Пређи на садржај

Декстрорфан

С Википедије, слободне енциклопедије
Декстрорфан
IUPAC име
(+)-17-метхyл- 9а,13а,14а-морпхинан- 3-ол
Правни статус
Правни статус
  • УС: OTC
Идентификатори
CAS број125-73-5 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 5360697
Хемијски подаци
ФормулаC17H23NO
Моларна маса257.371 g/moл

Декстрорфан (DXO) је психоактивни лек из морфинанске хемијске класе који делује као антитусивни лек (супресант кашља) и дисоцијативни халуциноген. Он је декстро-стереоизомер рацеморфана, где је лева-половина леворфанол. Декстрорфан се производи О-деметилацијом декстрометорфана CYP2D6-ом. Декстрорфан је НМДА антагонист и доприноси ризику злоупотребе декстрометорфана.[1]

Фармакологија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Заwертаило, ЛА; Каплан, ХЛ; Бусто, УЕ; Тyндале, РФ; Селлерс, ЕМ (1998). „Псyцхотропиц еффецтс оф деxтрометхорпхан аре алтеред бy тхе ЦYП2Д6 полyморпхисм: а пилот студy”. Јоурнал оф цлиницал псyцхопхармацологy. 18 (4): 332—7. ПМИД 9690700. 
  2. ^ Wонг БY, Цоултер ДА, Цхои ДW, Принце ДА (1988). „Деxтрорпхан анд деxтрометхорпхан, цоммон антитуссивес, аре антиепилептиц анд антагонизе Н-метхyл-D-аспартате ин браин слицес”. Неуросциенце Леттерс. 85 (2): 261—6. ПМИД 2897648. дои:10.1016/0304-3940(88)90362-X. 
  3. ^ Цхурцх Ј, Јонес МГ, Давиес СН, Лодге D (1989). „Антитуссиве агентс ас Н-метхyласпартате антагонистс: фуртхер студиес”. Цанадиан Јоурнал оф Пхyсиологy анд Пхармацологy. 67 (6): 561—7. ПМИД 2673498. 
  4. ^ а б Камел ИР, Wендлинг WW, Цхен D, Wендлинг КС, Харакал C, Царлссон C (2008). „Н-метхyл-D-аспартате (НМДА) антагонистс--С(+)-кетамине, деxтрорпхан, анд деxтрометхорпхан--ацт ас цалциум антагонистс он бовине церебрал артериес”. Јоурнал оф Неуросургицал Анестхесиологy. 20 (4): 241—8. ПМИД 18812887. дои:10.1097/АНА.0б013е31817ф523ф. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 06. 05. 2011. 
  5. ^ Рицхтер А, Лöсцхер W (1997). „Деxтрорпхан, бут нот деxтрометхорпхан, еxертс wеак антидyстониц еффецтс ин мутант дyстониц хамстерс”. Браин Ресеарцх. 745 (1-2): 336—8. ПМИД 9037429. дои:10.1016/С0006-8993(96)01254-1. 
  6. ^ Цхоу YЦ, Лиао ЈФ, Цханг WY, Лин МФ, Цхен ЦФ (1999). „Биндинг оф димеморфан то сигма-1 рецептор анд итс антицонвулсант анд лоцомотор еффецтс ин мице, цомпаред wитх деxтрометхорпхан анд деxтрорпхан”. Браин Ресеарцх. 821 (2): 516—9. ПМИД 10064839. дои:10.1016/С0006-8993(99)01125-7. 
  7. ^ Дамај MI, Флоод П, Хо КК, Маy ЕЛ, Мартин БР (2005). „Еффецт оф деxтрометорпхан анд деxтрорпхан он ницотине анд неуронал ницотиниц рецепторс: ин витро анд ин виво селецтивитy”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 312 (2): 780—5. ПМИД 15356218. дои:10.1124/јпет.104.075093. 
  8. ^ Хернандез СЦ, Бертолино M, Xиао Y, Прингле КЕ, Царусо ФС, Келлар КЈ (2000). „Деxтрометхорпхан анд итс метаболите деxтрорпхан блоцк алпха3бета4 неуронал ницотиниц рецепторс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 293 (3): 962—7. ПМИД 10869398. 
  9. ^ Ким ХЦ; Ко КХ; Ким WК; et al. (2001). „Effects of dextromethorphan on the seizures induced by kainate and the calcium channel agonist BAY k-8644: comparison with the effects of dextrorphan”. Behavioural Brain Research. 120 (2): 169—75. PMID 11182165. doi:10.1016/S0166-4328(00)00372-7. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).