Kokain

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kokain
Kokain - Cocaine.svg
Cocaine-from-xtal-1983-3D-balls.png
IUPAC ime
metil (1R,2R,3S,5S)-3- (benzoiloksi)-8-metil-8-azabiciklo[3.2.1] oktan-2-karboksilat
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • C
Opojna drogavisoka
Način primeneTopikalno, oralni, insuflacija, IV, PO
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
BioraspoloživostOralno: 33%[1]
Insuflacija: 60[2]–80%[3]
Nazalni sprej: 25[4]–43%[1]
Metabolizamhepatički CYP3A4
Poluvreme eliminacije1 čas
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj50-36-2 DaY
ATC kodN01BC01 (WHO) R02AD03, S01HA01, S02DA02
PubChemCID 5760
DrugBankDB00907
ChemSpider10194104 DaY
UNIII5Y540LHVR DaY
KEGGD00110 DaY
ChEMBLCHEMBL120901 DaY
Sinonimimetilbenzoilekgonin, benzoilmetilekgonin
Hemijski podaci
FormulaC17H21NO4
Molarna masa303,353 g/mol
  • CN1[C@H]2CC[C@@H]1[C@H]([C@H](C2)OC(=O)c3ccccc3)C(=O)OC
  • InChI=1S/C17H21NO4/c1-18-12-8-9-13(18)15(17(20)21-2)14(10—12)22-16(19)11-6-4-3-5-7-11/h3-7,12-15H,8-10H2,1-2H3/t12-,13+,14-,15+/m0/s1 DaY
  • Key:ZPUCINDJVBIVPJ-LJISPDSOSA-N DaY
Fizički podaci
Tačka topljenja98 °C (208 °F)
Tačka ključanja187 °C (369 °F)
Rastvorljivost u vodi1800 mg/mL (20 °C)

Kokain (koka) je glavni alkaloid iz lišća biljke koke (Erythroxylon coca), koja raste u Kolumbiji, Peruu i Boliviji, mada ga ima i u drugim biljkama.[5] Naziv kokain je izveden iz imena biljke koka sa dodatkom alkaloidnog sufiksa -in. Urođenicima Južne Amerike je od davnina poznato dejstvo ove biljke čije lišće žvaću i time ublažavaju osećaj gladi i povećavauju izdržljivost. Kokain je prvi put izolovan iz lišća koke 1860. Kokain je bezbojni kristal, rastvoran je u alkoholu i etru. Lišće koke se prvo kvasi u posudama, a potom se dodaje baza krečnjaka i zatim se lupa drvenim maljevima da bi se od 295 kg lišća dobilo 2 kg sirovog kokaina.

Kokain je stimulans nervnog sistema, blokira apetit i deluje kao lokalni anestetik, jer parališe nervne završetke, a dovodi do promena u ponašanju i podizanju energije nalik učinku amfetamina. Naime, on je inhibitor ponovnog preuzimanja dopamina, serotonina i norepinefrina, koji posreduje u funkcionalnosti, kao što je egzogeni ligand kateholamina. Zbog načina na koji on utiče na mezolimbni put, kokain stvara zavisnost.[6] Efekat kokaina daje korisniku osećaj samopouzdanja. Kokain je droga koja stvara toleranciju kao i sve druge „droge“, posebno stvara snažnu psihičku zavisnost. Kokain se obično uzima ušmrkavanjem ili intravenozno injekcijom. Nekad isključivo bogataška droga, kokain je danas sve dostupniji i više je onih koji posežu za njim. Najčešće se uzima ušmrkavanjem, injekcijama te pušenjem (krek). Spoljašnji znaci su problemi sa spavanjem, curenje iz nosa, seksualne smetnje, crvenilo kože, proširene zenice.

Gotovo u svim dijelovima svijeta, posjedovanje i distribucija kokaina te uzgajanje biljke koke je strogo zabranjeno u nemedicinske svrhe. Iako je njegova upotreba u javnosti nelegalna i strogo kažnjiva u gotovo svim zemljama sveta, njegovo korištenje i dalje je široko rasprostranjeno.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Lišće koke[uredi | uredi izvor]

Hiljadama godina, južnoameričko domorodačko stanovništvo je žvakalo lišće koke (Erythroxylon coca), biljke koja sadrži hranjive sastojke kao i brojne alkaloide, uključujući i kokain. Lišće se žvakalo, i žvače se, gotovo univerzalno u nekim domorodačkim plemenima. U blizini nekih pronađenih mumija iz Perua nađeni su ostaci lišća koke, a keramika iz tog perioda je bila oslikana ljudima čija su usta bila puna nečega, kao da žvaču.[7] Takođe postoje dokazi da su ove kulture koristile mešavinu lišća koke i pljuvačke kao anestetik pri trepanaciji (hirurškom otvaranju lobanje).[8]

Kada su Španci kolonizovali Južnu Ameriku, prvobitno su ignorisali tvrdnje domorodaca da im lišće koke daje snagu i energiju, već su praksu njenog žvakanja proglasili đavoljim delom. Međutim, nakon što su se uverili da su te tvrdnje istinite, legalizovali su upotrebu koke i počeli je oporezivati po stopi od 10%[9]. Godine 1569, Nikolas Monardes je opisao običaje domorodaca o žvakanju mešavine duvana i lišća koke čime su postizali „veliko zadovoljstvo”:

[...kada su želeli] da se opijaju i [...] budu van razuma [žvakali su mešavinu duvana i lišća koke ...] od čega su izgledali kao da su bez umova [...][10]

Godine 1609, sveštenik Blas Valera je napisao: Koka štiti telo od mnogih bolesti, pa su je mnogi naši lekari koristili u obliku praha za smanjivanje natečenih rana, jačanje prebijenih kostiju, lečenje prehlade i slično. Koristili su je i u lečenju zagnjojenih rana. Pa kad ima toliko pozitivnih efekata pri lečenju bolesti, kako može imati bar jedan efekat u telu onih koji je jedu?

