24. avgust

24. avgust (24.08) je 236. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (237. u prestupnoj godini) Do kraja godine ima još 129 dana.

Događaji

avgust
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 49. p. n. e. — Optimatske snage predvođene Publijem Acijem Varom i numidijskim kraljem Jubom su nanele težak poraz legijama odane Juliju Cezaru predvođene Gajom Skribonijem Kurionom u bici na Bagradu.
• 79 — U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulaneum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo.
• 410 — Vizigotski kralj Alarih I ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
• 1572 — U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo masakr hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske.
• 1814 — Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington, spalili i razorili grad.
• 1821 — Potpisan je Kordopski sporazum, čime je ratifikovan plan iz Iguale i okončan Meksički rat za nezavisnost.
• 1893 — Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
• 1914 — Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu.
• 1922 — Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Lige naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
• 1954 — Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
• 1968 — Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
• 1975 — Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Jorgosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
• 1976 — Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
• 1989 — Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
• 1991 — Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
• 1991 — Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
• 1994 — Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
• 1998 — Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
• 2006 — Međunarodna astronomska unija je redefinisala pojam planeta i reklasifikovala Pluton kao patuljastu planetu pošto on nije „očistio prostor” oko svoje orbite.
• 2016 — Turska započela vojnu intervenciju u Siriji.

Rođenja

• 1885 — Miodrag Ibrovac, srpski istoričar književnosti, romanist, akademik i profesor. (prem. 1973)
• 1899 — Horhe Luis Borhes, argentinski pisac, esejista, pesnik i prevodilac. (prem. 1986)
• 1899 — Albert Klod, belgijski lekar i citolog, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu (1974). (prem. 1983)
• 1902 — Fernan Brodel, francuski istoričar. (prem. 1985)
• 1923 — Radojka Živković, srpska harmonikašica i kompozitorka. (prem. 2002)
• 1929 — Jaser Arafat, suosnivač i predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije (1969—2004), predsednik Palestinske Narodne Samouprave (1994—2004), dobitnik Nobelove nagrade za mir (1994). (prem. 2004)
• 1941 — Paola Pitagora, italijanska glumica.
• 1945 — Ken Hensli, engleski muzičar i muzički producent. (prem. 2020)
• 1946 — Goran Marković, srpski reditelj, scenarista i producent.
• 1947 — En Arčer, američka glumica.
• 1947 — Paulo Koeljo, brazilski pisac.
• 1947 — Roger de Flamink, belgijski biciklista.
• 1948 — Žan Mišel Žar, francuski kompozitor i izvođač elektronske muzike.
• 1948 — Aleksandar Mekol Smit, englesko-zimbabveanski pisac.
• 1956 — Kevin Dan, američki glumac.
• 1958 — Stiv Gutenberg, američki glumac.
• 1961 — Džared Haris, engleski glumac.
• 1962 — Slavko Radovanović, srpski fudbaler.
• 1964 — Erik Bernar, francuski automobilista, vozač Formule 1.
• 1964 — Ljiljana Nikolovska, hrvatska pevačica.
• 1965 — Marli Matlin, američka glumica, spisateljica i aktivistkinja.
• 1965 — Redži Miler, američki košarkaš.
• 1972 — Srdan Golubović, srpski reditelj, scenarista i producent.
• 1974 — Dženifer Lin, američka glumica.
• 1976 — Aleks O’Loklin, australijski glumac, reditelj, producent i scenarista.
• 1977 — Džon Grin, američki pisac, vloger i producent.
• 1977 — Denilson, brazilski fudbaler.
• 1977 — Robert Enke, nemački fudbalski golman. (prem. 2009)
• 1979 — Majkl Red, američki košarkaš.
• 1981 — Čed Majkl Mari, američki glumac i model.
• 1982 — Žoze Bosingva, portugalski fudbaler.
• 1984 — Čarli Vilanueva, dominikansko-američki košarkaš.
• 1986 — Marko Avramović, srpski vaterpolista.
• 1988 — Rupert Grint, engleski glumac i producent.
• 1988 — Maja Jošida, japanski fudbaler.
• 1994 — Ogast Ejms, kanadska pornografska glumica. († 2017)
• 1994 — Tajler Enis, kanadski košarkaš.
• 1997 — Alan Voker, norveški di-džej i muzički producent.

Smrti

• 1936 — Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), ruski revolucionar. (rođ. 1883)
• 1954 — Žetulio Vargas, predsednik Brazila. (rođ. 1882)
• 2018 — Ivan Štraus, bosanskohercegovački arhitekta. (rođ. 1928)

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma