Republika Makedonija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 41° 39' SG Š, 21° 43' IGD

Disambig.svg
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Makedonija.
Republika Makedonija
Република Македонија
Zastava Republike Makedonije Grb Republike Makedonije
Zastava Grb
krilatica: Sloboda ili smrt za Makedonija (tradicionalna)
Himna
Денес над Македонија
Položaj Republike Makedonije
Glavni grad Skoplje
42°0′N 21°26′E
Službeni jezik makedonski ¹
Predsednik: Đorge Ivanov
Premijer: Nikola Gruevski
Oblik države Parlamentarna republika
 — Predsednik Sobranja Trajko Veljanoski
Nezavisnost: 8. septembar 1991.
Površina  
 — ukupno 25.713 km² (145)
 — voda (%) 1,9
Stanovništvo  
 — 2012. 2.062.294 [1] (146)
 — gustina 81/km² 
Valuta Makedonski denar (MKD) (100 дена)
Vremenska zona UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Internet domen .mk
Pozivni broj +389
1albanski, turski, srpski, romski i vlaški su u službenoj upotrebi pored makedonskog u onim opštinama gde ih govori više od 20% stanovništva.

Republika Makedonija (ustavno ime) (mk. Република Македонија) ili Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija - BJRM[2][3] (prema UN)[4] (mk. Поранешна Југословенска Република Македонија - ПЈРМ) država je u jugoistočnoj Evropi [5] (na Balkanskom poluostrvu), sa površinom od 25.713 km² i oko 2 miliona stanovnika. Oko dve trećine stanovništva čine Makedonci, a jednu četvrtinu Albanci.

Republika Makedonija se kraće naziva Makedonija[6], mada je ovo naziv i za širu geografsku regiju u centralnom delu Balkana. Makedonija je kontinentalna zemlja bez izlaza na more. Na severu se graniči sa Srbijom (221 km)[7] na zapadu sa Albanijom (151 km), na jugu sa Grčkom (246 km) i na istoku sa Bugarskom (148 km). Ukupna dužina granice iznosi 766 km. Glavni i najveći grad je Skoplje sa 506.926 stanovnika, u njemu se nalaze sedište institucija Republike Makedonije i predstavlja njen politički, administrativni, ekonomski, univerzitetski i kulturni centar. Ostali veći gradovi su Bitolj, Kumanovo, Prilep, Tetovo, Ohrid, Veles, Štip, Kočani, Gostivar i Strumica.

Makedonija je članica Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i političko-vojnog programa Partnerstvo za mir. Od decembra 2005. godine je kandidat za ulazak u Evropsku uniju i podnela je zahtev za članstvo u NATO savez.[8][9]

Spor oko imena[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Makedonsko pitanje.

Zbog spora oko imena sa Grčkom, Ujedinjene nacije, neke zemlje Evropske unije uključujući Nemačku i Francusku, i druge međunarodne organizacije zvanično koriste privremenu referencu Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM).[10]

Suština spora je pitanje da li jedna država može uzeti ime šire geografske oblasti (u ovom slučaju oblast Makedonija), ako njena teritorija obuhvata jedan njen manji deo (Vardarska Makedonija) i da li u tom slučaju ona iskazuje teritorijalne pretenzije ka susednim državama u kojima se nalaze preostali delovi ove oblasti (Periferije zapadna, središnja i istočna Makedonija u Grčkoj koje čine Egejsku Makedoniju i Blagoevgradska oblast u Bugarskoj koja čini Pirinsku Makedoniju).

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Republike Makedonije.

Položaj[uredi]

Fizička mapa Makedonije

Republika Makedonija je država na Balkanskom poluostrvu. Zauzima površinu od 25.713 km². Ukupna dužina granica iznosi 766 km. Država se graniči sa Srbijom na severu (221 km, od toga 159 km sa Kosovom), na zapadu sa Albanijom (151 km), na jugu sa Grčkom (246 km) i na istoku sa Bugarskom (148 km).[11]

Makedonija se nalazi u gornjem i srednjem Povardarju, između Šarskih - pindskih i Rodopskih planina. Nalazi se u široj geografskoj regiji Makedoniji.

Reljef[uredi]

Šar planina

U Makedoniji se izdvajaju 3 reljefne celine: Zapadna Makedonija, središnji deo ili Povardarje i Istočna Makedonija.

Zapadni deo čini mlado nabrano Šarsko - pindske planine građene od paleozojskih škriljaca i mezozojskih krečnjaka (Baba, Šar planina, Korab, Jakupica, Nidže).[12][13] Između planina nalaze se duboke doline Crnog Drima i više planinskih kotlina: Polog, Debarska kotlina, Ohridska kotlina, Prespanska kotlina i Pelagonija. Pološka i Prespanska kotlina su najveće.

Središnji deo ili Povardarje tektonski je labilan prostor ispunjen jezerima i rekama. Naslage potiču iz paleozoika i iz mezozoika i tercijara. Tu se nalazi niz kotlina, međusobno povezanih klisurama: Skopska kotlina, Veleška kotlina, Tikveš, Đevđelijska kotlina

Istočna Makedonija niža je od Zapadne. Obuhvata istočne pritoke reke Vardar, kotline se nalaze na visini oko 250 m, a nastale su erozijom eolskih sedimenata iz neogena. Okružuje je visokoplaninski pojas. Na istoku su to Osogovske planine, Vlahina planina, Plačkovica, Ogražden, a na zapadu Istočne Makedonije to su Kožuv, Kozjak, Dren planina i Jakupica.

Usamljena uzvišenja građena su od granita, kristalastih škriljavaca i magmata. Između njih prostiru se kotline ispunjene tercijarnim jezerskim talozima: Strumička kotlina, Kumanovska kotlina i Ovče polje.

Klima, tlo, vegetacija[uredi]

U Makedoniji vlada submediteranska klima koju odlikuju vruća i suva leta i hladne i vlažne zime. Srednje godišnje temperature opadaju od severa prema jugu zemlje.

Srednja godišnja količina padavina je u planinama oko 1.000 - 1.500 mm, a u zavetrinskim kotlinama 600 - 700 mm.

Najplodnija su glinasto - ilovasta tla u nižim delovima kotlina. U brdsko - planinskim delovima prevladavaju kamenjari i rankeri (humusna šumska tla).

Što se vegetacije tiče, u nižim delovima prevladavaju hrast medunac, obični grab i cer, dok u višim delovima nalazimo bukvu i bukovo-jelove šume. Takođe nalazimo i zimzeleno sredozemno rastinje.

Hidrografija[uredi]

Prespansko jezero

Najvažnije reke su: Vardar, Treska, Crna Reka, Pčinja, Bregalnica, Strumica i Crni Drim. Najveći deo Makedonije je u slivu Egejskog mora preko reke Vardar, dugačka 388 km (od toga 301 km u Republici Makedoniji), koji predstavlja najvažniji rečni tok i žilu-kucavicu zemlje. Manji, zapadni deo je u slivu Jadranskog mora preko reke Crni Drim i njegovih pritoka, dok Binačka Morava pripada Crnomorskom slivu.

Makedonija ima 3 značajna prirodna jezeraOhridsko, Prespansko i Dojransko. Posebno je značajno i turistički posećeno Ohridsko jezero, jedno od najstarijih jezera na Zemlji, u njemu žive endemski primerci, ohridska pastrmka, belvica (Salmothymus ohridanus), jegulja, i više tipova račića, puževa i školjki, bistrina vode i njena prozirnost je do 50 metara.[14] Dojransko jezero je međugranično sa Grčkom, sa kojom danas postoji spor zbog preteranog korišćenja jezerske vode za navodnjavanje severne Grčke.

Nacionalni parkovi[uredi]

Macedonia location map.svg
Nacionalni parkovi u Republici Makedoniji

U Republici Makedoniji postoje tri nacionalna parka:

Ime Osnovan Veličina (ha) Slika
Nacionalni park Mavrovo 1949 73088 LakeMavrovo.jpg
Nacionalni park Galičica 1958 25000 Galichitsa.jpg
Nacionalni park Pelister 1948 12500 Mount Pelister MK.jpg


Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Republike Makedonije.

Stari vek[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Peonija i Antička Makedonija.
Flag of Macedonia.svg

Ovaj članak je deo serije o
istoriji Republike Makedonije

Antička Makedonija
Srednji vek
Tursko doba
Moderno doba
Kategorija: Istorija Makedonije
Ruševine antičkog grada Stobi u današnjoj Makedoniji.

U starom veku, najveći deo teritorije Republike Makedonije (severni i istočni deo sliva Vardara) je bio u sastavu kraljevine Paonije, koju su naseljavali Pajonci, narod tračkog porekla, kao i u sastavu Ilirije i Dardanije, koji su naseljavala ilirska plemena. Sedište Pajonije je bilo prvo u Vilazori (današnji Veles), a kasnije u Stobiju.[15]

Najjužniji pojas današnje Makedonije zauzimala je antička Makedonija. Antički Makedonci su bili stari balkanski narod, koji je govorio jedan nedovoljno poznat jezik. Prvi značajni kralj antičkih Makedonaca je bio Filip II Makedonski. Godine 336. p. n. e. Filip II Makedonski je pokorio gornju Makedoniju, južnu Pajoniju i starogrčke polise. Filipov sin Aleksandar Veliki je osvojio i uključio u svoju državu ostatak regiona, stigavši na severu čak do Dunava. Na istoku Aleksandar je porazio Persijsko carstvo, pa se njegova imperija protezala od Dunava i Jonskog mora do Egipta i Indije. Posle njegove smrti 323. p. n. e., usled sukoba Aleksandrovih generala, ova ogromna država se raspala na tri dela. Makedonijom je zavladali kraljevi iz dinastije Antipatrida, ali njihova vladavina nije dugo potrajala zbog sukoba sa rivalskom dinastijom Antigonida.

Antički grad Herakleja koju je osnovao Filip II Makedonski

280. p. n. e. Gali pod Brenom su opustošili državu Pajonaca, koje su ugrožavali i Dardanci. Pajonija se kasnije oporavila, ali ju je 217. p. n. e. makedonski kralj Filip V Makedonski uključio u Makedonsko kraljevstvo.

Makedonsko savezništvo sa Kartaginom i prodor rimske države na istok je dovelo do tri Makedonska rata (215. p. n. e.-168. p. n. e.). Da bi se osigurao od Rimljana, Filip V je pojačao fortifikacije u Skoplju i Uskani (današnje Kičevo), a sa juga je imao okupiranu Grčku. Međutim, grčki polisi i Rimljani su se udružili i pod pritiskom Rimljana morao se povući iz Grčke i postaviti odbranu u klisuri Tempi. Ipak, u dobi vladavina njegovog sina, Perseja V, Rimljani su ušli sa juga i pobedili Perseja u bici kod Pidne, posle koje je Makedonsko kraljevstvo u celosti potpalo pod rimsku vlast, a poslednji kralj Makedonije Persej V je odveden kao rob u Rim. Pod rimskom vlašću ova oblast je podeljena između dve rimske provincije; veći deo je bio deo u okviru provincije Makedonije, dok je najseverniji deo bio uključen u sastav Gornje Mezije. Posle podele Rimskog carstva 395. na Istočno i Zapadno rimsko carstvo, Makedonija je postala deo Istočnog rimskog carstva.

Srednji vek[uredi]

Južni Sloveni su se naselili na teritoriju današnje Republike Makedonije u 6. veku. Sloveni su učestvovali u nekoliko pohoda na Vizantiju, sami ili u savezu sa Avarima i Prabugarima. Oko 680. godine grupa Prabugara, koje je predvodio kan Kuber se naselila u Pelagoniji i pokrenula pohode u oblast Soluna.

Krajem 7. veka vizantijski car Justinijan II je organizovao masovni pohod protiv Slovena na grčkom poluostrvu, u kojem je zarobio veliki broj Slovena i preselio ih u Kapadokiju. Do vladavine Konstansa II (koji je takođe organizovao pohode protiv Slovena), značajan broj makedonskih Slovena je zarobljen i preseljen u centralni deo Male Azije.

Za vreme vladavine bugarskog cara Presijana I, oblast Makedonije je 837. postala deo Prvog bugarskog carstva. U ovom periodu su među Slovenima delovali braća Ćirilo i Metodije, poreklom iz Soluna, koji su tvorci glagoljice i starocrkvenoslovenskog jezika i čijim radom je veliki broj Slovena pokršten. Njihovi učenici Kliment i Naum su u Ohridu osnovali jak kulturni centar. U 10. veku u Makedoniji se pojavilo bogumilsko učenje, kao odgovor na potčinjavajući feudalni crkveno-ekonomski sistem. Ono se brzo se proširilo po celoj Evropi.

Prvo bugarsko carstvo je 968. napala i pokorila Kijevska Rusija, ali je vizantijski car Jovan I Cimiskije 971. godine uspeo da od Kijevske Rusije preotme istočne delove Prvog bugarskog carstva. U međuvremenu, u zapadnom delu Prvog bugarskog carstva izbio je ustanak četvorice braće komitopula (Davida, Arona, Mojsija i Samuila) protiv Vizantije. Braća su 976. pokrenule novu veliku kampanju protiv Vizantije. Samuilo je iste godine ostao sam u borbi protiv Vizantije, tokom koje je uspeo da stvori moćno carstvo koje se protezalo od Jadranskog do Crnog mora i od Dunava do Tesalije. Samuilova država je postojala do 1018. nakon čega je ponovo dospela pod vlast Vizantije.

Slovenski ustanci su nastavili da izbijaju na mahove, često uz pomoć srpskih kneževina na severu. Svaku privremenu nezavisnost koju su ustanici uspevali da steknu Vizantija je obično brzo gušiča. Ovaj period su obeležili ratovi Normana i Vizantije. Normani su krenuli u napad sa svojih teritorija u južnoj Italiji i privremeno su zavladali malim teritorijama na severozapadnoj obali.

Međutim sa krajem 12. veka, nezaustavljivo slabljenje Vizantije je pružilo okolnim državama da na duže vreme drže Makedoniju. Početkom 13. veka obnovljeno Bugarsko carstvo je zavladalo ovom oblašću. Zbog unutrašnjih problema carstvo nije dugo trajalo, a region je u drugoj polovini 13. veka ponovo došao pod kontrolu obnovljene Vizantije. Od kraja 13. Makedonija je postala deo srpske kraljevine, a Skoplje je 1346. postalo prestonica Dušanovog carstva. U Skoplju je objavljen i Dušanov zakonik.[16]

Posle smrti cara Dušana, slabi naslednik i borbe za moć su još jednom podelile Balkansko poluostrvo, što se poklopilo na prodorom Osmanlija u Evropu. Oblašću Makedonije upravljali su braća Vukašin i Uglješa Mrnjavčević, koji su pokušali da zaustave Turke u Maričkoj bici 1371. Posle njihovog poraza, Vukašinov sin Marko Mrnjavčević i braća Dejanovići su postali turski vazali.

Novi vek i Savremeno doba[uredi]

Pod Osmanskim carstvom[uredi]

Turci su ovu oblast osvojili u prvoj polovini 15. veka i ona je ostala u sastavu Osmanskog carstva narednih skoro 5 vekova.

Nakon pada Carigrada 1453. i nestankom Vizantijskog carstva, sultan Mehmed II je 1454. godine potvrdio carigradskog patrijarha za duhovnog vođu svih pravoslavnih hrišćana u Osmanskom carstvu. Carigradski patrijar je zato podržavao otomanska osvajanja, a Srpska i Bugarska pravoslavna crkva su izgubili svoju autokefalnost. Sveštenstvo u tim negrčkim crkvama je imenovao carigradski patrijarh, a Patrijašrija je bila odgovorna za prikupljanje poreza. Saradnja pravoslavne crkve i Turaka je pored fizičkog omogućila i kulturni opstanak pravoslavlja u Otonomskom carstvu. Grčki i jermenski sveštenici su imali prednost na srpskim, bugarskim i rumunskim sveštenicima. Sultan je 1767. godine raspustio Ohridsku arhiepiskopiju, što je još više ojačalo uticaj grčke crkve među Slovenima. Pravoslavna crkva je svoj položaj u otomanskom društvu dugovala tome činjenici da nijedna druga pravoslavna država do polovine 17. veka nije ugrožavala Osmansko carstvo. Rusko-turski ratovi su narušili ovaj odnos, a posle Rusko-turskog rata 1768-1774 i Kučuk-Kajnadžirskim mirom Rusija je postala zaštitnik svih pravoslavnih hrišćana u Osmanskom carstvu.

Tokom turske vladavine u ovoj oblasti, zbog doseljavanja turskog stanovništva i islamizacije, živeo je značajan broj muslimanskog stanovništva. Za vreme turske vladavine Skoplje i Bitolj su bili središta dva ejaleta. Dolina Vardara, koja je kasnije postala centralni deo Republike Makedonije, je bila u sastavu Otomanskog carsta sve do Prvog balkanskog rata, uz izuzetak kratkog perioda tokom 1878, kada su je zauzeli Rusi tokom Rusko-turskog rata 1877—1878. kada je pripala Bugarskoj. Tokom Ilindenskog ustanka u južnom delu današnje Republike Makedonije ustanici su osnovali kratkotrajnu Kruševsku republiku.[17]

Pre početka Prvog balkanskog rata, Srbija i Bugarska su odlučile da današnja teritorija Republike Makedonije dobije status autonomije, a ukoliko to bude nemoguće - da bude podeljena između Srba i Bugara po liniji Kriva Palanka-Ohrid, nakon što Osmansko carstvo bude poraženo. Bugari nisu ispoštovali obavezu o delovanju svoje vojske u Makedoniji nego su skoro svu vojsku usmerili prema Istanbulu gde su uz ugovorom neplaniranu pomoć srpske vojske pružili pomoć u zauzimanju Jedrene, pa zato Srbija nije imala obavezu da poštuje ugovor sa Bugarskom.

Makedonija u sastavu Srbije i Jugoslavije[uredi]

Podela Makedonije 1913.
Vista-xmag.png Za više informacija videti Drugi balkanski rat, Bukureški mir 1913., Proklamacija o prisajedinjenju 1913., Makedonska vojno-inspekciona oblast i Nejski mirovni ugovor.

Bugarska se smatrala oštećenom pri podeli Makedonije, te je započela Drugi balkanski rat. Kada su Srbija, Grčka, Rumunija i Turska pobedile Bugarsku u Drugom balkanskom ratu, Vardarska Makedonija (danas Republika Makedonija) je postala sastavni deo Srbije (1913—1915). Grčka ili „Egejska“ Makedonija je pripala Grčkoj, a Pirinska Bugarskoj. No, Bugari su smatrali da su Makedonci Bugari, a Srbi da su Južni Srbi. Unutrašnja Makedonska Revolucionarna OrganizacijaVMRO je osnovana 1893. sa ciljem da Makedonija dobije autonomiju u okvirima Turske. U Prvom svetskom ratu (1914—1918) je kao deo Kraljevine Srbije bila na strani Antante. Okupirana je od strane Bugarske, koja je počela da vrši bugarizaciju domaćeg stanovništva.

Posle rata je postala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1941).[18] Članovi VMRO-a su zajedno sa ustašama izvršili atentat na kralja Jugoslavije Aleksandra Karađorđevića u Marselju 1934. U okviru Kraljevine SHS, teritorija današnje Makedonije je najpre bila podeljena na sedam okruga, a potom (od 1922. godine) na tri oblasti (Skopsku, Bregalničku i Bitoljsku). Od 1929. do 1941. godine, Makedonija je činila glavni deo Vardarske banovine, čije se upravno sedište nalazilo u Skoplju.

Drugi svetski rat[uredi]
Vista-xmag.png Za više informacija videti Okupatorska podela Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, Makedonija u Narodnooslobodilačkoj borbi i Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije.

Nakon Aprilskog rata, jugoslovenski deo Makedonije podelile su italijanska marionetska Velika Albanija i Kraljevina Bugarska. Pokrajinsko rukovodstvo KPJ na čelu sa probugarski orijentisanim sekretarom Metodijem Šatorovim oklevalo je da podigne oružani ustanak protiv okupatora. Nakon uklanjanja Šatorova i započetih priprema, oružani ustanak u Makedoniji započeo je 11. oktobra 1941. godine, napadom Prilepskog partizanskog odreda na bugarsku stanicu u Prilepu. Ustanak je počeo da se omasovljuje tek početkom 1942. godine. Bugari su zauzeli veći, istočni i središnji, deo Vardarske Makedonije, dok je zapadni deo ušao u sastav Kraljevine Albanije, koja je bila italijanski protektorat.

Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) je predstavljalo vrhovno predstavničko, zakonodavno i izvršno telo Demokratske Federalne Makedonije u periodu od avgusta 1944. do aprila 1945. godine. Konstituisana je 2. avgusta 1944. godine, na svom Prvom zasedanju, a 16. aprila 1945, na Trećem zasedanju je preraslo u Narodnu skupštinu Makedonije.[19]

Inicijativni odbor za osnovanje ASNOM-a formiran je novembra 1943. godine u selu Crvena voda. U njegovom sastavu nalazili su se: Metodije Andonov Čento (predsednik), Strahil Gigov (sekretar), Cvetko Uzunovski, Venko Markovski i Mihajlo Apostolski.

U periodu od 1945. do 1991. Makedonija je bila federalna jedinica SFRJ.

Narodna/Socijalistička Republika Makedonija[uredi]
Vista-xmag.png Za više informacija videti Socijalistička Republika Makedonija, Savez komunista Makedonije i Makedonci.
Skoplje je teško oštećeno u zemljotresu 1963.

Posle rata Vardarska Makedonija više nije bila Stara Srbija ili Vardarska banovina, nego savezna republika Jugoslavije sa posebnom kulturom, istorijom i jezikom.

Zadaci prve vlade bili su poboljšavanje zdravstvene zaštite, iskorenjivanje nepismenosti, ozakonjenje makedonske azbuke i književnog jezika, razvoj prosvetnog sistema i ostalo. Bila je pokrenuta i ubrzana industrijalizacija zemlje.

Glavni grad Narodne Republike Makedonije, Skoplje je 26. juna 1963. godine zadesio jak zemljotres, jačine 9 stepeni merkalijeve skale, koji je načinio velike ljudske žrtve (1.070 mrtvih i oko 4.000 povređenih) i ogromnu materijalnu štetu (90 % građevina je bilo porušeno).

Makedonska pravoslavna crkva nastala je nekanonskim odvajanjem od Srpske pravoslavne crkve 17. jula 1967. godine.

Nezavisna Makedonija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Sukobi u Republici Makedoniji (2001).

Građani SR Makedonije su na referendumu 8. septembra 1991. izglasali nezavisnost Makedonije od SFRJ. Međutim, međunarodno priznanje države je usporavala Grčka zbog spora oko imena nove države i njenih simbola. Kao kompromis, Ujedinjene nacije su 1993. priznale novu državu pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Grčka je i dalje bila nezadovoljna i februara 1994. je uvela trgovinsku blokadu. Blokada je ukinuta u septembru 1995. kada je Makedonija promenila izgled svoje zastave i delove svog ustava koji su joj dozvoljavali da se meša u unutrašnje probleme drugih država.

Makedonija je jedina republika koja se od SFRJ odvojila bez rata. Ipak, stanje u njoj je ozbiljno destabilizovano tokom rata na Kosovu, kada je veliki broj kosovskih Albanaca izbeglo u Makedoniju. Iako su se izbeglice vratile na Kosovo posle rata, albanski nacionalisti sa obe strane granice su se pobunili sa ciljem ostvarivanja autonomije ili nezavisnosti delova Makedonije naseljenih Albancima. Sukobi između makedonske vojske i policije i albanskih separatista su se vodili na severu i zapadu države, između marta i juna 2001. Rat je okončan intervencijom NATO pakta, koji je nadgledao uspostavljanje primirja. Po odredbama Ohridskog sporazuma, makedonska vlada se obavezala da dozvoli veći stepen političke moći i kulturne autonomije albanskoj manjini. Albanska strana se obavezala da se odrekne separatističkih zahteva i prizna sve makedonske institucije, kao i da se razoruža i preda sve oružje NATO paktu.[20]

Stanovništvo[uredi]

Broj stanovnika Republike Makedonije od 1992. do 2003. (u hiljadama)
Etnički sastav Makedonije po naseljima 2002. godine
Jezički sastav Makedonije po naseljima 2002. godine
Verski sastav Makedonije po naseljima 2002. godine
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Republike Makedonije.

Prema popisu stanovništva iz 2002. broj stanovnika Makedonije se neznatno smanjio zbog iseljavanja i iznosio je 2.022.547. Etnički sastav je bio sledeći:

Broj  %
Makedonci 1.297.981 64,18
Albanci 509.083 25,17
Turci 77.959 3,85
Romi 53.879 2,66
Srbi 35.939 1,78
Vlasi 9.695 0,48
ostali 38.011 1,88
UKUPNO 2.022.547 100
Stanovništvo Makedonije po etničkoj pripadnosti
Makedonci
  
64,18%
Albanci
  
25,17%
Turci
  
3,85%
Romi
  
2,66%
Srbi
  
1,78%
Vlasi
  
0,48%
ostali
  
1,88%

Veroispovest[uredi]

Najviše ima pravoslavaca (64,7%), muslimani (33,3%), znatno manje ostale hrišćanske verske grupe (0,37%), uglavnom katolici i protestanti i jevreji. Po ovim podacima Makedonija je druga zemlja sa muslimanskom manjinom u celoj Evropi (posle većinski muslimanskih zemalja). Jedino Bosna i Hercegovina ima veći postotak muslimana, a da nisu većina.

Veliki gradovi su: Skoplje, Bitolj, Prilep, Kumanovo, Tetovo. U tzv. „Velikom Skoplju“ živi oko 30% stanovništva zemlje, što je mala gustina naseljenosti u odnosu na susedne zemlje i govori o velikoj usredsređenosti makedonskog stanovništva u velikim gradovima.

Jezik[uredi]

Službeni jezik je makedonski. Jezici koje govori više od 20% stanovništva u okviru jedinice lokalne samouprave su takođe u službenoj upotrebi, ali uvek uz makedonski. U opštinama gde 20% stanovništva koristi neki drugi jezik kao maternji, i taj jezik je u službenoj upotrebi (albanski, turski, srpski, romski ili vlaški jezik).

Genetika[uredi]

Prema rezultatima genetskih istraživanja, među stanovništvom Makedonije su najzastupljenije sledeće patrilinearne (Y-DNK) haplogrupe:[21]

Najveći gradovi[uredi]

Skoplje
Skoplje
Bitolj
Bitolj
Poredak Grad Statistička oblast Populacija Prilep
Prilep


Kumanovo
Kumanovo

1 Skoplje Grad Skoplje 506.926
2 Bitolj Pelagonijska oblast 95.385
3 Prilep Pelagonijska oblast 66.246
4 Kumanovo Severoistočna oblast 65.233
5 Tetovo Pološka oblast 52.915
6 Veles Vardarska oblast 43.716
7 Ohrid Jugozapadna oblast 43.374
8 Štip Istočna oblast 40.016
9 Gostivar Pološka oblast 35.847
10 Strumica Jugoistočna oblast 35.311
Popis 2002.



Državni simboli[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Zastava Republike Makedonije, Grb Republike Makedonije i Himna Republike Makedonije.
Prethodna i sadašnja zastava Makedonije ispred Sportskog centra Boris Trajkovski

Himna Republike Makedonije je Danas nad Makedonijom koju je napisao Vlado Maleski, a komponovao Todor Skalovski 1943. godine. Ona je bila himna SR Makedonije u SFRJ.

Grb Republike Makedonije je usvojen u Narodnoj skupštini NR Makedonije 27. jula 1946. godine. Grb sačinjava venac od klasja žita, duvana i maka, povezan trakom sa narodnim ornamentom. U centralnom prostoru nalaze se planine, reke, jezera i sunce. Ovo predstavlja 'bogatstvo naše zemlje, borbu i slobodu.

Zastava Republike Makedonije je zvanična zastava ove države koja je usvojena 5. oktobra 1995. godine, kada je promenjena dotadašnja zastava. Zastavu predstavlja rađajuće zlatno- žuto sunce na crvenoj pozadini. Sunce ima osam zrakova koji se šire od sunčevog diska ka rubovima zastave. Do 1995, na zastavi se nalazilo Verginino sunce, koje je zbog protesta zvanične Grčke zamenjeno sadašnjim.[22]

Politika[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Politika Republike Makedonije.
Zgrada makedonske vlade

Državna vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavna vlast je u rukama Sobranja Republike Makedonije (parlament). Građani na slobodnim, neposrednim i demokratskim izborima biraju 120 poslanika (pratenika), država je podeljena na 6 izbornih jedinica, mandat poslanika je 4 godine. Izvršna vlast je u rukama Vlade Republike Makedonije. Predsednik Republike Makedonije bira se na slobodnim, neposrednim i demokratskim izborima, a mandat je 5 godina. Sudska vlast je u rukama osnovnih, apelacionih i viših sudova; zadnja instanca je Vrhovni sud.[23]

Zakonom o finasiranju političkih stranaka regulisano je njihovo finansiranje, nadzor, sankcije i nadzor potrošenih sredstava. U državi deluje oko 50 političkih stranaka, etničke zajednice-manjine takođe imaju svoje stranke. Najpoznatije, najorganizovanije i najveće političke partije su VMRO-DPMNE (predsednik je Nikola Gruevski), Socijaldemokratski savez Makedonije (predsednik Zoran Zaev), Demokratska unija za integraciju i Demokratska partija Albanaca. Od manjinskih političkih partija u Makedoniji deluje Demokratska partija Srba u Makedoniji, koja ima jednog poslanika u Sobranju.[24]

Republika Makedonija je kandidat za članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji. Trenutni predsednik je Đorge Ivanov, nezavisni kandidat. Premijer je Nikola Gruevski iz stranke VMRO-DPMNE.

Vojska[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Armija Republike Makedonije.
Makedonski Mi-24V

Armija Republike Makedonije je formirana 1992. posle povlačenja JNA koja je iza sebe ostavila mali broj pešadijskog naoružanja i četiri pokvarena T-34 tenka za naoružanje nove armije. Armijom Republike Makedonije komanduje ministar odbrane preko Generalštaba.

Najveća komanda ARM je Kopnena komanda, strateške rezervne snage i jedinica za podršku. Brzo reagujuće snage predstavljaju glavni deo ARM, i sastoje se od 1. brigade, 2. brigade, i oklopnog bataljona sa 31 tenkova T-72A stacioniranih u Štipu.

