Šafran

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Šafran (višeznačna odrednica).

Šafran
Orošeni šafran sa obešenim prašnicima
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Red: Asparagales
Porodica: Iridaceae
Rod: Crocus
Vrsta:
C. sativus
Varijetet:
C. s. var. vernus
Trinomijalno ime
Crocus sativus var. vernus
Cvet šafrana, Crocus sativus (č. „krokus sativus”), sa živopisnim grimiznim žigovima i izgledom
Fini končići šafrana, izvučeni iz cvetova i osušeni

Šafran (lat. Crocus sativus; ~ vernus) jest višegodišnja biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta Crocus sativus. Živopisni grimizni žigovi (stigme) i stubići (stilovi), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. C. sativus je, po svemu sudeći, forma C. cartwrightianus koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije.

Biljka može dostići visinu do 30 cm. Nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Spoljne ljuske imaju žilice, uglavnom mrežaste. Lišće je uzano, linearno i izduženo. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak.[n. 1] Cvetovi inače izrastaju između listova, s dugom cevi i zvonasto rastvorenom krunom od šest jednakih listića; ljubičasti su, žućkasti ili ružičasti. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se stigma, žig ili stigma krokusa (lat. croci stigmata) — ’organela’ čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Osušeni žigovi se, pored upotrebe kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica (posebno kolača), koriste i u medicini. U većoj meri, šafran je otrovan.

Okus šafrana i jodoform ili rezultujući miris sena potiče od hemikalija pikrokrocin i safranal. Takođe sadrži karotenoidni pigment, krocin, koji daje obogaćenu zlatnožutu boju jelima i tekstilu. Njegova zabeležena istorija je potvrđena u asirskoj botaničkoj raspravi nastaloj pod Asurbanipalom u 7. veku p. n. e., a istim se trgovalo i koristilo ga se već preko četiri milenijuma. Na Iran otpada približno 90% svetske proizvodnje šafrana.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč šafran je turcizam, od tur. safran (od arap. زَعْفَرَان, translit. zaʿfarān)[1]. Moguće je da arapska reč potiče od persijske reči زَرپَران (translit. zarparân), koja doslovni znači „zlatni listovi”.[2]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Crocus sativus

Prema vremenu kad cveta, postoje dve osnovne vrste šafrana:

  • jesenji šafran[3] (C. sativus[/rubens]) / ’jesenji krokus’ (engl. autumn crocus)[n. 2] ili ’šafranov krokus’ / ’šafran-krokus’[4] (engl. saffron crocus),[5][6][7][8][n. 3] — sa ljubičastim[/crvenim] cvetom; takođe se navodi i domaći arhaični naziv savljica[9]
  • prolećni šafran (C. vernus) / ’prolećni krokus’ (engl. spring crocus)[n. 2] ili ’džinovski krokus’ (engl. giant crocus) / ’holandski krokus’ (engl. Dutch crocus),[10][11][12][n. 4] — sa ljubičastim[13] ili žutim cvetom[14] (može biti i svetlolila ili čak beli)[13]

U Srbiji se može pronaći i prugasti šafran (C. variegatus).[15]

Opis[uredi | uredi izvor]

Köhler’s Medizinal-Pflanzen:
  krunica
  prašnici
  lukovica
  stigma
C. sativus

Domaći šafran, Crocus sativus, jesenja je višegodišnja cvetnica koja se ne nalazi u divljini, iz porodice Iridaceae (perunike/irisi).[4][16][17] Verovatno potiče od istočnomediteranske jesenje biljke Crocus cartwrightianus,[18][19] koja je takođe poznata kao „divlji šafran” (engl. wild saffron)[20] i poreklom je sa Krita[21] ili kopnenog dela Grčke.[22][23] Jugozapadnoazijsko poreklo,[24][25] iako često navođeno kao moguće, odbačeno je nakon botaničkog istraživanja.[26] Šafran-krokus je po svoj prilici rezultat podvrgavanja C. cartwrightianus podrobnoj veštačkoj selekciji uzgajivača koji su tragali za dužim stigmama. C. thomasii i C. pallasii su drugi mogući izvori-preteče.[19][27] Kao genetski monomorfni klon,[21] lagano se raširio u većem delu Evroazije.

U pitanju je sterilna triploidna forma, što znači da tri homologna seta hromozoma sačinjavaju genetski komplement svakog primerka; C. sativus nosi osam hromozomnih tela po setu, čineći ukupno njih 24.[28] Kao sterilni, ljubičasti cvetovi C. sativus ne uspevaju da proizvedu klijavo seme; reprodukcija zavisi od ljudskog faktora, tj. pomoći čoveka: klasteri lukovica (engl. corm — „lukasti koren”), pod zemljom, nalik na gomolje, kao organi za čuvanje skroba moraju da se iskopaju, podele i ponovo zasade. Lukovica preživi jedno leto, proizvodeći putem ove vegetativne deobe i do deset „lukovičica” (engl. cormlets) koje mogu da izrastu u nove biljke narednog leta.[18] Kompaktne lukovice su male, smeđe ’globule’ (loptice) koje mogu da budu veličine 5 cm (2 in) u prečniku, imaju ravnu bazu (donji deo) i zaodenute su u gusto „ćebe” (engl. mat) paralelnih vlakana; ovaj omotač se zove lukasta tunika ili tunika lukovice (engl. corm tunic). Lukasti koreni takođe nose i uspravna vlakna, tanka i nalik mreži, koja izrastu i do 5 cm (2 in) iznad ’vrata’ biljke.[28]

Biljka daje 5—11 belih i nefotosintetičnih listova poznatih kao katafile. Ove strukture koje liče na membrane pokrivaju i štite 5—11 pravih listova krokusa dok isti pupaju i razvijaju se. Potonji listovi su zeleni; tanki, ravni i nalik na oštricu; u prečniku imaju 1—3 mm (0,04—0,12 in); šire se ili nakon što se cvetovi otvore (histerantozno) ili to čine istovremeno dok ovi cvetaju (sinantozno). Neki sumnjaju da se katafile C. sativus pojavljuju pre cvetanja kada se biljka zaliva relativno rano u doba vegetacije. Njene cvetne ose, ili strukture koje nose cvetove, podržavaju brakteje (specijalizovani listovi) koje izrastaju iz cvetnih stabljika; potonje su poznate kao peteljke.[28] Nakon estivacije u proleće, biljka izbacuje svoje prave listove — svaki do oko 40 cm (16 in) dužine. Samo u oktobru, nakon što je većina drugih cvetnica oslobodila svoje seme, razvijaju se briljantno obojeni cvetovi šafrana; kreću se u nijansama od pastelne nijanse svetlolila do tamnije i više prugama išarane svetloljubičaste ili boje sleza.[29] Cvetovi imaju sladak medeni miris. Po cvetanju, biljka je visoka 20—30 cm (8—12 in) i ima do četiri lista. Stubići[n. 5] koji se ’račvaju trostruko’ (idu na tri strane, jedan od drugog) i dužine su 25—30 mm (1,0—1,2 in), izniču iz svakog cveta. Svaki ’krak’ završava živopisnim grimiznim (tamnocrvenim) žigom,[n. 6] koji je inače distalni kraj tučka.[18][28]

Uzgoj (kultivacija)[uredi | uredi izvor]

Gomolji šafrana za vegetativnu reprodukciju

Crocus sativus, nepoznat u divljini, verovatno potiče od vrste Crocus cartwrightianus (č. „krokus kartrajtijanus”). Reč je o triploidu koji je „samonekompatibilan” i muški sterilan; podleže aberantnoj mejozi i stoga je nesposoban za nezavisnu seksualnu reprodukciju — sve razmnožavanje odnosno širenje ide putem vegetativnog umnožavanja preko ručnog sistema „podeli-i-postavi” za početni klon, ili putem međuvrsne hibridizacije.[30][19] Irigacija je neophodna ako se uzgaja van vlažnih okruženja, kao što je slučaj u Kašmiru gde godišnja količina kiše u proseku iznosi 1.000—1.500 mm (39—59 in); regioni u kojima raste u Grčkoj (500 mm (20 in) godišnje) i Španiji (400 mm (16 in)) daleko su sušniji od glavnih uzgojnih regiona u Iranu. Ovo je moguće zahvaljujući tajmingu lokalnih kišnih sezona; optimalne su obilne prolećne kiše i suvlja leta. Kiša neposredno pred cvetanje pospešuje rast odnosno povećava prinos šafrana; kišovito ili hladno vreme tokom cvetanja dovodi do bolesti i smanjuje urod. Stalno vlažni i topli uslovi štete usevima,[31] a zečevi, pacovi i ptice izazivaju štetu iskopavanjem lukovica. Nematode, lisna rđa i truljenje lukovice predstavljaju druge pretnje. Ipak, inokulacija pomoću bakterije Bacillus subtilis može da bude od koristi uzgajivačima pošto ubrzava razvoj lukovice i povećava rod žiga što se tiče biomase.[32]

Žetva šafrana; Torbate Hejdarije, Iran

Biljke rađaju slabo u senovitim uslovima; najbolje rastu kad su potpuno izložene suncu. Polja koja imaju nagib prema sunčevoj svetlosti su optimalna (dakle, nagib prema južnoj strani na severnoj hemisferi). Sadnja se uglavnom vrši u junu na severnoj hemisferi, gde se lukovice postavljaju na 7—15 cm (3—6 in) dubine; koreni, stabljike i listovi mogu da se razviju između oktobra i februara (ili septembra i marta).[28][9] Dubina na kojoj se zasađuje i razmicanje lukovica, prateći klimu, kritični su faktori koji određuju prinos. ’Maternje lukovice’ koje se zasade dublje daju šafran višeg kvaliteta, mada formiraju manje cvetnih pupoljaka i novih lukovica. Italijanski uzgajivači optimizuju rod prinosa sadeći na dubini od 15 cm (6 in) i u redovima razmaknutim 2—3 cm (0,8—1,2 in); dubina od 8—10 cm (3—4 in) povoljno utiče na dobijanje cveta i lukovice. Grčki, marokanski i španski uzgajivači koriste posebne dubine i razmake koji odgovaraju njihovim mestima. Uobičajeno uzdignuta korita pomažu boljem odvodnjavanju (drenaži). Organski sadržaj zemljišta je kroz istoriju pospešivan primenom nekih 20—30 t đubriva po hektaru. Nakon toga, a bez ponovnog pođubrivanja, sadile su se lukovice.[33] Nakon perioda mirovanja tokom leta, lukovice izbace svoje uske listove i pupanje počne u ranu jesen. Cvetaju samo sredinom jeseni, tačnije u septembru i oktobru (ne treba ga brati pre 20. septembra, a kada se bere to treba raditi rano ujutru od. dok su cvetovi zatvoreni a ne danju od. kad su otvoreni).[9] Žetve su nužno brz posao: nakon što procvate u zoru, cvetovi brzo venu kako dan odmiče.[34] Sve biljke cvetaju unutar okvira od jedne ili dve sedmice.[35] Žigovi se brzo osuše nakon ekstrakcije (vađenja) i po mogućnosti zapečate u hermetički zatvorene (nepropusne) posude.[36]

Samo sveže ubrani cvet donosi prosečno 30 mg (0,0011 oz) svežeg šafrana, ili 7 mg (0,00025 oz) osušenog; otprilike 150 cvetova daje 1 g (0,035 oz) suvih končića[9] (niti, vlakana) šafrana; da bi se proizvelo 12 g (0,42 oz) suvog šafrana, potreban je 1 kg (2,2 lb) cvetova; 0,45 kg (1 lb) daje 5,7 g (0,2 oz) osušenog šafrana.[33] Da bi se prikupio 450 g (1 lb) suvog šafrana neophodno je nabrati 50.000—75.000 cvetova; kilogram iziskuje 110.000—170.000 cvetova.[37][38] Četrdeset sati rada je potrebno da se ubere 150.000 cvetova.[39]

Začin[uredi | uredi izvor]

Hemija[uredi | uredi izvor]

Struktura pikrokrocina:[40]
  β-D-glukopiranozni derivat
  šafranski deo
Reakcija esterifikacije između krocetina i gentiobioze; komponente α-krocina:
  β-D-gentiobioza
  krocetin

Šafran sadrži više od 150 isparljivih i aromatičnih jedinjenja. Takođe ima mnogo neisparljivih aktivnih komponenti,[41] od kojih su mnoge karotenoidi (uključujući zeaksantin, likopen te razne α i β karotene). Kako god, šafranova zlatna žuto-narandžasta boja primarno je rezultat α-krocina. Ovaj krocin je transkrocetin di-(β-D-gentiobiozil) ester; nosi sistematsko (IUPAC) ime 8,8-diapo-8,8-karotenoična kiselina. Ovo znači da je krocin u osnovi šafranove arome digentobiozni ester karotenoidnog krocetina.[41] Sami krocini su serije hidrofilnih karotenoida koji su ili monoglikozilni ili diglikozilni polienski esteri krocetina.[41] Krocetin je konjugovana polienska dikarboksilna kiselina koja je hidrofobna, a time i rastvorljiva u ulju. Kada se krocetin esterifikuje sa dve gentiobioze rastvorljive u vodi, koje su šećeri, rezultat je proizvod koji je sam rastvorljiv u vodi. Rezultujući α-krocin je karotenoidni pigment koji može da sačinjava više od 10% mase suvog šafrana. Dve esterifikovane gentiobioze čine α-krocin idealnim za bojenje hrane čija je osnova voda, kao i nemasne hrane (npr. pirinčana jela).[23]

Gorki glukozid pikrokrocin je odgovoran za šafranov okus.[22] Pikrokrocin (hemijska formula: C
16H
26O
7; sistematsko ime: 4-(β-D-glukopiranosiloksi)-2,6,6-trimetilcikloheks-1-en-1-karboksaldehid) unija je aldehidnog submolekula poznatog kao safranal (sistematsko ime: 2,6,6-trimetilcikloheksa-1,3-dien-1-karboksaldehid) i ugljenog hidrata. Ima insekticidna i pesticidna svojstva, a može da sačinjava i do 4% suvog šafrana. Pikrokrocin je okrnjena verzija karotenoidnog zeaksantina koji se proizvede preko oksidativnog cepanja, a predstavlja glikozid terpen aldehidnog safranala.[42]

Kada se šafran osuši posle berbe, toplota — u kombinaciji sa enzimskom akcijom — razdvaja pikrokrocin da bi se dobila D-glukoza i slobodni molekul safranala.[40] Safranal, isparljivo ulje, daje šafranu većinu njegove osobene arome.[43][44] Safranal je manje gorak nego pikrokrocin i može da sačinjava i do 70% isparljivog dela suvog šafrana u nekim uzorcima.[42] Drugi molekul u osnovi šafranove arome je 2-hidroksi-4,4,6-trimetil-2,5-cikloheksadien-1-on, koji proizvodi miris opisan kao šafran (engl. saffron), poput osušenog sena.[45] Hemičari smatraju da je ovo najsnažniji faktor koji određuje šafranovu ugodnu aromu, uprkos tome što je prisutan u manjoj količini nego safranal.[45] Suvi šafran je visoko osetljiv na fluktuirajuće pH nivoe; žurno se raspada hemijski u prisustvu svetlosti i oksidirajućih agenasa. Stoga mora da bude uskladišten u za vazduh nepropusnoj posudi, da bi se minimizirao kontakt sa atmosferskim kiseonikom. Šafran je nešto otporniji na toplotu.[46]

Klase i ISO 3632 kategorije[uredi | uredi izvor]

Crveni končići i žuti stubići iz Irana
Visokokvalitetni crveni končići austrijskog šafrana
Pakovanje čistog kašmirskog šafrana

