Снаге ВЈ током НАТО бомбардовања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војска Југославије током НАТО бомбардовања
GrbVJ.gif
Грб ВЈ
Основана20. мај 1992.
Видови војскеКопнена војска (КоВ)
Vj rvpvo.PNG Ратно ваздухопловство и Противваздушна Одбрана (РВ и ПВО)
Ратна Морнарица (РМ)
Вођство
Председник1997.-2000. Слободан Милошевић
Начелник Генералштабагенерал армије Драгољуб Ојданић
генерал-пуковник Небојша Павковић
Бројно стање
Војно способниод 19
Обавезни војни рок12 месеци
Број расположивих
за војну службу
3.000.000, година 15—49
Број способних
за војну службу
2.300.000, година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
101.547
Активни састав108.000
Резервни састав400.000
Трошкови
Буџет1,3 милиона долара
Проценат БДП4,6%
Индустрија
Домаћи набављачиЗастава Оружје
  • Крушик
  • ТРЗО „Чачак“
  • „Утва“ Панчево
  • ВТРЗ „Мома Станојловић“
  • ФАП
  • ЕДЕПРО
  • СДПР Југоимпорт
Сродни чланци
ЧиновиЧинови и ознаке Војске Југославије

Снаге ВЈ током НАТО бомбардовања представљају збир свих људских и материјалних ресурса Војске Југославије, укључених у одбрану Савезне Републике Југославије, пре и током НАТО бомбардовања 1999. године. Као главни носилац одбране СРЈ од стране интервенције Војска Југославије је представљала оружану силу која се супротставила ваздушним нападима НАТО пакта као и копненим операцијама ОВК на територији Косова и Метохије.

Стање у ВЈ пред почетак бомбардовања[уреди]

Војска Југославије је настала 20. маја 1992. године од оних делова Југословенске народне армије који су се након распада СФРЈ (и завршетка војних повлачења из бивших југословенских република) затекли на територији Савезне Републике Југославије. У свом саставу је имала највећи део наоружања и војно опреме наслеђене од распуштене ЈНА, ограничена договорима о контроли наоружања 14. јуна 1996., након потписивања Дејтонског мировног споразума 14. децембра 1995.[1] Тим споразумом тадашња Савезна Република Југославија обавезала се на ограничавање броја тенкова, борбених возила пешадије, артиљеријских оруђа, борбених авиона и хеликоптера. Дозвољени број борбених ефектива био је:[2][3]

Тип борбеног средства Дозвољени број
Тенкови 1025
Оклопна борбена возила 850
Артиљеријска оруђа 3750
Борбени авиони 155
Борбени хеликоптери 53

Укупно је у периоду од 1992. до 1999. расходовано 1 Т-55, 33 ПТ-76, 1 ЈВБТ, 7 оклопна транспортера М-60, 2 БРДМ-2, 2 борбена оклопна возила М-86, 26 самохотки M36 и 1 2С1 Гвоздика и 424 T-34.[4]

Копнена војска[уреди]

Војска Југославије је у свом саставу, пред почетак бомбардовања, имала око 1000 тенкова, око 800 оклопних борбених возила и преко 3700 артиљеријских оруђа. У редовном саставу било је преко 100.000 војника а по потреби могла је рачунати на преко 400.000 резервиста.[5] Војска је била подељена на три армијске области које су у свом саставу имале око 70 бригада разних типова (пешадијских, механизованих, моторизованих, оклопних итд.).[6] Оклопне јединице Војске Југославије биле су опремљене мешавином старих совјетских Т-55 и модернијих М-84 тенкова југословенског порекла. Такође, у свом саставу оклопне јединице су имале и одређен број старих тенкова Т-34-85, М4 Шерман и самоходних оруђа М36 Џексон. Одређен број ових возила је коришћен током дејстава и при редовној обуци али већина је била у складиштима, предодређена за уништавање у складу са потписаним међународним протоколима. Копнена војска је располагала са преко 500 борбених возила пешадије М-80 и око 200 оклопних аутомобила и транспортера. Артиљеријску подршку пружали су минобацачи калибра 60, 82 и 120 mm, топови и хаубице калибра 105, 122, 130, 152 и 155 mm као и вишецевни бацачи ракета калибра 128 mm.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана[уреди]