Strateški rezervne snage obezbeđuju rezervne brigade koje mogu biti podignute na nivo bojne gotovosti u svakom trenutku. 3. brigada i 4. brigada su sastavljene od rezervne vojske. Jedinice za podršku predstavljaju jedinice koje daju podršku brzo reagujućim jedinicama i rezervnim jedinicama u operacijama. One uključuju artiljeriju (BM-21), bataljon PVO, signalni bataljon, logistički bataljon, inžinjerski bataljon i vojnu policiju. Vazdušna komponenta ARM je predstavljena Komandom RV i PVO RM, koje se sastoji od Vazduhoplovstva i jedinica za podršku. Ratno vazduhoplovstvo se sastoji od borbene eskadrile (opremljene Mi-24V i K tipom jurišnih helikoptera), transportne eskadrile (naoružane Mi-17, Mi-8 i UH-1 transportnim helikopterima), PVO bataljonom (opremljenim sistemima Strela-2M, Igla, i SA-13).

Republika Makedonija je ukinula služenje vojnog roka u oktobru 2006. Makedonska vojska je prva u regionu koja je izvršila profesionalizaciju.[25]

Upravna podela[uredi]

Podela Makedonije na oblasti
Vista-xmag.png Za više informacija videti Statističke oblasti Republike Makedonije i Opštine Republike Makedonije.

Makedonske statističke oblasti ili regioni postoje isključivo zakonskih i statističkih razloga. Oblasti su:

Oblasti se dalje dele na opštine. Po izdvajanju iz Jugoslavije Makedonija se sastojala od 34 opštine, da bi se 1996. godine njihov broj povećao na 123.

Novim sistemom iz avgusta 2004. godine broj opština je smanjen na 84, da bi 2013. godine bila reorganizovana u 80 opština od kojih su 10 gradske opštine Grada Skoplja (posebna jedinica lokalne samouprave).

Map of the municipalities of Macedonia (2013).svg

Karta opština Republike Makedonije na snazi od 2013.

Privreda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Privreda Republike Makedonije.
Soravia trgovinski centar.

Makedonija ima otvorenu tržišnu ekonomiju. Raspad SFRJ 1991. godine je lišio Republiku Makedoniju, do tada najzaostaliju republiku SFRJ finansijske pomoći. Odsustvo infrastrukture, ekonomske sankcije njenom najvećem trgovinskom partneru SR Jugoslaviji i ekonomski embargo Grčke su kočili privredni rast do 1996. godine. Privrednom rastu je mahom doprinela strana pomoć.

Uspešna privatizacija 2000. godine je povećala državne rezerve na oko 700 miliona dolara. Ipak, ekonomija dosta zavisi od uvoza energenata poput nafte i prirodnog gasa. Nezaposlenost je na veoma visokom nivou - 34,5% u 2008. godini, nedostatak kvalifikovane radne snage takođe je u velikoj meri razlog sporog razvoja. Glavni trgovinski partneri su Srbija, Nemačka, Grčka i Bugarska.

Zemlja ima male rezerve minerala - bakra, olovo-cinka, gvožđa i rude nikla. Od industrija najviše se ističu prehrambena i duvanska industrija, proizvodnja gvožđa i čelika. Nacionalna valuta je Makedonski denar: 1 denar = 100 dena.

Narodna banka Makedonije je centralna banka Republike Makedonije, osnovana je 19. oktobra 1946. godine. Osnovne funkcije Narodne banke Makedonije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa denara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Turizam[uredi]

Pogled na bistro Ohridsko jezero.

Turizam u Republici Makedoniji je relativno razvijen i doprinosi 1,8% BDP-a u 2008. Između 1997. i 2008. godine, promet hotela i restorana povećan je u proseku za 4,64% godišnje. Broj stranih posetilaca je takođe u porastu stalno, na primer za 14,6% u 2011. godini, posebno iz susednih zemalja poput Grčke, Srbije i Albanije ali i zemalja zapadne Evrope i Sjedinjenih Država.[26]

Makedonija iako nema izlaz na more, ima turističke potencijale, zahvaljujući planinama i očuvanoj prirodi, kao i tri nacionalna parka. Svojevrsna turistička prestonica zemlje je Ohrid, koji je pod zaštitom UNESKO. Grad je poznat po jezeru, okružen sa nekoliko plaža i po brojnim istorijskim spomenicima. Skoplje, politički i ekonomski centar, izgubio je mnogo od svog nasleđa tokom razornog zemljotresa iz 1963. godine, ali i dalje ima bogat turistički sadržaj. Godine 2010. pokrenut je projekat Skoplje 2014, a sastoji se uglavnom od izgradnje muzeja i vladinih zgrada, te podizanja spomenika poznatijim istorijskim ličnostima iz makedonske istorije.

Grad Bitolj je poznat po svojoj arhitekturi iz 19. veka i mnogi konzulati su otvoreni kada je grad bio pod Otomanskim carstvom. Takođe u Makedoniji je razvijen seoski turizam, a najpoznatija odredišta su Galičnik i Brajčino. Katlanovo je poznato po Katlanovskoj banji, koja se nalazi neposredno severno od sela i spada u najvažnije banje u Republici Makedoniji.[27]

Saobraćaj[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Saobraćaj u Republici Makedoniji.
Železnička stanica u Skoplju je renovirana po planovima japanskog arhitekte Kenza Tange, nakon velikog zemljotresa 1963. Na stanici još stoji sat sa vremenom velikog potresa, koji je uništio veliki deo Skoplja.

Republika Makedonija je po svom položaju kontinentalna zemlja u sredini Balkanskog poluostrva, pa su i glavne saobraćajne veze u zemlji one povezuju različite delove poluostrva (transbalkanske veze). Posebno je važna veza sever-jug Vardarskom udolinom, koja povezuje Grčku sa ostatkom Evrope.

Ukupna dužina železničke mreže u Makedoniji je 699 km.[28] Najvažnija železnička linija je pruga na liniji granica sa Srbijom - Kumanovo - Skoplje - Veles - Đevđelija - granica sa Grčkom. Od 2001. godine gradi se pruga Beljakovci - granica sa Bugarskom, čime će se dobiti neposredna veza Skoplje - Sofija. Najvažnije železničko čvorište u zemlji je Skoplje, a ostala dva su Veles i Kumanovo.