Šafran nije uvek istog kvaliteta i jačine. Jačina se povezuje sa nekoliko faktora, uključujući količinu stubića pokupljenih zajedno sa crvenim žigovima. Starost šafrana je takođe faktor. Više uključenih žigova znači da je šafran manje jak gram za gram, pošto su boja i okus koncentrisani u crvenim žigovima. Šafran iz Irana, Španije i Kašmira klasifikuje se u različite klase (razrede; po kvalitativnosti) prema relativnoj količini crvenih žigova i žutih stubića koje sadrži. Klase iranskog šafrana su: „sargol” (samo vrhovi crvenih žigova, najjača klasa); „pušal” ili „pušali” (crveni žigovi plus nekoliko žutih stubića, manja jačina); „gomilasti” šafran (crveni žigovi plus velika količina žutih stubića, nalazi se u malom snopu nalik na minijaturni snop klasja); i „konge” (samo žuti stubići, tvrdi se da ima aromu ali sa vrlo malo ili nimalo koloritnog potencijala). Klase španskog šafrana su: „kupe” (najjača klasa, kao iranski sargol); „manča”[n. 7] (kao iranski pušal); [prema redosledu daljeg smanjenja jačine] „rio”; „standard”; i „sijera” šafran.[47] U Kašmiru, šafran se uglavnom klasifikuje u dve glavne kategorije: „mongra” (samo žigovi); i „lača” (žigovi ’pričvršćeni’ sa delovima stubića).[48] Zemlje koje proizvode manje šafrana nemaju specijalizovane reči za različite klase i možda samo proizvode jednu klasu. Obrtnički proizvođači u Evropi i na Novom Zelandu nadoknadili su svoje visoke troškove radne snage za žanje šafrana ciljajući na kvalitet, te stoga nude samo šafran ekstremno visoke klase.[49][50]

Pored opisa na osnovu toga kako se bere, šafran se može kategorisati i prema međunarodnom standardu ISO[51] 3632 — nakon laboratorijskog merenja sadržaja krocina (odgovornog za šafranovu boju), pikrokrocina (okus) i safranala (miris ili aroma).[52] Međutim, često nema jasnih informacija o klasama na pakovanju proizvoda; malo je šafrana već dostupnog u UK označeno ISO kategorijom. Ovaj nedostatak informacija otežava kupcima pri donošenju odluke oko izbora i poređenju cena kada žele da dođu do određenog šafrana.[50]

Pod ISO 3632, određivanje ’nežignog’ sadržaja (engl. floral waste content — dosl. „sadržaj cvetnog otpada”) i drugih nebitnih materija kao što je neorganski materijal (npr. pepeo) takođe je ključno.[53] Klasifikacione standarde postavlja Međunarodna organizacija za standardizaciju, federacija nacionalnih standardizacionih tela. ISO 3632 se isključivo bavi šafranom i utvrđuje tri kategorije: III (najslabiji kvalitet), II (srednji kvalitet) i I (najbolji kvalitet). Ranije je isto tako bila i kategorija IV, koja je bila ispod kategorije III. Uzorcima se dodeljuju kategorije odmeravanjem sadržaja krocina i pikrokrocina u začinu, što otkrivaju merenja specifične spektrofotometričke apsorbancije.[54] Safranal se tretira malo drugačije i umesto da postoje pragovi za nivoe tj. svaku kategoriju — uzorci moraju da daju očitanje 20—50 za sve kategorije.[55]

Ovi podaci se mere preko izveštaja spektrofotometrije u sertifikovanim laboratorijama za testiranje širom sveta.[55] Veća apsorbancija implicira veći nivo krocina, pikrokrocina i safranala, a stoga i veći koloritni potencijal i dalje jačinu po gramu.[54][55] Očitanje apsorbancije krocina poznato je kao „koloritna jačina” ili „snaga bojenja” (engl. colouring strength) šafrana u pitanju.[55] Šafranova jačina bojenja može da bude u rasponu od manje od 80 (za svaki šafran kategorije IV) pa sve do 200 ili više (za kategoriju I).[55] Najbolji uzorci na svetu (odabrani, uglavnom crveno-bordo vrhovi žigova ekstrahovani iz najfinijih cvetova) dobijaju koloritnu jačinu veću od 250, što ovakav šafran čini preko tri puta jačim od onoga kategorije IV.[56] Tržišne cene za vrste šafrana proizilaze direktno iz ovih ISO kategorija. Sargol i kupe šafran obično padaju u ISO 3632 kategoriju I. Rio i manča pripadaju kategoriji II.[54] Na mnogo etiketa pakovanja šafrana, niti ISO 3632 kategorija niti koloritna jačina (mera sadržaja krocina) nije prikazana.[50]

Kako god, mnogi uzgajivači, trgovci i potrošači odbijaju ovakve brojke laboratorijskih testiranja. Neki ljudi više vole holistički metod uzorkovanja gomilica končića radi provere okusa, arome, savitljivosti i drugih osobina — na način sličan onom koji praktikuju iskusni kušači vina.[57] Međutim, ISO 3632 klasa i informacija o koloritnoj jačini omogućava potrošačima da izvrše momentalna poređenja kvaliteta različitih brendova šafrana — bez plaćanja i uzorkovanja šafran; naročito, potrošači mogu da sračunaju novčanu vrednost na osnovu cene po jedinici koloritne jačine umesto cene po gramu, uzev u obzir širok mogući raspon koloritnih jačina koje različite vrste šafrana mogu da imaju.[50]

Falsifikovanje (adulteracija)[uredi | uredi izvor]

Uprkos pokušajima stroge kontrole kvaliteta i standardizacije, bogata je istorija adulteracije šafrana — posebno među jeftinijim klasama, što se nastavilo do savremenog doba. Podvaljivanje je prvi put dokumentovano u srednjovekovnoj Evropi, gde su oni koji su otkriveni da prodaju neispravni šafran pogubljeni pod kodeksom „Safranšou” (izvorno „Safranschou”).[58] Tipični metodi uključuju umešanje stranih supstanci kao što je koren cvekle, vlakna nara, crveno obojena vlakna svile, ili pak bezukusni i bezmirisni žuti prašnici šafrana. Drugi metodi uključivali su namočavanje niti šafrana nekim glutinoznim supstancama kao što je med ili biljno ulje, da bi se povećala njihova masa. Šafran u prahu je podložniji adulteraciji, a kao razblažavajuće dopune koriste se kurkuma, paprika i drugi začini u prahu. Falsifikovanje takođe može činiti prodaja pogrešno etiketiranih smeša različitih klasa šafrana. Tako je u Indiji visokoklasni kašmirski šafran često prodavan izmešan sa jeftinijim iranskim uvoznim; ove smeše su tako stavljane na tržište kao čisti kašmirski šafran, što je kašmirske uzgajivače koštalo veliki deo njihovih prihoda.[59][60] Šafranika je česta zamena koja se ponekad prodaje kao šafran. Začin je navodno krivotvoren konjskom grivom, kukuruznom svilom ili iseckanim papirom. Tartrazin ili sunset žuto koristili su se da se oboji falsifikovani šafran u prahu.[61]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Šafran iz različitih zemalja-proizvođača, bran i sušen na različite načine, dovodi do različitog krajnjeg kvaliteta

Razni uzgajivači šafrana stvaraju vrste niti koje se često regionalno distribuišu i karakteristično su različite. Varijeteti (ne varijeteti u botaničkom smislu) iz Španije, uključujući robne marke „Španski Superior” i „Krem”, generalno su blaže u boji, okusu i aromi; klasifikuju se prema standardima koje je nametnula vlada. Italijanski varijeteti su malo više potentni od španskih. Najintenzivniji varijeteti imaju tendenciju da budu iranski. Različiti „butik” usevi su dostupni sa Novog Zelanda, iz Francuske, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva (Engleske), SAD i drugih zemalja — neki od njih su organski gajeni. U SAD, pensilvanijski holandski šafran — poznat po svojim „zemljanim” osobinama — prodaje se u malim količinama.[62][63]

Potrošači mogu da smatraju određene vrste „premijum” kvaliteta. „Akvila” šafran, ili „caferano del’Akvila”, definiše visok sadržaj safranala i krocina, svojstven oblik žiga, neobično oštra aroma i jaka boja; uzgaja se isključivo na osam hektara u Naveli dolini italijanskog regiona Abruco, u blizini L’Akvile. Prvi put se našao u Italiji nakon što ga je doneo dominikanski monah iz Španije u eri inkvizicije.[64] Ali, najveća kultivacija šafrana u Italiji je u San Gavino Monrealeu (Sardinija), gde ga se uzgaja na 40 hektara — ovo predstavlja 60% italijanske proizvodnje; takođe ima neobično visok sadržaj krocina, pikrokrocina i safranala.[65] Drugi je „mongra” ili „lača” šafran iz Kašmira (lat. Crocus sativus 'Cashmirianus'), koji je među grupom do koje kupci najteže dolaze.[65] Ponavljane ili učestale suše, biljne vaši i propali usevi u Kašmiru nadovezali su se na indijsku zabranu izvoza, što je doprinelo preterano visokim cenama u inostranstvu. Kašmirski šafran je prepoznatljiv po svojoj tamnoj bordo-ljubičastoj nijansi boje; spada među najtamnije na svetu, što upućuje i na jak okus, aromu i efekat bojenja.[66]

