1620е
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. век | 17. век | 18. век
1590е | 1600е | 1610е | 1620е | 1630е | 1640е | 1650е
1620 | 1621 | 1622 | 1623 | 1624 | 1625 | 1626 | 1627 | 1628 | 1629
Садржај |
Догађаји и трендови [уреди]
- 1620. — према одредбама Споразума из Улма, Протестантска унија проглашава неутралност у Тридесетогодишњем рату и прекида подржавати Фридриха V.
- 1620. — Британска источноиндијска компанија је неуспјешно покушала положити право на подручја у Јужној Африци.
- 1620. — мајка Јохана Кеплера је ухапшена под оптужбом за вјештичарење.
- 1620. — Краљевство Навара постаје дио Краљевине Француске.
- 1620. — Битка на Белој гори, дио Тридесетогодишњег рата.
- 1620. — на броду Mayflower на обале Масачусеца долазе енглески насељеници који ће основати колонију Пилмут.
- 1620. — у Шкотској започиње лов на вјештице.
- 1621. — послије 7 година, поново засједа Енглески парламент.
- 1621. — Франсис Бејкон је затворен у Лондон тауеру под оптужбом за корупцију. Ослобођен је касније исте године.[1]
- 1621. — распуштена Протестантска унија.
- 1621. — рођен Петар Зрински, хрватски бан и државник.
- 1621. — погубљено је 27 племића који су судјеловали у бици на Бијелој гори.
- 1621. — основан Гетеборг.
- 1621. — Шведска преузима контролу над градом Ригом.
- 1622. — 1. јануар је проглашен за почетни дан нове године, умјесто дотадашњег 25. марта.
- 1622. — умро Вилијам Бафин, енглески морепловац и истраживач.
- 1622. — Џејмс I распушта Енглески парламент.
- 1622. — Французи су први Европљани који су дошли до језера Супериор.
- 1622. — заједничке снаге Сафавида и Британске источноиндијске компаније освајају португалску колонију на острву Хормуз.
- 1623. — Енглези колонизују Свети Китс и Невис.
- 1624. — Сафавиди освајају Багдад.
- 1624. — Кардинал Ришеље постаје савјетник француског краља Луја XIII.[2]
- 1624. — рођен Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља, вјерске заједнице Квекера.
- 1624. — сунитски становници Багдада су масакрирани.
- 1624. — папа Урбан VIII је наредио јавно спаљивање њемачког пријевода Библије, који је начинио Мартин Лутер.
- 1624. — Холанђани оснивају трговинску колонију у Таинану на Тајвану.
- 1624. — град Осло је уништен у пожару.
- 1624. — започета градња палате Версај.
- 1624. — Шпанци су протјерани из Јапана, који прекида све трговинске везе са Филипинима.
- 1624. — Француски парламент усваја декрет којим се под пријетњом смрти забрањује критиковање Аристотела.
- 1624. — папа Урбан VIII издаје папинску булу којом је пушење дувана кажњиво екскомуникацијом.[3] Повукао ју је папа Бенедикт XIII.
- 1625. — Чарлс I постаје краљ Енглеске, Велса и Шкотске.
- 1625. — Данска интервенује у Тридесетогодишњем рату.
- 1625. — Холанђани насељавају острво Менхетн, на којему оснивају град Нови Амстердам, који ће касније постати језгро данашњег Њујорка.[4]
- 1626. — земљотрес је погодио Напуљ, усмртивши 10.000 особа.
- 1626. — Французи оснивају прву колонију на Мадагаскару.
- 1627. — земљотрес је уништио градове Сан Северо и Торемађоре у Јужној Италији.
- 1627. — Енглези су први Европљани који насељавају Барбадос.
- 1627. — барут се почиње коритити за минирање у рудницима код Банске Штиванице у Словачкој.
- 1628. — Оливер Кромвел је изабран у Енглески парламент.
- 1628. — Енглески парламент усваја Petition of Right.
- 1628. — Чарлс I прихвата Petition of Right.
- 1628. — Пуританци насељавају Салем.
- 1628. — Кардинал Ришеље постаје премијер.
- 1628. — руска експедиција долази до ријеке Лене у Сибиру.
- 1629. — Чарлс I распушта Енглески парламент и започиње Једанаестгодишњу тиранију.
- 1629. — Енглези освајају Квебек. Французи враћају контролу над градом три године послије.
- 1629. — рођен Јан III Собјески, пољски краљ и велики војвода од Литваније.
Наука [уреди]
- 1622. — умро Ђурађ Дубровчанин, научник из Дубровника.
- 1623. — рођен Блез Паскал, француски филозоф, математичар и физичар.
- 1624. — Корнелијус Дребел открива постојање гасова.
- 1624. — умро Симон Мариј, немачки астроном, који је први почео да посматра галаксију Андромеду, дао имена Галилејевим сателитима — Јо, Европа, Ганимед и Калисто.
- 1627. — рођен Роберт Бојл, енглески хемичар.
- 1629. — рођен Кристијан Хајгенс, холандски математичар, астроном и физичар.
Култура [уреди]
- 1621. — рођен Жан де Лафонтен, француски књижевник.
- 1621. — рођен Молијер, француски књижевник.
- 1624. — рођен Андрија Змајевић, српски барочки књижевник, надбискуп барски и примас Србије.
- 1626. — умро Франсис Бејкон, енглески филозоф.
Музика [уреди]
Архитектура [уреди]
- 1626. — довршена Базилика светог Петра у Риму.
Извори [уреди]
- ^ Williams, Hywel (2005). Cassell's Chronology of World History. Weidenfeld & Nicolson. стр. 248–253. ISBN 0-304-35730-8.
- ^ „1624: Information from Answers.com“. Archived from the original on 20. 7. 2009. Приступљено 8. 7. 2009.
- ^ Gately, Iain (2001). Tobacco: A Cultural History of How an Exotic Plant Seduced Civilization. Simon & Schuster. ISBN 0802139604.
- ^ [1]
