Душан Ковачевић

Душан Ковачевић
Dušan Kovačević.jpg
Душан Ковачевић
Лични подаци
Пуно имеДушан Ковачевић
Датум рођења(1948-07-12)12. јул 1948.(74 год.)
Место рођењаМрђеновац, ФНР Југославија
Образовање
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Књижевни рад
Утицао наЈордан Цветановић

Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.

У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.

Отац је музичарке Лене Ковачевић. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године.[1]

Ковачевић је аутор великог броја драмских дела са комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија.

У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.

Отворио је 65. Београдски сајам књига 2022. године.[2]

Теме[уреди | уреди извор]

У свим овим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота, бојећи га с времена на време и алузијама на политику и све што је она носила са собом. Као што рекосмо, радња његових дела, ма о ком драмском делу да је реч, захвата обично више нивоа друштвеног живота, разна занимања и идеолошка опредељења у времену које нам је блиско и по садржајима врло препознатљиво.

Објавио је и књигу „Век, календар за године које су прошле“ (1998). Живи и ради као професионални писац у Београду.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Ковачевић на ФДУ

Одликовања[уреди | уреди извор]

Књижевне награде[уреди | уреди извор]

Друге награде[уреди | уреди извор]

  • Награда „Александар Лифка”[6]
  • По њему је назван трг у Сокобањи.[7]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Маратонци трче почасни круг (1972),
  • Радован III (1973),
  • Пролеће у јануару (1977),
  • Свемирски змај (1977),
  • Луминација на селу (1978),
  • Ко то тамо пева (1980),
  • Сабирни центар (1982),
  • Балкански шпијун (1983),
  • Свети Георгије убива аждаху (1984),
  • Клаустрофобична комедија (1987),
  • Професионалац (1990),
  • Урнебесна трагедија (1991),
  • Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996),
  • Контејнер са пет звездица (1999),
  • Доктор Шустер (2000),
  • 20 српских подела (Срба на Србе) (2008),
  • Генерална проба самоубиства (2010),
  • Живот у тесним ципелама (2011),
  • Реинкарнација (2011),
  • Кумови (2013),
  • Рођендан господина Нушића (2014),
  • Хипноза једне љубави (2016)
  • Ја то тамо певам (2020)[8]

Пошто је написао сценарио за филм Емира Кустурице, Подземље, преточио га је у прозу.

Његове драме су превођене на енглески језик.[9]

Филмови за које је сценарио написао
Год. Назив
1975. Повратак лопова (ТВ)
1975. Двособна кафана (ТВ)
1976. Звездана прашина (ТВ)
1977. Бештије
1978—1979. Чардак ни на небу ни на земљи (серија)
1980. Ко то тамо пева
1980. Посебан третман
1982. Маратонци трче почасни круг
1983. Писмо-глава
1984. Балкански шпијун
1989. Свети Георгије убија аждају (ТВ)
1989. Сабирни центар
1990. Професионалац (ТВ)
1990. Клаустрофобична комедија (ТВ)
1994. Други живот господина Креинса
1995. Урнебесна трагедија
1995. Подземље
1996. Била једном једна земља (серија)
2003. Професионалац
2009. Свети Георгије убива аждаху
2021. Није лоше бити човек

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови које је написао режирао Душан Ковачевић
Год. Назив Жанр Награда
1983. Балкански шпијун
2003. Професионалац
2021. Није лоше бити човек

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i srpski režiser, akademik Dušan Kovačević, otvorili su u Boru, prvi zoološki vrt u istočnoj Srbiji, četvrti u Srbiji”. istmedia.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  2. ^ Мирковић, М. (23. 10. 2022). „ОТВОРЕН САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Душан Ковачевић - Књига лек за све болести”. Вечерње новости. Приступљено 24. 10. 2022. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Приступљено 2020-02-15. 
  4. ^ Душану Ковачевићу награда за животно дело („Политика“, 15. новембар 2012)
  5. ^ Жамор деце против бодљикаве жице („Политика“, 1. јул 2015)
  6. ^ „Добитници Лифке - Азанависијус, Ковачевић и Гало”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-06-29. 
  7. ^ „ТРГ СА ИМЕНОМ КОВАЧЕВИЋА: Централни плато у Сокобањи носиће име познатог драмског писца и академика”. Вечерње новости. 6. 8. 2022. Приступљено 7. 8. 2022. 
  8. ^ „Ја то тамо певам” Душана Ковачевића („Политика”, 9. децембар 2020)
  9. ^ „Ковачевићеве драме на енглеском језику”. Политика. 19. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чланци