Trgovina[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Trgovina šafranom
Prodaja šafrana u Iranu

Skoro sav šafran raste u pojasu od Španije na zapadu do Indije na istoku. Ostali kontinenti, osim Antarktika, proizvode manje količine. Godine 2014, 250 t je proizvedeno u celom svetu.[67] Iran je zaslužan za oko 90% globalne proizvodnje, a većinu svog šafrana izvozi.[68] Nekoliko iranskih istočnih i jugoistočnih provincija, uključujući Fars, Kerman i one u regionu Horasan, sakupi većinu moderne globalne proizvodnje. Godine 2005, drugorangirana Grčka proizvela je 5,7 t, dok su Maroko (berberski region Taljujn) i Indija (region Kašmir) podelili treće mesto proizvodnjom od po 2,3 t.[68]

Indijski i španski šafran na pijaci u Turskoj

Poslednjih godina, uzgoj u Avganistanu se povećao. Azerbejdžan, Maroko i Italija su, u opadajućem redosledu, manji proizvođači. Prekomerno visoki troškovi radne snage i zasićenje obilnim uvozom iz Irana znači da samo odabrana mesta nastavljaju mučnu žetvu u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj — među njima i švajcarsko selo Mund, čiji je godišnji učinak nekoliko kilograma.[22] Proizvodnja šafrana na mikronivou može da se primeti u Australiji (uglavnom država Tasmanija),[69] Kini, Egiptu, delovima Engleske,[70] Francuskoj, Izraelu, Meksiku, Novom Zelandu, Švedskoj (Gotland), Turskoj (uglavnom oko grada Safranbolua), SAD (Kalifornija i Pensilvanija) i Centralnoj Africi.[24][41]

Cene šafrana u prodaji na veliko i malo kreću se u rasponu 1.100—11.000 dolara po kilogramu (ili 1,1—11 $/g), tj. 500—5.000 dolara po funti (ili 31,2—312 $/oz). U zapadnim zemljama prosečna maloprodajna cena 1974. godine bila je 2.200 dolara po kilogramu (ili 2,2 $/g), tj. 1.000 dolara po funti (ili 62,5 $/oz).[24] U februaru 2013, maloprodajna boca sa 1,7 g mogla je da se kupi za 16,26 $ — što je ekvivalentno 9,56 $/g; ili najmanje za oko 4,41 $/g u većim količinama. Pošto se plaća i do 65 $ za gram semena najvišeg kvaliteta, šafran može da bude skuplji i od plemenitih metala.[67] Gram sadrži između 150 i 440 žigova.[71][72] Živopisan grimizni kolorit, mala vlažnost, elastičnost i odsustvo ostataka otkinutih končića sve su osobine svežeg šafrana.[71]

Šafran je najskuplji (po masi među najskupljim)[73][24] i najtraženiji začin na svetu, neretko poznat i kao crveno zlato.[50][51][67][74]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Žigovi šafrana potopljeni u vruću — ali ne kipuću — vodu, nekoliko minuta pre upotrebe u kuhinji; ovime se pospešuje oslobađanje aromatičnih komponenti
Glavni članak: Upotreba šafrana
Osušeni šafran
Nutritivna vrednost na 2,1 g (1 s. kaš.)
Energija27 kJ (6,5 kcal)
1,37 g
Prehrambeno vlakno0,10 g
0,12 g
Zasićene0,03 g
Trans0,00 g
Mononezasićene0,01 g
Polinezasićene0.04 g
0,24 g
Vitamini
Vitamin A11 IU
Tiamin (B1)
(0%)
0 mg
Riboflavin (B2)
(1%)
0,01 mg
Niacin (B3)
(0%)
0,03 mg
Vitamin B6
(2%)
0,02 mg
Folat (B9)
(1%)
2 μg
Vitamin B12
(0%)
0 μg
Vitamin C
(2%)
1,7 mg
Vitamin D
(0%)
0 μg
Vitamin D
(0%)
0 IU
Minerali
Kalcijum
(0%)
2 mg
Bakar
(1%)
0,01 mg
Gvožđe
(2%)
0,23 mg
Magnezijum
(2%)
6 mg
Mangan
(29%)
0,6 mg
Fosfor
(1%)
5 mg
Kalijum
(1%)
36 mg
Selen
(0%)
0,1 μg
Natrijum
(0%)
3 mg
Cink
(0%)
0,02 mg
Ostali konstituenti
Voda0,25 g
Kempferol4,3 mg
Pepeo0,11 g
Veza do unosa u bazi podataka USDA
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Aromu šafrana znalci često opisuju kao takvu da podseća na metal i med sa primesom suve trave ili sena, dok se za okus takođe tvrdi da je nalik na seno ali sladak.[75][76][77][78] Šafran takođe daje blistavu žuto-narandžastu boju hrani.[75] U širokoj je upotrebi u persijskoj,[79] indijskoj, evropskoj i arapskoj kuhinji.[80][81][82] Konditorski proizvodi[83][84][85] i likeri[86][87][88] često sadrže šafran. Šafran se koristi u raznim jelima, od ukrašenog pirinača i koreša u Iranu,[89][90] milaneze rižota u Italiji,[76] paelja u Španiji,[91] bujabesa u Francuskoj,[92][93] do birjanija sa raznim mesnim prilozima u Južnoj Aziji.[94][95] Jedna od najistaknutijih upotreba šafrana je u pripremi „zlatne šunke”, dragocene lagano sušene šunke sa šafranom iz San Điminjana.[96][97][98][99] Uobičajene zamene za šafran uključuju šafraniku (lat. Carthamus tinctorius;[100] često se prodaje kao „portugalski šafran” ili açafrão),[101][102][103] anato i kurkumu (lat. Curcuma longa).[104] Šafran je identifikovan kao „E164” u E-brojevnom sistemu aditiva za hranu u Evropskoj uniji, ali trenutno je ova oznaka važeća samo u SAD.[105][106][107][108][109]

Šafran ima dugu istoriju upotrebe u tradicionalnoj medicini.[110][111][n. 8] Šafran se takođe koristio kao bojilo za tkanine, posebno u Kini i Indiji; takođe je upotrebljavan i u parfimeriji.[112]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Osušeni šafran sačinjava 12% voda, 65% ugljeni hidrati, 6% masti i 11% proteini. (tabela)

Pri poređenju s drugim začinima ili sušenom hranom, nutritivni sadržaj osušenog šafrana pokazuje bogatstvo hranljivim vrednostima a posebno B vitaminima i dijetetskim mineralima. (tabela) U porciji od jedne supene kašike (oko 2 g), najznačajnije je veliko prisustvo mangana od 28% preporučenog dnevnog unosa; ostali nutrijenti su neznatni. (tabela)[113]

Istraživanje[uredi | uredi izvor]

Jedna limitirana metaanaliza dovela je do zaključka da je šafran kao suplement olakšao simptome kod pacijenata sa teškim depresivnim poremećajima,[114] a pregled je pokazao da je pomogao kod blage do umerene depresije.[115]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija šafrana
Detalj s freske „Skupljači šafrana”, na zgradi „Kseste 3”; jedna je od mnogih sa naslikanim šafranom, a pronađena je u naselju iz bronzanog doba — Akrotiri, na egejskom ostrvu Santorini (Kikladi)

Dokumentovana istorija uzgajanja šafrana obuhvata više od tri milenijuma.[18] Divlja preteča domaćeg šafrana je verovatno Crocus cartwrightianus. Ako je C. sativus mutirana forma C. cartwrightianus, onda je moguće da je nastala tako što su ljudi-uzgajivači selektivno gajili primerke radi neobično dugih žigova — na Kritu u kasnom bronzanom dobu.[116] Polagano se raširio većim delom Evroazije, a kasnije je donet i u delove severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije.

