Пређи на садржај

Хлорпромазин

С Википедије, слободне енциклопедије
Хлорпромазин
IUPAC име
3-(2-chloro-10H-phenothiazin-10-yl)-N,N-dimethyl-propan-1-amine
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C — само када добробит за мајку превазилази ризик за нерођено дете
Начин применеОрално, ректално, ИМ, ИВ инфузија
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Само на рецепат)
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостOralno, 30 do 50% (интер-индивидуалне варијације 10–70%)
МетаболизамХепатички, углавном CYP2D6
Полувреме елиминације16 до 30 часа. У дуготрајним третманима, CPZ индукује свој сопствени метаболизам
ИзлучивањеБилијарно и ренално, као метаболити (само трагови непромењеног лека)
Идентификатори
CAS број50-53-3 ДаY (слободна база)
69-09-0 (хидрохлорид)
ATC кодN05AA01 (WHO)
PubChemCID 2726
IUPHAR/BPS83
DrugBankDB00477
ChemSpider2625 ДаY
UNIIU42B7VYA4P ДаY
KEGGD00270 ДаY
ChEMBLCHEMBL71 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC17H19ClN2S
Моларна маса318.86 g/mol (слободна база)
355.33 g/mol (хидрохлорид)[1]
  • CN(C)CCCN1c2ccccc2Sc3c1cc(cc3)Cl
  • InChI=1S/C17H19ClN2S/c1-19(2)10-5-11-20-14-6-3-4-7-16(14)21-17-9-8-13(18)12-15(17)20/h3-4,6-9,12H,5,10-11H2,1-2H3 ДаY
  • Key:ZPEIMTDSQAKGNT-UHFFFAOYSA-N ДаY

Хлорпромазин (ларгактил, торазин, ЦПЗ) је лек који припада групи лекова који се називају фенотиазински антипсихотици.[2][3][4] Спада у блаже типичне антипсихотике.[3] Поседује бројна фармакололошка дејства, али пре свега делује на психичке функције изазивајући седацију, односно смирење.[2] Механизам деловања хлорпромазина остварује се блокадом допаминергичких (Д1, Д2[3]) и норадреналинских,[3] а у мањој мери и мускаринских рецептора.[3] Седативно деловање је последица антагонистичког деловања на Х1-хистаминске рецепторе.[3][5]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Ларгактил је индикован у следећим стањима и обољењима:

  • психозе (стања која узрокују тешкоће у разликовању реалног од нереалног) — параноидне и схизофрене (менталне болести које узрокују поремећено или неуобичајено мишљење, губитак интереса за животом, јаке и неприкладне емоције), манија и хипоманија (стање еуфорије — помахниталости и претеране узбуђености)[6] ;
  • тешка анксиозност, психомоторна узнемиреност, претерана узбуђеност, насилно, опасно и импилсивно понашање (у виду краткотрајне и допунске терапије);
  • дугорочно штуцање које не може да престане без употребе медикамента;
  • схизофренија и аутизам код деце.

Изузеци

[уреди | уреди извор]

Терапију ларгактилом не смеју да узимају особе алергичне на хлорпромазин. Терапија такође не сме бити индикована код пацијената са депресијом костне сржи. Ларгактил таблете у свом саставу имају лактозу и сахарозу, због тога особе са шећерном болешћу или нетолеранцијом на ове врсте шећера треба да се консултују са лекаром пре узимања лека.

Јачина, изглед и количина

[уреди | уреди извор]

50 ларгактил таблета су у виду филм таблета и спаковане у фиолу. Таблете су биконвексне, обложене филмом бледо-наранџасте боје са назначеном поделом на једној страни. Најчешћа јачина овог медикамента је 25 mg.

Могућа нежељена дејства

[уреди | уреди извор]

Као и сви лекови, и ларгактил може имати нежељена дејства.

  1. Код особа са епилепсијом фенотиазини могу смањити праг за настајање новог епилептичног напада.
  2. Код старих особа, приликом врло топлог или врло хладног времена постоји ризик од хипо-, односно хипертермије.
  3. Могуће је настајање агранулоцитозе, због тога се саветује редовно праћење крвне слике.
  4. Грозница као знак неуролептичког малигног симптома. Симптоми су: знаци аутономне дисфункције, као што су знојење и артеријска нестабилност и могу претходити повишеној телесној температури и служе као рани знак упозорења. Иако се малигни неуролептички синдром може јавити изненада, дехидрација и органско обољење мозга су фактори kоји могу утицати на појаву овог синдрома.
  5. Акутни симптоми обуставе лека, који укључују мучнину, повраћање и несаницу се могу јавити, иако ретко, после наглог обустављања високих доза неуролептика. Такође, може доћи до погоршања основне болести и појаве екстрапирамидалних нежељених реакција. Због тога се препоручује постепена обустава лека.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  2. ^ а б Галеника стр. 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2015), Приступљено 29. 4. 2013.
  3. ^ а б в г д ђ антипсихотици - Стетоскоп, Приступљено 29. 4. 2013.
  4. ^ Healy David (2004). The Creation of Psychopharmacology. Harvard University Press. стр. 37—73. ISBN 978-0-674-01599-9. Приступљено 6. 7. 2010. 
  5. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. ^ Medlineplus-ове информације о лековима, Приступљено 29. 4. 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хлорпромазин&oldid=27441240”