19. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 19. новембра)
19. новембар (19.11.) је 323. дан године по грегоријанском календару (324. у преступној години). До краја године има још 42 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 461. — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера.
- 1493. — Кристифор Колумбо je открио Порторико на свом другом путовању.
- 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.
- 1824. — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна.
- 1841. — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.
- 1866. — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција.
- 1942. — Георгиј Жуков je покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке.
- 1969. —
- Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама.
- Аполо 12 слетео на Месец.
- 1985. — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут.
- 1906. — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ.
- 1929. — Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија.
- 1932. — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата.
- 1949. — Принц Реније крунисан је у Монаку.
- 1952. — Велика Британија је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
- 1954. — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.
- 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.
- 1981. — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача.
- 1990. — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република.
- 1991. — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва.
- 1995. — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо.
- 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
- 1998. — Почео импичмент против Била Клинтона.
- 2000. — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт.
- 2002. — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.
Рођења [уреди]
- 1835. — Шарл Камиј Сен Санс, француски композитор, пијаниста, диригент, оргуљаш и музички писац.
- 1839. — Емил Шкода, чешки индустријалац. (†1900).
- 1856. — Славка Атанасијевић српска пијанисткиња и композиторка
- 1875. — Хајрам Бингам, амерички археолог. (†1956).
- 1888. — Карл фон Осјецки, немачки новинар. Добитник Нобелове награде за мир 1935. године.
- 1888. — Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор. Првак света у шаху од 1921-1927. године († 1942.).
- 1895. — Сергеј Александрович Јесењин, руски писац. (†1925).
- 1897. — Луј Арагон, француски писац. (†1982).
- 1917. — Индира Ганди, индијска политичарка и социјална радница. (†1984).
- 1922. — Рајко Митић, српски фудбалер, прва Звездина звезда (†2008).
- 1930. — Жижа Стојановић, српска глумица.
- 1936. — Љубиша Самарџић, српски глумац.
- 1973. — Дарко Ковачевић, српски фудбалер.
- 1980. — Владимир Радмановић, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1226. — Фрањо Асишки, италијански фратар. (*1182).
- 1828. — Франц Шуберт, аустријски композитор. (*1797).
- 1855. — Михаљ Верешмарти је био значајан мађарски песник и драматург.
- 1977. — Велибор Глигорић, српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности.