Izolacija[uredi | uredi izvor]

Iako je biljka koka bila vekovima poznata po svojim stimulativnim i prehrambenim osobinama, do izolacije alkaloida kokaina je došlo tek 1855. godine. Brojni evropski naučnici su pokušali da izoluju kokain, ali sve do tada nisu uspeli iz dva razloga: hemija nije bilo dovoljno napredna, te koka nije bila dostupna u Evropi, jer tamo nije rasla, a kokain se gubio tokom transporta preko okeana.

Nemački hemičar Fridrih Gedke je prvi izolovao kokain 1855. godine. Gedke mu je dao ime alkaloid eritroksilin, a otkriće objavio u žurnalu Archiv der Pharmazie.[11] Godinu kasnije, 1856, Fridrih Vehler je zatražio da mu se pošalje velika količina lišća koke iz Južne Amerike, koje je tri godine kasnije i dobio. Vehler je koku prosledio Albertu Nimanu, profesoru na Univerzitetu u Getingenu, koji je razvio napredni proces izdvajanja kokaina[12]

Niman je opisao svaki korak koji je učinio pri izolaciji kokaina u svojoj doktorskoj disertaciji Über eine neue organische Base in den Cocablättern (O novoj organskoj bazi u lišću koke) objavljenoj 1860. godine. To mu je donelo titulu redovnog profesora, a danas se originalni rad čuva u Britanskoj biblioteci. Pisao je o providnim bezbojnim kristalima alkaloida, o njegovim baznim reakcijama u rastvoru, gorkom ukusu, pojačavanju izlučivanja i da kada se stavi na jezik daje osećaj neobične apatije nakon čega sledi osjećaj hladnoće. Niman je alkaloidu dao ime kokain (poput ostalih alkaloida ima sufiks -in, iz latinskog -ina).[12] Prva sinteza i objašnjenje strukture molekula kokaina je zasluga Riharda Vilštetera iz 1898. godine.[13] Proces sinteze kokaina se odvija u pet faza, a započinje tropinonom, sličnim prirodnim proizvodom.

Upotreba u medicini[uredi | uredi izvor]

Uzbrzo nakon otkrića novog alkaloida, evropski lekari su otkrili i koristili svojstva biljke koka.

Godine 1879, Vasili von Anrep sa Univerziteta u Vircburgu je izveo eksperiment kako bi demonstrirao analgetske osobine novootkrivenog alkaloida. Pripremio je dve odvojene posude, jednu sa rastvorom kokaina i soli, a drugu sa običnom slanom vodom. Zatim je u svaku posudu uronio žablje noge, jedne u rastvor kokaina a drugu u kontrolnu posudu, te ih nastavio stimulirati na razne načine. Noge koje su bile uronjene u otopinu kokaina su reagovale dosta različito nego one koje su bile u slanoj vodi.[14]

Karl Koler (bliski saradnik Frojda, koji je kasnije pisao o kokainu) je eksperimentisao sa kokainom u oftalmološke svrhe. U jednom eksperimentu koji je izveo 1884. godine, primenjivao je rastvor kokaina na sebi, kapajući ga u oči. Njegovi nalazi su objavljeni Hejdelberškom oftalmološkom društvu. Iste godine, Jelinek je objavio anestetičke efekte kokaina na respiratorni sistem. Narednih godina, nastavljena su ispitivanja osobina kokaina kao nervnog i lokalnog anestetika.[15][16]

Popularizacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1859, italijanski lekar Paolo Mantegaza, vratio se iz Perua gde je bio svedok upotrebe koke od strane domorodaca. Nastavio je da eksperimentiše sa kokom na sebi i nakon povratka u Milano, gde je napisao delo u kojem je opisao rezultate svog istraživanja. U tom delu on je koku i kokain (u to vreme su se ta dva pojma poistovećivala) proglasio korisnim u medicini, pri tretmanima „pojave naslaga na jeziku, nadutosti u stomaku i beljenja zuba”.

Papa Lav XIII je sa sobom nosio posudu sa vinom Marijani u kojem je bilo dodate koke, a Angela Marijanija je nagradio zlatnom vatikanskom medaljom

Hemičar Angelo Marijani, koji je naknadno pročitao rad Mantegaze, brzo se zainteresovao za koku i njen privredni potencijal. Godine 1863, Marijani je započeo da promoviše vino zvano Vino Marijani, u koje je bio dodat ekstrakt lišća koke, a kasnije je dobilo ime kokavino. Etanol u vinu je delovao kao rastvarač i izvlačio je kokain iz ekstrakta koka lišća, menjajući efekte pića. Piće je sadržavalo oko 6 mg kokaina po unci vina, mada je vino Marijani koje je išlo za izvoz imalo 7,2 mg kokaina po unci zbog konkurencije sa drugim sličnim pićima na tržištu SAD. Originalni recept Džona Pembertona za Koka-kolu iz 1886. godine sadržavao je i malo lišća koke, mada je kompanija počela koristi dekokainizirano lišće nakon 1906. godine, pošto je u SAD usvojen Zakon o čistoći hrane i lekova (Pure Food and Drug Act). Stvarnu količinu kokaina koju je sadržavala Koca-kola tokom prvih 20 godina njene proizvodnje je danas gotovo nemoguće odrediti.