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) је потпуно наследила материјално-техничке ресурсе ЈНА. Укупно је пред почетак бомбардовања у инвентару било око 240 авиона и око 128 хеликоптера. Протвваздухопловна одбрана је укључивала комбинацију ракета великог домета за покривање и одбрану већих формација и територија, средњег и кратког домета као и артиљеријских јединица намењених трупној ПВО. Војска Југославије је наследила и радарске и извиђачке компоненте бивше ЈНА, инкорпориране у центар ВОЈИН. Свака армијска област је имала војне аеродроме а по потреби, у случају ратних дејстава користили су се и цивилни аеродроми. Ловачка авијација је до почетка бомбардовања била у изузетном лошем стању, са истеклим ресурсима и у неопходности генералног ремонта. Такво стање се нарочито одразило на успех у борбеним дејствима током НАТО бомбардовања. У инвентару противваздушне одбране налазили су се топови 20, 30 и 40 mm, преносни лансери Стрела и Игла, самоходни лансери Стрела-1, Стрела-10 као и системи С-125 Нева и 2К12 Куб.


Ваздухоплов Земља порекла Тип Бројност Укупно
МиГ-29  Совјетски Савез Ловац/Тренажер 14+2 16
МиГ-21  Совјетски Савез Ловац/Тренажер/Извиђач 54+8+4 66
Ј-22 Орао  СФРЈ Јуришник/Тренажер/Извиђач/Тренажер-извиђач 35+10+10+2 57
Г-4 Супер Галеб  СФРЈ Лаки јуришник/Тренажер/Тегљач мета/Прототип 48+8+4+1 61
Г-2 Галеб  СФРЈ Лаки јуришник/Тренажер око 20 око 20
Антонов Ан-2  Пољска Транспортни авион 4 4
Антонов Ан-26  Совјетски Савез Транспортни авион 12 12
Јаковљев Јак-40  Совјетски Савез Путнички авион 4 4
Мил Ми-8  Совјетски Савез Траснпортни и вишенаменски хеликоптер 44 44
Мил Ми-14  Совјетски Савез Противподморнички хеликоптер 3 3
Камов Ка-25  Совјетски Савез Противподморнички хеликоптер 4 4
Камов Ка-28  Совјетски Савез Противподморнички хеликоптер 2 2
СА-342 Газела  Француска/ СФРЈ Вишенаменски/извиђачки/јуришни хеликоптер 30+3+42 75

Ратна морнарица[уреди]

Мобилизација људства и почетак бомбардовања[уреди]

Војска Југославије је делимичну попуну људства (попуна резервистима, људство на редовном служењу војног рока) обавила неколико месеци пред отпочињање ваздушних удара НАТО-а над СРЈ. Отпочињањем преговора у Рамбујеу повећала се непосредна ратна опасност по СРЈ а самим тим и повећала попуна људства и размештај борбене технике као и ресурса.

Губици[уреди]

Војска Југославије по завршетку рата[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Споразум о под-регионалној контроли наоружања, pp. 1. и 5.
  2. ^ Споразум о под-регионалној контроли наоружања, pp. 5.
  3. ^ Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja - SSKN[мртва веза], Приступљено 1. 4. 2013.
  4. ^ Stanje oklopnih vozila vojske SiCG marta 2004, Приступљено 1. 4. 2013.
  5. ^ Ground Forces - Serbia - Army of Yugoslavia, Приступљено 1. 4. 2013.
  6. ^ Brigades of Army of Yugoslavia, Приступљено 1. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]