Matija Bećković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Matija Bećković
Bećković 2021.
Lični podaci
Datum rođenja(1939-11-29)29. novembar 1939. (84 god.)
Mesto rođenjaSenta, Kraljevina Jugoslavija
ObrazovanjeUniverzitet u Beogradu
Valjevska gimnazija
Porodica
DecaOlja Bećković, Ljudmila Bećković
RoditeljiVuk Bećković
Zorka Bećković
PorodicaLjubomir Bećković (brat)
Književni rad
Najvažnija delaVera Pavladoljska
O međuvremenu
Reče mi jedan čoek
Međa Vuka Manitoga
Ćeraćemo se još
Nagrade Orden Belog orla
Potpis
Matija Bećković i glumac Aleksandar Srećković Kubura na Beogradskom sajmu knjiga 2017.

Matija Bećković (Senta, 29. novembar 1939) srpski je književnik i akademik.[1] Bećković je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, član Krunskog saveta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Bio je predsednik Udruženja književnika Srbije (1988–1992)[2]. Za svoj rad je dobio preko 80 nagrada i priznanja.

Bećković je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran 15. decembra 1983, za redovnog člana 25. aprila 1991.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Potiče iz Crne Gore, iz plemena Rovaca, iz bratstva Bećković-Drašković. Pradeda po ocu Vujo Drašković, se prvi od Draškovića prozvao po svom dedi Bećku Draškoviću - Vujo Bećković.[3] Matijin deda Nišo Vujin Bećković je bio predsednik rovačke opštine i narodni poslanik na Podgoričkoj skupštini 1918. godine. Rođen je u Senti, gde mu je otac kao kraljevski oficir službovao. Majka Zorka Taušan bila je kći solunskog dobrovoljca Miladina, naseljenog u Kanjiži. Porodica se više puta selila a kad je počeo Drugi svetski rat, sklonila se iz Novog Sada, kod svog roda u Velje Duboko. Osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu (kod tetke), a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Otac Matijin, Vuk Bećković je bio oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, pa je ostao veran oficirskoj zakletvi, pridružio se četnicima u Rovcima. Bio tokom građanskog rata u Crnoj Gori komandant Rovačkog četničkog odreda. Pri kraju rata 1944. godine pridružuje se glavnini Jugoslovenske vojske u otadžbini i kreće sa njom ka Zapadu, gde je bila saveznička vojska. Ali tokom povlačenja gine u jednom okršaju, uz put negde u Sloveniji.[4]

U šestom razredu valjevske gimnazije je osvojio prvo mesto na Literarnom konkursu. Za prvi književni honorar dobio je novčanu nagradu od 12.000 dinara, od kojeg je kupio karirani sako; po tom sakou je i danas prepoznatljiv. Prvu pesmu „Preludium” je štampao kao gimnazijalac 1957. godine u Mladoj kulturi.

Školske 1958/59, godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i opštu književnost.

Rukopis pesme akademika Matije Bećkovića „Vera Pavladoljska”.

Prvu knjigu, posvećenu svojoj životnoj ljubavi, koja nosi naslov sa njenim imenom je objavio 1962. godine. Poema je doživela izuzetan uspeh, a sledeće 1963. godine primljen je kao poznati stvaralac, u Udruženje književnika Srbije u Beogradu. Kasnije će biti izabran i za njegovog predsednika.

Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama. U Narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena „Međa Vuka Manitoga”, a potom monodrame „Reče mi jedan čoek” i „Ne znaš ti njih”.

U Zagrebačkom teatru ITD, Kazalištu mladih, Jazavcu, Teatru MM, Srpskom narodnom pozorištu, Klubu M, izvedene su pozorišne predstave po Bećkovićevim tekstovima.

U Savremenom pozorištu u Beogradu izvedena je 1970/71. komedija „Beograd nekad i sad”, sa istoimenim komedijama Sterije i Nušića.

Napisao je dve televizijske drame i dve jednočinke za djecu koje je Televizija Beograd emitovala 1966. i 1967. godine.

Adaptirao je (sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom) „Gorski vijenac”, predstava je izvedena na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Dramska poema „Če - tragedija koja traje” (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na njemački jezik (Che: Tragödie, die andauert, Frankfurt am Main 1969) i engleski (Che: Permanent tragedy, New York 1970).

Zapisi iz knjige „O međuvremenu” prevedeni su na engleski pod nazivom "Random Targets" 1970. godine.

Matija Bećković i Viktor Lazić; Originalni poster za pomoć Srbima, 1916. u Parizu
Nagrada Žička hrisovulja uručena Bećkoviću 2001. godine

Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine. Član je Srpskog PEN centra, kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat”, u kojem je aktivan od samog osnivanja 2012. godine.[5]

Matija Bećković je 1989. godine dobio Sedmojulsku nagradu za književno stvaralaštvo. Boračke organizacije su se njegovom izboru javno protivile. Kao laureat je prilikom dodele tog visokog društvenog priznanja odgovorio: Ja pristajem da nagradu nisam zaslužio, ali ne pristajem da sam kriv što sam je dobio. Kako mu je prebacivano da je sin četnika (iz četničke porodice) u intervju časopisu "Dugi" je "stavio tačku", na takva ideološka promašena pitanja: Četnik je ko je bio četnik. Partizan je onaj ko je bio partizan. Podele na četnike i partizane bile su ratne podele, i trebalo bi da budu završene sa ratom. A takvu podelu nameću ljudi koji bez te podele ne bi postojali.[6]

Matija Bećković

Akademik Bećković je jedan od retkih akademika koji su Slobodana Miloševića kritikovali još 1991. godine (npr. "Srpska vojska je zauzela Skadar i Jedrene, a ova ne može Borovo Selo i Tenje (Vreme, 2. 12. 1991). Tokom njegovog režima učestvovao je na brojnim protestnim skupovima.

Od 2009. godine je Predsednik Fonda Slobodan Jovanović u Beogradu.[7]

Počasni građanin Subotice postao je 2016. godine.[8] U Gornjem Milanovcu mu je priređena izložba u januaru 2023.[9][10]

Društveno angažovanje[uredi | uredi izvor]

Bećković se aktivno zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Počevši od 2001. godine, podržavao je rad "Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore", kojim je predsedavao Bećkovićev dugogodišnji prijatelj, akademik Ljubomir Tadić. Odbor je zastupao stav da državljanima Crne Gore koji imaju prebivalište u Srbiji mora biti omogućeno da učestvuju na predstojećem referendumu o državnom statusu Crne Gore.[11]

Početkom 2005. godine, Bećković je učestvovao u stvaranju Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, a obavljao je i funkciju potpredsednika u ogranku tog pokreta za područje Srbije. Bećković je aktivno podržavao stavove srpskih političkih stranaka u Crnoj Gori i drugih unionističkih organizacija koje su se povodom ključnog pitanja o neophodnoj referendumskoj većini zalagale za princip apsolutne većine u odnosu na ukupan broj birača.[12] Međutim, kada su predstavnici Evropske unije sredinom februara 2006. godine formulisali kompromisni predlog o kvalifikovanoj većini od 55% u odnosu na broj važećih glasova (ukupan broj izašlih, umanjen za broj nevažećih listića), u rukovodstvima unionističkih stranaka u Crnoj Gori došlo je do promene dotadašnjeg stava u pravcu prihvatanja kompromisnog predloga. Za prihvatanje tog predloga se tada izjasnio i Bećković, verujući da će izborni prag od 55% biti nedostižan za pobornike nezavisnosti Crne Gore.[13] Tim povodom je 20. februara 2006. godine izjavio: "Reč Evropske unije je pala i mi je prihvatamo, bez obzira ko je šta zahtevao i šta bi više voleo".[14]

Bećković je aktivno podržavao Demokratsku stranku Srbije na čijim je mitinzima više puta i govorio.

Tokom referenduma o državnom statusu Crne Gore, koji je održan 21. maja 2006. godine, došlo je do niza nepravilnosti,[15] usled kojih je legitimitet referendumskog procesa bio doveden u pitanje, na šta je u više navrata ukazivao i Bećković, zahtevajući da se utvrdi puna istina o stvarnim rezultatima referenduma.[16] Na ista pitanja je nastavio da ukazuje i tokom narednih godina.[17]

Bećković trenutno aktivno podržava Pokret obnove Kraljevine Srbije.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Njegova supruga Ruskinja iz Valjeva, se zvala Vera Pavladoljska (njoj je posvetio jednu od njegovih najpoznatijih pesama, koju je kasnije izvodio Arsen Dedić), i sa njom ima ćerke[18] Ljudmilu i Olju. Vera je bila kći Rusa izbeglice sa Kavkaza. Matija i Vera upoznali su se u Valjevu 1956. godine, a venčanje je obavljeno 1964. godine. Vera je radila u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu.[19] Nakon teške bolesti Matijina supruga je preminula 1998. godine i sahranjena na Novom groblju u Beogradu.

Bećković je blizak prijatelj Vojislava Koštunice i prvi je potpisao peticiju protiv povezivanja Vojislava Koštunice i ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.[20]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nagrada ili odlikovanje Dodeljuje Datum
Orden Svetog Save drugog stepena Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve 5. 1. 2010.[21]
Orden Belog orla, Veliki krst Kraljevska kuća Karađorđević [22]
Komandir Ordena Karađorđeve zvezde Kraljevska kuća Karađorđević 2017.[23]
Orden „Marko Daković” Nova srpska demokratija 2019.[24]
Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem Republika Srpska 2023.[25]

Književne i druge nagrade[uredi | uredi izvor]

  1. Oktobarska nagrada Grada Beograda, za knjigu Reče mi jedan čoek, 1971.
  2. Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu Reče mi jedan čoek, 1971.
  3. Sedmojulska nagrada, 1989.
  4. Zmajeva nagrada, za knjigu Kaža, 1989.
  5. Disova nagrada, 1990.
  6. Nagrada „Belovodska rozeta”, 1991.
  7. Nagrada „Biblios”, za knjigu Sabrane pesme, 1991.
  8. Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 1991.
  9. Nagrada „Radoje Domanović”, za životno delo, 1994.
  10. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za poemu Ćeraćemo se još, 1995.
  11. Nagrada „Zlatni jež”, 1995.
  12. Ravnogorska nagrada, 1995.
  13. Nagrada „Tipar”, za poemu Ćeraćemo se još, 1996.
  14. Velika bazjaška povelja, 1996.
  15. Nagrada „Ramonda serbika”, 1997.
  16. Nagrada „Zlatni bestseler”, za poemu Ćeraćemo se još, 1997.
  17. Dučićeva nagrada, za poemu Ćeraćemo se još, Trebinje 1997.
  18. Nagrada „Laza Kostić”, za poemu Ćeraćemo se još, 1997.
  19. Njegoševa nagrada, za poemu Ćeraćemo se još, 1997.
  20. Nagrada Vukove zadužbine, za knjigu Hleba i jezika, 1997.
  21. Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 1997.
  22. Nagrada „Desanka Maksimović”, 1998.
  23. Nagrada „Drainac”, za knjigu Od-do, 1999.
  24. Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, 2000.
  25. Nagrada „Vidovdanski pjesnički susreti”, za životno delo, Sokolac, 2000.
  26. BIGZ-ova nagrada, za knjigu Vera Pavladoljska, 2000.
  27. Nagrada „U slavu ljubavnog pesništva”, 2001.
  28. Prosvetina nagrada, za knjigu Najlepše pesme, 2001.
  29. Nagrada „Žička hrisovulja”, 2001.
  30. Nolitova nagrada, za knjigu Poslušanja, 2001.
  31. Nagrada „Bogorodica Trojeručica”, 2002.
  32. Nagrada „Zlatni beočug”, za životno delo, 2005.
  33. Povelja „Karađorđe”, 2005.
  34. Povelja Udruženja književnika Srbije, 2006.
  35. Nagrada „Lenkin prsten”, za pesmu „Parusija za Veru Pavladoljsku”, 2006.
  36. Nagrada „Književni vijenac Kozare”, 2008.
  37. Nagrada „Dr Špiro Matijević”, za knjigu Kad budem mlađi, 2008.
  38. Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za knjigu Kad budem mlađi, 2008.
  39. Nagrada „Petrovdanski vijenac”, za knjigu Put kojeg nema, 2010.
  40. Povelja Morave, 2010.
  41. Nagrada „Pečat vremena”, za knjigu Put kojeg nema, 2011.
  42. Nagrada „Zlatni Orfej”, 2012.
  43. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu Kad budem još mlađi, 2013.
  44. Nagrada „Ava”, za ukupan umetnički opus, 2014.
  45. Nagrada „Pečat hercega Šćepana”, za Sabrana dela, Herceg Novi 2014.
  46. Nagrada „Despotica Mati Angelina”, za knjigu Oli mi ga dat, 2014.
  47. Nagrada „Umetnički venac”, za ukupan književni opus, 2014.
  48. Nagrada „Srpski krivak”, 2014.
  49. Izuzetna Vukova nagrada, 2015.
  50. Nagrada „Zaplanjski Orfej”, za pesmu Slava tebi Bože, 2015.
  51. Nagrada „Zlatni ključ Smedereva”, 2015.
  52. Nagrada „Račanska povelja”, 2016.
  53. Nagrada „Arka”, za knjigu poezije Ogledalo, 2016.
  54. Nagrada „Pjesma nad pjesmama” Kluba umjetničkih duša iz Mrkonjić Grada, za poemu „Vera Pavladoljska”, 2016.
  55. Velika nagrada „Ivo Andrić”, za celokupan doprinos srpskoj književnosti, 2016.
  56. Nagrada „Marko Miljanov”, za knjigu poezije Prahu oca poezije, za 2016.
  57. Nagrada „Lazar Vučković”, 2016.
  58. Vukova nagrada, 2016.
  59. Počasni građanin Subotice, 2016.
  60. Nagrada „Avramov štap”, za knjigu Prahu oca poezije, 2018.
  61. Nagrada „Jefimijin vez”, za 2019.
  62. Nagrada „Bela golubica”, za 2019.
  63. Srebrna plaketa „Feliks Romulijana”, za knjigu 100 mojih portreta, 2019.
  64. Plaketa „Vitez srpske književnosti”, 2019.
  65. Nagrada „Stanislav Vinaver”, za književno stvaralaštvo, Šabac, 2020.
  66. Velika povelja Brankovog kola, za životno delo, 2020.
  67. Nagrada „Duško Trifunović”, za afirmaciju srpske kulture i književnosti, Pale, 2020.
  68. Nagrada „Pesničko Uspenije”, 2021.
  69. Povelja „Pesničke vatre zlatiborske”, 2021.
  70. Povelja „Zlatiborski vidovdanski vitez”, 2021.
  71. Svetosavska povelja, 2021.
  72. Nagrada „Izviiskra Njegoševa”, 2022.[26]
  73. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2022.[27]
  74. Orden srpskog sokola u stepenu velikog viteza[28]
  75. Povelja za životno delo[29]

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

Tabla u spomen supruge Vere Pavladoljske u Valjevu (1941-1998)
  • Vera Pavladoljska (bibliofilsko izdanje Radomira Stevića, 1962); nalazi se kao eksponat u Gutenbergovom muzeju i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
  • Metak lutalica (Prosveta, 1963)
  • Tako je govorio Matija (Prosveta, 1964. i 1965)
  • O međuvremenu (Matica srpska, 1968)
  • Če - Tragedija koja traje (Sa Dušanom Radovićem, nezavisno izdanje Slobodana Mašića 1970, Rad, 1989)
  • Reče mi jedan čoek (Prosveta, 1970, 1976)
  • Međa Vuka Manitoga (SKZ,1976, 1978)
  • Lele i kuku (Prosveta, 1980)
  • Poeme
  • Beograd, nekad i sad, treći čin
  • Služba Svetom Savi (Glas crkve, 1989)
  • O Njegošu (Glas crkve, 1988)
  • Kaža (SKZ, 1988)
  • Čiji si ti mali
  • Dvadeset i jedna pesma
  • Nadkokot
  • Bogojavljanje
  • Izabrane pesme i poeme
  • Moj pretpostavljeni je Gete (knjiga razgovora)
  • Kosovo najskuplja srpska riječ (Glas crkve, 1989)
  • O Njegošu (Glas crkve, 1988)
  • Ovo i ono (Dnevnik, 1995)
  • Ćeraćemo se još (Oktoih, 1996)
  • Pokajnica
  • Hleba i jezika
  • Poslušanja
  • Saslušanja
  • Kukavica
  • Treća ruka
  • Kad budem mlađi
  • Kad dođeš u bilo koji grad
  • Kad budem još mlađi[30]
  • Put kojeg nema (SKZ, 2009)[31]
  • Služba pustinjaku cetinjskom (SKZ, 2013)[32]
  • Prahu oca poezije (SKZ, 2016)[33]
  • Tri poeme[34]
  • Bio je smak sveta: izabrane i nove pesme (Fondacija Grupa Sever, 2018)[35]
  • Crna Gora: Ime jedne vere (Vukotić medija, 2020)
  • NAJNAJNIJA (SKZ, 2022)[36]
  • Sabrana dela, u 12 knjiga
  • Naćertanije (SKZ, 2023)[37]
  • Poeme, 2. tom (SKZ, 2023)[38]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Bečković govori u Valjevskoj gimnaziji, 2015.
    Bečković govori u Valjevskoj gimnaziji, 2015.
  • Matija Bećković sa srpskim autorima Milovanom Danojlićem, Ljubivojem Ršumovićem, Viktorom Lazićem i dr Radovanom Kalabićem
    Matija Bećković sa srpskim autorima Milovanom Danojlićem, Ljubivojem Ršumovićem, Viktorom Lazićem i dr Radovanom Kalabićem
  • Predstavljnje knjige„ Spomenica Južnih Slovena - Pupinova borba za srpsko nasleđe SPC 1918-2018”, u kriptu Hrama Svetog Save
    Predstavljnje knjige„ Spomenica Južnih Slovena - Pupinova borba za srpsko nasleđe SPC 1918-2018”, u kriptu Hrama Svetog Save
  • Bećković razgleda eksponate na izložbi u Adligatu, 2021.
    Bećković razgleda eksponate na izložbi u Adligatu, 2021.
  • Bećković potpisuje svoju knjigu
    Bećković potpisuje svoju knjigu
  • Bećković u društvu, fotografija sa izložbe o Danilu Bati Stojkoviću
    Bećković u društvu, fotografija sa izložbe o Danilu Bati Stojkoviću
  • Tribina Zapisano u večnosti - Veče Matije Bećkovića, Udruženje književnika Srbije, 14.04.2023; Matija Bećković dobija Povelju za životno delo, najznačajniju nagradu Udruženja književnika Srbije
    Tribina Zapisano u večnosti - Veče Matije Bećkovića, Udruženje književnika Srbije, 14.04.2023; Matija Bećković dobija Povelju za životno delo, najznačajniju nagradu Udruženja književnika Srbije
  • Tribina Zapisano u večnosti - Veče Matije Bećkovića, Udruženje književnika Srbije, 14.04.2023; Matija Bećković dobija Povelju za životno delo, najznačajniju nagradu Udruženja književnika Srbije
    Tribina Zapisano u večnosti - Veče Matije Bećkovića, Udruženje književnika Srbije, 14.04.2023; Matija Bećković dobija Povelju za životno delo, najznačajniju nagradu Udruženja književnika Srbije
  • Tribina Zapisano u večnosti - Veče Matije Bećkovića, Udruženje književnika Srbije, 14.04.2023; Matija Bećković dobija Povelju za životno delo, najznačajniju nagradu Udruženja književnika Srbije
    Tribina Zapisano u večnosti - Veče Matije Bećkovića, Udruženje književnika Srbije, 14.04.2023; Matija Bećković dobija Povelju za životno delo, najznačajniju nagradu Udruženja književnika Srbije

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 48. 
  2. ^ a b „MATIJA BEĆKOVIĆ”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 26. 1. 2024. 
  3. ^ "Glas Crnogorca", Cetinje 1901.
  4. ^ Za četnički krst časni - E-novine - Peščanik
  5. ^ „Uprava i osnivači” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-21. 
  6. ^ Njegoš ga blagoslovio | Ostali članci | Novosti.rs
  7. ^ „Matija Bećković | Vreme je za Novi Sad”. www.digitalizacija.ns.rs. Pristupljeno 2024-01-09. 
  8. ^ Bećković novi počasni građanin Subotice ("Politika”, 1. septembar 2016)
  9. ^ Lomović, Boško (20. 1. 2023). „Matija Bećković pred Milanovčanima”. Politika. Pristupljeno 22. 1. 2023. 
  10. ^ Lomović, Boško. „Matija Bećković pred Milanovčanima”. Politika Online. Pristupljeno 2023-01-25. 
  11. ^ Ćupić 2001.
  12. ^ Večernje novosti (2006): Navijaju za veću većinu
  13. ^ Večernje novosti (2006): Saplešće se o Lovćen
  14. ^ PCNEN (2006): Bećković za prihvatanje preporuka EU
  15. ^ Markuš 2007.
  16. ^ PCNEN (2006): Bećković: Tražimo da se utvrdi istina
  17. ^ Matija Bećković (2019): Crna Gora je referendumom od 2006. postala nezavisna od sebe a zavisna od svih drugih!
  18. ^ Milanovic, Stefan. „Matija Bećković”. Kraljevska porodica Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  19. ^ Matija Bećković Biografija | Biografija.org
  20. ^ „Peticija protiv povezivanja Vojislava Koštunice i ubistva premijera”. 
  21. ^ „Akademiku Matiji Bećkoviću orden Svetog Save II stepena”. Srpska pravoslavna crkva. 5. januar 2010. Arhivirano iz originala 8. novembar 2020. g. 
  22. ^ Milanovic, Stefan (2017-02-14). „25 YEARS OF CROWN COUNCIL CELEBRATED”. The Royal Family of Serbia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  23. ^ „Obeleženo 25 godina postojanja Krunskog saveta”. 
  24. ^ „Matiji Bećkoviću uručen orden”. Blic. 29. 3. 2019. 
  25. ^ „Od Danice Grujičić do Baje Malog Knindže: Koga je sve Dodik odlikovao za Dan Republike Srpske? - Region - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2024-01-09. Pristupljeno 2024-01-09. 
  26. ^ K., V. (30. 10. 2022). „APLAUZI ZA MATIJU BEĆKOVIĆA: Srpski književnik i akademik primio nagradu "Izviiskra NJegoševa" u Podgorici”. Večernje novosti. Pristupljeno 31. 10. 2022. 
  27. ^ „Bećković: Pesme nema bez uspomena”. Politika Online. Pristupljeno 2022-10-24. 
  28. ^ G, S. U. „„Sokolovi” nagradili „Politiku””. Politika Online. Pristupljeno 18. 12. 2022. 
  29. ^ „RTS :: Politika :: Dačić: Savet Evrope bi mogao da započne prijem Kosova, možda neću otići u Strazbur”. www.rts.rs. Pristupljeno 18. 4. 2023. 
  30. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Kad budem još mlađi :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  31. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Put kojeg nema :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  32. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Služba Pustinjaku cetinjskom :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  33. ^ „Matija Bećković: Prahu oca poezije | Srpska Pravoslavna Crkva [Zvanični sajt]”. arhiva.spc.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  34. ^ Delić, Jovan; Đorđić, Stojan; Bećković, Matija; Vuksanović, Miro (2017). „Tri poeme : [predstavljanje knjiga na Tribini Biblioteke SANU, Beograd, 26. april 2016. godine]”. Tribina Biblioteke SANU (na jeziku: srpski). 5 (5): 119—136. ISSN 2335-0121. 
  35. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Bio je smak sveta : izabrane i nove pesme :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-09. 
  36. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Bećkovićeva „Najnajnija" je i ljubav, i pohvala, i molitva”. www.rts.rs. Pristupljeno 21. 10. 2022. 
  37. ^ „RTS :: Kultura :: Matija Bećković: Naš vek se zaglavio u jedan „ćersokak"”. rts.rs. Pristupljeno 15. 10. 2023. 
  38. ^ „RTS :: Kultura :: Matija Bećković: Naš vek se zaglavio u jedan „ćersokak"”. rts.rs. Pristupljeno 15. 10. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матија_Бећковић&oldid=27549054”