Od 1879. godine, kokain se počeo koristiti u svrhu odvikavanja od morfina. Kokain je uveden u kliničku upotrebu kao lokalni anestetik 1884 godine u Nemačkoj, otprilike u isto vreme kada je Sigmund Frojd objavio svoj rad Über Coca[17] (O koki), u kojem je pisao da kokain izaziva uzbuđenje i dugotrajnu euforiju, koja se ne razlikuje o normalne euforije kod zdrave osobe... Kod osobe se pojačava samokontrola i dobija više vitalnosti i kapaciteta za rad... Drugim rečima, osoba je naizgled gotovo normalna i veoma je teško poverovati da je pod uticajem droga... Dugi intenzivni fizički rad obavlja bez ikakvog umora... Osoba uživa u efektima bez bilo kakvih negativnih osećaja koje bi usledili nakon sličnog uzbuđenja pri korištenju alkohola... Ne javlja se nikakva zavisnost za daljnje korištenje kokaina nakon prvog uzimanja, ili čak nakon ponovog uzimanja droge...

Godine 1885. američki proizvođač Parke-Davis je prodavao kokain u različitim oblicima, uključujući cigarete, puder, pa čak i kokain smesu koja se mogla ubrizgati direktno u vene putem igle. Firma je obećala da će se njihovi kokainski proizvodi moći „koristiti umesto hrane, činiti kukavice hrabrim, ćutljive rečitim... učiniti bolesne neosetljivim na bol”.

Do kraja viktorijanske ere, korištenje kokaina se u književnosti smatralo porokom. Na primer, u delima Artura Konana Dojla, Šerlok Holms ga je ponekad sebi ubrizgavao.

Zabrana[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka, osobine kokaina kao droge su postaje očite te je javnost počela da bude svesna problema zloupotrebe kokaina u svetu. Američki farmacijski žurnal (American Journal of Pharmacy) je objavio 1903. godine da kokain najviše koriste: kockari, prostitutke, pljačkaši, noćni čuvari, portiri i generalno mnogi radnici iz nižih slojeva društva. Godine 1914, dr. Kristofer Koh iz Farmacijskog odbora države Pensilvanija (Pennsylvania's State Pharmacy Board) izjavio je kako upotreba kokaina među crncima direktno utiče na povećanje broja napada na žene belaca na jugu SAD. Takva nagađanja te brojna pisanja u medijima su potpomogla da se stvore predrasude o masovnoj upotrebi kokaina među crncima na jugu SAD, iako nema dokaza da se kokain zaista upotrebljavao u tolikoj meri. Iste godine, donesen je zakon kojim se zabranjuje prodaja i distribucija kokaina u SAD. Tim zakonom (Harrison Narcotics Tax Act) se kokain pogrešno svrstao u narkotike a takva klasifikacija se zadržala i u današnjoj kulturi. Međutim, današnje naučno tumačenje svrstava kokain u stimulanse. Iako je u SAD njegovo korištenje i proizvodnja tehnički nezakonita, ipak je to dopušteno registrovanim kompanijama i pojedincima. Zbog takvih nejedinstvenih mišljenja, još uvek je aktuelna moralna debata o legalizaciji korištenja kokaina u Sjedinjenim Američkim Državama.

Upotreba danas[uredi | uredi izvor]

U mnogim zemljama, kokain je danas popularna droga. U SAD, razvojem tzv. kreka, kokain je uveden u opštu upotrebu među siromašnijim gradskim stanovništvom. Njegova upotreba u vidu praha je ostala manje-više podednaka, sa maksimumom tokom kasnih 1990-ih i početkom 21. veka. Poslednjih nekoliko godina, značajno je porasla njegova upotreba u Ujedinjenom Kraljevstvu. Smatra se da danas ne postoji nikakva razlika među korisnicima kokaina u smislu demografije, pola, starosti; ekonomskog, socijalnog, političkog, rasnog ili religijskog položaja.

Biosinteza[uredi | uredi izvor]

Prvu sintezu molekula kokaina je izvršio Rihard Vilšteter 1898. godine.[13] Njegova sinteza je imala za osnovu tropinon, uz pomoć kojeg je derivirao kokain. Nakon toga, naučnici Robert Robinson i Edvard Lit su dali značajan doprinos u razumevanju mehanizma sinteze kokaina.

Biosinteza N-metil-pirolinijum katjona[uredi | uredi izvor]

Biosinteza u biljci počinje sa L-glutaminom, od kojeg nastaje L-ornitin. Značaj u sintezi tropanskog prstena L-ornitina i L-arginina dokazao je Edvard Lit 1954 godine[18]. Od ornitina, putem dekarboksilacije zavisne od piridoksal fosfata, nastaje putrescin. Međutim, kod životinja putrescin se derivira iz ornitina unutar ciklusa uree. L-ornitin prelazi u L-arginin[19], a koji se zatim dekarboksiluje preko PLP te formira agmatin. Hidroliza imina daje N-karbamoilputrescin te se daljnjom hidrolizom uree formira putrescin. Na taj način se može povući paralela u različitim stazama pretvaranja ornitina u putrescin kod biljaka i životinja. N-metilacija putrescina zavisna od SAM daje kao proizvod N-metilputrescin, koji se dalje podvrgava oksidativnoj deaminaciji delovanjem diamin oksidaze te se dobija aminoaldehid. Formiranje Šifovove baze dokazuje biosintezu N-метил-Δ1-пиролинијум катјона.