Makedonska pošta je makedonsko državno preduzeće za obavljanje poštanskog saobraćaja. Osnovano je 1992. godine kao PTT Makedonija. Godine 1993. primljena je u Svetski poštanski savez. Godine 1997. PTT Makedonije je podeljen na Makedonski Telekom i Makedonsku poštu.

U Makedoniji zvanično postoji 17 aerodroma (2002. godine), od toga 11 sa čvrstom podlogom. Među njima dva aerodroma međunarodnog karaktera, jer su uvrštena na listu aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code): Aerodrom Skoplje (SKP) i Aerodrom „Sveti Apostol Pavle“ u Ohridu (OHD).[29]

Kultura[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kultura Republike Makedonije.

Grad Ohrid je makedonski i pravoslavni Jerusalim, muzej na otvorenom, kulturna baština se proteže od praistorije do današnjih dana, u njemu je osnovan i delovao je prvi Sveslovenski univerzitet osnovan od Sv. Klimenta Ohridskog i Sv. Nauma Ohridskog. Freske i ikone u mnogim crkvama i manastirima u Ohridu i Makedoniji su jedinstvene u svetu. Reka Radika i njen kanjon je ekološka sredina, priroda je neponovljiva, a manastir Sv. Jovan Bigorski je jedan od najlepših manastira na Balkanu, raspolaže sa jedinstvenim oltarom u svetu izrađenom dubokim duborezom. Zahvaljujući ovakvim osobenostima 1980. godine Ohridsko jezero i grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu, pod zaštitom UNESKA.[30]

U Bitolju se održava Međunarodni festival filmske kamere „Braća Manaki“, godišnja manifestacija osnovana 1950. godine i najstariji je filmski festival na svetu koji vrednuje snimateljski rad.[31]

Galička svadba je kulturna manifestacija koja se održava svake godine na Petrovdan 12. jula. Bogata je po mnogim originalnim makedonskim svadbarskim običajima i ritualima.[32]

Književnost[uredi]

Kosta Racin, istaknuti makedonski pisac i partizan.

Makedonski jezik nije službeno priznat sve do nastanka makedonske državnosti u Socijalističkoj Jugoslaviji 1946. Krste Misirkov u svome delu Za Makedonskite raboti (Za makedonska dela) i Vardar započeo je gradnju makedonskoga jezika i književnosti. Isto delovanje nastavio je i Kosta Kočo Racin nakon Prvog svetskog rata, koji je pisao pesme i izdavao ih u novinama 1930-ih. Racinova zbirka pesama Beli mugri (Bele zore), uključivala je mnogo usmenih pesama, nastalih u Kraljevini Jugoslaviji, a govore o jačanju i nacionalnom osvešćivanju Makedonaca. Neki pisci, kao Kole Nedelkovski, radili su i izdavali pod političkim pritiskom.

Nakon Drugog svetskog rata, Blaže Koneski i drugi bili su zaduženi za sastavljanje modernoga makedonskog jezika. Zbog slobode pisanja na makedonskome jeziku, makedonska će književnost dobiti mnoge talentovane knjižvenike. Najbolje makedonsko pesništvo pisali su Aco Šopov, Slavko Janevski, Blaže Koneski i Gane Todorovski. Janevski je takođe bio pisac proza i autor prvog makedonskog romana — Selo zad sedumte jaseni (Selo iza sedam jasenja). Njegov najambiciozniji rad bili su 6 romana o makedonskoj istoriji i roman pod nazivom Tvrdoglavi, koji govori o makedonskim legendama. Pojavili su se i pozorišni pisci, a najpoznatiji su Kole Čašule, Tome Arsovski i Goran Stefanovski. Čašule je takođe napisao nekoliko novela. Glavna njegova tema bila je poraz idealista i ideala.[33]

Najpoznatiji makedonski pisac proza je Živko Čingo, čiji je skup dela Paskvelija (1962) i Nova Paskvelija (1965), a govore o zamišljenoj zemlji gde se sukobljavaju stare tradicije i revolucionarne ideje.

Muzika[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Makedonija na izboru za Pesmu Evrovizije.

Republika Makedonija ima bogatu tradiciju folklora i narodne muzike. Igra grupe plesača, pod imenom oro, je najomiljeniji vid folklora u Makedoniji i razlikuje se od regiona do regiona. Najvažniji predstavnici makedonske narodne muzike su: Aleksandar Sarievski,[34] Vaska Ilieva i Esma Redžepova.

Najpopularnija rok grupa u zemlji je Leb i sol, dok je grupa Mizar jedna od pionira dark zvuka. Pop muzika zauzima značajno mesto, sa izvođačima kao što su Toše Proeski, Karolina Gočeva i Elena Risteska. Zemlja ima nekoliko velikih festivala kao što je Skoplje Džez Festival.

Na izboru za Pesmu Evrovizije učestvuje od 1998. godine i takmičenja u Birmingemu. Prvi pokušaj nastupa Makedonije na Pesmi Evrovizije bio je 1996. godine sa Kaliopi i pesmom „Samo ti“, međutim, ona nije uspela da prođe pre-selekciju, što je ovu zemlju sprečilo da debituje te godine. Najveći uspeh Makedonija je pokazala u Atini 2006. kada je Elena Risteska osvojila 12. mesto sa pesmom „Ninanajna“, kao i 2012. kada je Kaliopi sa pesmom „Crno i belo“ delila 12. mesto sa rumunskim predstavnicima.[35]

Tradicija[uredi]

Makedonska narodna nošnja ima vekovnu tradiciju. Deo materijalne kulture makedonskog naroda i oni su važna grana makedonske narodne umetnosti.[36] Makedonci nose različite vrste narodnih nošnji, u zavisnosti od regiona gde ljudi živeli, kao što su: Skopska Blatija, Skopska Crna Gora, Gornji Polog, Donji Polog, Bitoljsko-prilepsko polje, Kočanska kotlina, Prespa, Ohrid, Drimkol, Malesija, Mariovo, Ovče polje i mnogi drugi. Svaki tip nošnje ima svoje specifičnosti, ali zajedničko za sve je prisustvo crvene, crne i bele boje i geometrijskim oblicima na njemu.

Sport[uredi]

Pero Antić, prvi makedonski košarkaš u NBA.

Fudbal i rukomet su najpopularniji sportovi u Makedoniji. Fudbalska reprezentacija je pod kontrolom Fudbalskog saveza Makedonije. Nastupaju na stadionu Filip II Makedonski kapaciteta 32.580 mesta.[37]

Rukomet je važan timski sport u zemlji. Godine 2002. ekipa Kometal Đorče Petrov iz Skoplja je osvojila EHF Žensku Ligu Šampiona. Evropsko prvenstvo za žene u rukometu 2008. godine održano je u Makedoniji. Rukometaš Kiril Lazarov je bio najbolji strelac na Svetskom prvenstvu 2009. sa 92 postignuta pogotka. Na Evropskom prvenstvu 2012. godine proglašen je za najboljeg strelca sa postignutim 61-im pogotkom na 7 utakmica, samim tim postavivši novi rekord po broju postignutih golova na jednom Evropskom prvenstvu.

Makedonska košarkaška reprezentacija predstavlja Republiku Makedoniju u međunarodnoj košarci. Košarkaški savez Makedonije je nastao 1992. godine i pridružio se FIBA 1993. godine. Makedonija je učestvovala na tri Eurobasketa, a najbolji plasman su ostvarili 2011. godine kad su zauzeli 4 mesto. Pero Antić u leto 2013. potpisuje ugovor sa Atlanta hoksima i tako postaje prvi makedonski košarkaš u NBA ligi.[38]

U periodu od Olimpijskih igara u Atlanti 1996. do Londona 2012. makedonski sportisti osvojili su ukupno 1 bronzanu medalju (Mohamed Ibrahimov, rvanje).[39]

U letnjim mesecima se održava Ohridski plivački maraton na Ohridskom jezeru.[40]

Državni praznici[uredi]

Praznici i neradni dani u Republici Makedoniji su:[41]

Datum Naziv
1. januar Nova godina
1. maj Praznik rada
24. maj Dan Ćirila i Metodija
8. septembar Dan nezavisnosti
11. oktobar Dan ustanka
23. oktobar Dan makedonske revolucionarne borbe
8. decembar Dan Klimenta Ohridskog

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Nacionalna agencija za statistiku [1]
  2. Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom, Narodna banka Srbije, "...Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u..."
  3. Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSuJIE), Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, "...U radu Procesa saradnje u svojstvu punopravnih članova učestvuje dvanaest zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska..."
  4. vidi Igor Janev, Legal Aspects of the Use of a Provisional Name for Macedonia in the United Nations System, AJIL, Vol. 93. no 1. 1999.
  5. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Ambasade Republike Srbije[2]
  7. Vlada Republike Makedonije deo ove granice smatra granicom sa tzv. Republikom Kosovo,
  8. The European Union and the former Yugoslav Republic of Macedonia The European Union
  9. Country Profile Macedonia BBC News
  10. „Одлука Генералне скупштине Уједињених нација о пријему у Уједињене нације“. 
  11. Državen zavod za statistika, Statistički godišnik na Republika Makedonija, 2013. pp. 14
  12. Encyclopædia Britannica. „Britannica's article about Sar Mountains“. Britannica.com Приступљено 28. 4. 2010. 
  13. „Sar Mountains on the Euratlas map of the Europe's most significant mountain ranges“. Euratlas.com Приступљено 28. 4. 2010. 
  14. „Macedonian Ministry of Environment“. Web.archive.org. Архивирано из оригинала на датум 19. 1.2008 Приступљено 28. 4. 2010. 
  15. „Paeonia“. Encyclopedia Britannica online. 
  16. Dušanov zakonik, Pristupljeno 1. 4. 2013.
  17. Ilinden - simbol na nepokorot, makedonskosonce.com, 18. 5. 2015.
  18. Балкански ратови 1821—1913.“ (на ((sr))). Велика енциклопедија историје. Нови Сад: Змај. 2004. стр. 377. ISBN 978-86-489-0394-5. „У августу је потписан Букурештански мир. Македонија је подељена између Грчка и Србије, а Румунија је добила део бугарске територије.“ 
  19. Makedonska enciklopedija, MANU, Skoplje, 2009, 67. str.
  20. Tekstot na Ohridskiot ramkoven dogovor
  21. Macedonia - Atlas of Genetic Genealogy
  22. Dimitar Bechev, Historical dictionary of the Republic of Macedonia, Scarecrow Press, Lanham, Md.,‎. 2009. ISBN 978-0-8108-5565-6.
  23. Sajt Vrhovnog suda, 18. 5. 2015.
  24. DPSM - Demokratska partija Srba u Makedoniji na zvaničnom sajtu, 18. 5. 2015.
  25. Macedonian Army phases out conscription (SETimes.com)
  26. The State of Tourism in Macedonia, Makstack, 22. 5. 2015.
  27. Panov Mitko. „Enciklopedija na selata vo Republika Makedonija“. Patrija, Skopje, 1998. pp. 148
  28. Objava na Mreza. Macedonian Railways
  29. TAV airports, 16. 5. 2015.
  30. Ohridsko Ezero, makedonskibiser.com, 16. 5. 2015.
  31. „31. Braća Manaki festival: Svet kroz oči kamere“, Politika, Beograd, 20. 10. 2010.
  32. Galička svadba - primer tradicionalne makedonske svadbe, ((ru)), Приступљено 14. 5. 2015.
  33. Makedonska književnost. Tome Sazdov, Vera Stojčevska-Antić, Dragi Stefanija, Georgij Stalev, Borislav Pavlovski. Školska knjiga. Zagreb, 1988.
  34. Александар Сариевски- Цел живот песна sa portala Makedonska nacija, pristupljeno 3. jula 2010.
  35. „Табела са гласовима свих земаља током такмичења 2012.“ Званичан сајт Песме Евровизије., Приступљено 2. 10. 2012.
  36. Македонский национальный костюм ((ru)), 16. 5. 2015.
  37. Otvorena Arena Filip II Makedonski, www.sitel.com.mk
  38. Pero Antić postaje prvi Makedonac u NBA
  39. Macedonia in Olympics Sport reference
  40. InfoZone, World. „Macedonia Information“. worldinfozone.com Приступљено 27. 8. 2010.. 
  41. Zakon za praznici, Ministerstvo za trud i socijalna politika na RM, Pristupljeno 19. 5. 2015.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :