabu vidljivost“.[64]

Niška Banja je obnovljena pod turskom vlašću u drugoj polovini 17. veka, kada su Turci uočili vrednosti ovog lekovitog izvora, na osnovu podataka da dosta naroda dolazi i traži leka u njegovim vodama. Raskrčili su šumu, napravili puteve do izvora, koji su ogradili, i pored njega ozidali bazen za kupanje žena i muškaraca. Oba bazena muški i ženski imali su samo jednog banjadžiju (evnuha) koji je istovremeno bio jedini predstavnik vlasti u ženskom bazenu. „Ženska polovina kupatila bila je odvojena visokim zidom od muškog, i kupačice štitio od očiju muškaraca, koji su ih ne tako retko uznemiravali pesmom i sevdahom.“[63]

Godine 1663. Niška Banja je u turskim kartama obeležena kao šesto konačište na delu Carigradskog druma od Sofije do Niša. Ta činjenica ukazuje da je u Niškoj Banji postojao han (karvansaraj). U leto 1665, kroz Nišku Banju je prošao engleski putopisac Džon Burburi i zabeležio; „nedaleko od Niša nalazi se Niška Banja sa svojim odličnim kupatilom, koje se nalazi nešto dalje od ceste, tu su se mnogi od nas okupali kao što čine Turci koji od svih elemenata prirode najviše cene vodu“.[63]

Tridesetih godina 19. veka na prostoru Niške Banje postojala su dva kupatila osmougaonog oblika sa prozorima na plafonu, jedno žensko i jedno muško. U muškom kupatilu osim bazena postojale su i dva male prolazne prostorije neka vrsta saune ili masaže. Iza kupatila bilo je dvorište sa konjušnicom i stražara za nekoliko turskih žandarma.[68]

Sredinom 19. veka Niška Banja je ponovo opustela, a u ruševinama su podignute stražare i utvrđenja radi zaštite carigradskog puta. Na razaranje Niške Banje u drugoj polovini 19. veka, najverovatnije uticalo je čak 17 seizmičkih potresa (1851, 1855, 1858. i 1866),[14] pri čemu je pretposlednje pomenuti bio nešto razornije moći.[69] O tome svedoče mnogi neobjavljeni podaci iz tog vremena (1857—1861), sačuvani, zapisi (starih turskih) crkvenih knjiga sa niškog područja, u kojima je bilo zapisano... da su u tadašnjem Nišu od tog zimskog zemljotresa, džamije padale do vikala...i...češme vodom presušile... Ista seizmička pojava imala je odražaje i u Niškoj Banji, budući da su se prema istim zapisima i u njoj ...duvari dosta slomili, pa je i ona tada bila sa, tu i tamo, srušenim zgradama čak do fundamenta.[70][54]

Kupatilo Niške Banje, neposredno pred kraj svoje vladavine u 19. veku, Turci su izdavali pod godišnji zakup privatnim osobama od strane niškog paše. Zakupac je bio obavezan ne samo da u kupatilu održava red u pogledu čistoće, već i da sprči da kupatilo ne uđe ko od kaurina, dok se Turci kupaju. Srbi su kupatilo mogli koristiti tek kada ga napuste Turci. U jednom uglu kupatila postojalo je ognjište na kome je tadašnji upravnik kuvao kafu svim gostima. Za kupanje se plaćalo 20 para (u cenu je bila uračunata i kafa). Oni koji nisu mogli da plate kartu kupali su se nesmetano u virovima, ispod vodenica, u toplom banjskom potoku, naročito noću.[56]


Kraljevina Srbija i Jugoslavija[uredi]

Panorama Niške Banje iz 1883. sa hotelima „Belkić“ i „Zeljakov“

Po oslobođenju od turske vladavine (1878) u banji su zatečena samo dva odvojena turska kupatila za muškarce i žene, kao i nekoliko objekata za smeštaj bolesnika. Izgradnja ugostiteljskih i smeštajnih objekata počela je oko 1880.

Milan Šijački zasluge za obnavljanje Niške Banje pripisuje knezu (kasnije kralju) Milanu Obrenoviću, „koji je patio od teškog išijasa, i koji je tražeći leka, obišao gotovo sve u to vreme poznate Evropske banje, ali tek nakon kupanja u Niškoj Banji našao lek za svoje patnje. Kako se knez Milan posle kupanja kolima vraćao u Niš (jer u banji nije bilo udobnog smeštaja) pokrenuo je inicijativu i nagovorio svoje juvelire Zaharija i Nikolu Popovića o potrebi izgradnje jednog udobnijeg kupatila kojim bi se i on lično koristio“.[71]

Beogradski juveliri Zaharija i Nikola Popović, poslušali su kneza Milana i otkupili su 1880. zemljište oko današnjeg hotela „Ozren“ i na njemu iste godine podigli zgradu sa restoranom i kupatilom sa 12 mermernih kada i isto toliko soba za izdavanje gostima. Te godine podignuta je i kafana „Lovac“, sa deset soba za izdavanje. Potom su sagrađene „Rašićeva“ i „Zeljak kafana“. Bili su to prvi savremeni smeštaji za banjske goste, kojih je 1898. bilo samo 19. Od tada Niška Banja postaje uređeno naselje, sa kupatilima uz izvore tople i hladne lekovite vode.[72]

U Prvom svetskom ratu Niš i Niška Banja su pod okupacijom nemačkih, austrougarskih i bugarskih trupa koje su povremeno koristili banju za lečenje i kupanje svojih vojnika.

Arhitetktura Niške Banje između dva Svetska rata.

Svestrani razvoj Niške Banje nakon Prvog svetskog rata započeo je od 1921., kada je utvrđeno da je voda radioktivna, [j] a nastavio se 1923., kada je brigu o Niškoj Banji preuzela država. Godine 1926. dr Đoka Mihajlović, sreski sanitarni referent, postavljen je za banjskog lekara. Njega je Banjska uprava 1928. godine uputila u Čehoslovačku na specijalizaciju iz balneo-fizikalne terapije. Tih godine banja je imala dva državna bazena sa sobama za svlačenje, jednu privatnu zgradu sa 18 kabina i kadama sa toplom vodom. Uz to banja je imala i tri hotela sa 44 soba, a u privatnim vilama i seljačkim kućama još oko 60 postelja, ili ukupno oko 100 soba sa 250 kreveta.