Биосинтеза N-metil-pirolinijum katjona

Biosinteza kokaina[uredi | uredi izvor]

Dodatni atomi ugljenika koji su neophodni za sintezu kokaina se dobijaju iz acetil-KoA, putem dodavanja dve acetil-KoA jedinice na N}--metil-Δ1-pirolinijum katjon[20]. Prvo dodavanje je reakcija slična Manihovoj reakciji sa enolatnim anjonom iz acetil-KoA koja deluje kao nukleofil prema pirolinijum katjonu. Drugo dodavanje se dešava putem Klejsenove kondenzacije. Ovim se formira racemska mešavina dvostruko supstituiranog pirolidina, sa zadržvanjem tioestera iz Klejsenove kondenzacije. Pri formiranju tropinona iz racemskog etil-[2,3-13C2]4(Nmetil-2-pirolidinil)-3-oksobutanoata, ne postoji preferiranje ni jednog stereoizomera[21]. U toku biosinteze kokaina, samo (S)-enantiomer se može ciklično spojiti u sistem tropanskog prstena kokaina. Stereoselektivnost ove reakcije je dalje istraživana putem studije diskriminacije prohiralnog metilenskog vodonika[22]. Smatra se da se ovo dešava zbog dodatnog hiralnog centra na drugom atomu ugljenika[23]. Ovaj proces se odvija putem oksidacije, kojom se regeneriše pirolinijum katjon i formira enolatni anjon, te unutarmolekulska Manihova reakcija. Sistem tropanskog prstena se hidrolizuje, zatim metiliše, te redukuje putem NADPH u svrhu formiranja metilekgonina. Benzoilska funkcionalna grupa neophodna za formiranje kokain diestera se sintetiše iz fenilalanina preko cinamičke kiseline[24]. Na kraju, kombinacijom dve jedinice benzoil-KoA dobija se kokain.

Biosinteza kokaina

Redukcija tropinona[uredi | uredi izvor]

Kao međuproizvod pri redukciji tropinona pojavljuju se enzimi reduktaze zavisni od NADPH, koji su karakteristični za mnoge biljne vrste.[25] Sve ove biljne vrste imaju dva tipa enzima reduktaze, tropinon reduktazu I (TR I) i tropinon reduktazu II (TR II). TR I daje tropin, a TR II daje pseudotropin. Zbog različitih kinetičkih karakteristika i pH aktivnosti enzima, te 25 puta veće aktivnosti TR I u odnosu na TR II, pri reakciji redukcije tropinona se uglavnom proizvodi tropin[26].

Redukcija tropinona

Farmakologija[uredi | uredi izvor]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Kokain hidrohlorid
Komadić kompresovanog praha kokaina

Kokaine u svom najčistijem obliku je beli, kristalni proizvod. Kokain koji se pojavljuje u obliku praha je so, obično hidrohlorid.[27] Kokain na crnom tržištu se najčešće izmenjen raznim prahovima i dodacima kako bi se povećala njegova težina; najčešće mu se dodaju soda, šećeri poput laktoze, dekstroze, inozitola, manitola i drugi; lokalni anestetici kao što su lidokain ili benzokain i drugi. Kokain se može mešati i sa drugim stimulansima poput metamfetamina.[28] Zagađeni kokain nije potpuno beo, nego donekle krem ili neznatno ružičast. Boja kokaina zavisi od nekoliko faktora uključujući i poreklo koke, način proizvodnje (sa amonijakom ili sodom) te prisustvo nečistoća, a može biti od potpuno bele do žućkaste, krem sve do svetlosmeđe. U zavisnosti od dodataka, pored boje, razlikuje se i tekstura, počev od sitnog praha, ponekad dosta uljastog do čvrste, kristalne strukture.

Oblici kokaina[uredi | uredi izvor]

Soli[uredi | uredi izvor]

Kokain, kao i mnogi alkaloidi, može da gradi razne soli, kao npr. hidrohlorid (HCl) i sulfat (-SO4). Različite soli imaju i različitu rastvorljivost u rastvaračima. Kokain hidrohlorid kao i mnogi slični hidrohloridi alkaloida je polaran i rastvorljiv u vodi.

Baze[uredi | uredi izvor]

Kao što i ime govori, slobodna baza (freebase) je bazna forma kokaina, pored forme kokainske soli. Gotovo je nerastvorljiva u vodi, dok je njegov hidrohlorid rastvorljiv.

Pušenje kokaina u obliku baze ima dodatni efekt ispuštanja metilekgonidina u organizam korisnika zbog pirolize supstanci, što predstavlja prateći efekt koji se ne javlja pri korištenju kokaina putem ušmrkavanja praha ili intravenoznog ubrzgavanja. Određene studije su pokazale da pušenje baznog kokaina može biti mnogo otrovnije od drugih načina upotrebe kokaina[29], zbog efekta metilekgonidina na tkivo pluća[30]i jetre[31].

Čisti kokain se dobija neutralizacijom soli njegovih reaktanata sa baznim rastvorom čime nastaje nepolarni bazni kokain. On se dalje pročišćava putem izdvajanja tečnosti iz rastvora.

Krek[uredi | uredi izvor]

Krek je bazni oblik kokaina značajno slabije čistoće, a kao primesu sadrži natrijum bikarbonat. Krek se najčešće konzumira pušenjem[32]. Naziv crack je nastao po uzoru na onomatopeju krcanja (crack = kvrc, krak), zvuk koji nastaje kada se zagrava kokain koji sadrži nečistoće i primese[33].

Infuzije iz lišća koke[uredi | uredi izvor]

Infuzija iz lišća koke (takođe poznata i kao koka čaj) se koristi u zemljama u kojima se uzgaja koka kao uobičajeni biljni lek. Slobodna i legalna komercijalizacija osušenog lišća koke u obliku filter kesica „čaja” se već dugi niz godina aktivno promoviše od strane vlada Perua i Bolivije u vidu pića sa medicinskim osobinama. Posetiocima drevnih gradova Kusko u Peruu i La Paz u Boliviji se kao dobrodošlica nudi ekstrakt lišća koke (serviran kao čaj sa celim listovima), u svrhu da se pomogne pridošlicama da prevaziđu simptomi visinske bolesti. Kao posledica tog čaja javlja se blaga stimulacija i poboljšavanje raspoloženja. Ovaj čaj ne proizvodi primetne efekte utrnuća usta niti daje efekte drogiranosti kao pri ušmrkavanju kokaina. U svrhu promocije i dekriminalizacije ovog načina upotrebe lišća koke, njegovi zagovornici objavljuju neproverene studije i koncepte da se konzumiranjem lišća ili čaja koke, u organizam unose različiti alkaloidi koji su značajno različiti od standardnog čistog kokaina.

Čak se išlo dotle da su promovisali čaj kao način za odvikavanje od zavisnosti od kokaina. U jednoj kontroverznoj objavljenoj studiji, infuzije od lišća koke su davane grupi od 23 kokainska zavisnika u Limi u Peruu. Kao rezultat korištenja čaja, uzimanje droge je smanjeno sa 4 puta mesečno pre tretmana na jednom mesečno posle tretmana. Dužina apstinencije se produžila sa prosečno 32 dana pre tretmana na 217 dana posle tretmana. Ova studija je navodno sugerisala da korištenje čaja od lišća koke može biti uspešan način odvikavanja od kokaina[34]. Međutim, važan rezultat ove studije je nalaz da je primarna farmakološki aktivna supstanca iz čaja u stvari kokain, a ne neki drugi alkaloidi.

Metabolit kokaina benzoilekgonin može biti otkriven i dokazan u urinu osobe nekoliko sati nakon pijenja jedne šoljice koka čaja.

Fiziološki mehanizam[uredi | uredi izvor]

Farmakodinamika kokaina uključuje složene veze neurotransmitera (inhibiranje upijanja monoamina kod pacova sa odnosom serotonina naspram dopamina od 2:3, te serotonina naspram norepinefrina 2:5[35]). Najviše ispitivani efekat kokaina na centralni nervni sistem je blokiranje proteina trasportera dopamina. Transmiter dopamin se oslobađa tokom neurosignalizacije, i normalno se reciklira preko transportera; odnosno transporter veže transmiter i ispumpava ga iz sinaptičke veze nazad u presinaptički neuron, gde se skladišti u vesikulama. Kokain se čvrsto veže na transporter dopamina formirajući kompleks koji blokira funkcije transportera. Tako transporter dopamina ne može više da vrši svoju funkciju te se dopamin nakuplja na sinaptičkoj vezi. Ovim nastaje jači i produženi postsinaptički efekat dopaminskog signala na receptorima dopamina neurona koji prima signal. Produženo izlaganje uticaju kokaina, koje se dešava dugotrajnim i čestim konzumiranjem droge, vodi do homeostatičke deregulacije normalne dopaminske signalizacije tako što se deregulišu receptori dopamina a pojačava provođenje signala. Smanjivanje dopaminske signalizacije nakon hroničnog korištenja kokaina može dovesti do jakih depresija i povećanja osetljivosti ovog važnog moždanog ciklusa nagrađivanja što vodi ponovljenom uzimanju kokaina da bi se vratili njegovi efekti (samo uzimanje kokaina se oseti kao nagrada svojim zamrlim čulima). Ova preosetljivost na kraju vodi do stvaranja zavisnosti.

Područja mozga koja su bogata dopaminom su najčešća mesta istraživanja zavisnosti od kokaina. Od naročitog naučnog zanimanja je putanja koja se sastoji od dopaminergičkih neurona koje se nalaze u ventralnom tegmentalnom području koje završava u akumbensu jezgra. Ova projekcija možda ima funkciju kao centar za nagrađivanje u smislu aktiviranja pri odgovoru na zloupotrebu droge poput kokaina slično kao i prirodne reakcije pri uzimanju hrane ili seksu[36]. Dok je tačna uloga dopamina pri subjektivnom osećanju nagrađivanja dosta kontroverzna prema mišljenjima većine neuroistraživača, ispuštanje dopamina u akumbens jezgra se gotovo nedvomisleno smatra barem delimično odgovornim za kokainske efekte nagrađivanja. Ova hipoteza se najvećim delom zasniva na istraživačkim podacima i eksperimentima na pacovima koji su naviknuti da sami uzimaju kokain. Ako se dopaminski antagonisti ubrizgaju direktno u akumbens jezgre, pacovi koji su se naviknuli na kokain će prestati da odgovaraju na stimulans što indicira da kokain ne pokazuje više usiljenu reakciju nagrađivanja.

