Промене

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
Разне исправке
| химна = [[Моја Република]]{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:Moja_republika.ogg]]</div>
| службени језик = {{hlist | ''[[Српски језик|језик српског народа]]'' | ''[[Бошњачки језик|језик бошњачког народа]]'' | ''[[Хрватски језик|језик хрватског народа]]''}}<ref name="Устав"/>
| главни град = {{Br separated entries | [[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]]<ref name="Устав">{{cite web | url = http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/cir/ustav_republike_srpske.pdf | title = Устав Републике Српске| work = narodnaskupstinars.net| publisher = Народна скупштина Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> <small>([[дејуре]])</small> | [[Бања Лука]] <small>([[дефакто]])</small>}}
| највећи град = [[Бања Лука]]
| тип владавине = [[парламентарна република]]
| становништво поредак = —
| становништво = 1170342
| извор_становништво = <ref name="РЗС">{{cite web| title = Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА| url = http://www.rzs.rs.ba/front/article/2283/| work = www2.rzs.rs| publisher = Републички завод за статистику| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
| попис становништва =
| година пописа = [[Preliminarni rezultati popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|2013]].
| БДП по глави становника = 6.146,00 КМ<ref name = "РБРС"/>
| БДП поредак по глави становника = —
| валута = [[конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web| url = http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf| title = Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine | work = ads.gov.ba| accessdate = 15. 1. 2016}}</ref>
| код валуте = BAM
| стоти део валуте = 1 фенинг<ref name="Zakon CBBIH"/><ref>{{cite web| title = Kovani novac KM| url = https://www.cbbh.ba/Content/Read/1072?lang=sr| website = www.cbbh.ba| accessdate = 21. 2. 2018}}</ref><ref>Званични сајт Централне банке БиХ: [http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr Новчанице и кованице КМ] {{Wayback|url=http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr |date=20160126235427 }}, приступљено: 9. јануара 2016. године</ref>
| временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-)
| позивни број = 387
}}
 
'''Република Српска''', неформално '''Српска''', један је од два [[ентитет (политика)|ентитета]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], поред [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].<ref name='"Устав БиХ"'>{{cite web| title = Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула| url = http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20160326010746/http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-date = 21. 2. 2018| work = www.oscebih.org| publisher = OSCE| quote = Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").}}</ref> Налази се у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]], тачније на западном дијелу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Највећи град је [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено [[политички систем Републике Српске|политичко]], административно, [[привреда Републике Српске|привредно]] и [[Универзитети у Републици Српској|универзитетско]] средиште.<ref>{{cite web| title = Општи подаци| url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| work=www.banjaluka.rs| publisher=Град Бања Лука| accessdate = 909. 11. 2017| archive-url=https://web.archive.org/web/20171108205608/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| archive-date = 808. 11. 2017| dead-url=yes| df=}}</ref> Српска се граничи [[Граница (географија)|државном границом]] са [[Србија|Републиком Србијом]], [[Црна Гора|Црном Гором]] и [[Хрватска|Републиком Хрватском]], а [[Међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] са Федерацијом Босне и Херцеговине.
 
Настала је 9. јануара 1992. године као ''Република српског народа Босне и Херцеговине'' одлуком ''Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини''.<ref name = "ФНСРС">{{cite web| title = Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> [[Дејтонски мировни споразум|Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини]] из [[1995]]. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.
 
Према подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица.<ref name="РЗС"/> Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.<ref name="РЗС"/>
 
Република Српска је члан [[Скупштина европских региона|Скупштине европских регона]],<ref>{{cite web| title = Bosnia and Herzegovina Archives {{!}} Assembly of European Regions| url = https://aer.eu/directory/wpbdp_category/bosnia-and-herzegovina/| website = Assembly of European Regions| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.<ref name = "еСрпска"/>
[[Представништва Републике Српске у иностранству]] доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству.<ref name = "еСрпска">{{cite web| title = Представништва Републике Српске у иностранству| url = http://www.esrpska.com/contentpage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14| work = www.esrpska.com| publisher = еСрпска| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: [[Аустрија|Аустрији]], [[Белгија|Белгији]], [[Грчка|Грчкој]], [[Израел]]у, [[Њемачка|Њемачкој]], [[Русија|Русији]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Србија|Србији]].<ref>{{cite web| title = Представништва Републике Српске у иностранству| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx| work = www.vladars.net| publisher = Влада Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
 
== Етимологија ==
{{главни чланак|Етноними Срба и Србије}}
 
Република Српска етимологију имена темељи на титуларном народу ''[[Срби|Срба]]''.<ref name = "ФНСРС"/><ref>{{cite web| title = Istorija| url = http://www.republikasrpska.net/istorija/| work = www.republikasrpska.net| publisher = Republika Srpska — internet portal| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
 
На њеном простору кроз историју су постојале многе државе које данас познајемо са придјевом ''Српска'' у имену: [[Српске земље у раном средњем веку|Српска земља]], [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Српска кнежевина]], [[Српско краљевство|Српска краљевина]], [[Српско царство|Српска царевина]], [[Краљевина Босна|Српска Босна]], [[Српска деспотовина]]. У новом вијеку, поред постојања сусједне [[Србија|Србије]], која етимологију свог имена темељи на имену истог народа,{{sfn|Moravcsik|1967|pp=153, 155}} успостављана је још једна територија са називом истог титуланта: ''[[Држава Словенаца, Хрвата и Срба]]''. На простору ове територије касније су настале посебне државе [[Словенци|Словенаца]] и [[Хрвати|Хрвата]], али пола вијека након тога и двије територије трећепоменутог народа, Срба,<ref name = "ФНСРС"/> и то [[Република Српска Крајина]] (која више не егзистира) и Република Српска. Прије коначног усвајања имена, ''Република Српска'' је првобитно носила име Република српског народа Босне и Херцеговине, затим Српска Република Босна и Херцеговина,<ref name = "ФНСРС"/> да би на крају било предложено и Српска Република,<ref name = "ФНСРС"/><ref>{{cite web| title = Bosnia and Herzegovina| url = https://www.britannica.com/place/Bosnia-and-Herzegovina#ref42671| work = www.britannica.com| publisher = Encyclopaedia Britannica}}</ref><ref>{{cite web| title = Bosnian Serb republic leader dies| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7021232.stm| work = news.bbc.co.uk| publisher = BBC News| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> али је ипак усвојено садашње име.
 
Због претјераног истицања њеног пуног имена са префиксом ''Република'', у неким западним гласилима се стекао утисак да Српска и нема скраћено име, па се она у овим медијима скоро искључиво назива пуним именом и то у српској верзији ({{јез-енг|Republika Srpska}}, а не ''-{Republic of Srpska}-'' или скраћено ''-{Srpska}-'').<ref>{{cite web| title = Bosnia echoes to alarming rhetoric| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/8121166.stm| work = news.bbc.co.uk| publisher = BBS News| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web| title = Halting the downward spiral| url = http://www.nytimes.com/2009/02/24/opinion/24iht-edlyon.1.20395827.html?_r=4&| work = www.nytimes.com| publisher = The New York Times| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web| title = Bosnia lurches into a new crisis| url = http://www.theguardian.com/world/2009/may/03/bosnia-war-nationalism-poor-economy| work = www.theguardian.com| publisher = The Guardian| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> Њени утемељивачи<ref>{{cite web| title = Srpska suverenija od Srbije!| url = http://archive.is/uMnrH| work = pressrs| publisher = Press Republika Srpska}}</ref> и званични представници<ref>{{cite web| title = About National Assembly| url = http://www.narodnaskupstinars.net/?q=en/national-assembly/about-national-assembly| publisher = National Assembly of The Republic of Srpska| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web| title = Government of Republic of Srpska| url = http://www.vladars.net/eng/Pages/default.aspx| publisher = Влада Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web| title = Republic of Srpska, President of Republic Milorad Dodik| url = http://www.predsjednikrs.net/?lang=en| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate = 11. 12. 2017}}</ref> ово сматрају потпуно погрешно, а неки интелектуалци и невладине организације покушавају афирмисати и неке нове енглеске кованице за ову територију (као нпр. ''Serbland'').<ref>{{cite web| title = Туђе и наше у језику и иначе| url = http://www.rastko.rs/filologija/bbrboric-jezik/bbrboric-jezik5.html| work = www.rastko.rs| publisher = Пројект Растко| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
 
== Географија ==
Република Српска има атипичан облик државне територије чији је сјеверни дио издужен у правцу [[запад]]—[[исток]], а источни у правцу [[север|сјевер]]—[[југ]]. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.
 
Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16' сјеверне [[географска ширина|географске ширине]] и 16° 11' и 19° 37' источне [[географска дужина|географске дужине]]. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од [[Дрина|Дрине]], односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]] остао изван Републике Српске — дио [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]], [[Босанска Посавина|Посавине]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], дијелови [[Подриње (регија)|Подриња]], сарајевске котлине, те дио [[Јадранско море|Јадранског приморја]]. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине<ref>{{cite web| title = Географија| url = http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| work = www.predsjednikrs.net| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> на којој живи 1.170.342 становника.<ref name="РЗС"/>
 
Република Српска спада у групу [[континенталне земље|контитенталних земаља]] — нема излаз на море, што је карактеристика [[Земља (геополитика)|земаља]] са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. [[Чешка]], [[Швајцарска]], [[Аустрија]] и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — [[панонска низија|панонске]] и [[средоземно море|средоземне]]. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама [[Босна (река)|Босне]] и [[Неретва|Неретве]], пресијецајући [[Динарске планине|динарски планински комплекс]] повезује [[Средња Европа|средњоевропску]] и средоземну макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са [[Балканско полуострво|средњобалканским]] и [[Западна Европа|западноевропским]] простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку [[Сава|Саву]] којом се веже на европску ријечну саобраћајницу [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|Рајна—Мајна—Дунав]]. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и [[Јадранско море|јадранског]] басена са једне стране, и западне Европе и средишњег [[Балканско полуострво|Балкана]], с друге стране. Тако детерминисан њен [[геополитички положај|положај у геополитичком смислу]] има двојак карактер — у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.<ref>{{cite web| url = http://www.republikasrpska.net/srpska/geografija/ | title = Geografija Republike Srpske| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>
 
Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој [[геоморфологија|геоморфолошкој]] еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од [[кенозоик|кенозојских]] наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са [[алувијална раван|алувијалним заравнима]] и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — [[Козара]], [[Просара]], [[Мотајица]], [[Вучијак]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Требава]], те сјевероисточни обронци [[Мајевица|Мајевице]]. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.
Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају [[планинска клима|планинску климу]] чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. [[Снијег|Сњежне падавине]] су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 -{mm}-. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу — [[котлинска клима|котлинску]]. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10&nbsp;°C, и висином падавина од 700-1000 -{mm}-.
 
Јужни дио Републике Српске, односно простор [[Херцеговина|Херцеговине]] (Хумине) има [[средоземна клима|средоземну климу]], док се простор [[Опутне Рудине|Рудина]] одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе.<ref>{{cite web| url = http://www.republikasrpska.net/srpska/klima/ | title = Klima Republike Srpske| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14&nbsp;°C до 16&nbsp;°C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине Град [[Требиње]]. Распоред падавина је неповољан, пошто [[киша|кише]] највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.
 
=== Хидрографија ===
=== Вегетација ===
[[Датотека:Perucica Sutjeska.JPG|Прашума Перућица у Националном парку Сутјеска.|мини|250п]]
Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има [[шума|шумски]] комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације [[храст]]ових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке [[Сава|Саве]] и њених већих притока налази се појас [[храст лужњак|храста лужњака]] који је мјестимично испрекидан шумама [[храст китњак|храста китњака]] и обичног [[граб (дрво)|граба]].<ref>{{cite web| url = http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/EKONOMSKA-I-SOCIJALNA-SLIKA-REPUBLIKE-SRPSKE-I/lat/10598.html| title = Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske| publisher = Glas Srpske| date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у [[Славонија|Славонији]] познат под називом „славонске храстове шуме”. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и [[буква|букове шуме]] претпланинског појаса.
 
С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини [[Неретвица|Неретвице]] у [[Источна Херцеговина|источној Херцеговини]].
|-
| [[Национални парк Сутјеска]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web| url =http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title =Дани плавичасте љепотице| author =| authorlink =| vauthors =| date =11. 8. 2011| format =| work =| publisher =Радио телевизија Републике Српске| language =ср| archiveurl =https://web.archive.org/web/20150203095511/http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| archivedate =03. 02. 2015| quote =| accessdate =11. 8. 2011| dead-url =yes| df =}}</ref>
| style="text-align:right" | 17.300
| style="text-align:center; padding:0;"|
|-
| [[Национални парк Козара]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | 1967.<ref>{{cite web| url = http://www.npkozara.com/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=34&lang=sr | title = Национални парк Козара| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>
| style="text-align:right" | 3.400
| style="text-align:center; padding:0;"|
! class="unsortable" | Слика
|-
| [[Прашума Јањ|Строги резерват природе прашума Јањ]]<ref name=nasljedje>{{cite web| title = Zaštićena područja prirode u Bosni i Hercegovini| url = http://www.nasljedje.org/sr_RS/prirodno-nasljedje/266| work = www.nasljedje.org| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
| style="text-align:right" | [[1960е|1960-их]]<ref>{{cite web| title = Prašuma Janj {{!}} JU Turistička Organizacija Šipovo| url = http://sipovo-tourism.com/V2/prauma-janj/| website = sipovo-tourism.com| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
| style="text-align:right" | 295,00
| style="text-align:center; padding:0;"|
|-
| [[Прашума Лом|Строги резерват природе прашума Лом]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | [[1956]].<ref>{{cite web| title = ПРАШУМА "ЛОМ"| url = http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm| work = www.drinic.rs| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
| style="text-align:right" | 297,82
| style="text-align:center; padding:0;"|
|-
| [[Громижељ|Посебни резерват природе Громижељ]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | [[2008]].<ref>{{cite web| title = Посебни резерват природе „Громижељ“| url = http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Egp%D0%BEmiz%D0%B5l%E2%80%9C,233.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222130545/http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Egp%D0%BEmiz%D0%B5l%E2%80%9C,233.html|archive-date = 21. 2. 2018| work = ekulturars.com| accessdate = 11. 12. 2017}}</ref>
| style="text-align:right" | 831,33
| style="text-align:center; padding:0;"|
|-
| [[Лисина (резерват природе)|Посебни резерват природе Лисина]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | [[2011]].<ref>{{cite web| title = Посебни резерват природе „Лисина“| url = http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Eli%D1%81ih%D0%B0%E2%80%9C,235.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222110604/http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Eli%D1%81ih%D0%B0%E2%80%9C,235.html|archive-date = 21. 2. 2018| work = ekulturars.com| accessdate = 11. 12. 2017}}</ref>
| style="text-align:right" | 560,64
| style="text-align:center; padding:0;"|
== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Републике Српске}}
Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]<ref name="Месиховић">{{Cite book| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 909. 11. 2017| pages = 294}}</ref> илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref>{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com | date = | accessdate = 30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]].
 
[[Словени]] су се населили на ово подручје у 6. и 7. вијеку, а [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу (послије [[626]]. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] и кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], [[Дукља|Дукље]], [[Историја Србије у средњем веку|Немањићке Србије]], [[Бановина Босна|Бановине Босне]], [[Сремска земља|Сремске земље]], [[Српско царство|Српског царства]], државе кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], кнежевине [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]], војводства [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и херцеговине [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића]]. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске]] и средњовјековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]].
 
[[Датотека:ManastirTvrdos.jpg|мини|200п|Манастир Тврдош, саграђен 1509. године]]
У 15. вијеку, ове просторе осваја [[Османско царство]] и укључује их у [[Босански пашалук]]. Тада је један дио Срба прешао у [[ислам]]ску вјеру, а њихови потомци су данашњи [[Бошњаци]].<ref>{{Cite book| author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 909. 11. 2017| pages = 137}}</ref> Између 1718. и 1739. године, [[Хабзбуршка монархија]] је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени [[Први српски устанак|Првим српским устанком]] и ушли у састав [[Карађорђева Србија|Карађорђеве Србије]].
 
[[Датотека:Banski dvor221.jpg|200п|лево|мини|Бански двор, сједиште Врбаске бановине]]
[[Аустроугарска]] окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]. Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив [[Врбаска бановина]] и имала је управно сједиште у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира [[Независна Држава Хрватска]], чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]], а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије.
 
Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{Cite book| url = | last = Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year = 2006| pages = 12}}</ref>
 
=== Стварање Републике Српске ===
[[Општи избори|Општи]] и [[Локални избори|локални]] [[избори у Републици Српској]] одржавају се наизмјенично сваке двије године, а [[политички мандат|мандат]] свих изабраних представника траје четири године. Општи избори у Републици Српској обухватају изборе за Народну скупштину, изборе за предсједника и потпредсједнике, изборе за [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине]], те изборе за [[Предсједништво Босне и Херцеговине]]. На локалним изборима се бирају [[народни посланик|одборници]] [[Скупштина града|скупштина градова]] или [[Скупштина општине|општина]] и [[Начелник општине|начелници општина]] или [[Градоначелник|градоначелници]].
 
Према истраживању Галуповог института за јавно мњење које је извршено између [[25. јун]]а и [[19. јул]]а [[2010]], око 88% грађана Републике Српске би се на [[референдум]]у изјаснило за одвајање од [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref name="Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88 одсто">{{cite web | url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=31456 | title = Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88% | date = 19. 11. 2010 | publisher = Радио-телевизија Републике Српске| accessdate = 26. 1. 2012}}</ref>
 
=== Спољни односи ===
{{посебан чланак|Представништва Републике Српске у иностранству}}
[[Датотека:Представништва Републике Српске у свијету.PNG|мини|right|200px|Представништва Републике Српске у свијету]]
Република Српска је члан Европске скупштине регија ({{Јез-енгл|Assembly of European Regions AER}}) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења. Потписала је неколико споразума о сарадњи, као нпр. споразум са федералним градом [[Санкт Петербург]]ом ([[Русија]]), Регијом Венето и Провинцијом Ди Белуно ([[Италија]]) и Округом Тромс ([[Норвешка]]).<ref>{{cite web| url = http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14 | title = еСрпска: Представништва РС у иностранству | publisher = Esrpska.com | date = | accessdate = 10. 8. 2012}}</ref>
 
[[Влада Републике Српске]] је у циљу унапређења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава ([[Белгија]], [[Израел]], [[Русија]], [[Србија]], [[Њемачка]], [[Аустрија]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кипар]]).<ref>{{cite web| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx | title = Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству | publisher = Vladars.net | date = 10. 8. 2012 | accessdate = 909. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.smedia.rs/vesti/vest/89244/Milorad-Dodik-Otvoreno-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu-Dodik-otvorio-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu.html# | title = Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA | publisher = Smedia.rs | date = 23. 3. 2012 | accessdate = 10. 8. 2012}}</ref><ref>{{cite web| title = Представништво РС и на Кипру| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Predstavnistvo-RS-i-na-Kipru/243930.html| work = Глас Српске| accessdate = 23. 8. 2017}}</ref>
 
До сада, од стране [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] је било упућено пет извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности Организације уједињених нација]] који су се односили на стање ствари у Републици Српској и Босни и Херцеговини.<ref>{{cite web| url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39882 | title = РТРС: Влада упутила изјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо | publisher = Rtrs.tv | date = | accessdate = 10. 8. 2012}}</ref>
 
Са Србијом Република Српска има потписан споразум о специјалним и паралелним везама.<ref>{{Cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/09/27/srpski/vest-dana.shtml| title = Србија и РС оживеле Дејтонски споразум| work = Glas javnosti| accessdate = 25. 4. 2013}}</ref>
 
=== Државни симболи ===
| footer = Застава и амблем Републике Српске
}}
Застава Републике Српске је правоугаоно поље, пропорција 1:2 са хоризонтално распоређеним пољима подједнаке висине — црвено изнад плавог изнад бијелог.<ref name="Обиљежја">{{cite web| title = Обиљежја РС| url = http://www.narodnaskupstinars.net/?q=ci/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%81| work = www.narodnaskupstinars.net| publisher = Народна скупштина Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> Застава је једнака застави Републике Србије до [[2004]]. године.
 
Амблем Републике Српске је званични симбол од [[2007]]. и састоји се од поља у бојама заставе Српске преко кога је златни преплетени иницијал Републике Српске, поље је окружено златним плодним храстовим вијенцем у дну увезаним траком у бојама заставе, изнад поља је златна затворена хералдичка круна, а испод поља златна кринова круна, око свега је циркумскрипција -{РЕПУБЛИКА СРПСКА — REPUBLIKA SRPSKA}-.<ref name="Обиљежја"/>
 
'Моја Република' је химна Републике Српске од [[2008]]. године, а први пут је свечано изведена на Дан Републике Српске [[2009]]. године у Концертној дворани [[Бански двор|Банског двора]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]].<ref>{{cite web| url = http://www.znanje.org/i/i2011/11iv08/11iv0804/himna.htm | title = Himna, grb i ustav| publisher = znanje.org| accessdate = 808. 10. 2017}}</ref>
 
=== Територијална организација ===
 
==== Општине и градови ====
Република Српска се састоји из 57 општина и 7 градова. Градови су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Требиње|Требиње]] и [[Град Зворник|Зворник]].<ref name="Влада усвојила Приједлог закона о градовима">{{cite web | url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63443 | title = Влада усвојила Приједлог закона о градовима | author = | authorlink = | vauthors = | date = 14. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 15. 6. 2012}}</ref><ref name="Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката ">{{cite web | url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/media/vijesti/Pages/Vlada_Republike_Srpske_utvrdila_vise_zakonskih_projekata.aspx | title = Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката | author = | authorlink = | vauthors = | date = 14. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Влада Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 15. 6. 2012}}</ref><ref>{{Cite web | url = http://www.srna.rs/novosti1/360004/usvojen-zakon-o-gradu-zvornik.htm | title = Usvojen Zakon O Gradu Zvornik | Srna{{Ботовски наслов}} | accessdate = 11. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151211130643/http://www.srna.rs/novosti1/360004/usvojen-zakon-o-gradu-zvornik.htm |archive-date = 11. 12. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> [[Град Источно Сарајево]] чини 6 општина: [[Општина Источни Стари Град|Источни Стари Град]], [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]], [[Општина Пале|Пале]], [[Општина Соколац|Соколац]] и [[Општина Трново (Источно Сарајево)|Трново]]. [[Брчко Дистрикт|Дистрикт Брчко]] има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].
 
Многе општине и градови Републике Српске су у вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] добили префиксе изведене од придјева ''српски'': Српски Брод ([[Брод (Република Српска)|Брод]]), Србиње ([[Фоча]]), Српско Сарајево ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]]), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса ''српски''. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.
| style="text-align:right;"| 1.429.668
|-
| style="text-align:left;"| 2012.<ref name="дпод">{{cite web| title = Makroekonomija| url = http://komorars.ba/makroekonomija/| website = Privredna Komora Republike Srpske| accessdate = 909. 11. 2017| language = sr-RS}}</ref>
| style="text-align:right;"| 1.429.290
|-
=== Генетика ===
 
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Републике Српске, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне [[ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома]]:<ref>{{cite web| title = National Pies‎ -‎ Bosnia-Herzegovina| url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina| work = atlas.xyvy.info| publisher = Ancestral Genography Atlas| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
{{columns-list|3|
* [[Хаплогрупа I‎]] (42,6%)
Посљедице [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Укупне ратне штете у Босни и Херцеговини цијене се са 100 милијарди [[Амерички долар|$]], од чега око једна трећина отпада на Републику Српску.
 
Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након [[1995]]. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања [[Бруто домаћи производ|БДП]] по глави становника. У 2013. години у читавој БиХ овај [[Индикатор (друштвене науке)|индикатор]] се процењује са 1.200 до 1.300 -{USD}-, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. Номинални БДП је у 2013. години у цијелој РС износио 8.831.800.000 [[Конвертибилна марка|КМ]].<ref name = "РБРС">{{cite web| url = http://www.irbrs.net/Statistika/Indikatori.aspx?tab=2&lang=cir | title = ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ | publisher = IRBRS | date = | accessdate = 23. 3. 2014}}</ref>
[[Датотека:RS employees, annual average.png|250п|мини|Број запослених у Републици Српској (2000—2015)]]
[[Датотека:RSrpska GDP.png|250п|мини|БДП Републике Српске (1997—2015)]]
|}
 
Индустрија је доминантна привредна грана у Републици Српској. Од укупно 9.347 предузећа у РС на нивоу Подручне привредне коморе Бањалука ради 5.153. Од овог броја 60% је у области индустрије.<ref>{{cite web| title = Индустрија| url = http://www.bl.komorars.ba/stranica.php?id=89|archive-url=https://web.archive.org/web/20170319230414/http://www.bl.komorars.ba/stranica.php?id=89|archive-date = 21. 2. 2018| work = www.bl.komorars| publisher = Подручна привредна комора Бања Лука| accessdate = 11. 12. 2017}}</ref> У периоду 2013. пратећи званичне податке о макроекономским кретањима може се закључити да је дошло до благог опоравка привреде у РС и БиХ. У подручју прерађивачке индустрије производња је повећана за 6,2% а у укупној индустрији учешће прерађивачке индустрије износи 59%. Но међутим број запослених је мањи за 0,4% у односу на 2012. што говори и даље о изузетно сложеном стању у привреди РС.
 
Основне индустријске гране су: енергетика, металургија и прерада метала, електро и хемијска индустрија, индустрија прераде дрвета, индустрија текстила, коже и обуће, графичка индустрија, индустрија грађевинског материјала, те прехрамбена индустрија. За најуспјешније привредне субјекте према избору Привредне коморе Републике Српске проглашавани су:<ref name="бфнг">[https://archive.today/20150130162017/http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/3/nurs/vijest/1970/ Привредна комора Републике Српске, преглед награђиваних привредних субјеката] http://www.komorars.ba/</ref>
Најзаступљенији типови туризма у Републици Српској су: планински, бањски, вјерски, авантуристички и еко-туризам. Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Климатске зоне се протежу од [[средоземна клима|средоземне]] на југу [[Херцеговина|Херцеговине]], до [[умереноконтинентална клима|умјерено-континенталне]] која преовлађује у сјеверним дијеловима.
 
Природна богатства Републике Српске су свакако њене познате планине: Зеленгора, [[Трескавица]], [[Јахорина]], [[Романија (планина)|Романија]], потом [[Грмеч]], [[Козара]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и многе друге, са огромним [[шума|шумским]] и [[лов]]ним богатством.<ref>{{cite web| url = http://turizamrs.org/kategorija/destinacije/planinski-turizam/ | title = Планински туризам | publisher = Туристичка организација Републике Српске | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> По својим смјештајним капацитетима и изграђеној инфраструктури за [[Зимски спортови|зимске спортове]] посебно се издваја планина Јахорина на којој су се [[1984]]. године одржавала такмичења [[Зимске олимпијске игре|Зимских олимпијских игара]]. [[Краљевско село Котроманићево]] се налази на 40 km удаљености од [[Добој]]а, магистралним путем који повезује планине [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Вучијак]] са равничарским предјелима [[Посавина|Посавине]]. Село је изграђено је на обали [[Величанка|Величанке]], ријеке која је изузетно богата рибљом фауном и шкољкама (што свједочи и о њеној чистоћи), а комплетан простор чини природни амбијент идеалан за одмор и рекреацију.<ref>{{cite web| title = Етно-село Котроманићево| url = http://turizamrs.org/etno-selo-kotromanicevo/?lng=lat| publisher = Туристичка организација Републике Српске| accessdate = 19. 7. 2016}}</ref>
 
У подножјима планина прострле су се питоме и плодне [[Житарице|житне]] [[Равница|равнице]] [[Посавина|Посавине]] и [[Семберија|Семберије]], [[Лијевче поље|Лијевче поља]] и лагано заталасаних [[Поткозарје|Поткозарја]] и [[Подгрмеч]]а, као и предјели херцеговачког [[Крас (геоморфологија)|краса]], прошараног плодним [[крашко поље|крашким пољима]]. Водотоци моћних ријека [[Уна|Уне]], [[Сана (ријека)|Сане]], [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Укрина|Укрине]], [[Дрина|Дрине]] и [[Тара (река)|Таре]], засигурно најбистријих ријека на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], богати су сваковрсном [[рибе|рибом]]. Најпознатије бање у Републици Српској су: [[Бања Врућица|Врућица]], [[Бања Дворови|Дворови]], [[Бања Губер|Губер]], [[Бања Лакташи|Лакташи]], [[Слатина (Лакташи)|Слатина]], [[Бања Кулаши|Кулаши]], [[Бања Љешљани|Љешљани]], [[Бања Мљечаница|Мљечаница]] и [[Вишеградска Бања]], које имају изграђене значајне смјештајне капацитете.
 
Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web | url = http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | date = 25. 8. 2011 | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 29. 8. 2011}}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web | url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = | authorlink = | date = 505. 707. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 606. 707. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини“, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика“, 28. јун 2013)]</ref>
 
<gallery mode="packed">
[[Академија наука и умјетности Републике Српске]] је највиша [[наука|научна]], [[култура|културна]], радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.<ref name="Статут">{{ср}} [http://www.anurs.org/sajt/doc/File/statutanurs_sr.pdf Статут Академије наука и умјетности Републике Српске]</ref>
 
Важан носилац развоја драмске умјетности у [[град Бања Лука|Бањој Луци]] и цијелој регији је [[Народно позориште Републике Српске]] које има осамдесет стално запослених, а у саставу самог глумачког ансамбла, двадесетшест драмских умјетника.<ref>{{cite web| url = http://www.np.rs.ba/index.php?option=com_content&view=section&id=4&layout=blog&Itemid=2&lang=sr | title = Narodno pozorište Republike Srpske| year = 2015| accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> Један од највећих, а сигурно и најпосјећенијих културних догађаја у граду је и [[Театар Фест]] који се сваке године одржава у овом позоришту, уз учешће многих домаћих и страних глумачких ансамбала.
 
[[Народна и универзитетска библиотека Републике Српске]] је средишња [[библиотека]] [[Универзитет у Бањој Луци|Универзитета у Бањој Луци]], матична библиотека свих јавних универзитета у Републици Српској и кровна и централна национална библиотека Српске.<ref name="Организација библиотеке">{{ср}} [http://nub.rs/info/za-bibliotekare/maticna-djelatnost/ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Организација библиотеке]</ref>
[[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа]] је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу [[Министарство просвјете и културе Републике Српске|Министарства просвјете и културе Републике Српске]]. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.<ref name="Завод">[http://www.heritagers.org/ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске] {{Wayback|url=http://www.heritagers.org/ |date=20150801124605 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
[[Године 1993]]. године на [[Јахорина|Јахорини]], основано је [[Удружење књижевника Српске]], под предсједништвом професора и политичара [[Никола Кољевић|Николе Кољевића]]. Од 2003. године, предсједник удружења је [[Зоран Костић (књижевник)|Зоран Костић]] који је сједиште премјестио из [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српског Сарајева]] у [[Бања Лука|Бању Луку]].<ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа">{{cite web | url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 | title = Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = | authorlink = | vauthors = | date = 20. 3. 2009 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца">{{cite web | url = http://www.spc.rs/sr/slava_stare_crkve_u_mostaru_i_corovicevi_susreti_pisaca | title = Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца | author = | authorlink = | vauthors = | date = 24. 9. 2008 | format = | work = | publisher = Српска православна црква | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Бањалука заборавила Мешу Селимовића">{{cite web | url = http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | title = Бањалука заборавила Мешу Селимовића | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 11. 2010 | format = | work = | publisher = Глас Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Вишеградска стаза 2009.">{{cite web | url = http://archive.is/XXtaK | title = Вишеградска стаза 2009. | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 6. 2009 | format = | work = | publisher = Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Источно Сарајево | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref> Предсједник сарајевско-романијско-дринске подружнице је [[Недељко Зеленовић]].<ref name="Аутори Завичајне збирке: Недељко Жугић">{{cite web| title = Недељко Зеленовић| url = http://www.matbibli.rs.ba/index.php/autori/117-2014-02-12-08-34-33| website = www.matbibli.rs.ba| accessdate = 909. 11. 2017| language = sr}}</ref>
 
Оснивачка скупштина [[Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”|Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”]] одржана је у Бањалуци, у децембру [[2015]]. године, а за предсједника је изабран [[Драга Мастиловић (професор)|Драга Мастиловић]], декан [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву]]. Као циљеви Удружења наведени су унапређивање научно-истраживачке дјелатности у области историјске науке на простору Републике Српске и популарисање тих резултата, унапређење наставе историје и стручно усавршавање наставничког кадра.<ref name="Драга Мастиловић предсједник Удружења историчара">{{cite web | url = http://banjaluka.net/osnovano-prvo-drustvo-istoricara-srpske/ |archive-url= | title = Osnovano prvo društvo istoričara Srpske | author = | authorlink = | vauthors = | date = | format = | work = | publisher = banjaluka.net | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 16. 12. 2015}}</ref>
 