Istok[uredi | uredi izvor]

Budisti slede nošenje haljina boje šafrana; mole se u Dvorani hiljadu zmajeva u Hramu i muzeju relikvije Budinog zuba u Singapuru

Šafran je opisan u asirskoj botaničkoj raspravi iz 7. veka p. n. e., koja je nastala za vreme vladavine Asurbanipala.[117] Dokumentacija upotrebe šafrana tokom razdoblja od 3.500 godina je otkrivena.[118] Pigmenti na bazi šafrana su zaista pronađeni na 50.000 godina starim crtežima preistorijskih mesta u severozapadnom Iranu.[119][120] Sumerci su kasnije koristili samonikli (divlji) šafran u svojim lekovima i magičnim napicima.[121] Šafran je bio predmet trgovine na daljinu pre uspona kulture Minojaca u 2. milenijumu p. n. e. Drevni Persijanci su do 10. veka p. n. e. uzgajali persijski šafran (lat. Crocus sativus 'Hausknechtii') u Derbeni, Isfahan (danas Iran); i Horasanu (danas Avganistan). Na ovakvim mestima, končići šafrana su se tkali u tekstil,[119] ritualno nudeći isti božanstvima; takođe je korišćen kao bojilo, u parfemima, za lekove, te radi pranja tela.[122] Žigovi šafrana bi tako bili rasuti preko kreveta i mešani u tople čajeve u svrhu lečenja naleta melanholije. Takođe, nepersijanci su se pribojavali toga što Persijanci koriste šafran kao agens za drogiranje i afrodizijak.[123] Tokom azijskih kampanja, Aleksandar Veliki je koristio persijski šafran za svoje infuzije, pirinač i kupke — da bi lečio rane zadobijene u bitkama. Aleksandrove trupe su oponašale ono što rade Persijanci i donele šafranske kupke u Grčku.[124]

Sukobljene teorije objašnjavaju dolazak šafrana u Južnu Aziju. Kašmirci i Kinezi računaju da je datum donošenja bilo kada u periodu pre 2.500—900 godina.[125][126][127] Istoričari koji proučavaju drevne persijske spise datirali su donošenje u vreme pre 500. p. n. e.,[23] pripisavši ga persijskom presađivanju lukovica šafrana da bi se snabdeli novi vrtovi i parkovi.[128] Feničani su potom trgovali kašmirskim šafranom kao bojilom i lekovitim sredstvom za melanholiju. Njegova upotreba u hrani i kao bojila naknadno se proširila u Južnoj Aziji. Budistički monasi nose haljine boje šafrana; međutim, haljine nisu obojene skupocenim šafranom već kurkumom, jeftinijim bojilom; ili džekfrutom (nangka).[129] Haljine monaha su obojene u istu boju da bi se pokazala međusobna jednakost, a kurkuma ili boja okera je bila najjeftinija te najlakše dostupno bojilo. Sada se koristi gumigut (gambodž) za bojenje haljina.[130]

Neki istoričari veruju da je šafran došao u Kinu preko mongolskih napadača iz Persije.[131] Ali šafran se pominje u drevnim kineskim medicinskim tekstovima, uključujući četrdesettomnu farmakopeju naslova „Šenongov veliki herbal” (uproš: 神农本草经; trad: 神農本草經; pin: Shénnóng běncǎo jīng; takođe je poznata i kao „Pen cao” ili „Pun cao”); relevantni tom datira iz 300—200. p. n. e. Tradicionalno pripisivan čuvenom jan (vatra) caru (kin: 炎帝; pin: Yándì) Šenongu, herbal raspravlja o 252 medicinska lečenja zasnovana na fitohemiji a za razne poremećaje.[132] Ipak, oko 3. veka nove ere Kinezi su priznavali da šafran ima kašmirsko poreklo. Prema kineskom travaru Van Dženu, „[s]tanište šafrana je u Kašmiru, gde ga ljudi uzgajaju prvenstveno da bi ga ponudili Budi”. Van je takođe komentarisao kako je korišćen u to vreme: „Cvet vene nakon nekoliko dana, a onda se dolazi do šafrana. Ceni ga se zbog njegove jednoobrazne žute boje. Može da se koristi za aromatizaciju vina.”[133]

Širi Bliski istok[uredi | uredi izvor]

Minojci su crtali šafran na freskama u svojoj palati, 1600—1500. p. n. e.; ukazali su na moguću upotrebu kao terapeutskog leka.[118][134] Drevne grčke legende govore o morskim putovanjima do Kilikije, gde su avanturisti tražili ono za šta su verovali da su najvredniji končići na svetu.[135] Druga legenda priča o Krokusu i Smilaksu, pri čemu je Krokus začaran i pretvoren u prvi šafran-krokus.[119] Drevni parfimeri u Egiptu, lekari u Gazi, seljani na Rodosu,[136] te grčke hetaerae kurtizane koristili su šafran u svojim mirisnim vodama, parfemima i ’potpurima’, maskarama i ’pomastima’, ’božanskim ponudama’, te medicinskom lečenju.[123]

U kasnom ptolemejskom Egiptu, Kleopatra je koristila šafran u svojim kupkama tako da vođenje ljubavi bude ugodnije.[137] Egipatski iscelitelji su koristili šafran kao lek za sve vrste gastrointestinalnih oboljenja.[138] Šafran je takođe korišćen kao bojilo za tkanine u takvim levantskim gradovima poput Sidona i Tira u Libanu.[139] Aulo Kornelije Celzo je prepisivao šafran u lekovima za rane, kašalj, koliku i šugu, te u mitridatijumu.[140]

Zapadna Evropa[uredi | uredi izvor]

Očuvani „Šafran” („Safran”); Državni muzej za prirodnu istoriju u Karlsrueu, Nemačka

Šafran je bio značajan sastojak u određenim rimskim receptima; primeri su džuzel i konditum.[141][142][143][144] Ljubav Rimljana prema šafranu je bila tolika da su ga rimski kolonizatori uzeli sa sobom kada su se naselili u južnu Galiju, gde je u velikoj meri uzgajan sve do pada Rima. Ovim padom, uzgajanje šafrana u Evropi je opalo. Suprotstavljene teorije kažu da se šafran tek vratio u Francusku preko Mavara u 8. veku nove ere, odnosno sa Avinjonskim papstvom u 14. veku nove ere.[145] Slično tako, širenje islamske civilizacije možda je pomoglo ponovnom uvođenju useva u Španiji i Italiji.[146]

Crna smrt iz 14. veka izazvala je nagli porast potražnje lekova na bazi šafrana, a Evropa je uvozila velike količine končića preko venecijskih i đenovskih brodova sa južnog i mediteranskog kopna (npr. Rodos). Pljačka jedne takve pošiljke od plemića bila je povod za izbijanje četrnaest sedmica vođenog Šafranskog rata.[147] Konflikt i rezultujući strah od osionog piratstva sa šafranom podstakli su sadnju lukovica u Bazelu; time je počeo da se uspešno uzgaja.[148] Usev se potom proširio u Nirnberg, gde je endemska i nespretna adulteracija dovela do kodeksa „Safranšou” (izvorno „Safranschou”) — pri čemu su krivci različito kažnjavani, zatvarani i pogubljivani.[149] U međuvremenu, kultivacija je nastavljena u južnoj Francuskoj, Italiji i Španiji.[150]

Pijačni grad odnosno trgovište Safron Volden u Atlsfordu (Eseks) ime je dobio po svojoj novoj posebnoj kulturi, a nastao je kao primarni centar za uzgajanje i trgovinu šafranom u 16. i 17. veku; uzgajanje je potom obustavljeno, a šafran je ponovo vraćen ovde oko 2013. godine — kao i u neke druge delove UK (npr. Češir).[70][151]

Amerike[uredi | uredi izvor]