Kokain utiče na sigma receptore, jer on ima funkciju kao antagonist sigma liganda[37]. Takođe, dokazano je da deluje i na druge specifične receptore kao što su NMDA i receptor dopamina D1[38]. Kokain blokira jonske kanale, te tako, kao i lignokain i novokain, deluje kao lokalni anestetik. On uzrokuje i vazokonstrikciju, odnosno sužava krvne sudove, te može smanjiti krvarenje pri manjim operativnim zahvatima. Pošto i nikotin povećava nivoe dopamina u mozgu, mnogi korisnici kokaina su primetili da korištenjem duvanskih proizvoda zajedno sa kokainom još više pojačava euforiju. Međutim, ovo može imati i neočekivane negativne posledice kao što je nekontrolisana zavisnost od pušenju tokom upotrebe kokaina (čak i kod korisnika koji obično ne puše cigarete), pored poznatih negativnih uticaja na zdravlje koje izazivaju duvanski proizvodi. Kokain često može da uzrokuje smanjenje uzimanja hrane, te može kod korisnika da dovede do gubitka apetita, pa čak i teških oblika pothranjenosti i značajnog gubitka telesne težine. Efekti kokaina se mogu pojačati i kada je korisnik okružen novim, drugačijim okruženjem ili kada je izložen novim načinima stimulacije[39].

Metabolizam i izlučivanje[uredi | uredi izvor]

Kokain se izrazito mnogo metaboliše, najvećim delom u jetri, dok se samo 1% izlučuje nepromenjeno putem urina. U procesu metabolizma dominira hidrolitička esterifikacija, tako da se kokainski metaboliti sastoje ugavnom od benzoilekgonina (BE), kao osnovnog metabolita i drugih značajnih metabolita u manjim količinama, kao što su ekgonin metil ester (EME) i ekgonin. Ostali manje značajni metaboliti kokaina su norkokain, p-hidroksikokain, m-hidroksikokain, p-hidroksibenzoilekgonin (pOHBE) i m-hidroksibenzoilekgonin[40]. Ovo ne uključuje metabolite koji nastaju pored standardnog procesa metabolizma unutar ljudskog organizma, kao npr. putem pirolize.

Uticaj na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Efekti kokaina na nos čoveka (perforacija nosne pregrade)

Smatra se da su zdravstveni problemi koji se javljaju pri korištenju legalno dozvoljenih droga, poput alkohola i duvana relativno veći od onih koji nastaju pri upotrebi kokaina, dok povremeno korištenje kokaina ne vodi teškim, pa čak ni manjim, psihičkim ili socijalnim problemima[41]. U zavisnosti od količine uzetog kokaina, njegove čistoće i načina uzimanja, efekti mogu trajati od 20 minuta do nekoliko sati. Početni znaci stimulacije su hiperaktivnost, povećanje krvnog pritiska, ubrzanje rada srca te euforija. Nakon početne euforije može se javiti osećaj neugode, apatije, depresije, paranoje, te ponovna želja za uzimanjem kokaina. Takođe, može se javiti i pojačana seksualna želja.

Pri dugotrajnoj i prekomernoj upotrebi, kokain dovodi do svrbeža, tahikardije, halucinacija i paranoje. Prekomerne doze dovode i do srčane aritmije i značajnog rasta krvnog pritiska. Ovo može dovesti i do smrti ukoliko korisnik ima srčane probleme i bolesti. Smrtonosna doza kod miševa (LD50) iznosi 95,1 mg/kg[42].

Zvanično, medicina ne poznaje određeni protivotrov za prekomernu dozu kokaina, mada su određena ispitivanja na životinjama pokazala da lekovi poput deksmedetomidina i rimkazola mogu pomoći u tim slučajevima.

Zakonska regulativa[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja, transport i prodaja kokaina i proizvoda kokaina je organičena i zabranjena u većini zemalja sveta, kao i Konvencijom UN protiv nelegalne trgovine drogama i psihotropnih supstanci. U SAD, proizvodnja, uvoz, posedovanje i prodaja kokaina je dodatno zabranjena 1970 godine Zakonom o kontrolisanim supstancama (Controlled Substances Act)[43]. Međutim, u svakoj američkoj saveznoj državi je posebno sankcionisano posedovanje i trgovina kokainom, tako da se kazne kreću od 1000 do 500 hiljada dolara i 4 meseca do 10 godina zatvora za posedovanje kokaina[44]. Kazne za trgovinu kokainom se kreću od 2500 do milion dolara i jednu godinu zatvora do kazne doživotnog zatvora.[44] U periodu od 1. januara 2005 do 31. decembra 2007 godine, na području SAD je uhapšeno i osuđeno preko 10 hiljada osoba zbog posedovanja i trgovinom kokainom. Preko 90% od njih je optuženo za trgovinu i distribuciju kokaina.[44]

U nekim zemljama, kao što su Peru i Bolivija, zakonski je dozvoljen uzgoj biljke koka u svrhu tradicionalne upotrebe domorodačkog stanovništva, ali se zabranjuje proizvodnja, prodaja i upotreba kokaina. U nekim delovima Evrope i Australije, dozvoljena je upotreba kokaina samo u medicinske svrhe.

Po podacima UN-a, u toku 2004 godine u svetu je zaplenjeno i oduzeto 589 tona kokaina. Od toga, najviše u Kolumbiji 188 tona, SAD 166 tona, Evropi 79 tona, Peruu 14 tona, Boliviji 9 tona, te 133 tone u ostalim državama[45].

Raširenost i trgovina[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da je vrednost kokaina koji se godišnje proda na crnom tržištu u SAD u toku 2005. godine iznosi preko 70 milijardi US dolara[46][47]. Postoji izuzetno velika potražnja za kokainom, naročito među korisnicima sa natprosečnim primanjima. Popularnost kokaina je naročito izražena među mladima, gde kokain uživa status droge za zabave i droge za diskoteke.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Fattinger K, Benowitz NL, Jones RT, Verotta D (2000). „Nasal mucosal versus gastrointestinal absorption of nasally administered cocaine”. Eur. J. Clin. Pharmacol. 56 (4): 305—10. PMID 10954344. doi:10.1007/s002280000147. 
  2. ^ Barnett G, Hawks R, Resnick R (1981). „Cocaine pharmacokinetics in humans”. J Ethnopharmacol. 3 (2-3): 353—66. PMID 7242115. doi:10.1016/0378-8741(81)90063-5. 
  3. ^ Jeffcoat AR, Perez-Reyes M, Hill JM, Sadler BM, Cook CE (1989). „Cocaine disposition in humans after intravenous injection, nasal insufflation (snorting), or smoking”. Drug Metab. Dispos. 17 (2): 153—9. PMID 2565204. 
  4. ^ Wilkinson P, Van Dyke C, Jatlow P, Barash P, Byck R (1980). „Intranasal and oral cocaine kinetics”. Clin. Pharmacol. Ther. 27 (3): 386—94. PMID 7357795. doi:10.1038/clpt.1980.52. 
  5. ^ Aggrawal, Anil, (1995): Narcotic Drugs. National Book Trust, India. ISBN 978-81-237-1383-0. str. 52-3.
  6. ^ Fattore L, Piras G, Corda MG, Giorgi O (2009). „The Roman high- and low-avoidance rat lines differ in the acquisition, maintenance, extinction, and reinstatement of intravenous cocaine self-administration”. Neuropsychopharmacology. 34 (5): 1091—101. 
  7. ^ Altman AJ, Albert DM, Fournier GA (1985). „Cocaine's use in ophthalmology: our 100-year heritage”. Surv Ophthalmol. 29 (4): 300—6. 
  8. ^ Gay GR, Inaba DS, Sheppard CW, Newmeyer JA (1975). „Cocaine: history, epidemiology, human pharmacology, and treatment. a perspective on a new debut for an old girl”. Clin. Toxicol. 8 (2): 149—78. 
  9. ^ „Drug that spans the ages: The history of cocaine”. The Independent (UK). 2006. Arhivirano iz originala na datum 28. 02. 2010. Pristupljeno 05. 06. 2019. 
  10. ^ Monardes, Nicholas (1925). Joyfull Newes out of the Newe Founde Worlde. prevod J. Frampton. New York, NY: Alfred Knopf. 
  11. ^ F. Gaedcke (1855). „Ueber das Erythroxylin, dargestellt aus den Blättern des in Südamerika cultivirten Strauches Erythroxylon Coca”. Archiv der Pharmazie. 132 (2): 141—150. 
  12. ^ a b Niemann, Albert (1860). „Ueber eine neue organische Base in den Cocablättern”. Archiv der Pharmazie. 153 (2): 129—256. 
  13. ^ a b Humphrey AJ, O'Hagan D (2001). „Tropane alkaloid biosynthesis. A century old problem unresolved”. Nat Prod Rep. 18 (5): 494—502. 
  14. ^ Yentis SM, Vlassakov KV (1999). „Vassily von Anrep, forgotten pioneer of regional anesthesia”. Anesthesiology. 90 (3): 890—5. 
  15. ^ Halsted, W. (1885). „Practical comments on the use and abuse of cocaine”. New York Medical Journal. 42: 294—295. 
  16. ^ Corning, J. L. (1885). „An experimental study”. New York Medical Journal. 42: 483. 
  17. ^ Freud, Sigmund. (1884): Ueber Coca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. март 2010), Centralblatt für die gesammte Therapie 2: 289-314
  18. ^ Leete E, Marion L, Sspenser ID (1954). „Biogenesis of hyoscyamine”. Nature. 174 (4431): 650—1. 
  19. ^ Robins RJ, Waltons NJ, Hamill JD, Parr AJ, Rhodes MJ (1991). „Strategies for the genetic manipulation of alkaloid-producing pathways in plants”. Planta Med. 57 (7 Suppl): S27—35. 
  20. ^ Dewick, P. M. (2009). Medicinal Natural Products. Chicester: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-470-74276-1. 
  21. ^ R. J. Robins, N. J.; T. W. Abraham; A. J. Parr; J. Eagles; Walton (1997). „The Biosynthesis of Tropane Alkaloids in Datura stramonium: The Identity of the Intermediates between N-Methylpyrrolinium Salt and Tropinone”. J. Am. Chem. Soc. 119: 10929. 
  22. ^ Hoye TR, Bjorklund JA, Koltun DO, Renner MK (2000). „N-methylputrescine oxidation during cocaine biosynthesis: study of prochiral methylene hydrogen discrimination using the remote isotope method”. Org. Lett. 2 (1): 3—5. 
  23. ^ E. Leete; J. A. Bjorklund; M. M. Couladis; S. H. Kim (1991). „Late intermediates in the biosynthesis of cocaine: 4-(1-methyl-2-pyrrolidinyl)-3-oxobutanoate and methyl ecgonine”. J. Am. Chem. Soc. 113: 9286. 
  24. ^ E. Leete, J. A. Bjorklund; S. H. Kim (1988). „The biosynthesis of the benzoyl moiety of cocaine”. Phytochemistry. 27: 2553. 
  25. ^ A. Portsteffen; B. Draeger; A. Nahrstedt (1992). „Two tropinone reducing enzymes from Datura stramonium transformed root cultures”. Phytochemistry. 31: 1135. 
  26. ^ Boswell HD, Dräger B, McLauchlan WR, et al. (1999). „Specificities of the enzymes of N-alkyltropane biosynthesis in Brugmansia and Datura”. Phytochemistry. 52 (5): 871—8. 
  27. ^ CAS registarski broj: 53-21-4
  28. ^ „Psychedelic Chemistry: Cocaine”. Arhivirano iz originala na datum 29. 06. 2007. Pristupljeno 10. 7. 2007. 
  29. ^ Farmakokinetika i farmakodinamika metilekgonidina, pirolizata kokaina - Scheidweiler et al. 307 (3): 1179 Figure IG6 - Journal of Pharmacology And Experimental...
  30. ^ Yang Y, Ke Q, Cai J, Xiao YF, Morgan JP (2001). „Evidence for cocaine and methylecgonidine stimulation of M(2) muscarinic receptors in cultured human embryonic lung cells”. Br. J. Pharmacol. 132 (2): 451—60. 
  31. ^ Fandino AS, Toennes SW, Kauert GF (2002). „Studies on hydrolytic and oxidative metabolic pathways of anhydroecgonine methyl ester (methylecgonidine) using microsomal preparations from rat organs”. Chem. Res. Toxicol. 15 (12): 1543—8. 
  32. ^ "Substances - Cocaine" The Steinhardt School of Culture, Education, and Human Development Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2009) pristupljeno august 2009
  33. ^ George, Nelson: "Hip Hop America", 1998, Viking Penguin.(str. 40)
  34. ^ Teobaldo, Llosa (1994). „The Standard Low Dose of Oral Cocaine: Used for Treatment of Cocaine Dependence”. Substance Abuse. 15 (4): 215—220. 
  35. ^ Rothman, et al. "Amphetamine-Type Central Nervous System Stimulants Release Norepinepehrine more Potently than they Release Dopamine and Serotonin." (2001): Synapse 39, 32-41 (Tabela V. na str. 37)
  36. ^ Spanagel R, Weiss F (1999). „The dopamine hypothesis of reward: past and current status”. Trends Neurosci. 22 (11): 521—7. 
  37. ^ Sigma Receptors Play Role In Cocaine-induced Suppression Of Immune System
  38. ^ Lluch J, Rodríguez-Arias M, Aguilar MA, Minarro J (2005). „Role of dopamine and glutamate receptors in cocaine-induced social effects in isolated and grouped male OF1 mice”. Pharmacol. Biochem. Behav. 82 (3): 478—87. 
  39. ^ Carey RJ, Damianopoulos EN, Shanahan AB (2008). „Cocaine effects on behavioral responding to a novel object placed in a familiar environment”. Pharmacol. Biochem. Behav. 88 (3): 265—71. 
  40. ^ Kolbrich EA, Barnes AJ, Gorelick DA, Boyd SJ, Cone EJ, Huestis MA (2006). „Major and minor metabolites of cocaine in human plasma following controlled subcutaneous cocaine administration”. J Anal Toxicol. 30 (8): 501—10. Arhivirano iz originala na datum 18. 7. 2012. Pristupljeno 5. 6. 2019. 
  41. ^ Goldacre, Ben (juni 2008). „Cocaine study that got up the nose of the US”. Bad Science. The Guardian.  - International study on cocaine executed by the World Health Organization Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. октобар 2013)
  42. ^ Bedford JA, Turner CE, Elsohly HN (1982). „Comparative lethality of coca and cocaine”. Pharmacol. Biochem. Behav. 17 (5): 1087—8. 
  43. ^ Controlled Substances Act
  44. ^ а б в „Arrested For Crack Cocaine – Differences In Penalties”. Архивирано из оригинала на датум 28. 01. 2013. Приступљено 20. 06. 2019. 
  45. ^ „Cocaine: Seizures, 1998-2003”, World Drug Report 2006 (PDF), 2, New York: United Nations, 2006 
  46. ^ „Apple Sanity - Fetish - Blow: War on Drugs VS. Cocaine”. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2008. Приступљено 5. 6. 2019. 
  47. ^ „Cocaine Market”. Архивирано из оригинала на датум 11. 08. 2011. Приступљено 05. 06. 2019. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Dewick, P. M. (2009). Medicinal Natural Products. Chicester: Wiley-Blackwell. . ISBN 978-0-470-74276-1.
  • Monardes, Nicholas (1925). Joyfull Newes out of the Newe Founde Worlde. prevod J. Frampton. New York, NY: Alfred Knopf. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).