Медитеранска дијета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Главни састојци медитеранске дијете

Медитеранска дијета је савремена препорука за антиинфламаторну исхрану заснована на примени прехрамбених образаца који потичу са простора Грчке, Јужне Италије, Француске и Шпаније у четрдесетим и педесетим годинама 20 века.[1][2] Главни аспекти ове дијете укључују пропорционално високу потрошњу маслиновог уља, махунарки, нерафинисаних житарица, воћа и поврћа, умерену до високу потрошњу рибе, умерену потрошњу млечних производа (углавном сира и јогурта), умерену потрошњу вина и ниску потрошњу производа од меса (не рачунајући рибе).[3]

Основна разматрања[уреди]

Медитеранска дијета зансована је на медитранској прехрамбеној пирамиди или обрасцима исхране типични за Крит, веће делове Грчке, Јужне Италије, Шпаније, почетком шездесетих година прошлог века, где је очекивани животни век био међу највишим у свијету а стопама коронарних болести срца, одређених карцинома и друге хроничне болести повезане са исхраном међу најнижим.

Рад у пољу или кухињи резултирао је начином живота на подручју Медитерана који укључује редовну физичку активност и био је повезан са ниским процентом гојазности.

Дијету карактерише обилни унос биљне хране (воће, поврће, хлеб, други облици житарица, кромпир, пасуљ, орашасти и семенски материјал), свежег воћг (као типични дневни десерт), маслиновог уља (као главног извор масти), млечних производа (првенствено сира и јогурта), рибе и живина конзумиране у ниским до умереним количинама, до четири јајета недељно, црвеног меса у малим количинама и вина конзумираног у ниским до умереним количинама, обично уз оброке.

Ову дијету карактерише унос ниско засићених маст (< или = 7-8 % енергије), у којој се укупан унос масноћа креће од < 25% до > 35% енергије у читавом медитеранском региону.[4]

Предности медитеранске дијете[уреди]

Истраживања су показала да традиционална медитеранска исхрана смањује ризик од срчаних болести, и8то повезанују са нижим нивоом оксидованог липопротеинског лизопротеина ниске густине (ЛДЛ холестерол) - „лошег” холестерола одговорног за таложење депозите у човековим артеријама.

То је потрврдила , мета-анализа спроведена са више од 1,5 милиона здравих одраслих особа код којих је након медитеранске дијете дошло до смањивање ризика од кардиоваскуларне смртности, као и укупног морталитета.[5][6]

Медитеранска исхрана је такође повезана и са смањеном учесталошћу

Из ових разлога, већина, ако не и све главне научне организације, подстичу здраве одрасле особу да прилагоди стил исхране медитеранској дијети у циљу превенције хроничних болести.[8]

Главне компоненте медитеранске дијете[уреди]

Пирамида медитеранске дијете

Медитеранска дијета поред редовне исхране наглашава и следеће:

  • Јела претежно требају бити припремљена на биљној основи, као што су воће и поврће, цела зрна житарица, махунарке и ораси.
  • Замена маслаца здравим мастима, као што су маслиново уље и уље каноле (које има мало засићених масти и висок проценат мононеназићених масти, што га чини здравим и безбедним избором када је у питању уље за кување).
  • Коришћење биљака и бињних зачина уместо соли за побољшање укуса хране. Такође, биљке и биљни зачини дају допринос националном идентитету различитим медитеранским кухињама.
  • Ограничавање употребе црвеног меса не више од неколико пута месечно.
  • Употреби рибе и живине најмање два пута недељно.[9]
  • Уживање у оброцима са породицом и пријатељима, у опуштеној атмосфери.
  • Умереној конзумацији црног вина (опционо)
  • Редовно телесно вежбање и шетња по чистом ваздуху.

Извори[уреди]

  1. ^ Alberto Capatti et al., Italian Cuisine: A Cultural History, pp. 106.
  2. ^ Silvano Serventi and Francoise Sabban, Pasta. стр. 162.
  3. ^ Godman H (6 November 2013). Adopt a Mediterranean diet now for better health later. Harvard Health Publications, Harvard University.
  4. ^ Willett WC1, Sacks F, Trichopoulou A, Drescher G, Ferro-Luzzi A, Helsing E, Trichopoulos D. Mediterranean diet pyramid: a cultural model for healthy eating. Am J Clin Nutr 1995 61: 6 1402S-1406S
  5. ^ Sofi F, et al. Adherence to Mediterranean diet and health status: Meta-analysis. BMJ. 2008;337:a1344.
  6. ^ Mitrou PN, et al. Mediterranean dietary pattern and prediction of all-cause mortality in a U.S. population. Archives of Internal Medicine. 2007;167:2461.
  7. ^ Toledo E, et al. Mediterranean diet and invasive breast cancer risk among women at high cardiovascular risk in the PREDIMED trial: A randomized clinical trial. JAMA Internal Medicine. 2015;175:1752.
  8. ^ AHA Scientific Statement: Diet and lifestyle recommendations revision 2006. Circulation 2006;114:82.
  9. ^ AHA Scientific Statement: Fish consumption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease. Circulation. 2002;106:2747

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).