Evropljani su uveli šafran u Amerike kada su imigrantski članovi Crkve Švenkfelder napustili Evropu sa prtljažnikom u kojem su bile njegove lukovice. Članovi crkve su ga uzgajali uveliko u Evropi.[62] Do 1730, pensilvanijski Holanđani su uzgajali šafran širom istočne Pensilvanije. Španske kolonije na Karibima donele su velike količine ovog novog američkog šafrana, a visoka potražnja osigurala je da cena šafrana na spisku za razmenu robe u Filadelfiji bude jednaka onoj zlata.[152] Trgovina s Karibima se kasnije urušila tokom posledica Rata iz 1812, kada su mnoga plovila koja su nosila šafran uništena i potopljena.[153] Opet, pensilvanijski Holanđani su nastavili da uzgajaju manje količine šafrana za lokalnu trgovinu i upotrebu u kolačima, nudlama i jelima sa piletinom ili pastrmkom.[154] Uzgajanje šafrana u Americi opstalo je do savremenog doba, uglavnom u Okrugu Lankaster (Pensilvanija).[62]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Crocus sativus
    Crocus sativus
  • Polje u Iranu
    Polje u Iranu
  • Korpa cveća
    Korpa cveća
  • Pčela u cvetu
    Pčela u cvetu
  • Caferano a Naveli
    Caferano a Naveli
  • C. sativus
    C. sativus
  • Crocus vernus
    Crocus vernus
  • Polje u Bosni
    Polje u Bosni
  • Beli i ljubičasti
    Beli i ljubičasti
  • Pčela na cvetu
    Pčela na cvetu
  • Šatirani u Kju gardensu
    Šatirani u Kju gardensu
  • C. vernus
    C. vernus

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon.
  2. ^ a b Više opisni naziv, prema glavnom a po vremenu kad inače cveta tj. kad se bere.
  3. ^ Prema engleskom ustaljenom nazivu, uglavnom za sam začin; ’krokus’ je prema latinskom crocus, što je rod ove biljke i inače preko 90 vrsta višegodišnjih cvetnica iz porodice irisa koje rastu iz lukastog korena (engl. corm).
  4. ^ Prema engleskom ustaljenom nazivu; ’krokus’ je prema latinskom crocus.
  5. ^ Stil je uski ’uzlazni’ nastavak jajnika, koji ga povezuje sa stigmatskim papilama.
  6. ^ Stigma je receptivni vrh karpela, ili nekoliko spojenih karpela, u gineceumu cveta.
  7. ^ Reč mancha u španskoj klasifikaciji može da ima dva značenja: opšta klasa šafrana, i šafran veoma visokog kvaliteta uzgojen u Španiji a sa specifičnim geografskim poreklom. Pravi „La Manča šafran” uzgojen u Španiji ima status zaštite PDO (engl. Protected designation of origin — dosl. „zaštićena oznaka porekla”) i ovo je prikazano na pakovanju proizvoda. Španski uzgajivači su se teško izborili za ovaj status zaštite pošto su trpeli kako se uvezeni iranski šafran prepakira u Španiji i prodaje kao „Španski Manča šafran”, time podrivajući istinski brend La Manča. Sličan slučaj je bio i u Kašmiru, gde se uvezeni iranski šafran mešao sa lokalnim šafranom i prodavao kao „Kašmir brend” po većoj ceni.[47]
  8. ^ Žigovi cveta šafrana u sebi imaju glavni lek kojim on deluje. I u Grčkoj i Italiji je još bio poznat uticaj na matericu; olakšava porođaj i uređuje (olakšava bolnu) menstruaciju. Pored toga što deluje kao ’okrepljujuće sredstvo’ na ovom polju, deluje i kao ’stišavajuće sredstvo’ jer uklanja grčeve, ublažava bolove u krstima uzrokovane grčevima itd. Bitno je pomenuti i da pospešuje priliv krvi ka mozgu, što opet može izazvati opijenost nalik na onu od opijuma. Kao napitak isto tako može ublažiti bolove kod dece kojoj niču zubi, utrljavanjem u desni. Od šafrana se pravi „Garusov eliksir” (Elixir de Garus), koji poboljšava miris lekova.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Saffron”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  2. ^ Asbaghi, Asya (1988). Persische Lehnwörter im Arabischen. Wiesbaden: O. Harrassowitz. 
  3. ^ Gostuški 1973, str. 56–57
  4. ^ a b Tucović Baranac, Dragana. „ŠAFRAN- KROKUS (Crocus)”. www.zelenilo.rs. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  5. ^ „Saffron crocus – Crocus sativus”. www.finegardening.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  6. ^ „Growing and Harvesting Saffron Crocus”. www.whiteflowerfarm.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  7. ^ Walliser, Jessica. „Saffron crocus: A spice worth growing”. savvygardening.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  8. ^ Rhoades, Heather. „Information On How To Grow Saffron Crocus Bulbs”. www.gardeningknowhow.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  9. ^ a b v g d Gostuški 1973, str. 366–367
  10. ^ „Crocus vernus (Dutch Crocus)”. www.gardenia.net. Arhivirano iz originala 19. 3. 2018. g. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  11. ^ „Giant Dutch Crocus”. www.theplantexpert.com. Arhivirano iz originala 19. 3. 2018. g. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  12. ^ „Crocus vernus”. www.missouribotanicalgarden.org. Arhivirano iz originala 19. 3. 2018. g. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  13. ^ a b „Photos of Spring Crocus (Crocus vernus)”. iNaturalist. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  14. ^ Femić Kasapis, Jelena B. (2015). Terminologija grčkih misterija i njena hrišćanska osmišljenja (PDF) (doktorska disertacija). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet. str. 115. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  15. ^ „Specijalni rezervat prirode Titelski breg”. Novi Sad: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. 2011. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  16. ^ „Saffron – Definition and More”. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  17. ^ „Definition of 'saffron'”. Collins. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  18. ^ a b v g Deo 2003, str. 1.
  19. ^ a b v Grilli Caiola, M. (2003). „Saffron Reproductive Biology”. Acta Horticulturae. ISHS. 650: 1 [25—37]. doi:10.17660/ActaHortic.2004.650.1. 
  20. ^ Kafi et al. 2006, str. 24.
  21. ^ a b Rubio-Moraga, A.; Castillo-López, R.; Gómez-Gómez, L.; Ahrazem, O. (2009). „Saffron is a Monomorphic Species as Revealed by RAPD, ISSR and Microsatellite Analyses”. BMC Research Notes. 2: 189. PMC 2758891 Slobodan pristup. PMID 19772674. doi:10.1186/1756-0500-2-189. 
  22. ^ a b v Katzer, G. (2010). „Saffron (Crocus sativus L.)”. Gernot Katzer's Spice Pages. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  23. ^ a b v McGee 2004, str. 422.
  24. ^ a b v g Hill 2004, str. 272.
  25. ^ Grigg, D. B. (1974). The Agricultural Systems of the World (1. izd.). Cambridge University Press. str. 287. ISBN 978-0-521-09843-4. 
  26. ^ Plant. Syst. Evol. 1977. str. 128, 89. 
  27. ^ Negbi 1999, str. 28.
  28. ^ a b v g d Kafi et al. 2006, str. 23.
  29. ^ Willard 2002, str. 3.
  30. ^ Negbi 1999, str. 30–31.
  31. ^ Deo 2003, str. 2.
  32. ^ Sharaf-Eldin, M.; Elkholy, S.; Fernández, J. A.; Junge, H.; Cheetham, R.; Guardiola, J.; Weathers, P. (2008). Bacillus subtilis FZB24 Affects Flower Quantity and Quality of Saffron (Crocus sativus). Planta Med. 74. str. 1316—1320. PMC 3947403 Slobodan pristup. PMID 18622904. doi:10.1055/s-2008-1081293. 
  33. ^ a b Deo 2003, str. 3.
  34. ^ Willard 2002, str. 3–4.
  35. ^ Willard 2002, str. 4.
  36. ^ Negbi 1999, str. 8.
  37. ^ Hill 2004, str. 273.
  38. ^ Rau 1969, str. 35.
  39. ^ Lak, D. (11. 11. 1998). „World: South Asia Kashmiris pin hopes on saffron”. BBC News. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  40. ^ a b Deo 2003, str. 4.
  41. ^ a b v g Abdullaev, F. I. (2002). „Cancer Chemopreventive and Tumoricidal Properties of Saffron (Crocus sativus L.)”. Experimental Biology and Medicine. 227 (1): 1 [20—25]. PMID 11788779. doi:10.1177/153537020222700104. Arhivirano iz originala 3. 12. 2008. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  42. ^ a b Leffingwell 2002, str. 1.
  43. ^ McGee 2004, str. 423.
  44. ^ Dharmananda, S. (2005). „Saffron: An Anti-Depressant Herb”. Institute for Traditional Medicine. Arhivirano iz originala 26. 9. 2006. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  45. ^ a b Leffingwell 2002, str. 3.
  46. ^ Kafi, M. (2006). „Processing, Chemical Composition and the Standards of Saffron > PH and Light Effects”. Saffron (Crocus Sativus): Production and Processing. Hauppauge, New York: Science Publishers. str. 191— [192]. ISBN 978-1-57808-427-2. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  47. ^ a b Husaini 2010, str. 118
  48. ^ Husaini 2010, str. 110
  49. ^ McGimpsey, J. A.; Douglas, M. H.; Wallace, A. R. (1996/1997). „Evaluation of saffron (Crocus sativus L.) production in New Zealand”. New Zealand Journal of Crop and Horticultural Science. 25 (2): 159—168. doi:10.1080/01140671.1997.9514002. Arhivirano iz originala 13. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  50. ^ a b v g d „Saffron ( Red Gold )”. OrigIran. 12. 11. 2017. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  51. ^ a b Jayathilak, A. (20. 2. 2014). „How to recognize quality saffron ?”. ISO. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  52. ^ Verma, R. S.; Middha, D. (2010). „Analysis of Saffron (Crocus sativus L. Stigma) Components by LC–MS–MS”. Chromatographia. 71 (1-2): 1—2, [117—123]. doi:10.1365/s10337-009-1398-z. 
  53. ^ „INTERNATIONAL STANDARD: ISO 3632-2”. www.sis.se (Spices — Saffron (Crocus sativus L.) — Part 2: Test methods). ISO. 1. 10. 2010. str. 10, 12. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  54. ^ a b v „Standardization of saffron”. Sativus.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  55. ^ a b v g d Hadizadeh, F.; Mahdavi, M.; Emami, S. A.; Khashayarmanesh, Z.; Hassanzadeh, M.; Asili, J.; Seifi, M.; Nassirli, H.; Shariatimoghadam, A.; Noorbakhsh, R. „Evaluation of ISO Method in Saffron Qualification” (PDF). Nature *4* Science (P.O.Box 91735-1356). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  56. ^ „INTERNATIONAL STANDARD: ISO 3632-2”. www.sis.se (Spices — Saffron (Crocus sativus L.) — Part 2: Test methods). 1. 10. 2010. str. 10, 12. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  57. ^ Hill 2004, str. 274.
  58. ^ Willard 2002, str. 102–104.
  59. ^ „Kashmiri saffron producers see red over Iranian imports”. Australian Broadcasting Corp. 4. 11. 2003. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  60. ^ Hussain, Altaf (28. 1. 2005). „Saffron industry in deep distress”. London: BBC News. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  61. ^ Hooker, Lucy (13. 9. 2017). „The problem for the world's most expensive spice”. BBC. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  62. ^ a b v Willard 2002, str. 143.
  63. ^ Willard 2002, str. 201.
  64. ^ „Story of Saffron Production in Abruzzo”. www.deliciousitaly.com. 9. 9. 2010. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  65. ^ a b Sfetcu, Nicolae (2014). „Saffron”. Health & Drugs: Disease, Prescription & Medication. Nicolae Sfetcu. str. 1331. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  66. ^ Lim, T. K. (2014). „Crocus sativus”. Edible Medicinal and Non Medicinal Plants: Volume 8, Flowers (ilustr. izd.). Dordrecht: Springer Science+Business. str. 124. ISBN 978-94-017-8748-2. LCCN 2014936737. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  67. ^ a b v Monks, Kieron (3. 9. 2015). „Iran's homegrown treasure: the spice that costs more than gold”. CNN. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. „red gold” 
  68. ^ a b Ghorbani, M. (2008). „The Efficiency of Saffron's Marketing Channel in Iran” (PDF). World Applied Sciences Journal. 4 (4): 1 [523—527]. ISSN 1818-4952. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  69. ^ Courtney, Pip (19. 5. 2002). „Tasmania's saffron gold”. Landline. Australian Broadcasting Corp. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  70. ^ a b Granleese, Bob (16. 11. 2013). „Interview: Meet the saffron producer: 'It seemed ridiculous that the UK didn't grow it'”. The Guardian. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  71. ^ a b Sivakkolundu, C.; Loganathan, P. (novembar 2012). „SAFFRON: The Most Expensive Spice In The World” (PDF). Facts for You (Market Survey). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  72. ^ „Most Expensive Spices”. www.damngoodrecipes.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  73. ^ Rau 1969, str. 53.
  74. ^ „World's COSTLIEST spice blooms in Kashmir”. www.rediff.com. 9. 11. 2012. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  75. ^ a b Raghavan, Susheela (2006). „A–Z spices > Saffron”. Handbook of Spices, Seasonings, and Flavorings. Boca Raton: CRC Press. str. 161— [162]. ISBN 978-1-4200-0436-6. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  76. ^ a b „Can You Identify The Taste Of Saffron”. www.kitchenhealssoul.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  77. ^ Henry, Diana (18. 4. 2014). „Saffron - the precious spice”. www.telegraph.co.uk. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  78. ^ „What Does Saffron Taste Like?”. www.simplyhealthyfamily.org. mart 2017. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  79. ^ Simmons, Shirin (oktobar 2007). A Treasury of Persian Cuisine. Stamford House Publishing. str. 37—38. ISBN 978-1-904985-56-3. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  80. ^ „Saffron”. www.alimentarium.org. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  81. ^ The "Roo Sisters" (27. 5. 2015). „Spice merchant diary: saffron”. www.sbs.com.au. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  82. ^ Özdemir, Merve; Akalin, Seray (10—12. 5. 2017). „A Review on Saffron”. Abstract Book of I. International Congress On Medicinal And Aromatic Plants: "NATURAL AND HEALTHY LiFE". Konya [Ankara]: Hasan İbrahim KOZAN [Hacettepe Üniversitesi]. str. 1021. ISBN 978-605-4988-14-3. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  83. ^ Wybauw, Jean-Pierre (mart 2018). „Saffron ganache”. www.callebaut.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  84. ^ „SAFFRON 1G”. geelongconfectionery.secure1.com.au. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  85. ^ „Paytakht Rock Candy Saffron Fantasy Sticks 12 Pieces 200g”. www.sadaf.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  86. ^ „Saffron Liqueur – Liqueur Florale au Safran”. miasa.world. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  87. ^ „SARDINIAN SAFFRON LIQUEUR - CARU ORGOSOLO LIQUORI”. cuordisardegna.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  88. ^ „HONEY & SAFFRON LIQUOR”. eatboutique.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  89. ^ „Persian Jewelled Rice with Lamb (Gheymeh Nesar)”. www.thepersianfusion.com. 11. 7. 2017. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  90. ^ „Persian Chicken & Aubergine Stew (Bademjan-Ghooreh Mosama)”. www.thepersianfusion.com. 20. 8. 2017. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  91. ^ „Paella (Spanish rice, seafood & saffron) recipe”. realfood.tesco.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  92. ^ Bittman, Mark (mart 2018). „Bouillabaisse With Orange Zest, Fennel and Saffron”. cooking.nytimes.com (featured in THE MINIMALIST; A Fish Stew Of Many Flavors). Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  93. ^ „How To Make A Classic French Bouillabaisse”. www.slowburningpassion.com. 21. 12. 2015. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  94. ^ „Chicken biryani with almonds, saffron and rosewater”. www.goodfood.com.au. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  95. ^ „Lamb Biryani With Saffron Rice”. www.geniuskitchen.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  96. ^ „SAN GIMIGNANO (TUSCANY)”. www.italymagazine.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  97. ^ „Day Trip From Florence: San Gimignano & Siena”. unseentuscany.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  98. ^ „San Gimignano”. siena.biz. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  99. ^ „San Gimignano saffron DOP”. www.visittuscany.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  100. ^ „Saffron vs safflower”. www.lonelyplanet.com. 19. 6. 2011. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  101. ^ „Semente de flor de açafrão saffron crocus”. lista.mercadolivre.com.br. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  102. ^ „Sabor Mineiro Condimonte - Saffron Basis Seasoning 2.11oz | Codimento a Base de Açafrão - 60g (2 Pack) Knorr”. www.amazon.com. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  103. ^ „GIN GABRIEL BOUDIER SAFFRON ACAFRAO 700ML”. www.brilhoimportados.com.br. mart 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  104. ^ „Saffron Substitutes”. tastessence.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  105. ^ „Current EU approved additives and their E Numbers”. www.food.gov.uk. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  106. ^ „E Numbers > E Numbers for colours”. www.foodcolor.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  107. ^ „Food Additives - Saffron / E164”. www.sensiblebite.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  108. ^ „Saffron, The World's Most Expensive Spice”. foodconstrued.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  109. ^ „Saffron : Introduction”. russiran.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  110. ^ Mousavi, S. Z.; Bathaie, S. Z. (2011). „Historical uses of saffron: Identifying potential new avenues for modern research”. Avicenna Journal of Phytomedicine. 1 (2): 27—66. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  111. ^ Basker, D.; Negbi, M. (1983). „Uses of saffron”. Journal of Economic Botany. 37 (2): 228—236. JSTOR 4254486. doi:10.1007/BF02858789. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  112. ^ Dalby 2002, str. 138.
  113. ^ „Full Report (All Nutrients): 02037, Spices, saffron”. ndb.nal.usda.gov. maj 2016. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  114. ^ Hausenblas, H. A.; Saha, D.; Dubyak, P. J.; Anton, S. D. (1. 11. 2013). „Saffron (Crocus sativus L.) and major depressive disorder: a meta-analysis of randomized clinical trials”. Journal of Integrative Medicine. 11 (6): 377—383. PMC 4643654 Slobodan pristup. PMID 24299602. doi:10.3736/jintegrmed2013056. 
  115. ^ Lopresti, A. L.; Drummond, P. D. (2014). „Saffron (Crocus sativus) for depression: a systematic review of clinical studies and examination of underlying antidepressant mechanisms of action”. Human Psychopharmacology: Clinical and Experimental. 29: 517—527. PMID 25384672. doi:10.1002/hup.2434. 
  116. ^ Negbi 1999, str. 1.
  117. ^ Russo, Dreher & Mathre 2003, str. 6.
  118. ^ a b Honan, William H. (2. 3. 2004). „Researchers Rewrite First Chapter for the History of Medicine”. The New York Times. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  119. ^ a b v Willard 2002, str. 2.
  120. ^ Humphries, J. (1998). The Essential Saffron Companion. Ten Speed Press. str. 20. ISBN 978-1-58008-024-8. 
  121. ^ Willard 2002, str. 12.
  122. ^ Willard 2002, str. 17–18.
  123. ^ a b Willard 2002, str. 41.
  124. ^ Willard 2002, str. 54–55.
  125. ^ Lak, Daniel (23. 11. 1998). „Gathering Kashmir's saffron”. BBC News. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  126. ^ Fotedar, S. (1999). „Cultural Heritage of India: The Kashmiri Pandit Contribution”. Vitasta. Kashmir Sabha of Kolkata. 32 (1): 128. Arhivirano iz originala 29. 9. 2011. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  127. ^ Dalby 2002, str. 95.
  128. ^ Dalby, A. (2003). Food in the Ancient World from A to Z. Routledge. str. 256. ISBN 978-0-415-23259-3. 
  129. ^ Finlay, V. (2003). Colour: A Natural History of the Palette. Random House. str. 224. ISBN 978-0-8129-7142-2. 
  130. ^ Hanelt, P., ur. (2001). Mansfeld's Encyclopedia of Agricultural and Horticultural Crops (1. izd.). Springer. str. 1352. ISBN 978-3-540-41017-1. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  131. ^ Fletcher, N. (2005). Charlemagne's Tablecloth: A Piquant History of Feasting (1. izd.). Saint Martin's Press. str. 11. ISBN 978-0-312-34068-1. 
  132. ^ Hayes, A. W. (2001). Principles and Methods of Toxicology (4. izd.). Taylor and Francis. str. 6. ISBN 978-1-56032-814-8. 
  133. ^ Dalby 2002, str. 95 »[t]he habitat of saffron is in Kashmir, where people grow it principally to offer it to the Buddha« • »The flower withers after a few days, and then the saffron is obtained. It is valued for its uniform yellow colour. It can be used to aromatise wine.«
  134. ^ Ferrence, S. C.; Bendersky, G. (2004). „Therapy with Saffron and the Goddess at Thera”. Perspectives in Biology and Medicine. 47 (2): 1 [199—226]. PMID 15259204. doi:10.1353/pbm.2004.0026. 
  135. ^ Willard 2002, str. 2–3.
  136. ^ Willard 2002, str. 58.
  137. ^ Willard 2002, str. 55.
  138. ^ Willard 2002, str. 34–35.
  139. ^ Willard 2002, str. 59.
  140. ^ Celsus, Aulus Cornelius (1989). De Medicina. Loeb Classical Library. L292. Prevod: Spencer, W. G. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-99322-8. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  141. ^ Way, A. (1843). Promptorium parvulorum sive clericorum, lexicon Anglo-Latinum princeps, recens. A. Way. Camden soc. str. 268. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  142. ^ Pratt, A. (1855). The Flowering Plants of Great Britain. The Flowering Plants of Great Britain. Society for Promoting Christian Knowledge. str. 180. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  143. ^ Napier, R. (1882). A Noble Boke Off Cookry Ffor a Prynce Houssolde Or Eny Other Estately Houssholde: Reprinted Verbatim from a Rare Ms. in the Holkham Collection (Reprinted Verbatim from a Rare Ms. in the Holkham Collection). E. Stock. str. 104—105. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  144. ^ „Conditum Paradoxum”. www.klassischearchaeologie.phil.uni-erlangen.de (recept na latinskom i nemačkom). Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  145. ^ Willard 2002, str. 63.
  146. ^ Willard 2002, str. 70.
  147. ^ Willard 2002, str. 99.
  148. ^ Willard 2002, str. 101.
  149. ^ Willard 2002, str. 103–104.
  150. ^ Willard 2002, str. 133.
  151. ^ „Saffron spice returns to Essex after 200 years”. BBC News. 7. 11. 2014. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  152. ^ Willard 2002, str. 138.
  153. ^ Willard 2002, str. 138–139.
  154. ^ Willard 2002, str. 142–146.

