Етоперидон

Етоперидон
IUPAC име
	2-[3-[4-(3-хлорофенил)пиперазин-1-ил]; пропил]-4,5-диетил-1,2,4-триазол-3-он
Клинички подаци
Начин примене	Орално
Правни статус
Правни статус	℞ (Пресцриптион онлy);
Идентификатори
CAS број	52942-31-1
ATC код	N06AB09 (WHO)
PubChem	CID 40589
ChemSpider	37083
UNII	KAI6MVO39Z
Синоними	СТ-1191
Хемијски подаци
Формула	C19H28ClN5O
Моларна маса	377,911 g/mol
	SMILES Clc3cccc(N2CCN(CCCN1/N=C(\N(C1=O)CC)CC)CC2)c3; ;
	InChI InChI=1S/C19H28ClN5O/c1-3-18-21-25(19(26)24(18)4-2)10-6-9-22-11-13-23(14-12-22)17-8-5-7-16(20)15-17/h5,7-8,15H,3-4,6,9-14H2,1-2H3 ; Key:IZBNNCFOBMGTQX-UHFFFAOYSA-N ;

Етоперидон (Аксиомин, Центрен, Депрацер, Етонин, Еторан, Стаф, Тропен, клопрадон, тозалинон) је антидепресив из фенилпиперазинске класе који је уведен у употребу у Европи 1977.^[1]^[2] Он првенствено делује као антагонист неколико рецептора у следећем редоследу потенције: 5-HT_2A рецептор (36 nM) > α₁-адренергички рецептор (38 nM) > 5-HT_1A рецептор (85 nM) > α₂-адренергички рецептор (570 nM);^[3] он има занемарљив афинитет за блокирање следећих рецептора: D₂ рецептор (2.300 nM) > Х₁ рецептор (3,100 нМ) > mACh рецептори (>35.000 nM).^[3] Поред блокирања рецептора, етоперидон исто тако има слаб афинитет за моноаминске транспортере као и за: серотонински транспортер (890 nM) > норепинефрински транспортер (20.000 nM) > допамински транспортер (52.000 nM).^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ C. Р Ганеллин; D. Ј Триггле; Ф.. Мацдоналд (1997). Дицтионарy оф пхармацологицал агентс. ЦРЦ Пресс. стр. 859. ISBN 978-0-412-46630-4. Приступљено 27. 11. 2011.
^ Индеx номинум 2000: интернатионал друг дирецторy. Таyлор & Францис УС. 2000. стр. 421. ISBN 978-3-88763-075-1. Приступљено 27. 11. 2011.
^ ^а ^б Цусацк Б, Нелсон А, Рицхелсон Е (1994). „Биндинг оф Антидепрессантс то Хуман Браин Рецепторс: Фоцус он Неwер Генератион Цомпоундс.”. Псyцхопхармацологy (Берл). 114 (4): 559—565. ПМИД 7855217. дои:10.1007/БФ02244985.
^ Татсуми M, Гросхан К, Блакелy РД, Рицхелсон Е (1997). „Пхармацологицал Профиле оф Антидепрессантс анд Релатед Цомпоундс ат Хуман Моноамине Транспортерс.”. Еур Ј Пхармацол. 340 (2-3): 249—258. ПМИД 9537821. дои:10.1016/С0014-2999(97)01393-9.

Индеx номинум 2000: интернатионал друг дирецторy. Таyлор & Францис УС. 2000. стр. 421. ISBN 978-3-88763-075-1. Приступљено 27. 11. 2011.
C. Р Ганеллин; D. Ј Триггле; Ф.. Мацдоналд (1997). Дицтионарy оф пхармацологицал агентс. ЦРЦ Пресс. стр. 859. ISBN 978-0-412-46630-4. Приступљено 27. 11. 2011.