Хрватска

Из Википедија

Координате: 42°-47° СГ Ш, 13°-19° ИГД

Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska) је балканска, јужноевропска и медитеранска држава. Хрватска заузима површину од 56.542km² и у њој живи око 4,5 милиона становника. На северу се граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором, а на западу на Јадранском мору са Италијом. Обала Хрватске заузима већи део источне обале Јадранског мора.

Територија Републике Хрватске је подељена на 21 жупанију. Главни град Хрватске је Загреб. Са око 780 хиљада становника^[1] он је административно, економско и културно средиште Хрватске.

Хрватска као независна држава постоји од распада СФРЈ, а у Уједињене нације је примљена 1992. Хрватска је чланица Светске трговинске организације и Цефте и кандидат за чланство у Европској унији је од 2004. На самиту НАТО-а 2008. Хрватска је позвана да приступи овој организацији.

Садржај 1 Географија 1.1 Клима 2 Историја 3 Жупаније 4 Демографија 5 Политика 6 Економија 7 Туризам 8 Саобраћај 9 Култура 9.1 Музика 9.2 Филм 10 Спорт 11 Празници 12 Види још 13 Извори 14 Спољашње везе

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Хрватске.

Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима приближно 87.700 km², од којих је 56.592 km² на копну и око 31.067 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северо-западу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 km (рачунајући острва 6176 km).

Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.

Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена конитинентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.

Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадраснког и Црноморског слива. Овај део укључује брдски део Горског Котара од Ријеке до Карловца, долине Лику и Крбаву између планине Велебит и босанско-херцеговачке границе, као и планине Далмације (Далматинска Загора и Биоково)

Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на наким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.

Историјски се обални део може поделити у три региона:

• Истра - полуострво на северозападу Хрватске
• Хрватско Приморје - између Ријеке и Сења са Кварнерским острвима.
• Далмација - разуђена обала Јадранског мора јужно од околине Задра, са бројним острвима и брдским залеђем и историјски важним градовима као што су Сплит и Дубровник.

Реке Хрватске припадају Јадранском и Црноморском сливу. Најдуже реке су Сава (562 km), Драва (305 km), Купа (296 km).

Хрватска има 8 националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит.

[уреди] Клима

Хрватска има разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2°C, а у августу 19 до 23°C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11°C у јануару и 21 до 27°C августу.

С просечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од најсунчанијих у Средоземљу, а температура мора лети је од 25°C до 27°C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра: југо (са мора на копно), бура (са копна на море) и маестрал.

Током лета 2007. године, далматинско приморје је захватио читав низ пожара у којима је животе изгубило дванаест ватрогасаца на Корнатима.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Хрватске.

Овај чланак је део серије о историји Хрватске

Главни чланци

Средњовековна Хрватска Унија са Мађарском Хрватска под Аустријом Хрватска под Млецима Отоманска Хрватска Хрватска под Наполеоном Краљевина Југославија Бановина Хрватска НДХ СФР Југославија Република Хрватска

Категорија: Историја Хрватске

Хрвати су се доселили на подручје данашње Хрватске током 7. века. Хрвати ће хришћанство примити из романских градова у Далмацији и од франачких мисионара. Током 8. и 9. века основане су кнежевине Панонска Хрватска и Приморска Хрватска, које су у почетку биле франачки вазали. Доласком династије Трпимировића на чело Приморске Хрватске почиње њен успон, а први хрватски краљ Томислав је истиснуо Мађаре из Панонске Хрватске и ујединио је са Приморском Хрватском. Средњевековно хрватско краљевство је највећу моћ стекло за време краља Петра Крешимира IV Трпимировића. Последњи хрватски краљ Петар Свачић је погинуо у бици са угарским краљем Коломаном 1097, а хрватска властела је изабрала Коломана за краља Хрватске и ушла у унију са Угарском.

Територија око града Дубровника је било организовано у посебну словенску државу. Главне приходе Дубровачка република је убирала од трговине, а постојала је све до 1808.

Хрватске територије су у 15. веку угрожавали Турци, који су нанели тежак пораз војсци хрватских великаша на Крбавском пољу 1492. Након пораза Угарске у Мохачкој бици 1526. и погибије краља Лајоша II, хрватско племство је 1527. изабрало Фердиданда Хабзбуршког за краља Угарске насупрот Јовану Запољи.

Низом ратова Хабзбуршка монархија и Млетачка република су преотимале територије од Османлијског царства, а на насељавали су се Срби који су били вољни да се боре против Турака. Тако је у Хабзбуршкој монархији формирана Војна Крајина која ће допринети одбрани Монархије од Турака. Наполеон Бонапарта је почетком 19. века покорио Млетачку републику и Дубровник, а њихове територије је укључио у Илирске провинције, које су након његовог пораза и Бечког конгреса припале Хабзбуршкој монархији.

Након Првог светског рата (1914-1918) и распад Аустро-Угарске, Хрватска је ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док су Истра, Ријека и Задар потпали под италијанску власт. Већи део подручја данашње Хрватске је у Краљевини СХС (од 1929. преименована у Краљевина Југославија) је 1939. организован у Бановину Хрватску.

Током Другог светског рата (1941-1945), усташе су уз помоћ Немачке основале Независну Државу Хрватску. Усташе су током своје владавине извршиле злочине и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Након пораза НДХ, Хрватска је организована у једну од 6 република нове социјалистичке Југославије.

Хрватска је 1991, након пада комунизма у СФРЈ, прогласила незавиност од СФРЈ, што је довелом до рата у Хрватској (1991-1995) између Хрватске и Срба, организованих у Републику Српску Крајину. Хрватска је током рата постала чланица Уједињених нација. Рат је окончан победом Хрватске и исељавањем великог броја српског становништва из Хрватске.

[уреди] Жупаније

За више информација погледајте Хрватске жупаније.

Погледајте: Списак градова у Хрватској, Списак општина у Хрватској, Списак општина у Хрватској по жупанијама

Хрватска се састоји од 20 жупанија и једног града као посебне територијалне јединице:

	Жупаније	Главни град	На хрватском
1	Загребачка жупанија	Загреб	Загребачка жупанија	Загреб
2	Крапинско-загорска жупанија	Крапина	Крапинско-загорска жупанија	Крапина
3	Сисачко-мославачка жупанија	Сисак	Сисачко-мославачка жупанија	Сисак
4	Карловачка жупанија	Карловац	Карловачка жупанија	Карловац
5	Вараждинска жупанија	Вараждин	Вараждинска жупанија	Вараждин
6	Копривничко-крижевачка жупанија	Копривница	Копривничко-крижевачка жупанија	Копривница
7	Бјеловарско-билогорска жупанија	Бјеловар	Бјеловарско-билогорска жупанија	Бјеловар
8	Приморско-горанска жупанија	Ријека	Приморско-горанска жупанија	Ријека
9	Личко-сењска жупанија	Госпић	Личко-сењска жупанија	Госпић
10	Вировитичко-подравска жупанија	Вировитица	Вировитичко-подравска жупанија	Вировитица
11	Пожешко-славонска жупанија	Пожега	Пожешко-славонска жупанија	Пожега
12	Бродско-посавска жупанија	Славонски Брод	Бродско-посавска жупанија	Славонски Брод
13	Задарска жупанија	Задар	Задарска жупанија	Задар
14	Осјечко-барањска жупанија	Осијек	Осјечко-барањска жупанија	Осијек
15	Шибенско-книнска жупанија	Шибеник	Шибенско-книнска жупанија	Шибеник
16	Вуковарско-сријемска жупанија	Вуковар	Вуковарско-сријемска жупанија	Вуковар
17	Сплитско-далматинска жупанија	Сплит	Сплитско-далматинска жупанија	Сплит
18	Истарска жупанија	Пула	Истарска жупанија	Пула
19	Дубровачко-неретванска жупанија	Дубровник	Дубровачко-неретванска жупанија	Дубровник
20	Међимурска жупанија	Чаковец	Међимурска жупанија	Чаковец
21	Град Загреб		Град Загреб

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Хрватске.

Према попису 2001. у Хрватској је живело 4.437.460 становника. Просечни животни век у Хрватској је око 75 година.^[2] Због малог броја рођене деце, број становника се смањује.

Хрватска је насељена већином Хрватима. У мањине се сврставају, Срби (у последњем рату њихов број се значајно смањио), Бошњаци, Италијани, Мађари и други.

Становништво према националности (Попис 2001)
1.	Хрвати	3.977.171	(89,63%)		7.	Словенци	13.173	(0,30%)
2.	Срби	201.631	(4,54%)		8.	Чеси	10.510	(0,24%)
3.	Бошњаци	20.755	(0,49%)		9.	Роми	9.463	(0,21%)
4.	Италијани	19.636	(0,44%)		10.	Црногорци	4.926	(0,11%)
5.	Мађари	16.595	(0,37%)		11.	Словаци	4.712	(0,11%)
6.	Албанци	15.082	(0,34%)		12.	Македонци	4.270	(0,10%)

Извор: http://www.dzs.hr

Према попису из 1991. као Хрвати се изјаснило 78,1 % грађана, а као Срби 12,1 %(581.633). ^[3] Срби су до рата живели у Лици, Кордуну, Банији и Славонији. Главне области насељене италијанском мањином је западни део Истре и Ријека. Мађари и Словаци живе у источној Славонији, а Чеси у западној Словенији. Бошњаци, Албанци и Македонци живе по целој Хрватској, нарочито у градовима.

Најдоминантнија религија је хришћанска (римокатоличка, затим православна) и у мањем броју исламска.

[уреди] Политика

Од усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.

Хрватска је чланица:

Уједињених нација

Савета Европе

ОЕБС-а

Пакта за стабилност

Председник Хрватске (хрв. Predsjednik Hrvatske) се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе. Садашњи председник Хрватске је Стипе Месић.

Хрватски Сабор је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четири године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15. јула, и од 15. септембра до 15. децембра. Председник Хрватског сабора је Лука Бебић из Хрватске демократске заједнице.

Влада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има 4 потпредседника и 15 министара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике. Садашњи премијер Хрватске је Иво Санадер из Хрватске демократске заједнице.

Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спровођење устава.

Према извештају Амнести Интернешнал^[4], Влада Хрватске није учинила довољан напор да истражи наводе о ратним злочинима над Србима и нестанцима Срба. Под овим се подразумева: испитивање ратне одговорности, извођење пред правду одговорних лица и репарација породицама жртава. У закључку се наводи да Хрватска није урадила довољно да се обрачуна са својом ратном прошлошћу и злочинима над Србима почињеним током рата.

Осим дискриминације, током 2006. године догодили су се бомбашки напади, као и убиства припадника српске мањине.^[5]

[уреди] Економија

Хрватска економија се темељи на капитализму. Касних 80-их, на почетку транзиције из социјалистичке економије, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и приватизација довели до стагнирања и пропадања дела индустрије.

Хрватска економија је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.^{[тражи се извор]} Туризам је најзначајнији извор прихода. Са преко 8,5 милиона туриста 2005, године, око 10 милиона 2006 године, Хрватска је осамнаеста најпопуларнија туристичка дестинација у свету. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра ^[6].

Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006.^[7] и 33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008.^[8] Бруто домаћи производ по куповној моћи за 2005. износио је 12.158 долара или 45,2 одсто просека Европске уније, а просечна нето плата око 650 евра.

Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%^[9], праћена недовољним економским реформама.^{[тражи се извор]} Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.^{[тражи се извор]}

Хрватска има огроман спољни дуг ^[10], и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске ^[11]). Хрватска је чланица Партнерства за мир, а почетком 2008. је позвана да буде члан НАТО пакта.

[уреди] Туризам

Туризам је у Хрватској је врло развије, делимично због њене дугачке морске обале и добро очуваних приморских градова из времена ренесансе. Туризам у унутрашњости земље, осим главног града Загреба, барокног града Вараждина и неколико средњовековних замака, је слабије развијен. У држави се налази и осам националних паркова.

[уреди] Саобраћај

За више информација погледајте Саобраћај у Хрватској.

Хрватска се налази на раскрсници паневропских коридора 5 (јадранска обала-Украјина) и 10 (средња Европа-Турска). Хрватска има развијену железничку мрежу, којом управљају Хрватске жељезнице.

Главни аеродроми се налазе у Загребу, Задру, Сплиту, Дубровнику, Ријеци (на острву Крк), Осијеку и Пули. Кроација Ерлајнс је национални авио-превозник. Развијен систем ферибота, којим управља Јадролинија, опслужује острва Хрватске и повезује их са приморским градовима. Фериботи такође саобраћају до Италије.

[уреди] Култура

Шест градова у Хрватској (или одређене грађевине у њима) уврштени су у УНЕСКО-в списак светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит.

[уреди] Музика

Музика у Хрватској се развијала под утицајем медитеранске музике, музике из централне Европе и музике са Балканског полуострва. У Славонији су тамбураши део традиције, док су клапе традиционалне на приморју. У Хрватској је популарна рок и поп музика, док турбофолк музика постаје популарнија код младих. Група Рива је победила на Песми Евровизије 1989, а Песма Евровизије 1990. се одржала у Загребу.

[уреди] Филм

Филмска уметност у Хрватској нема дугачку традицију као у осталим суседним централноевропским земљама. Озбиљан почетак филмске уметности почео је са успоном југословенске филмске индустрије крајем 1940их оснивањем Јадран филма. Позната је Загребачка школа цртаног филма, а цртани филм настао под утицајем те школе је „Сурогат“ Душана Вукотића, који је освојио Оскара за најбољи кратки анимирани филм. У пулској арени се од 1953. одржава Фестивал играног филма.

Најпознатији редитељи из Хрватске су Бранко Бауер, Лордан Зафрановић и Винко Брешан.

[уреди] Спорт

Популарни спортови у Хрватској су фудбал, тенис, кошарка, ватерполо и рукомет. Загреб је био домаћин Универзијаде 1987, а Сплит Мадитеранских игара 1979. Хрватска је заједно са Мађарском конкурисала за домаћина Европско првенство у фудбалу 2012, али га није добила. Загреб је са Београдом био коорганизатор Европског првенства у фудбалу 1976.

Фудбалска репрезентација Хрватске је освојила треће место на Светском првенству 1998, а Давор Шукер је био најбољи стрелац тог првенства. Кошаркашка репрезентација је освојила треће место на Светском првенству 1994, друго место на Олимпијским играма 1992. и два пута је била трећа на Европским првенствима. Рукометна репрезентација Хрватске је два пута била олимпијски победник (1996. и 2004) и првак света 2003. Ватерполо репрезентација Хрватске је актуелни светски првак. Дејвис куп репрезентација Хрватске је освојила овај турнир 2005.

Најпознатији фудбалски клубови из Хрватске су НК Динамо Загреб и НК Хајдук Сплит. Кошаркаши Цибоне су два пута били прваци Европе, док је Југопластика три године у застопно била првак Европе. Ватерполо клубови Младост и Југ су седмоструки, односно троструки прваци Европе.

Најпознатији спортисти из Хрватске су тенисер Горан Иванишевић, скијашица Јаница Костелић, атлетичарка Бланка Влашић, пливачи Гордан Кожуљ, Дује Драгања, Сања Јовановић и Ђурђица Бједов, кошаркаши Крешимир Ћосић, Дражен Петровић, Тони Кукоч и Дино Рађа, боксери Жељко Мавровић и Мате Парлов и стонотенисерка Тамара Борош.

[уреди] Празници

Празници и нерадни дан у Републици Хрватској су:^[12]

Датум	Назив
1. и 2. јануар	Нова година
6. јануар	Света три краља
дан након Ускрса	Ускрсни понедељак
1. мај	Празник рада
60 дана након Ускрса	Тијелово
22. јун	Дан антифашистичке борбе
25. јун	Дан државности
5. август	Дан победе и домовинске захвалности
15. август	Велика госпа
8. октобар	Дан независноти
1. новембар	Сви свети
25. и 26. децембар	Божићни празници