Citirana bibliografija[uredi | uredi izvor]

Dalby, A. (2002). Dangerous Tastes: The Story of Spices (1. izd.). University of California Press. ISBN 978-0-520-23674-5. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
Deo, B. (2003). „Growing Saffron—The World's Most Expensive Spice” (PDF). Crop and Food Research. New Zealand Institute for Crop and Food Research (20). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 12. 2005. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
Hill, T. (2004). The Contemporary Encyclopedia of Herbs and Spices: Seasonings for the Global Kitchen (1. izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-21423-6. 
Husaini, Amjad (2010). Saffron. United Kingdom / Japan: Global Science Books. ISBN 978-4-903313-67-2. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 
Kafi, M.; Koocheki, A.; Rashed, M. H.; Nassiri, M., ur. (2006). Saffron (Crocus sativus) Production and Processing (1. izd.). Science Publishers. ISBN 978-1-57808-427-2. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
Leffingwell, J. C. (2002). „Saffron” (PDF). Leffingwell Reports. Leffingwell & Associates. 2 (5). Arhivirano (PDF) iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
McGee, H. (2004). On Food and Cooking: The Science and Lore of the Kitchen. Scribner. ISBN 978-0-684-80001-1. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
Negbi, M., ur. (1999). Saffron: Crocus sativus L. CRC Press. ISBN 978-90-5702-394-1. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
Rau, S. R. (1969). The Cooking of India. Foods of the World. Time-Life Books. ISBN 978-0-8094-0069-0. 
Russo, E.; Dreher, M. C.; Mathre, M. L. (2003). Women and Cannabis: Medicine, Science, and Sociology (1. izd.). Psychology Press. ISBN 978-0-7890-2101-4. 
Willard, P. (2002). Secrets of Saffron: The Vagabond Life of the World's Most Seductive Spice. Beacon Press. ISBN 978-0-8070-5009-5. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
Gostuški, Rista (1973). Lečenje lekovitim biljem (6. izd.). Beograd: Narodna knjiga. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 7. 3. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikizvornik ima tekst iz Enciklopedije Amerikane (1920), članak Saffron.

Mediji vezani za članak Šafran na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шафран&oldid=27554611”