Kada je 1930. banja povezana tramvajem sa Nišom, stvoreni su povoljni uslovi za njen dalji napredak. Kako je tarifa za prevoz putnika tramvajem od Niša do Niške Banje bila znatno niža od one koju su naplaćivali taksisti i fijakeristi, broj putnika bio je sve veći. Tako su već 1930. niški tramvaji, na relaciji Niš-Niška Banja prevalili 385.000 kilometara i prevezli 1.200.000 putnika.[73]

Nakon uvođenja tramvajskog saobraćaja (16. novembra 1930) pa sve do Drugog svetskog rata Niška Banja je bila veliko gradilište. Nikli su mnogi novi objekti za potrebe banjskog lečilišta, vile i hoteli. Usvajanjem Generalnog regulacionog plan Niške Banje, 1933, čiji su autori bili arhitekte Dušan S. Mirosavljević i Pavle Liler i regulacionog plan, zajedno sa građevinskim pravilnikom, stvoreni su bitni preduslovi za moderno uređenje Niške Banje. U ovom poslu velike zasluge imali su novi upravnik banje penzionisani pukovnik Velja Atanasijević, kao i banjski lekar K. Panajotović, ali i brojni privatnici koji su u narednom periodu izgradili lepe i ukusne vile. Posle izgradnje novog kupatila 1935. Niška Banja je bila u privatnim rukama.

Česma Tri kralja.jpg
Niška Banja je bila omiljeno mesto tri kralja, tri vladara Srbije, iz dve srpske dinastije, koji nisu bili „imuni“ na blagodeti Niške Banje.
Porodica Milana i Aleksdandra Obrenovića imala je svoj letnjikovac, a poslednji kraljevski par dinastije, kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin, imao je i svoju klupu u parku za predah u tišini i zelenilu Niške Banje.
Vodom sa poznate „Školske Česme“ lečio se i tadašnji regent, a kasnije kralj, Aleksandar I Karađorđević. Često je boravio u vili „Jela“, koju i danas meštani nazivaju „Kraljeva vila“, a zapravo je bila vlasništvo Jovana Todorovića, tadašnjeg dvorskog advokata.[74]

U čast vladara iz dve srpske dinastije koji su svojim prisustvom i kraljevskim dostojanstvom ostavili Niškoj Banji duh elitizma, zahvalni meštani su podigli spomen česmu i po njima nazvali je česma „Tri kralja“.


Tranvajska stanica u Niškoj Banji 1939. Uvođenjem tramvajskog saobraćaja stvoreni su povoljni uslovi za dalji, brži napredak Niške Banje
Opština Niška Banja i Vila „Jela“ iz koje je nakon oporavka u banji 1934, Aleksandar I Karađorđević krenuo na svoje poslednje putovanje u Marselj i stradao u atentatu 9. oktobra 1934.[75]

Krajem 30-ih godina 20. veka kada je banja označena kao značajna „indiferentana, homeotermna i radioaktivna banja“, 1937. imala je 4.400 posetilaca (83.740 kupanja), a 1938. oko 6.000 posetilaca (118.425 kupanja).

Nagli razvoj Niške Banje privukao je bogate ljude iz Niša i mnogih malih gradova Srbije, koji su formirali elitu bogatih i uglednih građana, i u Niškoj Banji hteli da ostvare svoju ekonomsku moć u arhitektonskim zdanjima različitih stilova. Bez obzira da li su to bile stambene zgrade ili porodične kuće, vile ili hoteli, oni su nastojali da uključe razne arhitekte kako bi im pomogli da svoje ideje pretvore u realnost. Tako na prostoru Niške Banje poznati beogradski arhitekti stvaraju remek dela onog perioda u duhu Moderne, kao što su B. Kojić (vila „Erna“) P. Liler (stacionar „Zelengora“ 1933) itd.[76][77][78]

Tako su u tom (predratnom periodu) u Niškoj Banji, od 1927. pa do početka Drugog svetskog rata izgrađene 22 vile. Pored već navedenih izgrađene su i vila „Teokarević“, vila „Zone“ (Dragiše Cvetkovića),[k] vila „Jela“, i više većih objekata koji su i dan danas u funkciji i od značaja za Nišku Banju. Od 1932. do 1935. sagrađena su i dva hotela „Srbija“ (1932) i „Partizan“ (1935).[79][80]

Početkom Drugog svetskog rata Niška Banja je raspolagala sa 510 postelja u hotelima i vilama i 530 postelja u privatnom smeštaju,...„koje su opsluživali jedan stalni i četiri sezonska lekara...

U Drugom svetskom ratu Niška Banja je kao i grad Niš bila okupirana od strane Nemaca i Bugara. Već na početku rata, od 10. aprila 1941. u Niškoj Banji je bila „stacionirana komanda mesta, 11. oklopne grupe i 14. armijskog korpusa nemačke vojske”.[81] Prema Miomiru S. Naumoviću, „nemačka komanda bila je smeštena u vili „Risti攓.[82]

U prvoj polovini januara 1942. u Nišku Banju je stigao, i u banjskim objektima bio razmešten, štab 1. Kraljevskog (bugarskog) okupacionog korpusa, na čelu sa komandantom štaba general majorom Asenom Nikolovim.[83]

U Drugom svetskom ratu Niška Banja je kao i grad Niš pretrpela značajna materijalna razaranja od strane Nemaca i Bugara. Živojin Spasić piše: „da su krajem rata na Nišku Banju bačene četiri bombe, ali ne precizira kada tačno. Verovatno se radi o savezničkim bombardovanjima Niša avgusta 1944. Od te četiri bombe jedna je pogodila tramvajsku okretnicu u centru Banje i prugu digla u vazduh. Žrtava ljudskih nije bilo, ali je materijalna šteta bila velika. Kvar je ubrzo popravljen i saobraćaj uspostavljen. Ostale tri bombe pale su: dve na šest metara od objekta „Zelengora“ (u kojoj je bilo bugarske, a nešto i nemačke vosjke) i jedna na mestu gde je sada osmogodišnja škola. I tamo nije pogođen cilj“.[84]

Republika Jugoslavija i Srbija[uredi]

I u 21. veku održala se tradicija nastala još u doba Osmanskog carstva — kupanje van uređenih banjskih kupališta u niškobanjskom potoku tople vode[85] koji protiče kroz lepo uređen park između česme „Tri kralja“ i stacionara „Radon“.

Po završetku Drugog svetskog rata banjsko lečilište je raspolagalo sa četiri hotela i dve vile, u kojima je bilo 570 postelja i 800 postelja u privatnom smeštaju, što zbog sve većeg broja posetailaca postaje nedovoljno. Zato je počela nova faza izgradnje lečilišta. Dovršen je hotel „Ozren“, a hotel „Srbija“ je renoviran. U Niškoj Banji je 1954. otvoren „Inhalatorijum“, prvi objekat ove vrste na Balkanu. Izgrađeno je dvadesetak vila, od kojih polovina u centralnom delu naselja. Izgradnjom novih objekata-vila, prodavnica, moderne samousluge, pijace, više poslovnica turističkih agencija, kafane „Proleće“ itd Niška Banja se proširila i uvrstila među najveća banjska lečilišta u Srbiji.

Od 1954. do 1956. u Niškoj banji je prosečno, godišnje bilo na lečenju i oporavku 17.088 pacijenata, što je Nišku Banju po broju posetilaca u tadašnjoj FNR Jugoslaviji svrstavalo na drugo mesto odmah iza Vrnjačke Banje.

Tokom 1963. Niška Banja je dobila status banje, a januara 1966. Banjsko i klimatsko lečilište „Niška Banja“, preimenovano je u Prirodno lečilište „Niška Banja“, sa osnovnom namenom da leči i rehabilituje reumatička i srčana oboljenja.

Decembra 1966. lečilište u Niškoj Banji dobija novi naziv Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika. Smeštajem većeg dela Zavoda u novoizgrađeni savremeno opremljen stacionar „Radon“ 1975, počelo je novo razdoblje u razvoju banje. Sledila je izgradnja novog objekta 1981, stacionara „Terme“, i dogradnja još jednog sprata na objektu stacionara „Radon“ 1996, tako da je ukupni kapacitet postelja u Zavodu bio 560.

Decembra 2006. otvoren je renovirani hidro-blok u stacionaru „Zelengora“, u okviru koga je izgrađen novi bazen sa pokretnim dnom, što je olakšalo primenu termomineralne vode kod teško pokretnih bolesnicika.

Balneoterapija u Niškoj Banji[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Institut za lečenje i rehabilitaciju "Niška Banja", Niš

U prevenciji danas najmasovnijih nezaraznih oboljenja (hipertenzija, kardiovaskularne, metaboličke, respiratorne, reumatične, autoimune i druge bolesti) prirodni lekoviti činioci su najprihvatljiviji, jer počivaju na holističkom pristupu čoveku i predstavljaju fiziološke korektore oštećene homeostaze. Ovakav stav počiva na naučno utemeljenoj činjenici da se u prirodnom ambijentu, banjsko-klimatskih lečilišta, uz stručnu primenu prirodnih lekovitih faktora i drugih modernih znanja i tehnologija, brojne kategorije bolesnika mogu uspešnije lečiti i rehabilitovati nego u medicinskim ustanovama u urbanim sredinama.[86]

Lečenje pacijenata, primenom napred navedenih balaneoloških faktora, u Niškoj Banji se obavlja u Institutu za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“, koji raspolaže sa tri stacionara („Radon“, „Zelengora“ i „Terme“), savremenom opremom za neinvazivnu dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesti i za operativno lečenje u domenu ortopedske hirurgije. Institut je i nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Stacionari Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja"
Stacionar „Radon“
Stacionar „Zelengora“
Stacionar „Terme“

Balneološka svojstva[uredi]

Glavne balneološke faktore Niške Banje, pored klimatskih, čine termomineralne vode koje neprekidno protiču kroz banjske bazene i kade, lekoviti gasovi, peloidi, promena sredine, dijetetski režim, aktivan i pasivan psihofizički odmor.[87]

Radioaktivnost i termalnost voda Niške Banje, zatim njihovo jonsko stanje i plurimetalno bogatstvo, objašnjavaju njihov farmakodinamizam. One pripadaju grupi enegeričnih voda, koje primenjene u banji za piće, kupanje, inhaliranje itd, imaju određena fiziološka i terapijska dejstva. Ta dejstva su i stimulativna, sedativna, antiinflamatorna (antireumatska) antiurikemijska [l] itd.[88] Značajna prednost metoda lečenja koje se primenjuju u Niškoj Banji je i odsustvo ozbiljnih neželjenih efekata lečenja. [87]

S obzirom na činjenicu da većina navedenih prirodnih lekovitih činilaca ima dosta široku primenu u indikacionom smislu Banjsko klimatsko lečilište Niška Banja može pružati usluge različitim kategorijama korisnika od potpuno zdravih ljudi pa do ozbiljno bolesnih, s tim što se svakoj kategoriji moraju pružati tačno propisane i standardizovane zdravstvene usluge.[86]

Prve odgovarajuće lečilišne indikacije postavljene su posle otvaranja inhalatorijuma, desetak godina nakon Drugog svetskog rata. Glavne indikacije obuhvatale su:[m] bolesti lokomotornog aparata, oboljenja respiratornih organa i ginekološka oboljenja.[89]

Osnivanjem Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, i uvođenjem savremenih medicinskih naučnih dostignuća u kojima se termalni prorodni faktori upotrebljavaju samo kao jedan od terapijskih postupaka, indikacije su proširene i precizirane i obuhvataju:[87]

Medicinske indikacije za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj Banji [87]
Organski sistemi Bolesti
Bolesti lokomotornog aparata • Stanje posle reumatske groznice
• Hronični inflamatorni reumatizam (hronični evolutivni poliartrit i Behterevljeva bolest-početni stadijum)
• Degenerativni reumatizam (artroze i spondiloze) • Ekstraartikularni reumatizam-fibroziti
• Mioziti • Panikuliti • Posledice trauma i ratnih ranjavanja.
Oboljenja respiratornih organa Hronični bronhiti • Hronični traheiti • Hronični laringiti • Lakši oblici bronhijalne astme.
Neurološka oboljenja • Neuralgije i polineuriti • Posledice poliomijelita.
Kardiovaskularne bolesti • Arterijska hipertonija u labilnom i lakši oblici u stabilizovanom stanju
• Rekonvalescencija miokardita reumatičkog i drugog porekla
• Rekonvalescencija reumatičkog endokargita.
Bolesti metabolizma • Urična dijateza-izvan perioda jačeg pogoršanja.
Ginekološka oboljenja • Zapaljivi procesi nespecifične prirode u smirenom stanju (hronični andeksitis i perimetritis)
• Ovarijalne disfunkcije praćene hipoplazijom genitalnih organa i poremećajima menstruacije
• Izvesni oblici steriliteta, u prvom redu zapaljivog i endokrinog porekla.

Privreda[uredi]

Niška Banja spada u grupu privredno razvijenih lokalnih zejednica na području Grada Niša, sa privrednim kretanjima koja su imala sve karakteristike srpske privrede u 21. veku. Zdravstveni, izletnički, kulturno-manifestacioni, sportsko-manifestacioni, kongresni, tranzitni, turizam lica trećeg doba i đački turizam zasnovan na geografskim karakteristikama i prirodnim lepotama, sportsko-rekreativnim objektima i lektovitim svojstvima geotermalnih voda, lekovitog blata i gasa, je osnovna privredna grana Niške Banja i njen najznačajniji faktor daljeg privrednog razvoja.

Razvoju turizma, kao najvažnije privredne grane u Niškoj Banji, umnogome je doprinela blizina Medicinskog fakulteta i Kliničkog centra u Nišu koji su kao nastavnu bazu i izdvojene zdravstvene kapacitete osnovale Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja.[90]

Poljoprivredna proizvodnja[uredi]

Stanovništvo Niške Banje, pored turizma, bave se i poljoprivrednom proizvodnjom, pretežno ratarstvom, stočarstvom, voćarstvom i vinogradarstvom. Ova proizvodnja dobrim delom zadovoljava sopstvene potrebe domaćinstava, a drugim delom je u funkciji razvoja osnovne delatnosti–zdravstvenog turizma. Proizvodnja se obavlja na 7.408 hektara poljoprivrednih površina, od čega su „pod žitom 1.409 hektara, krmnim biljem 1.005 hektara, povrćem 339 hektara, dok se na 774 hektara nalazi vinova loza, a na 466 hektara voćnjaci“.[91]

Industrija i mala privreda[uredi]

Od ostalih privrednih delatnosti na teritoriji Niške Banje treba istaći industriju za preradu aluminijuma i aluminijumskih legura (fabriku „Nisal"), zanatsku proizvodnju u 470 malih i srednjih preduzeća, trgovinu i uslužne delatnosti (među kojima dominira ugostiteljska delatnost).

Turizam[uredi]

Pored zasnovanosti turizma, na postojanju banjskih izvora, zdravstveni turizam, u Niškoj Banji su razvijene i komplementarne vrste turizma i to izletnički, kulturno-manifestacioni, sportsko-manifestacioni, kongresni, tranzitni, turizam lica trećeg doba itd.

Zdravstveni i turistički objekti smešteni su u uređenom banjskom parku površine 5 hektara. U blizini je parka nalazi se i šuma Koritnjak, sa uređenim trim i pešačkim stazama koje daju mogućnost ljubiteljima prirode da uz šetnju uživaju u blagodetima bujne i raznovrsne flore Koritnjaka.

Rekreativni turizam kao nužnost savremenog društva, u Niškoj Banji može se okarakterisati kao sadržaj fizičkog vežbanja namenjen aktivnom odmoru turista različite životne dobi koji u tom cilju u sve većem broju borave u Niškoj Banji.

Sportsko-rekreativni turizam u Niškoj Banji se javlja kao dopunski vid turizma, koji pruža odlične mogućnosti za bavljenje sportom, kako amaterski, tako i profesionalno zahvaljujući pre svega dobroj infrastrukturi sportsko-rekreativnih objekata.

Niška Banja je pogodna i za pripreme i takmičenje sportskih ekipa, jer raspolaže sa hipodromom, streljanom, terenima za mali i veliki fudbal, rukomet, tenis, košarku i paraglajding. Blizina reke Nišave pruža mogućnost kajakarenje na mirnim vodama. Na delu Nišave pored Niške Banje svake godine organizuje se Nišavska regata koja okuplja na stotine ljubitelja sportova na vodi.

Takođe, u Niškoj Banji se održavaju takmičenja u paraglajdingu, gde takmičari kreću sa obronaka Koritnjaka, i spuštaju se u Nišku Banju, a mogu leteti i dalje pa čak i do 80 km. Najznačanije takmičenje iz paraglajdinga održano u Niškoj Banji bilo je 3. Svetsko prvenstvo u preciznom sletanju paraglajderom, koje je na terenu Koritnjak iznad Niške Banje održano od 7 do 14. avgusta 2005, po odluci međunarodne organizacije FAI. Tim povodom je na širem prostoru Niške Banje uređeno novo poletište, pozicionirano za pravac vetra koji dominira u ovom području i prilazni put do poletišta na Koritnjaku, tako da je danas do samog poletišta moguće doći putničkim automobilom. Potom slede nova takmičenja u paraglajdingu. Avgusta meseca 2007. održano je Predevropsko prvenstvo u preciznom letenju paraglajderom, a u avgustu 2008. i Prvo sveobuhvatno evropsko prvenstvo u paraglajdingu.[92]

Niška Banja ima biblioteku, umetničku galeriju, Letnju pozornicu i Centar za kulturu, koji u toku leta postaje organizator brojnih događaja objedinjenih u manifestaciji „Kulturno leto u Niškoj Banji“.

Gosti Niške Banje mogu da posete obližnje kulturno-istorijske spomenike: Medijanu, Ćele-kulu, Nišku tvrđavu iz 18. veka, Čegar, Memorijalni muzej-logor „Crveni krst“. Takođe iz Niške Banje mogu se organizovati izleti do Sićevačke klisure-atraktivnog kanjona reke Nišave sa retkom florom i faunom, Jelašničke klisure-specijalnog rezervata prirode, Suve planine-specijalni rezervat prirode i Kameničkog visa, popularnih izletišta i niških ski-centara Bojanine vode i Kamenički vis.[90]

Niška Banja sa svim svojim napred opisanim karakteristikama, koje je svrstavaju u posebnu ambijentalnu celinu, nesumnjivo poseduje odlične potencijale, pre svega prirodne, za kontinuirani razvoj turizma u najsavremenijoj formi.[93][90][94]

Turistička agencija za prihvat gostiju smeštena je u centralnom parku Niške Banje

Turističke manifestacije[uredi]

  • „Kad zamirišu jorgovani“ ili „Dani jorgovana“ (2013. deseti po redu) je tradicionalna kulturno-umetnička manifestacija, pletenja venaca od jorgovana, dečji maskenbal, modna revija i izložba ručnih radova koje tradicionalno organizuju članice Udruženja žena „Kruna“ i njihove gošće, aprila meseca u vreme cvetanja jorgovana.
  • „Festival polena“ (2013. treći po redu) je izložbeno-prodajni festival na kome si izlažu i mogu kupiti pčelinji proizvodi, prvenstveno polen i perga, med, kao i pribor i oprema za pčelarstvo.
  • „Pihtijada“ (2014. osma po redu) je turističko-ugostiteljska manifestacija u tradicionalnoj pripremi pihtija, izboru najuspešnijih kulinara u pripremi pihtija i podela pihtija gostima manifestacije, koje su učesnici pihtijade prethodnog dana pripremili.
  • „Volimo i negujemo našu tradiciju“ je festival etno-stvaralaštva koji okuplja udruženja i kulturno-umetnička društava iz cele Srbije koja neguju stare srpske običaje i narodno stvaralaštvo.
  • „Dani vina i meraka“ (2014. dvanaesti po redu) je izložbeno–prodajna manifestacija vinogradara niškog vinarskog regiona, koja se od 2002. godine, održava svake godine u mesecu februaru.

Turistički kapaciteti[uredi]

Turistički kapaciteti smeštaja u Niškoj Banji (2005.)[95][90]
Naziv objekta Broj ležajeva Kategorija Period korišćenja
„Ozren“
174
Hotel ***
„Partizan“
120
Hotel ***
„Srbija“
Hotel
Van funkcije
Stacionar „Radon“ (300)
Stacionar „Zelengora“ (160)
Stacionar „Terme“ (100)
560
Stacionari
(nekategorisani objekti)
Privatni smeštaj
926
Domaćinstva od (*) do (***)
Sezonskog karaktera
Privatni smeštaj
800
Domaćinstva
(nekategorisani objekti)
Sezonskog karaktera
UKUPNO
2.580

Saobraćaj[uredi]

Niška Banja se nalazi na raskrsnici najvažnijih, balkanskih i evropskih putnih i železničkih saobraćajnih pravaca, koji vode sa severa iz pravca Beograda, i sa juga iz pravca Skoplja dolinom Nišave i Marice prema Sofiji, Istanbulu i dalje ka Bliskom istoku. Doline Nišave kroz Sićevačku klisuru i nišku kotlinu, Kutinske reke, kroz Zaplanje i Jelašničke reke kroz Jelašničku klisuru, kao prirodne predispozicije reljefa, odredile su trase najvažnijih saobraćajnica na prostoru Niške Banje

Drumski saobraćaj[uredi]

Javni gradski saobraćaj, povezuje Nišku Banju sa ostalim delovima Niša (linija br. 1)

Do 1964. put NišSofija pratio je trasu Via militaris-a u periodu Rima i Vizantije, i „carigradskog druma“ u srednjovekovnom periodu u doba Osmanlija, jer je Sićevačka klisura, na istoku, zbog svojih morfoloških oblika, naročito dubine i uzine Gradiškog kanjona, predstavljala prepreku izgradnji drumske saobraćajnice. Zato je magistralni put idući iz Niša, sve do 1964. i probijanja Gradiškog kanjona, vodio središnjim delom atara Niške Banje, preko Jelašnice, a zatim dolinom Kunovičke reke i preko visoravni Ploča dalje na Istok. Ova trasa je korišćena i 2006. kao zaobilaznica, u toku radova na obnavljanju puta i proširenju 13 tunela u Sićevačkoj klisuri, a od 2011. na njoj je započeta izgradnja savremenog auto-puta grane E-80 koridora 10, koji će, još boljom i savremnijom saobraćajnicom, povezati Nišku Banju sa Evropom Malom Azijom, Crnomorskim područjem i Mediteranom.[96]

Pored glavnog prilaznog pravca, magistralnog puta Niš—Dimitrovgrad, području Niške Banje može se pristupiti i iz:

Izgled magistralne železničke pruge (E-70) NišDimitrovgrad u opštini Niška Banja.

Javni gradski saobraćaj se odvija isključivo autobusima, linijom broj jedan, jednom od 13 linija gradskog saobraćaja u Nišu. Tramvajski sistem prevoza koji je povezivao Niš i Nišku Banju od 16. novembra 1930., i bio okosnica njenog razvoja u prvoj polovini 20. veka, ukinut je i zamenjen autobuskim prevozom 10. avgusta 1958. godine.[97]

Železnički saobraćaj[uredi]

Kroz prostor Niške Banje prolazi i magistralna železnička pruga (E-70) NišDimitrovgrad na kojoj postoji i železnička stanica Niška Banja. Ovaj železnički pravac je trenutno neelektrificiran i sa zastarelom železničkom infrastrukturom. U 21. veku nagli razvoj železničkog saobraćaja i turizma, praćen zastarelošću i lošim održavanjem železničke infrastrukture (što se vidi na slici), prevazišao je mogućnosti ove želežničke pruge. Zato ona sve više usporava saobraćaj i postaje ne samo usko grlo u sistemu panevropskih železničkih koridora, već i ozbiljan ekološki problem po Nišku Banju i njenu okolinu, jer pruga i prateća infrastruktura nije modernizovana (elektrificirana).[98]

Vazdušni saobraćaj[uredi]

Vazdušnim saobraćajem Niška Banja je povezana preko aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu, čiji položaj (na udaljenosti od 12 km) pruža mogućnost korisnicima ove vrste saobraćaja najbrži pristup području Niške Banje.

Napomene[uredi]

  1. ^ Intenzitet trusova (zemljotresa) se definiše prema dvanaestostepenoj skali Medvedeva, Karnika i Španhajmera (MSK), i to u odnosu na oštećenje tri tipa objekata: (A) od nepečene cigle, bondruka, naboja i neobrađenog kamena; (B) od opeka, balvana, tesanog kamena i prefabrikovanog materijala; i (C) od armiranog betona (skeletne konstrukcije) i dobro vezanog drveta.
  2. ^ Šijački dr Milan navodi i naziv Vrelo princa Tomislava za Suvu banju
  3. ^ Vodom iz potoka tople vode u vreme Turaka navodnjavana su pirinčana polja u Niškoj Banji.
  4. ^ Institut za rehabilitaciju Beograd, 1997., sadržano u dokumentu: Utvrđivanje područja banje „Niška Banja“, 1998.
  5. ^ Prema Popisu iz 2002.
  6. ^ Lica koja su pre kritičnog momenta Popisa neprekidno, barem 12 meseci, živela u Niškoj Banji
  7. ^ Lica koja su imala prebivalište na teritoriji Niške Banje i Srbije, a u kritičnom momentu Popisa radila su ili boravila u inostranstvu.
  8. ^ Jovan Ćirić, R. I. Ajtić, E. Georgijević su starost lokaliteta potvrdili geohemijskom metodom
  9. ^ U svojoj monografiji o Niškoj Banji Jovica Vasić navodi da je: „1985. godine otkrio neolitski lokalitet na mestu zvanom Dživdžanski vir, na levoj obali Nišave, nekoliko stotina metara uzvodno od železničkog mosta. Iako katastarski pripada Jelašnici, Dživdžanski vir je mnogo bliži Niškoj Banji i lokalitet bi mogao da predstavlja deo turističke ponude ukoliko se arheološki istraži. Stručnjaci Narodnog muzeja iz Niša potvrdili su da se radi o neolitu, ali iskopavanja nisu vršena. U odseku obale vidljivi su podovi staništa, fragmenti keramike i životinjske kosti. Delovi keramičkih posuda mogu se u velikom broju naći i po okolnim njivama, kao i po koja alatka od kamena i kostiju.“[7]
  10. ^ Prema analizi dr Leka, Čerbakova i Joksimovića, avgusta 1921. izvor banje je imao temperaturu 390S i davao količinu vode od 5.400 litara u minuti.
  11. ^ Godine Drugog svetskog rata Dragiše Cvetkovića je proveo u kućnom pritvoru u ovoj vili u Niškoj Banji.
  12. ^ Banjska voda pozitivno utiče na urikemiju i na gihtom izazvana reumatična oboljenja, povećanjem izmokravanja mokraćne kiseline.
  13. ^ Po dr Vlastimiru Godiću i dr Mihajlu Radiću iz 1963.

Izvori[uredi]

  1. ^ a b Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Први резултати Република Србија: Републички завод за статистику Београд, 10. новембар 2011.. „Укупно пописана лица, укупан број становника, лица у иностранству, домаћинстава и станова (ниво насеља) у Нишавској области (стр.78):ISSN 0354-3641“ Приступљено 10. мај 2012. 
  2. ^ a b Tomić, E. (2006). Destinacije zdravstvenog turizma. Novi Sad: „Prometej“
  3. ^ Јовчић Д. Стање и перспективе развоја бањског туризма у Србији.. „Гласник српског географског друштва, Година 2008. Свеска LXXXVIII-Бр.4 UDC 911.3:380.8:711.455(497.11)“ Приступљено 10. мај 2012. 
  4. ^ a b Костић, М (1958). Нишка бања (свеска V ed.). Београд: Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“. стр. 111-130. 
  5. ^ a b v „Марија Мартиновић, Коритњак-– расељено сеоско насеље почетком 2002. године:Оригиналан научни рад“ Приступљено 10. 5. 2012.. 
  6. ^ a b Martinović Ž., (1995): Koritnik, Enciklopedija Niša, Priroda, prostor, stanovništvo, IP ”Gradina”, Niš
  7. ^ a b v g „Јовица Васић (2007) Нишка Бања, Монографија“ Приступљено 10. 5. 2012.. 
  8. ^ a b Enciklopedija Niša (1995), tom Priroda, prostor, stanovništvo, Gradina, Niš.
  9. ^ Svetolik Stevanović, (1941) Niška Banja, Beograd, pp. 9
  10. ^ a b Janković, T. Petar, (1909) Istorija razvitka nišavske doline, Srpska Kraljevska Akademija, Beograd.
  11. ^ a b v g d Grupa autora (1983). Geografske odlike Niškog područja U:Istorija Niša, od najstarijih vremena do oslobođenja od turaka 1878. godine knjiga I. Niš: Gradina i Prosveta.str 1-15
  12. ^ Petković, K. V. (1930). Geološki sastav i tektonski sklop Suve Planine. Posebno izdanje Srpske kralj, akademije. Beograd
  13. ^ Vidojković T. Niš i okolina. Geografski i istorijski prikaz. Opis puta 3.kongresa slovenskih geografa i etnografa u kr Jugoslaviji 1930. Beograd 1930.
  14. ^ a b v Vacovъ S. (1908): Gradivo za seizmografiяta na Bъlgariя. Periodičesko spisanie, knj. LXIX, sv. 1-2, Bъlgarsko knižovno družestvo vъ Sofiя; Plovdiv, str. 96-142.
  15. ^ Luka Pešić:Opšta geologija, Endodinamika, Beograd,1995, ISBN 86-80887-58-7.
  16. ^ Републички фонд и Геолошки институт Гемини (1994.). „Геолошки атлас Србије 1:2.000.000. br. 9 - Сеизмолошка карта: 10.“. Графонин, Београд Приступљено 4. 5. 2012.. 
  17. ^ a b v Grupa autora (1983). Karakteristike podneblja U:Istorija Niša, od najstarijih vremena do oslobođenja od turaka 1878. godine knjiga I. Niš: Gradina i Prosveta.str 15-17
  18. ^ Ducić, V., Radovanović, M. (2005). Klima Srbije. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1-179
  19. ^ Milosavljević, M. (1969). Klimatske karakteristike udoline Velike i Južne Morave. Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“, knj. 22, 145-199.
  20. ^ a b v „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990“ Приступљено 13. мај 2009. 
  21. ^ a b v „Observatory: Niš (founded in 1889)“ Приступљено 16. 5. 2009.. 
  22. ^ Radovanović, M., Ducić, V. (2004). Kolebanje temperature vazduha u Srbiji u drugoj polovini XX veka. Glasnik Srpskog geografskog društva, sveska 84 (1).
  23. ^ Vasiljević, Z. (1999). Klima Niša. Savetovanje „Meteorološki podaci - nacionalno blago“, Republički Xidrometeorološki Zavod Srbije, Beograd, 366-375
  24. ^ Maćejka, M. M. (1985). Klima banja uže Srbije. Beograd: Srpsko geografsko društvo.
  25. ^ a b v g d đ Grupa autora, Geografske odlike niškog područja, Termalne pojave i izvori U: Istoriji Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986 str. 22- 25
  26. ^ Milan Đ. Milićević, (1884) Kraljevina Srbija-novi krajevi, Državna štamparija Kraljevine Srpske, Beograd, pp. 11
  27. ^ Luković M, Petković K. Niška Banja, geološki sastav šire okoline banje i pojava termalnih radiokativnih izvora. Beograd, Srpska kralj.akademija. Glas. CLVIII,1933: 2-37
  28. ^ Petković K. V. Geološki sastav i tektonski sklop Suve planine. Posebno izdanje, Beograd, Srpska kralj.akademija. 1930
  29. ^ Vujanovic V, Teofilović M, Arsenijević M. Regionalna proučavanja mineralnih voda i banja u Srbiji i AP Vojvodini i njihove osnovne geološke, geohemijske i genetske karakteristike. Beograd Institut za geološko-rudarska istraživanja i ispitivanja nuklearnih i drugih mineralnih sirovina. 1971:7: 125-6.
  30. ^ Enciklopedija Niša-zdravstvo, Gradina, Niš, 1996, pp. 85
  31. ^ a b Pećinar, M. (1961). Hidrologija termalnih vrela Niške Banje i njihova zaštita od rashlađivanja i mućenja. Glas CCXLVII SANU. Beograd.
  32. ^ Vlastimir Vučić, (1950) Radioaktivnost voda i gasova Niške Banje i njihovo aktiviranje, Srpska akademija nauka, Beograd, str. 5
  33. ^ Toma Longinović, (1952) Niška Banja, str. 24
  34. ^ Minić V. Vodno blago Niške Banje-prirodni faktori i sanacija. Balneoklimatologija. Udr. banj. i klim. mesta Srbije. Niška Banja, Vrnjačka Banja 1999; (23) 2: 1-7.
  35. ^ Minić V. Uticaj prirodnih i antropogenih faktora na zamućivanje termalnih vrela u Niškoj Banji. Acta medica Medianae. Medicinski fak. Niš i Podr. SLD-Niš 2001; 3: 5-38.
  36. ^ Minić V. Hidrogeološki uticaj sliva Rautovačkog potoka na kvalitet termalnih voda Niške Banje. Acta medica Medianae. Medicinski fak. Niš i Podr. SLD-Niš; 4: 5-37.
  37. ^ Minić V. Uticaj kraških voda'na temperaturni režim termalnih izvora u Niškoj Banji, Korišćenje i zaštita voda 2002. Vrnjačka Banja, Jugoslovensko društvo za zaštitu voda, Beograd 2002: 287-92
  38. ^ Ristić, S, Arsenijević, S. i Milutinović, V. (1956). Spektrohemijski nalaz Rb и Cs u mineralnoj vodi Niške Banje. Glasnik hem.društva Beograd.
  39. ^ Vučić V. Radioaktivnost voda i gasova Niške Banje i njihovo aktiviranje. S. A. N. knj. CLXII, 1950
  40. ^ Ranđelović, N., Ranđelović, V., Zlatković, B. (1996): Flora i vegetacija prirodnih dobara na teritoriji grada Niša (str. 110-123).-U: Grad u ekologiji - ekologija u gradu. (Ed. Milena Vlajković) - Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Niša, 275 str.
  41. ^ Borislav Andrejević, Stari zapisi o Nišu, Prosveta, Niš, 1997, pp. 52
  42. ^ a b „Историјски архив Ниш:Детаљни попис нахије Ниш из 1516. године“ Приступљено 10. мај 2012. 
  43. ^ a b v Olga Zirojević, Carigradski drum od Beograda do Sofije (1459-1683.), Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, Beograd, 1970, str. 179
  44. ^ Grupa autora (1983). Niš do velikog rada 1683. U: Istorija Niša, od najstarijih vremena do oslobođenja od turaka 1878. godine knjiga I. Niš: Gradina i Prosveta. pp. 108
  45. ^ Grupa autora (1983). Niš u 18. veku U: Istorija Niša, od najstarijih vremena do oslobođenja od turaka 1878. godine knjiga I. Niš: Gradina i Prosveta. pp. 210
  46. ^ Grupa autora (1983). Predaja Niša 1737. U: Istorija Niša, od najstarijih vremena do oslobođenja od turaka 1878. godine knjiga I. Niš: Gradina i Prosveta. str. 219
  47. ^ Vidosava Nikolić-Stojančević, (1975). Leskovac i oslobođeni predeli Srbije 1877—1878., Biblioteka Narodnog muzeja u Leskovcu, Leskovac, str. 135
  48. ^ a b Branislav Đurđev, Kristina T. Košić, Aleksandra S. Dragin. Demografski rast i razvoj banjskih mesta u Srbiji Glasnik Srpskog gografskog društva, 2007 Sveska LXXXVII - Br. 1 UDC 911.3:314 (497.11)Originalan naučni rad, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  49. ^ Knjiga 9, Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, maj 2004, ISBN 86-84433-14-9
  50. ^ Knjiga 1, Stanovništvo, nacionalna ili etnička pripadnost, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, februar 2003, ISBN 86-84433-00-9
  51. ^ Knjiga 2, Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, februar 2003, ISBN 86-84433-01-7
  52. ^ Andrejević B. (1997):Stari zapisi o Nišu. Biblioteka „Beleg”, knj.5, Izdavačko-štamparska organizacija „Prosveta”, Niš, str. 5-152.
  53. ^ Antula D. (1898): Niška Banja. Zapisnici, God. VIII, br.7, Srpsko geološko društvo, Beograd, str. 1-4.
  54. ^ a b v Иван Б. Поповић, Просторна упознавања Нишке Бање у 19. веку-Прилог историјско-географском проучавању туристичких насеља у Србији.. „Географски институт „Јован Цвијић” САНУ, Београд број 56 2007 911.372.7(497.11) „19” (Нишка Бања)“ Приступљено 10. мај 2012. 
  55. ^ Bolničko i banjsko lečenje U:Istorija Niša-Druga knjiga, Prosveta Niš, 1984 str. 519-523
  56. ^ a b Šijački dr Milan, Niška Banja-monografija, Niš, 1935.
  57. ^ „О Нишкој Бањи-увод:Niška Banja.info“ Приступљено 10. мај 2012. 
  58. ^ Niški zbornik, br.1, Prosveta, bez godine, pp. 1-44
  59. ^ Zaštita spomenika kulture niškog, južnomoravskog i timočkog regiona, katalog, Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, bez godine, pod brojem 20 u katalogu.
  60. ^ Boué A. (1854): Recneil d'Itinéraires dans la Turquie d'Europe, Details géographiques, topographiques et statistiques. Ed. Emp, vol. II, Vienne, pp. 7-312.
  61. ^ Ćirić J. Iščezli urbani sadržaji Niša - Niški zbornik, 1977,4
  62. ^ Kostić M. Niška kotlina, 1967
  63. ^ a b v g Bolesni se banjali, a zdravi teferičili. U: Niški vesnik br.73. str. 20. 2012.
  64. ^ a b Longinović dr Tomislav. Niška Banja-Monografija, Niš, 1952.
  65. ^ Kostić M. (1955): O ulozi i značaju Sićevačke klisure za saobraćaj, naseobine i ljudska kretanja. Zbornik radova Geografskog instituta PMF-a u Beogradu, sv. 11, str. 93-111.
  66. ^ Borislav Andrejević (1997) Stari zapisi o Nišu.
  67. ^ Dinić M. (1978): Srpske zemlje u srednjem veku, i istorijskoj geografiji u širokom smislu. Zbirka rasprava, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, str. 15-395.
  68. ^ Vidosav Petrović. Niš u delima putopisaca od 4. do 20. veka. Niš, 2000.
  69. ^ Lovrić B. (1927): Sažeta istorija Niša. Samostalno izdanje autora, Niš, str. 3-48.
  70. ^ Nikolić M. V. (1858): Pribeleška o zemljotresu 1858. godine. Zapis 11, Zapis iz crkvenih knjiga u srezu Niškom, Istorijski arhiv, Niš, str. 6.
  71. ^ Šijački, dr Milan, Niška Banja”,1936.
  72. ^ Đorđe Stamenković, Ključ stare Srbije, Prosveta, Niš, 1997, str. 168
  73. ^ N. Govedarević, Tramvaj zvani uspomena, Niški vesnik, maj 2000, br 4, 10-11
  74. ^ Niški vesnik, br. 12, sept. 2001, pp. 16
  75. ^ Assassinat de Alexandre Ier et Louis Barthou : Marseille, le 9 octobre 1934, François Broche, Balland, 1977, coll. „Les grands crimes politiques“
  76. ^ Keković A., Čemerikić Z.; Moderna u Niškoj Banji, Arhitektura i urbanizam 8, str. 61-71, IUAUS, Beograd - Niš, 2001.
  77. ^ A., Keković, Stambena arhitektura Niša u pokretu Moderna između dva svetska rata, Doktorskadisertacija odbranjena 27.04.2009. na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu
  78. ^ A. Keković, Z. Čemerikić; Moderna Niša 1920—1940., Društvo arhitekata Niša, 2006.
  79. ^ Andrejević S. Ekonomski razvoj Niša od 1830 do 19946, Niš 1970.
  80. ^ Niški vesnik brojevi 14-33, 2002.-2005.g.
  81. ^ Dragoljub Ž. Mirčetić, Vojna istorija Niša, drugi tom, pp. 232
  82. ^ Miomir S. Naumović, Naselja za odmor, Naučni podmladak, Niš, 1990, str. 84
  83. ^ Milorad Kozić, “Potpisnik Pakta”,”Prosveta”, Niš, 1995. pp. 101
  84. ^ Živojin Spasić, Niška Banja, 2000, pp. 57
  85. ^ Tihomir Nešić, „Banjske priče“, feljton.
  86. ^ a b Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti, Klinička studija, Medicinski fakultet u Nišu, 1989.
  87. ^ a b v g Александар Димић. „Место балнеотерапије у лечењу реуматских болести.“ Приступљено 10. мај 2012. 
  88. ^ Luković, M. Petković V. K, Niška Banja - Geološki sasatav šire okoline banje i pojava termalnih radioaktivnih izvora, Glas SKA 83, Beograd 1911
  89. ^ “Enciklopedija Niša”, tom “Priroda, prostor, stanovništvo”, “Gradina”, Niš, 1995. str. 151
  90. ^ a b v g Analiza stanja u turizmu i osnove za turističku strategiju Grada Niša u periodu 2005—2007, Grad Niš, Uprava za privredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine
  91. ^ Analiza stanja u poljoprivrednoj proizvodnji i osnove za strategiju Grada Niša za period 2005—2007. godine, Grad Niš, Uprava za privredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine
  92. ^ Vujanović, V. i Teofilović, M. (1983). Banjske i mineralne vode Srbije. Gornji Milanovac: Kulturni centar „Privredna knjiga“.
  93. ^ Grupa autora (1970). Banje i klimatska mesta Srbije, materijal sa osni- vačke skupštine Udruženja klimatskih mesta Srbije. Vrnjačka Banja
  94. ^ Platforma za izradu projekta unapređenja i razvoja turizma na području grada Niša, Turistička organizacija Niša, septembar / oktobar 2003
  95. ^ Studija razvoja lokalne ekonomije grada Niša, strateški plan razvoja. Beograd, novembar 2005.
  96. ^ Zirojević, Olga, (1970) Carigradski drum od Beograda do Sofije (1459-1683.), Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, Beograd
  97. ^ „Трамвајски саобраћај у Нишу“ (PDF) Приступљено 13. 10. 2011.. 
  98. ^ Саобраћај У:Стратегије одрживог развоја града Ниша“. Група независних експерата, уз подршку OEBS-а, pp. 7-8. 2004 Приступљено 4. 6. 2012.. 

Literatura[uredi]

  • Костић, М (1958). Нишка бања (свеска V ed.). Београд: Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“. стр. 111-130. 
  • Vasić Jovica (2007) Niška Banja, Monografija. Niš, pp. 1-159.
  • Grupa autora (1983). Istorija Niša, od najstarijih vremena do oslobođenja od turaka 1878. godine knjiga I. Niš: Gradina i Prosveta.
  • Grupa autora (1984). Istorija Niša, od oslobođenja 1878 do 1941. godine, knjiga II. Niš: Gradina i Prosveta.
  • Grupa autora (1986) Istoriji Niša, od 1941 do 1980. godine, knjiga III, Gradina, Niš
  • Žukovec, D. (2008) Pregled invazivnih biljnih i životinjskih vrsta kod nas i u svetu. Seminarski rad, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.
  • Janković P. T. (1909). Istorijski razvitak nišavske doline. Beograd:Posebna izdanja SAN, knj. LI.
  • Janićijević J. (2001) Kulturna riznica Srbije, Idea, Beograd.
  • Kostić, M., Petković V. (1935). Geologija Istočne Srbije, knj 1. Beograd:Posebna izdanja SAN, knj. CV.
  • Kostić, M. (1960). Sićevačka klisura – prirodne lepote i geografske odlike. Beograd: Zemlja i ljudi sveska 10.
  • Martinović, M. (1976) Niška kotlina, Geneza i evolucija. Beograd
  • Mitić, D. (2006) Srednje ponišavlje - osnove strategije zaštite prirodnih i stvorenih vrednosti, Monografija. Univerzitet u Nišu.
  • Milisavljević Tanja, Slobodan Gavrilović (2007) Prva sela u Srbiji, Beograd, Izdavač Demokratska stranka-Istraživačko-izdavački centar.
  • Petković, K. V. (1930). Geološki sastav i tektonski sklop Suve Planine. Posebno izdanje Srpske kralj, akademije. Beograd
  • Pešić Luka : (1995) Opšta geologija, Endodinamika, Beograd, ISBN 86-80887-58-7.
  • Stojančević V. (1996) Jugoistočna Srbija u XIX veku (1804—1878), Niš
  • Simonović R. Đorđe, (1976) Sistemi seoskih naselja u užoj Srbiji, „Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije - IAUS“, Beograd
  • Ćirić, J. (1995). Enciklopedija Niša – Priroda, prostor, stanovništvo. Niš:Gradina.
  • Ćorović Vladimir, (2001) Istorija srpskog naroda, Janus, Beograd,
  • Cvijić, J. (1991). Balkansko poluostrvo. Beograd: SANU, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Književne novine, knj. 2.
  • Marija B. Lazić Turistički potencijali Niške Banje - master rad, Univerzitet u Nišu, Prirodno matematički fakultet, Niš, 2012. [1]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Niška Banja


Sjajni članak Članak Niška Banja je primer među sjajnim člancima.
Pozivamo i Vas da napišete i predložite neki sjajan članak.