[[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице српске у Републици Српској]], његови органи и радна тијела, посебну пажњу поклониће изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа у Републици Српској и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]; организовању енциклопедијског рада у области друштвених и природних наука; издавању капиталних дјела из области књижевности, науке и умјетности, обради, чувању и заштити архивске грађе; сарадњи са академијама наука и умјетности и универзитетима у земљи и иностранству; обезбјеђењу донација, легата и других поклона и њиховом коришћењу у складу са вољом дародавца или легатора итд.<ref>{{cite journal| url = http://predstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/bilten_1_cir.pdf | title = Билтен, бр. 1 | publisher = | date = октобар 2010 | accessdate = 909. 11. 2017}}</ref>
 
<gallery mode=packed perrow ="4" heights="150px">
[[Датотека:Gradski stadion Banja Luka, Septembre 2012.jpg|мини|Градски стадион у Бањој Луци]]
 
Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је [[ФК Борац Бања Лука]]. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ.<ref>{{cite web| url = http://www.banjaluka.com/vijesti/sport/fudbal/2011/11/27/fk-borac-%E2%80%93-od-1925-do-danas/| title = FK ”Borac” — od 1925. do danas| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> А провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Најстарији фудбалски клуб у Републици Српској је [[ФК Славија Источно Сарајево|ФК Славија]], који је основан [[1908]]. године и такмичио се у [[Првенство Југославије у фудбалу|првенству Краљевине Југославије у фудбалу]]. Од већих фудбалских клубова ту су још: [[ФК Рудар Приједор]], [[ФК Радник Бијељина]] и [[ФК Леотар]], који је и први шампион [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу]]. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче — [[ФК Модрича Максима]].
 
==== Рукомет ====
Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је [[РК Борац Бања Лука]] који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне [[SEHA liga|СЕХА рукометне лиге]]. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и [[РК Слога Добој]]. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 50 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи — [[Међународни рукометни турнир шампиона Добој|ТВ турнир шампиона]].<ref>{{cite web| url = http://www.tvturnirdoboj.com/ | title = Medjunarodni TV turnir Doboj| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>
 
==== Кошарка ====
[[Датотека:Градски олимпијски базен у Бањалуци.jpg|мини|Градски олимпијски базен, БЛ]]
 
Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22. април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп — [[Ивана Нинковић]] наступила је на [[Летње олимпијске игре 2012.|Олимпијским играма у Лондону]].<ref>{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/sport/olympics/2012/athletes/cdb498b0-1b48-4e10-8c02-30a0a45c7148| title = London 2012 — Ivana Ninkovic| publisher = [[Би-Би-Си|BBC]]| date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref> У граду Требињу такође живи пливачки спорт.
 
==== Зимски спортови ====
 
===== Међународна такмичења =====
Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше јуниоре — Бања Лука 2013, Свјетског и Европског првенства у рафтингу Врбас/Тара 2008, Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008, Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008, Европског првенства у кајаку и кануу Врбас 2011, финалног турнира — АБА кошаркашке лиге Лакташи 2013, финале [[Куп Србије у ватерполу|Купа Србије]] за ватерполисте, тениски меч — [[Новак Ђоковић|Ђоковић]] : [[Виктор Троицки|Троицки]] у дворани Борик Бања Лука.<ref>{{cite web| url = http://www.glassrpske.com/sport/republika_srpska/Novak-Djokovic-Banja-Luka-je-pokazala-srce/lat/31726.html | title = Novak Đoković — Banja Luka je pokazala srce| publisher = [[Glas Srpske]]| date = 101. 12. 2009 | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>
 
==== Спортски објекти ====
== Празници ==
{{главни чланак|Празници Републике Српске}}
Празници у Републици Српској су одређени „Законом о празницима Републике Српске”.<ref>{{cite web| title = Закон о празницима Републике Српске| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/OMin/Documents/Zakon%20o%20praznicima%20RS.doc| work = www.vladars.net| publisher = Службени гласник Републике Српске| accessdate = 909. 11. 2017}}</ref> Празници се дијеле на републичке и вјерске. Републички празници су:
{| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;"
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| url = | last = Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year = 2006| pages = 12}}
* {{Cite book | ref = harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 909. 11. 2017| pages = 137}}
* {{Cite book | ref = harv | url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 909. 11. 2017| pages = 294}}
* {{Cite book | ref = harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 909. 11. 2017| pages = 137}}
* {{Cite book | ref = harv | url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ| last = Месиховић| first = Салмедин| title = Илирике| publisher = Филозофски факултет у Сарајеву| location = Сарајево| year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 909. 11. 2017| pages = 294}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Андрић| first = Александар| title = Историја Срба од 1918. до 2012.| isbn = 978-86-6289-051-1}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Антић| first = Чедомир| last2 = Кецмановић| first2 = Ненад| title = Историја Републике Српске| year = 2016| publisher = Недељник| location = Београд}}
 
{{refend}}
1.506.851

измена

Мени за навигацију